Revelation (Serbian)

1

1:1b.REV.001.001Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade Njemu Bog, da pokaže slugama svojim šta će skoro biti, i pokaza, poslavši po andjelu svom sluzi svom Jovanu,

1:2b.REV.001.002Koji svedoči reč Božiju i svedočanstvo Isusa Hrista, i šta god vide.

1:3b.REV.001.003Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva, i drže šta je napisano u njemu; jer je vreme blizu.

1:4b.REV.001.004Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji: blagodat vam i mir od Onog koji jeste, i koji beše, i koji će doći; i od sedam duhova koji su pred prestolom Njegovim;

1:5b.REV.001.005I od Isusa Hrista, koji je Svedok verni, i Prvenac iz mrtvih, i Knez nad carevima zemaljskim, koji nas ljubi, i umi nas od greha naših krvlju svojom;

1:6b.REV.001.006I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom; tome slava i država va vek veka. Amin.

1:7b.REV.001.007Eno, ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko, i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista.

1:8b.REV.001.008Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj.

1:9b.REV.001.009Ja Jovan, koji sam i brat vaš i drug u nevolji, i u carstvu i trpljenju Isusa Hrista, bejah na ostrvu koje se zove Patam, za reč Božiju i za svedočanstvo Isusa Hrista.

1:10b.REV.001.010Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;

1:11b.REV.001.011I šta vidiš napiši u knjigu, i pošlji crkvama koje su u Aziji: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatir, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju.

1:12b.REV.001.012I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih,

1:13b.REV.001.013I usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg, obučenog u dugačku haljinu, i opasanog po prsima pojasom zlatnim.

1:14b.REV.001.014A glava Njegova i kosa beše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči Njegove kao plamen ognjeni;

1:15b.REV.001.015I noge Njegove kao bronza kad se rastopi u peći; i glas Njegov kao huka voda mnogih;

1:16b.REV.001.016I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, i lice Njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj.

1:17b.REV.001.017I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,

1:18b.REV.001.018I Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti.

1:19b.REV.001.019Napiši dakle šta si video, i šta je, i šta će biti potom;

1:20b.REV.001.020Tajna sedam zvezda koje si video na desnici mojoj, i sedam svećnjaka zlatnih: sedam zvezda jesu andjeli sedam crkava; i sedam svećnjaka koje si video jesu sedam crkava.

2

2:1b.REV.002.001Andjelu efeske crkve napiši: Tako govori Onaj što drži sedam zvezda u desnici svojoj, i što hodi posred sedam svećnjaka zlatnih:

2:2b.REV.002.002Znam tvoja dela, i trud tvoj, i trpljenje tvoje, i da ne možeš snositi zle, i iskušao si one koji govore da su apostoli, a nisu i našao si ih lažne;

2:3b.REV.002.003I podneo si mnogo, i trpljenje imaš, i za ime moje trudio si se, i nisi sustao.

2:4b.REV.002.004No imam na tebe, što si ljubav svoju prvu ostavio.

2:5b.REV.002.005Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro, i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegovog, ako se ne pokaješ.

2:6b.REV.002.006No ovo imaš što mrziš na dela Nikolinaca, na koja i ja mrzim.

2:7b.REV.002.007Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od drveta životnog koje je nasred raja Božijeg.

2:8b.REV.002.008I andjelu crkve smiranske napiši: Tako govori Prvi i Poslednji, koji beše mrtav, i evo je živ:

2:9b.REV.002.009Znam tvoja dela, i nevolju i siromaštvo (ali si bogat), i hule onih koji govore da su Jevreji a nisu, nego zbornica sotonina.

2:10b.REV.002.010Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati. Gle, djavo će neke od vas metati u tamnicu, da se iskušate, i imaćete nevolju do deset dana. Budi veran do same smrti, i daću ti venac života.

2:11b.REV.002.011Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: Koji pobedi neće mu nauditi druga smrt.

2:12b.REV.002.012I andjelu pergamske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima mač oštar s obe strane:

2:13b.REV.002.013Znam dela tvoja, i gde živiš, gde je presto sotonin; i držiš ime moje, i nisi se odrekao vere moje i u one dane u koje je Antipa, verni svedok moj, ubijen kod vas, gde živi sotona.

2:14b.REV.002.014No imam na tebe malo, što imaš tu koji drže nauku Valama, koji učaše Valaka da položi sablazan pred sinovima Izrailjevim, da jedu žrtve idolske, i da se kurvaju.

2:15b.REV.002.015Tako imaš i ti koji drže nauku Nikolinaca, na koju ja mrzim.

2:16b.REV.002.016Pokaj se dakle; ako li ne, doći ću ti skoro, i vojevaću s njima mačem usta svojih.

2:17b.REV.002.017Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, kog niko ne zna osim onog koji primi.

