Romans (Serbian)

1

1:1b.ROM.001.001Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandjelje Božije,

1:2b.ROM.001.002Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima

1:3b.ROM.001.003O sinu svom, koji je po telu rodjen od semena Davidovog,

1:4b.ROM.001.004A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,

1:5b.ROM.001.005Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;

1:6b.ROM.001.006Medju kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,

1:7b.ROM.001.007Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

1:8b.ROM.001.008Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.

1:9b.ROM.001.009Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevandjelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,

1:10b.ROM.001.010Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dodjem k vama;

1:11b.ROM.001.011Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrdjenje,

1:12b.ROM.001.012To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.

1:13b.ROM.001.013Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dodjem, pa bih zadržan dosle, da i medju vama imam kakav plod, kao i medju ostalim neznabošcima.

1:14b.ROM.001.014Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.

1:15b.ROM.001.015Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandjelje.

1:16b.ROM.001.016Jer se ne stidim jevandjelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.

1:17b.ROM.001.017Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.

1:18b.ROM.001.018Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.

1:19b.ROM.001.019Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

1:20b.ROM.001.020Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

1:21b.ROM.001.021Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.

1:22b.ROM.001.022Kad se gradjahu mudri, poludeše,

1:23b.ROM.001.023I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.

1:24b.ROM.001.024Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;

1:25b.ROM.001.025Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.

1:26b.ROM.001.026Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.

1:27b.ROM.001.027Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.

1:28b.ROM.001.028I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,

1:29b.ROM.001.029Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svadje lukavstva, zloćudnosti;

1:30b.ROM.001.030Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,

1:31b.ROM.001.031Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.

1:32b.ROM.001.032A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.

2

2:1b.ROM.002.001Zato se ne možeš izgovoriti, o čoveče koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugom, sebe osudjuješ; jer to činiš sudeći.

2:2b.ROM.002.002A znamo da je sud Božji prav na one koji to čine.

2:3b.ROM.002.003Nego pomišljaš li, o čoveče koji sudiš onima koji to čine, i sam činiš to! Da ćeš ti pobeći od suda Božijeg?

2:4b.ROM.002.004Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?

2:5b.ROM.002.005Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga,

2:6b.ROM.002.006Koji će dati svakome po delima njegovim:

2:7b.ROM.002.007Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni;

2:8b.ROM.002.008A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev.

2:9b.ROM.002.009Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Jevrejina i Grka;

2:10b.ROM.002.010A slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku;

2:11b.ROM.002.011Jer Bog ne gleda ko je ko.

2:12b.ROM.002.012Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi

2:13b.ROM.002.013(Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore;

2:14b.ROM.002.014Jer kad neznabošci ne imajući zakon sami od sebe čine šta je po zakonu, oni zakon ne imajući sami su sebi zakon:

2:15b.ROM.002.015Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli medju sobom tuže se ili pravdaju)

2:16b.ROM.002.016Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevandjelju mom preko Isusa Hrista.

2:17b.ROM.002.017Gle, ti se zoveš Jevrejin, a oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,

2:18b.ROM.002.018I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si naučen od zakona;

2:19b.ROM.002.019I misliš da si vodj slepima, videlo onima koji su u mraku,

2:20b.ROM.002.020Nakazatelj bezumnima, učitelj deci, koji imaš ugled razuma i istine u zakonu.

2:21b.ROM.002.021Učeći, dakle, drugog sebe ne učiš;

2:22b.ROM.002.022Propovedajući da se ne krade, kradeš; govoreći: Ne čini preljube, činiš preljubu: gadeći se na idole, kradeš svetinju;

2:23b.ROM.002.023Koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga.

2:24b.ROM.002.024Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano.

2:25b.ROM.002.025Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.

2:26b.ROM.002.026Ako, dakle, neobrezanje pravdu zakona drži, zašto se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo?

2:27b.ROM.002.027I onaj koji je od roda neobrezan i izvršuje zakon, osudiće tebe koji si sa slovima i obrezanjem prestupnik zakona.

2:28b.ROM.002.028Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja, na telu;

2:29b.ROM.002.029Nego je ono Jevrejin koji je iznutra i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.

3

3:1b.ROM.003.001Šta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi? Ili šta pomaže obrezanje?