2:18b.REV.002.018I andjelu tijatirske crkve napiši: Tako govori Sin Božji, koji ima oči svoje kao plamen ognjeni, i noge Njegove kao bronza:

2:19b.REV.002.019Znam tvoja dela, i ljubav, i službu, i veru, i trpljenje tvoje, i dela tvoja, i da poslednjih ima više od prvih;

2:20b.REV.002.020No imam na tebe malo, što dopuštaš ženi Jezavelji, koja govori da je proročica, da uči i da vara sluge moje da čine preljubu i da jedu žrtvu idolsku.

2:21b.REV.002.021I dadoh joj vreme da se pokaje od kurvarstva svog, i ne pokaja se.

2:22b.REV.002.022Evo je ja mećem na odar, i one koji čine preljubu s njom u nevolju veliku, ako se ne pokaju od svojih dela.

2:23b.REV.002.023I decu njenu pobiću na mesto; i poznaće sve crkve da sam ja koji ispitujem srca i bubrege, i daću vam svakome po delima vašim:

2:24b.REV.002.024A vama govorim i ostalima koji su u Tijatiru koji nemaju nauke ove, i koji ne poznaju dubina sotoninih (kao što govore): neću metnuti na vas drugog bremena,

2:25b.REV.002.025Osim koji imate, držite dokle dodjem.

2:26b.REV.002.026I koji pobedi i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima;

2:27b.REV.002.027I pašće ih gvozdenom palicom, i oni će se razdrobiti kao sudovi lončarski; kao i ja što primih od Oca svog;

2:28b.REV.002.028I daću mu zvezdu danicu.

2:29b.REV.002.029Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama.

3

3:1b.REV.003.001I andjelu sardske crkve napiši: Tako govori Onaj što ima sedam Duhova Božijih, i sedam zvezda: znam tvoja dela, da imaš ime da si živ, a mrtav si.

3:2b.REV.003.002Straži, i utvrdjuj ostale koji hoće da pomru; jer ne nadjoh tvoja dela savršena pred Bogom svojim.

3:3b.REV.003.003Opominji se dakle, kako si primio i kako si čuo, i drži i pokaj se. Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe.

3:4b.REV.003.004Ali imaš malo imena i u Sardu, koji ne opoganiše svojih haljina, i hodiće sa mnom u belima, jer su dostojni.

3:5b.REV.003.005Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima Njegovim.

3:6b.REV.003.006Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.

3:7b.REV.003.007I andjelu filadelfijske crkve napiši: Tako govori Sveti i Istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori.

3:8b.REV.003.008Znam tvoja dela; gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti; jer imaš malo sile, i držao si moju reč, i nisi se odrekao imena mog.

3:9b.REV.003.009Evo dajem one iz zbornice sotonine koji govore da su Jevreji i nisu, nego lažu; evo ću ih učiniti da dodju i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznadu da te ja ljubim.

3:10b.REV.003.010Jer si održao reč trpljenja mog, i ja ću tebe sačuvati od časa iskušenja, koji će doći na sav vasioni svet da iskuša one koji žive na zemlji.

3:11b.REV.003.011Evo ću doći brzo: drži šta imaš, da niko ne uzme venac tvoj.

3:12b.REV.003.012Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi Boga svog, i više neće izići napolje; i napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo.

3:13b.REV.003.013Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.

3:14b.REV.003.014I andjelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:

3:15b.REV.003.015Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!

3:16b.REV.003.016Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

3:17b.REV.003.017Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.

3:18b.REV.003.018Savetujem te da kupiš u mene zlato žeženo u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.

3:19b.REV.003.019Ja koje god ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.

3:20b.REV.003.020Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.

3:21b.REV.003.021Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.

3:22b.REV.003.022Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.

4

4:1b.REV.004.001Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji čuh kao trubu gde govori sa mnom, reče: Popni se amo, i pokazaću ti šta će biti za ovim.

4:2b.REV.004.002I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu sedjaše neko.

4:3b.REV.004.003I Onaj što sedjaše beše po vidjenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po vidjenju kao smaragd.

4:4b.REV.004.004I oko prestola behu dvadeset i četiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i četiri starešine gde sede, obučene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim.

4:5b.REV.004.005I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Božijih.

4:6b.REV.004.006I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola četiri životinje, pune očiju spred i sastrag.

4:7b.REV.004.007I prva životinja beše kao lav, i druga životinja kao tele, i treća životinja imaše lice kao čovek, i četvrta životinja beše kao orao kad leti.

4:8b.REV.004.008I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira ne imaju dan i noć govoreći: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji će doći.

4:9b.REV.004.009I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što sedjaše na prestolu, što živi va vek veka,

4:10b.REV.004.010Padoše dvadeset i četiri starešine pred Onim što sedjaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreći:

4:11b.REV.004.011Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.

5

5:1b.REV.005.001I videh u desnici Onog što sedjaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata.

5:2b.REV.005.002I videh andjela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njene?

5:3b.REV.005.003I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju.

5:4b.REV.005.004I ja plakah mnogo što se niko ne nadje dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da zagleda u nju.