3:2b.ROM.003.002Mnogo svakojako; prvo što su im poverene reči Božije.

3:3b.ROM.003.003A što neki ne verovaše, šta je za to? Eda će njihovo neverstvo veru Božiju ukinuti?

3:4b.ROM.003.004Bože sačuvaj! Nego Bog neka bude istinit, a čovek svaki laža, kao što stoji napisano: Da se opravdaš u svojim rečima, i da pobediš kad ti stanu suditi.

3:5b.ROM.003.005Ako li nepravda naša Božiju pravdu podiže, šta ćemo reći? Eda li je Bog nepravedan kad se srdi? Po čoveku govorim:

3:6b.ROM.003.006Bože sačuvaj! Jer kako bi mogao Bog suditi svetu?

3:7b.ROM.003.007Jer ako istina Božija u mojoj laži veća postane na slavu Njegovu, zašto još i ja kao grešnik da budem osudjen?

3:8b.ROM.003.008Zašto, dakle (kao što viču na nas, i kao što kažu neki da mi govorimo) da ne činimo zla da dodje dobro? Njima će sud biti pravedan.

3:9b.ROM.003.009Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom,

3:10b.ROM.003.010Kao što stoji napisano: Ni jednog nema pravednog;

3:11b.ROM.003.011Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji traži Boga;

3:12b.ROM.003.012Svi se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema ni jednog ciglog.

3:13b.ROM.003.013Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim.

3:14b.ROM.003.014Njihova su usta puna kletve i gorčine.

3:15b.ROM.003.015Njihove su noge brze da prolivaju krv.

3:16b.ROM.003.016Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja;

3:17b.ROM.003.017I put mirni ne poznaše.

3:18b.ROM.003.018Nema straha Božijeg pred očima njihovim.

3:19b.ROM.003.019A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu;

3:20b.ROM.003.020Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.

3:21b.ROM.003.021A sad se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka;

3:22b.ROM.003.022A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike.

3:23b.ROM.003.023Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju,

3:24b.ROM.003.024I opravdaće se za badava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.

3:25b.ROM.003.025Kog postavi Bog očišćenje verom u krvi Njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem predjašnjih greha;

3:26b.ROM.003.026U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda onog koji je od vere Isusove.

3:27b.ROM.003.027Gde je, dakle, hvala? Prodje. Kakvim zakonom? Je li zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.

3:28b.ROM.003.028Mislimo dakle da će se čovek opravdati verom bez dela zakona.

3:29b.ROM.003.029Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.

3:30b.ROM.003.030Jer je Jedan Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom.

3:31b.ROM.003.031Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrdjujemo.

4

4:1b.ROM.004.001Šta ćemo dakle reći za Avraama, oca svog, da je po telu našao?

4:2b.ROM.004.002Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.

4:3b.ROM.004.003Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.

4:4b.ROM.004.004A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.

4:5b.ROM.004.005A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.

4:6b.ROM.004.006Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:

4:7b.ROM.004.007Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.

4:8b.ROM.004.008Blago čoveku kome Gospod ne prima greha.

4:9b.ROM.004.009Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.

4:10b.ROM.004.010Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.

4:11b.ROM.004.011I primi znak obrezanja kao pečat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;

4:12b.ROM.004.012I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.

4:13b.ROM.004.013Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.

4:14b.ROM.004.014Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obećanje.

4:15b.ROM.004.015Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.

4:16b.ROM.004.016Zato od vere da bude po milosti da obećanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,

4:17b.ROM.004.017(Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:

4:18b.ROM.004.018On verova na nadu kad se nije bilo ničemu nadati da će on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše rečeno: Tako će biti seme tvoje.

4:19b.ROM.004.019I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje već umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.

4:20b.ROM.004.020I za obećanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojača u veri, i dade slavu Bogu.

4:21b.ROM.004.021I znaše jamačno da šta obeća kadar je i da učini.

4:22b.ROM.004.022Zato se i primi njemu u pravdu.

4:23b.ROM.004.023Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,

4:24b.ROM.004.024Nego i za nas, kojima će se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,

4:25b.ROM.004.025Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.