5:5b.REV.005.005I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih.

5:6b.REV.005.006I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.

5:7b.REV.005.007I dodje i uze knjigu iz desnice Onog što sedjaše na prestolu.

5:8b.REV.005.008I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.

5:9b.REV.005.009I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,

5:10b.REV.005.010I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.

5:11b.REV.005.011I videh, i čuh glas andjela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.

5:12b.REV.005.012Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.

5:13b.REV.005.013I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.

5:14b.REV.005.014I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.

6

6:1b.REV.006.001I videh kad otvori Jagnje jedan od sedam pečata, i čuh jednu od četiri životinje gde govori kao glas gromovni: Dodji i vidi.

6:2b.REV.006.002I videh, i gle, konj beo, i onaj što sedjaše na njemu imaše strelu; i njemu se dade venac, i izidje pobedjujući, i da pobedi.

6:3b.REV.006.003I kad otvori drugi pečat, čuh drugu životinju gde govori: Dodji i vidi.

6:4b.REV.006.004I izidje drugi konj ridj, i onome što sedjaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje, i da ubija jedan drugog, i dade mu se mač veliki.

6:5b.REV.006.005I kad otvori treći pečat, čuh treću životinju gde govori: Dodji i vidi. I videh, i gle, konj vran, i onaj što sedjaše na njemu imaše merila u ruci svojoj.

6:6b.REV.006.006I čuh glas izmedju četiri životinje gde govori: Oka pšenice za groš, i tri oke ječma za groš; a ulja i vina neće biti.

6:7b.REV.006.007I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrte životinje gde govori: Dodji i vidi.

6:8b.REV.006.008I videh, i gle, konj bled, i onome što sedjaše na njemu beše ime smrt, i pakao idjaše za njim; i njemu se dade oblast na četvrtom delu zemlje da ubije mačem i gladju i smrću i zverinjem zemaljskim.

6:9b.REV.006.009I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu.

6:10b.REV.006.010I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji?

6:11b.REV.006.011I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.

6:12b.REV.006.012I videh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta kao krv;

6:13b.REV.006.013I zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja.

6:14b.REV.006.014I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se.

6:15b.REV.006.015I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim;

6:16b.REV.006.016I govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onog što sedi na prestolu, i od gneva Jagnjetovog.

6:17b.REV.006.017Jer dodje veliki dan gneva Njegovog, i ko može ostati?

7

7:1b.REV.007.001I potom videh četiri andjela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.

7:2b.REV.007.002I videh drugog andjela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri andjela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći:

7:3b.REV.007.003Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim.

7:4b.REV.007.004I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih;

7:5b.REV.007.005Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

7:6b.REV.007.006Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih;

7:7b.REV.007.007Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

7:8b.REV.007.008Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih; od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.

7:9b.REV.007.009Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.

7:10b.REV.007.010I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.

7:11b.REV.007.011I svi andjeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.

7:12b.REV.007.012Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.

7:13b.REV.007.013I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dodjoše?

7:14b.REV.007.014I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dodjoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.

7:15b.REV.007.015Zato su pred prestolom Božijim, i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj; i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.

7:16b.REV.007.016Više neće ogladneti, i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina.

7:17b.REV.007.017Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.

8

8:1b.REV.008.001I kad otvori sedmi pečat, posta tišina na nebu oko po sahata.

8:2b.REV.008.002I videh sedam andjela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba.

8:3b.REV.008.003I drugi andjeo dodje i stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i beše mu dano mnogo tamjana da da molitvama svih svetih na oltar zlatni pred prestolom.

8:4b.REV.008.004I dim od kadjenja u molitvama svetih izidje od ruke andjelove pred Boga.

8:5b.REV.008.005I uze andjeo kadionicu, i napuni je ognja sa oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sevanje munja i tresenje zemlje.

8:6b.REV.008.006I sedam andjela koji imahu sedam truba, pripraviše se da zatrube.

8:7b.REV.008.007I prvi andjeo zatrubi, i posta grad i oganj, smešani s krvlju, i padoše na zemlju; i trećina drva izgore, i svaka trava zelena izgore.

8:8b.REV.008.008I drugi andjeo zatrubi; i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i trećina mora posta krv.

8:9b.REV.008.009I umre trećina stvorenja koje živi u moru, i trećina ladji propade.

8:10b.REV.008.010I treći andjeo zatrubi, i pade s neba velika zvezda, koja goraše kao sveća, i pade na trećinu reka i na izvore vodene.

8:11b.REV.008.011I ime zvezdi beše Pelen; i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu gorke.

8:12b.REV.008.012I četvrti andjeo zatrubi, i udarena bi trećina sunca, i trećina meseca, i trećina zvezda, da pomrča trećina njihova, i trećina dana da ne svetli, tako i noći.

8:13b.REV.008.013I videh, i čuh jednog andjela gde leti posred neba i govori glasom velikim: Teško, teško, teško onima koji žive na zemlji od ostalih glasova trubnih trojice andjela, koji će trubiti.

9

9:1b.REV.009.001I peti andjeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se ključ od studenca bezdana;

9:2b.REV.009.002I otvori studenac bezdana, i izidje dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog.

9:3b.REV.009.003I iz dima izidjoše skakavci na zemlju, i dade im se oblast, kao što i skorpije imaju oblast na zemlji.

9:4b.REV.009.004I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečat Božji na čelima svojim.

9:5b.REV.009.005I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muče pet meseci; i mučenje njihovo beše kao mučenje skorpijino kad ujede čoveka;

9:6b.REV.009.006I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.

9:7b.REV.009.007I skakavci behu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica njihova kao lica čovečija.

9:8b.REV.009.008I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi behu kao u lavova;

9:9b.REV.009.009I imahu oklope kao oklope gvozdene, i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trče na boj;

9:10b.REV.009.010I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima njihovim; i dana im beše oblast da ude ljudima pet meseci.

9:11b.REV.009.011I imahu nad sobom cara andjela bezdana kome je ime jevrejski Avadon, a grčki Apolion.

9:12b.REV.009.012Jedno zlo prodje, evo idu još dva zla za ovim.

9:13b.REV.009.013I šesti andjeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roglja zlatnog oltara koji je pred Bogom,

9:14b.REV.009.014Gde govori šestom andjelu koji imaše trubu: Odreši četiri andjela koji su svezani kod reke velike Eufrata.

9:15b.REV.009.015I biše odrešena četiri andjela koji behu pripravljeni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi.

9:16b.REV.009.016I broj vojnika na konjima beše dvesta hiljada hiljada; i čuh broj njihov.

9:17b.REV.009.017I tako videh u utvari konje, i one što sedjahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.

9:18b.REV.009.018I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih.

9:19b.REV.009.019Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi bivahu kao zmije i imahu glave, i njima idjahu.

9:20b.REV.009.020I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju djavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi;

9:21b.REV.009.021Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od kradja svojih.

10

10:1b.REV.010.001I videh drugog andjela jakog gde silazi s neba, koji beše obučen u oblak, i duga beše na glavi njegovoj, i lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni;

10:2b.REV.010.002I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a levu na zemlju.

10:3b.REV.010.003I povika glasom velikim, kao lav kad riče; i kad on povika, govoraše sedam gromova glasove svoje.

10:4b.REV.010.004I kad govoriše sedam gromova glasove svoje, htedoh da pišem, i čuh glas s neba koji mi govori: Zapečati šta govoriše sedam gromova, i ovo ne piši.

10:5b.REV.010.005I andjeo kog videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže ruku svoju k nebu,

10:6b.REV.010.006I zakle se Onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i šta je na njemu, i zemlju i šta je na njoj, i more i šta je u njemu, da vremena već neće biti;

10:7b.REV.010.007Nego u dane glasa sedmog andjela kad zatrubi, onda će se svršiti tajna Božija, kao što javi svojim slugama prorocima.

10:8b.REV.010.008I glas koji čuh s neba, opet progovori sa mnom i reče: Idi i uzmi knjižicu otvorenu iz ruke onog andjela što stoji na moru i na zemlji.

10:9b.REV.010.009I otidoh k andjelu, i rekoh mu: Daj mi knjižicu. I reče mi: Uzmi i izjedi je; i gorka će biti u trbuhu tvom, ali u ustima biće ti slatka kao med.

10:10b.REV.010.010I uzeh knjižicu iz ruke andjelove, i izjedoh je; i beše u ustima mojim kao med slatka, a kad je izjedoh, beše gorka u trbuhu mom.

10:11b.REV.010.011I reče mi: Valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima.

11

11:1b.REV.011.001I dade mi se trska kao palica govoreći: Ustani i izmeri crkvu Božiju i oltar, i one što se klanjaju u njoj;

11:2b.REV.011.002A portu što je izvan crkve, izbaci napolje, niti je meri, jer je dana neznabošcima; i grad sveti gaziće četrdeset i dva meseca.

11:3b.REV.011.003I daću dvojici svojih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.

11:4b.REV.011.004Ovi su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemaljskim.

11:5b.REV.011.005I ako im ko nepravdu učini, oganj izlazi iz usta njihovih, i poješće neprijatelje njihove; i ko bude hteo da im učini nažao onaj valja da bude ubijen.

11:6b.REV.011.006I ovi će imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dažd na zemlju u dane njihovog proricanja; i imaće vlast nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod budu hteli.

11:7b.REV.011.007I kad svrše svedočanstvo svoje, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat, i pobediće ih i ubiće ih.

11:8b.REV.011.008I telesa njihova ostaviće na ulici grada velikog, koji se duhovno zove Sodom i Misir, gde i Gospod naš razapet bi.