5

5:1b.ROM.005.001Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,

5:2b.ROM.005.002Kroz kog i pristup nadjosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.

5:3b.ROM.005.003Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi;

5:4b.ROM.005.004A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;

5:5b.ROM.005.005A nadanje neće se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.

5:6b.ROM.005.006Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.

5:7b.ROM.005.007Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.

5:8b.ROM.005.008Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.

5:9b.ROM.005.009Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom.

5:10b.ROM.005.010Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.

5:11b.ROM.005.011Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.

5:12b.ROM.005.012Zato, kao što kroz jednog čoveka dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, jer svi sagrešiše.

5:13b.ROM.005.013Jer greh beše na svetu do zakona; ali se greh ne primaše kad ne beše zakona;

5:14b.ROM.005.014Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doći.

5:15b.ROM.005.015Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.

5:16b.ROM.005.016I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osudjenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.

5:17b.ROM.005.017Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!

5:18b.ROM.005.018Zato, dakle, kao što za greh jednog dodje osudjenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dodje na sve ljude opravdanje života.

5:19b.ROM.005.019Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.

5:20b.ROM.005.020A zakon dodje uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat,

5:21b.ROM.005.021Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg.

6

6:1b.ROM.006.001Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!

6:2b.ROM.006.002Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu?

6:3b.ROM.006.003Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?

6:4b.ROM.006.004Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.

6:5b.ROM.006.005Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;

6:6b.ROM.006.006Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.

6:7b.ROM.006.007Jer koji umre oprosti se od greha.

6:8b.ROM.006.008A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,

6:9b.ROM.006.009Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.

6:10b.ROM.006.010Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.

6:11b.ROM.006.011Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.

6:12b.ROM.006.012Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;

6:13b.ROM.006.013Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde.

6:14b.ROM.006.014Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.

6:15b.ROM.006.015Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!

6:16b.ROM.006.016Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?

6:17b.ROM.006.017Hvala, dakle, Bogu što bivši robovi grehu poslušaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste.

6:18b.ROM.006.018Oprostivši se, pak, od greha postaste sluge pravdi.

6:19b.ROM.006.019Kao čovek govorim, za slabost vašeg tela. Jer kao što dadoste ude svoje za robove nečistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posvećenje.

6:20b.ROM.006.020Jer kad bejaste robovi grehu, prosti bejaste od pravde.

6:21b.ROM.006.021Kakav dakle onda imadoste plod za koji se sad stidite? Jer je onog kraj smrt.

6:22b.ROM.006.022A sad oprostivši se od greha, i postavši sluge Božje, imate plod svoj na posvećenje, a kraj život večni.

6:23b.ROM.006.023Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.

7

7:1b.ROM.007.001Ili ne znate, braćo (jer govorim onima koji znaju zakon), da zakon vlada nad čovekom dokle je živ?

7:2b.ROM.007.002Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njen umre, razreši se od zakona muževljeg.

7:3b.ROM.007.003Zato, dakle, dok joj je muž živ biva preljubočinica ako podje za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako podje za drugog.

7:4b.ROM.007.004Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.

7:5b.ROM.007.005Jer kad bejasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon radjahu u udima našim da se smrti plod donosi.

7:6b.ROM.007.006A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.

7:7b.ROM.007.007Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.

7:8b.ROM.007.008A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.

7:9b.ROM.007.009A ja življah nekad bez zakona; a kad dodje zapovest, onda greh ožive,

7:10b.ROM.007.010A ja umreh, i nadje se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.

7:11b.ROM.007.011Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.

7:12b.ROM.007.012Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.

7:13b.ROM.007.013Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.

7:14b.ROM.007.014Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:

7:15b.ROM.007.015Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.

7:16b.ROM.007.016Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.

7:17b.ROM.007.017A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.

7:18b.ROM.007.018Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.

7:19b.ROM.007.019Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.

7:20b.ROM.007.020A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.

7:21b.ROM.007.021Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.

7:22b.ROM.007.022Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;

7:23b.ROM.007.023Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.

7:24b.ROM.007.024Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?

7:25b.ROM.007.025Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom.

8

8:1b.ROM.008.001Nikakva, dakle, sad nema osudjenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.

8:2b.ROM.008.002Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.

8:3b.ROM.008.003Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,

8:4b.ROM.008.004Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;

8:5b.ROM.008.005Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.