11:9b.REV.011.009I gledaće neki od naroda i plemena i jezika i kolena telesa njihova tri dana i po, i neće dati da se njihova telesa metnu u grobove.

11:10b.REV.011.010I koji žive na zemlji, obradovaće se i razveseliće se za njih, i slaće dare jedan drugom, jer ova dva proroka mučiše one što žive na zemlji.

11:11b.REV.011.011I posle tri dana i po duh života od Boga udje u njih; i staše oba na noge svoje, i strah veliki napade na one koji ih gledahu.

11:12b.REV.011.012I čuše glas veliki s neba, koji im govori: Izidjite amo. I izidjoše na nebo na oblacima, i videše ih neprijatelji njihovi.

11:13b.REV.011.013I u taj čas zatrese se zemlja vrlo, i deseti deo grada pade, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada imena čovečijih; i ostali se uplašiše, i daše slavu Bogu nebeskom.

11:14b.REV.011.014Zlo drugo prodje, evo zlo treće ide brzo.

11:15b.REV.011.015I sedmi andjeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreći: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaće va vek veka.

11:16b.REV.011.016I dvadeset i četiri starešine koje sedjahu pred Bogom na prestolima svojim, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu.

11:17b.REV.011.017Govoreći: Hvalimo Te, Gospode Bože Svedržitelju, koji jesi, i beše, i bićeš, što si primio silu svoju veliku, i caruješ.

11:18b.REV.011.018I neznabošci se progneviše, i dodje gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojim, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvog, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.

11:19b.REV.011.019I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.

12

12:1b.REV.012.001I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi njenoj venac od dvanaest zvezda.

12:2b.REV.012.002I beše trudna, i vikaše od muke, i mučaše se da rodi.

12:3b.REV.012.003I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njenim sedam kruna;

12:4b.REV.012.004I rep njen odvuče trećinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I aždaha stajaše pred ženom koja htede da se porodi, da joj proždere dete kad rodi.

12:5b.REV.012.005I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dete njeno bi uzeto k Bogu i prestolu njegovom.

12:6b.REV.012.006A žena pobeže u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana.

12:7b.REV.012.007I posta rat na nebu. Mihailo i andjeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i andjeli njeni.

12:8b.REV.012.008I ne nadvladaše, i više im se ne nadje mesta na nebu.

12:9b.REV.012.009I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove djavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i andjeli njeni zbačeni biše s njom.

12:10b.REV.012.010I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga našeg, i oblast Hrista Njegovog; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć.

12:11b.REV.012.011I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svog, i ne mariše za život svoj do same smrti.

12:12b.REV.012.012Zato veselite se nebesa i vi koji živite na njima. Teško vama koji živite na zemlji i moru, jer djavo sidje k vama, i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima.

12:13b.REV.012.013I kad vide aždaha da zbačena bi na zemlju, gonjaše ženu koja rodi muško.

12:14b.REV.012.014I ženi dana biše dva krila orla velikog da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijinog.

12:15b.REV.012.015I ispusti zmija za ženom iz usta svojih vodu kao reku, da je utopi u reci.

12:16b.REV.012.016I pomože zemlja ženi, i otvori zemlja usta svoja, i proždre reku koju ispusti zmija iz usta svojih.

12:17b.REV.012.017I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista.

13

13:1b.REV.013.001I stadoh na pesku morskom; i videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njenim deset kruna, a na glavama njenim imena hulna.

13:2b.REV.013.002I zver koju videh beše kao ris, i noge joj kao u medveda, i usta njena kao usta lavova, i dade joj zmija silu svoju, i presto svoj, i oblast veliku.

13:3b.REV.013.003I videh jednu od glava njenih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njene izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri.

13:4b.REV.013.004I pokloniše se zveri govoreći: Ko je kao zver? I ko može ratovati s njom?

13:5b.REV.013.005I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca.

13:6b.REV.013.006I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime Njegovo, i na kuću Njegovu, i na one koji žive na nebu.

13:7b.REV.013.007I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobedi; i dana joj bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom.

13:8b.REV.013.008I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.

13:9b.REV.013.009Ako ko ima uho neka čuje.

13:10b.REV.013.010Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko nožem ubije valja da on nožem bude ubijen. Ovde je trpljenje i vera svetih.

13:11b.REV.013.011I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha.

13:12b.REV.013.012I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna.

13:13b.REV.013.013I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima.

13:14b.REV.013.014I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa.

13:15b.REV.013.015I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.

13:16b.REV.013.016I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim,

13:17b.REV.013.017Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog.

13:18b.REV.013.018Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.

14

14:1b.REV.014.001I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na čelima svojim.

14:2b.REV.014.002I čuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i čuh glas gudača koji gudjahu u gusle svoje.

14:3b.REV.014.003I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred četiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše naučiti pesme, osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.

14:4b.REV.014.004Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono podje. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.

14:5b.REV.014.005I u njihovim ustima ne nadje se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.

14:6b.REV.014.006I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imaše večno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.

14:7b.REV.014.007I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

14:8b.REV.014.008I drugi andjeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.

14:9b.REV.014.009I treći andjeo za njim ide govoreći glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju,

14:10b.REV.014.010I on će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred Jagnjetom.

14:11b.REV.014.011I dim mučenja njihovog izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.

14:12b.REV.014.012Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.

14:13b.REV.014.013I čuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.

14:14b.REV.014.014I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedjaše kao Sin čovečiji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.

14:15b.REV.014.015I drugi andjeo izidje iz crkve vičući velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dodje vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.

14:16b.REV.014.016I Onaj što sedjaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.

14:17b.REV.014.017I drugi andjeo izidje iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.

14:18b.REV.014.018I drugi andjeo izidje iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreći: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži groždje vinograda zemaljskog; jer već sazreše zrna njegova.

14:19b.REV.014.019I baci andjeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.

14:20b.REV.014.020I otoči se kaca izvan grada, i izidje krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.

15

15:1b.REV.015.001I videh drugi veliki znak na nebu i čudo: sedam andjela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima savrši gnev Božji.

15:2b.REV.015.002I videh kao stakleno more smešano s ognjem, i one što pobediše zver i ikonu njenu, i žig njen, i broj imena njenog, gde stoje na moru staklenom i imaju gusle Božije;

15:3b.REV.015.003I pevahu pesmu Mojsija, sluge Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: Velika su i divna dela Tvoja, Gospode Bože Svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care svetih.

15:4b.REV.015.004Ko se neće pobojati Tebe, Gospode, i proslaviti ime Tvoje? Jer si Ti jedan svet; jer će svi neznabošci doći i pokloniti se pred Tobom; jer se sudovi Tvoji javiše.

15:5b.REV.015.005I posle ovog videh, i gle, otvori se crkva skinije svedočanstva na nebu,

15:6b.REV.015.006I izidjoše sedam andjela iz crkve, koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bele haljine od platna, i opasani po prsima pojasima zlatnim;

15:7b.REV.015.007I jedna od četiri životinje dade sedmorici andjela sedam čaša zlatnih napunjenih gneva Boga, koji živi va vek veka.

15:8b.REV.015.008I napuni se crkva dima od slave Božije i od sile Njegove; i niko ne mogaše doći u crkvu, dok se ne svrši sedam zala sedmorice andjela.

16

16:1b.REV.016.001I čuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici andjela: Idite, i izlijte sedam čaša gneva Božijeg na zemlju.

16:2b.REV.016.002I ode prvi andjeo, i izli čašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj.

16:3b.REV.016.003I drugi andjeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru.

16:4b.REV.016.004I treći andjeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.

16:5b.REV.016.005I čuh andjela vodenog gde govori: Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio;

16:6b.REV.016.006Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili.

16:7b.REV.016.007I čuh drugog iz oltara gde govori: Da, Gospode Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi Tvoji.

16:8b.REV.016.008I četvrti andjeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.

16:9b.REV.016.009I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu.

16:10b.REV.016.010I peti andjeo izli čašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola.

16:11b.REV.016.011I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih.

16:12b.REV.016.012I šesti andjeo izli čašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka sunčanog.

16:13b.REV.016.013I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde izidjoše tri nečista duha, kao žabe.

16:14b.REV.016.014Jer su ovo duhovi djavolski koji čine čudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.

16:15b.REV.016.015Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova.

16:16b.REV.016.016I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.

16:17b.REV.016.017I sedmi andjeo izli čašu svoju po nebu, i izidje glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: Svrši se.

16:18b.REV.016.018I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.

16:19b.REV.016.019I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutog gneva svog.

16:20b.REV.016.020I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nadjoše.

16:21b.REV.016.021I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo.

17

17:1b.REV.017.001I dodje jedan od sedam andjela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima.

17:2b.REV.017.002S kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji opiše se vinom kurvarstva njena.

17:3b.REV.017.003I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova.

17:4b.REV.017.004I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svog;

17:5b.REV.017.005I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim.

17:6b.REV.017.006I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.

17:7b.REV.017.007I reče mi andjeo: Što se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.

17:8b.REV.017.008Zver koju si video beše i nije, i izići će iz bezdana i otići će u propast; i udiviće se koji žive na zemlji, kojima imena napisana nisu u knjigu života od postanja sveta, kad vide zver koja beše, i nije, i doći će opet.

17:9b.REV.017.009Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi.

17:10b.REV.017.010I jesu sedam careva. Pet je njih palo, i jedan jeste, a drugi još nije došao; a kad dodje za malo će ostati.

17:11b.REV.017.011I zver koja beše i nije, i ona je osmi, i jeste od sedmorice i u propast ide.

17:12b.REV.017.012I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri.

17:13b.REV.017.013Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zveri.

17:14b.REV.017.014Ovi će se pobiti s Jagnjetom i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni.