8:6b.ROM.008.006Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.

8:7b.ROM.008.007Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.

8:8b.ROM.008.008A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.

8:9b.ROM.008.009A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.

8:10b.ROM.008.010A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.

8:11b.ROM.008.011A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.

8:12b.ROM.008.012Tako dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo.

8:13b.ROM.008.013Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.

8:14b.ROM.008.014Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.

8:15b.ROM.008.015Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!

8:16b.ROM.008.016Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.

8:17b.ROM.008.017A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo.

8:18b.ROM.008.018Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti.

8:19b.ROM.008.019Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji.

8:20b.ROM.008.020Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori) na nadu,

8:21b.ROM.008.021Da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije.

8:22b.ROM.008.022Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama do sad.

8:23b.ROM.008.023A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje i izbavljenje telu svom.

8:24b.ROM.008.024Jer se nadom spasosmo. A nada koji se vidi nije nada; jer kad ko vidi šta, kako će mu se nadati?

8:25b.ROM.008.025Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo s trpljenjem.

8:26b.ROM.008.026A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.

8:27b.ROM.008.027A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.

8:28b.ROM.008.028A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.

8:29b.ROM.008.029Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorodjeni medju mnogom braćom.

8:30b.ROM.008.030A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.

8:31b.ROM.008.031Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?

8:32b.ROM.008.032Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?

8:33b.ROM.008.033Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?

8:34b.ROM.008.034Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?

8:35b.ROM.008.035Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano:

8:36b.ROM.008.036Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje.

8:37b.ROM.008.037Ali u svemu ovome pobedjujemo Onog radi koji nas je ljubio.

8:38b.ROM.008.038Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće,

8:39b.ROM.008.039Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.

9

9:1b.ROM.009.001Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim:

9:2b.ROM.009.002Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;

9:3b.ROM.009.003Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju koja su mi rod po telu,

9:4b.ROM.009.004Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obećanja;

9:5b.ROM.009.005Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.

9:6b.ROM.009.006A nije moguće da reč Božija prodje: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;

9:7b.ROM.009.007Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reče, nazvaće ti se seme.

9:8b.ROM.009.008To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obećanja primaju se za seme.

9:9b.ROM.009.009Jer je ovo reč obećanja: U ovo vreme doći ću i u Sare će biti sin.

9:10b.ROM.009.010Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.

9:11b.ROM.009.011Jer još dok se deca ne behu rodila, ni učinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,

9:12b.ROM.009.012Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reče joj se: Veći će služiti manjem,

9:13b.ROM.009.013Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.

9:14b.ROM.009.014Šta ćemo, dakle, na to reći? Eda li je nepravda u Boga? Bože sačuvaj!

9:15b.ROM.009.015Jer Mojsiju govori: Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se.

9:16b.ROM.009.016Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji pomiluje.

9:17b.ROM.009.017Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.

9:18b.ROM.009.018Tako, dakle, koga hoće miluje, a koga hoće otvrdoglavi.

9:19b.ROM.009.019Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?

9:20b.ROM.009.020A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako načinio?

9:21b.ROM.009.021Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu?

9:22b.ROM.009.022A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.

9:23b.ROM.009.023I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;

9:24b.ROM.009.024Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,

9:25b.ROM.009.025Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.

9:26b.ROM.009.026I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga.

9:27b.ROM.009.027A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.

9:28b.ROM.009.028Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji.

9:29b.ROM.009.029I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.

9:30b.ROM.009.030Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere.

9:31b.ROM.009.031A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakon pravde.

9:32b.ROM.009.032Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,

9:33b.ROM.009.033Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.

10

10:1b.ROM.010.001Braćo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.

10:2b.ROM.010.002Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.

10:3b.ROM.010.003Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.

10:4b.ROM.010.004Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.

10:5b.ROM.010.005Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji čovek tako čini živeće u tom.

10:6b.ROM.010.006A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;

10:7b.ROM.010.007Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.

10:8b.ROM.010.008Ali šta govori pismo? Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reč vere koju propovedamo.

10:9b.ROM.010.009Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.

10:10b.ROM.010.010Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.

10:11b.ROM.010.011Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neće se postideti.