17:15b.REV.017.015I reče mi: Vode, što si video, gde sedi kurva, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.

17:16b.REV.017.016I deset rogova, što si video na zveri, oni će omrznuti na kurvu, i opustošiće je i ogoluzniti, i meso njeno poješće i sažeći će je ognjem.

17:17b.REV.017.017Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju Njegovu, i da učine volju jednu, i da dadu carstvo svoje zveri, dok se svrše reči Božije.

17:18b.REV.017.018I žena, koju si video, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carstvima zemaljskim.

18

18:1b.REV.018.001I posle ovog videh drugog andjela gde silazi sa neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove.

18:2b.REV.018.002I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan djavolima, i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica svih ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode;

18:3b.REV.018.003I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njene.

18:4b.REV.018.004I čuh glas drugi s neba koji govori: Izidjite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena.

18:5b.REV.018.005Jer gresi njeni dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njene.

18:6b.REV.018.006Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim: kojom čašom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko.

18:7b.REV.018.007Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i žalosti neću videti.

18:8b.REV.018.008Zato će u jedan dan doći zla njena: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.

18:9b.REV.018.009I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njenog,

18:10b.REV.018.010Izdaleka stojeći od straha muka njenih i govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan čas dodje sud tvoj!

18:11b.REV.018.011I trgovci zemaljski zaplakaće i zajaukati za njom, što njihove tovare niko više ne kupuje;

18:12b.REV.018.012Tovara zlata i srebra i kamenja dragog i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakih sudova od fildiša, i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, bronze i gvoždja i mermera,

18:13b.REV.018.013I cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša čovečijih.

18:14b.REV.018.014I voća želja duše tvoje otidoše od tebe, i sve što je masno i dobro otide od tebe, i više ga nećeš naći.

18:15b.REV.018.015Trgovci koji se ovim tovarima obogatiše od nje, staće izdaleka od straha mučenja njenog, plačući i jaučući,

18:16b.REV.018.016I govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragim i biserom;

18:17b.REV.018.017Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od ladji, i sav narod u ladjama, i ladjari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka,

18:18b.REV.018.018I vikahu, videvši dim gorenja njenog, i govorahu: Ko je bio kao ovaj grad veliki?

18:19b.REV.018.019I baciše prah na glave svoje, i povikaše plačući i ridajući, govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, u kome se obogatiše svi koji imaju ladje na moru od bogatstva njegovog, jer u jedan čas opuste!

18:20b.REV.018.020Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud vaš na njemu.

18:21b.REV.018.021I uze jedan andjeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki, i neće se više naći;

18:22b.REV.018.022I glas gudača i pevača i svirača i trubača neće se više čuti u tebi; i nikakav mastor ni od kakvog zanata neće se više naći u tebi, i huka kamenja vodeničnog neće se čuti u tebi;

18:23b.REV.018.023I videlo žiška neće se više svetliti u tebi, i glas ženika i neveste neće više biti čuven u tebi; jer trgovci tvoji behu boljari zemaljski, jer tvojim čaranjem prevareni biše svi narodi.

18:24b.REV.018.024I u njemu se nadje krv proročka i svetih, i svih koji su pobijeni na zemlji.

19

19:1b.REV.019.001I posle ovog čuh glas veliki naroda mnogog na nebu gde govori: Aliluja! Spasenje i slava i čast i sila Gospodu našem;

19:2b.REV.019.002Jer su istiniti i pravi sudovi Njegovi, što je osudio kurvu veliku, koja pokvari zemlju kurvarstvom svojim, i pokajao krv slugu svojih od ruke njene.

19:3b.REV.019.003I drugom rekoše: Aliluja! I dim njen izlažaše va vek veka.

19:4b.REV.019.004I padoše dvadeset i četiri starešine, i četiri životinje, i pokloniše se Bogu koji sedjaše na prestolu, govoreći: Amin, aliluja!

19:5b.REV.019.005I glas izidje od prestola koji govori: Hvalite Boga našeg sve sluge Njegove, i koji Ga se bojite, i mali i veliki.

19:6b.REV.019.006I čuh kao glas naroda mnogog, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja! Jer caruje Gospod Bog Svedržitelj.

19:7b.REV.019.007Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dodje svadba Jagnjetova, i žena Njegova pripravila se;

19:8b.REV.019.008I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i belu: jer je svila pravda svetih.

19:9b.REV.019.009I reče mi: Napiši: Blago onima koji su pozvani na večeru svadbe Jagnjetove. I reče mi: Ove su reči istinite Božije.

19:10b.REV.019.010I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.

19:11b.REV.019.011I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji sedjaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje.

19:12b.REV.019.012A oči su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kog niko ne zna do On sam.

19:13b.REV.019.013I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Reč Božija.

19:14b.REV.019.014I vojske nebeske idjahu za Njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu.

19:15b.REV.019.015I iz usta Njegovih izidje mač oštar, da njime pobije neznabošce; i On će ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja.

19:16b.REV.019.016I ima na haljini i na stegnu svom ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.

19:17b.REV.019.017I videh jednog andjela gde stoji na suncu i povika glasom velikim govoreći svima pticama koje lete ispod neba: Dodjite i skupite se na veliku večeru Božiju,

19:18b.REV.019.018Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i od onih koji sede na njima, i mesa od svih slobodnjaka i robova, i od malih i od velikih.

19:19b.REV.019.019I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju s Onim što sedi na konju i s vojskama Njegovim.

19:20b.REV.019.020I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njenoj: živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom.

19:21b.REV.019.021A ostali pobijeni biše mačem Onog što sedi na konju, koji izidje iz usta Njegovih: i sve se ptice nasitiše od mesa njihovog.

20

20:1b.REV.020.001I videh andjela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj.

20:2b.REV.020.002I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je djavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina,

20:3b.REV.020.003I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena.

20:4b.REV.020.004I videh prestole, i sedjahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina.

20:5b.REV.020.005A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje.

20:6b.REV.020.006Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina.

20:7b.REV.020.007I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje,

20:8b.REV.020.008I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski.

20:9b.REV.020.009I izidjoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i sidje oganj od Boga s neba, i pojede ih.

20:10b.REV.020.010I djavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć va vek veka.

20:11b.REV.020.011I videh veliki beo presto, i Onog što sedjaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nadje.

20:12b.REV.020.012I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.

20:13b.REV.020.013I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim.

20:14b.REV.020.014I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.

20:15b.REV.020.015I ko se ne nadje napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.

21

21:1b.REV.021.001I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prodjoše, i mora više nema.

21:2b.REV.021.002I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom.

21:3b.REV.021.003I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije medju ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.

21:4b.REV.021.004I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prodje.

21:5b.REV.021.005I reče Onaj što sedjaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne.

21:6b.REV.021.006I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava.

21:7b.REV.021.007Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.

21:8b.REV.021.008A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

21:9b.REV.021.009I dodje k meni jedan od sedam andjela koji imahu sedam čaša napunjenih sedam zala poslednjih, i reče mi govoreći: Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu.

21:10b.REV.021.010I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga,

21:11b.REV.021.011I imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli,

21:12b.REV.021.012I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest andjela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih.

21:13b.REV.021.013Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja, od juga vrata troja, i od zapada vrata troja.

21:14b.REV.021.014I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.

21:15b.REV.021.015I onaj što govoraše sa mnom, imaše trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove.

21:16b.REV.021.016I grad na četiri ugla stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina. I izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkališta: dužina i širina i visina jednaka je.

21:17b.REV.021.017I razmeri zid njegov na sto i četrdeset i četiri lakta, po meri čovečijoj, koja je andjelova.

21:18b.REV.021.018I beše gradja zidova njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo.

21:19b.REV.021.019I temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd,

21:20b.REV.021.020Peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.

21:21b.REV.021.021I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata behu od jednog zrna bisera: i ulice gradske behu zlato čisto, kao staklo presvetlo.

21:22b.REV.021.022I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje.

21:23b.REV.021.023I grad ne potrebuje ni sunce ni mesec da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov Jagnje.

21:24b.REV.021.024I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovom, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega.

21:25b.REV.021.025I vrata njegova neće se zatvarati danju, jer onde noći neće biti.

21:26b.REV.021.026I doneće slavu i čast neznabožaca u njega.

21:27b.REV.021.027I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.

22

22:1b.REV.022.001I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog.

22:2b.REV.022.002Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje radja dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima.

22:3b.REV.022.003I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga.

22:4b.REV.022.004I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.

22:5b.REV.022.005I noći tamo neće biti, i neće potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanog, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vek veka.

22:6b.REV.022.006I reče mi: Ovo su reči verne i istinite, i Gospod Bog svetih proroka posla andjela svog da pokaže slugama svojim šta će biti skoro.

22:7b.REV.022.007Evo ću doći skoro: Blago onome koji drži reči proroštva knjige ove.

22:8b.REV.022.008I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge andjela koji mi ovo pokaza.

22:9b.REV.022.009I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni.

22:10b.REV.022.010I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu.

22:11b.REV.022.011Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.

22:12b.REV.022.012I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.

22:13b.REV.022.013Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.

22:14b.REV.022.014Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da udju na vrata u grad.

22:15b.REV.022.015A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.

22:16b.REV.022.016Ja Isus poslah andjela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica.

22:17b.REV.022.017I Duh i nevesta govore: Dodji. I koji čuje neka govori: Dodji. I ko je žedan neka dodje, i ko hoće neka uzme vodu života za badava.

22:18b.REV.022.018Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj;

22:19b.REV.022.019I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj.

22:20b.REV.022.020Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dodji, Gospode Isuse.

22:21b.REV.022.021Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.