10:12b.ROM.010.012Jer nema razlike medju Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.

10:13b.ROM.010.013Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.

10:14b.ROM.010.014Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?

10:15b.ROM.010.015A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!

10:16b.ROM.010.016Ali svi ne poslušaše jevandjelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?

10:17b.ROM.010.017Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

10:18b.ROM.010.018Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.

10:19b.ROM.010.019Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja ću razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiću vas.

10:20b.ROM.010.020A Isaija govori slobodno: Nadjoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.

10:21b.ROM.010.021A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.

11

11:1b.ROM.011.001Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.

11:2b.ROM.011.002Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:

11:3b.ROM.011.003Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.

11:4b.ROM.011.004A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.

11:5b.ROM.011.005Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.

11:6b.ROM.011.006Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo već ne bi bilo delo.

11:7b.ROM.011.007Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.

11:8b.ROM.011.008Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana.

11:9b.ROM.011.009I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvoždja, i sablazan i plata njima;

11:10b.ROM.011.010Da se njihove oči zaslepe da ne vide, i ledja njihova jednako da su pognuta.

11:11b.ROM.011.011Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.

11:12b.ROM.011.012A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?

11:13b.ROM.011.013Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu;

11:14b.ROM.011.014Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.

11:15b.ROM.011.015Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?

11:16b.ROM.011.016Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.

11:17b.ROM.011.017Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;

11:18b.ROM.011.018Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.

11:19b.ROM.011.019A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.

11:20b.ROM.011.020Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.

11:21b.ROM.011.021Jer kad Bog rodjenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.

11:22b.ROM.011.022Gledaj, dakle, dobrotu i nepoštedjenje Božije: nepoštedjenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.

11:23b.ROM.011.023A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.

11:24b.ROM.011.024Jer kad si ti odsečen od rodjene masline, i pricepio se na nerodjenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rodjenu svoju maslinu!

11:25b.ROM.011.025Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne udje neznabožaca koliko treba.

11:26b.ROM.011.026I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

11:27b.ROM.011.027I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.

11:28b.ROM.011.028Po jevandjelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.

11:29b.ROM.011.029Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.

11:30b.ROM.011.030Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja,

11:31b.ROM.011.031Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.

11:32b.ROM.011.032Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.

11:33b.ROM.011.033O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!

11:34b.ROM.011.034Jer ko pozna misao Gospodnju?

11:35b.ROM.011.035Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?

11:36b.ROM.011.036Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.

12

12:1b.ROM.012.001Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.

12:2b.ROM.012.002I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.

12:3b.ROM.012.003Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je medju vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.

12:4b.ROM.012.004Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao,

12:5b.ROM.012.005Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.

12:6b.ROM.012.006A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere;

12:7b.ROM.012.007Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči;

12:8b.ROM.012.008Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.

12:9b.ROM.012.009Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra.

12:10b.ROM.012.010Bratskom ljubavi budite jedan k drugom ljubazni. Čašću jedan drugog većeg činite.

12:11b.ROM.012.011Ne budite u poslu leni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.

12:12b.ROM.012.012Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako.

12:13b.ROM.012.013Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.

12:14b.ROM.012.014Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite.

12:15b.ROM.012.015Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima.

12:16b.ROM.012.016Budite jedne misli medju sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.

12:17b.ROM.012.017A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima.

12:18b.ROM.012.018Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.

12:19b.ROM.012.019Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.

12:20b.ROM.012.020Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu.

12:21b.ROM.012.021Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.

13

13:1b.ROM.013.001Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene.

13:2b.ROM.013.002Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće greh na sebe.

13:3b.ROM.013.003Jer knezovi nisu strah dobrim delima nego zlim. Hoćeš li, pak, da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje;

13:4b.ROM.013.004Jer je sluga Božji tebi za dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božji sluga, osvetnik na gnev onome koji zlo čini.

13:5b.ROM.013.005Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savesti.

13:6b.ROM.013.006Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Božije koje su za to isto postavljene.

13:7b.ROM.013.007Podajte, dakle, svakome šta ste dužni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome čast, čast.

13:8b.ROM.013.008I ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni.

13:9b.ROM.013.009Jer ovo: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zaželi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči izvršuje, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

13:10b.ROM.013.010Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.

13:11b.ROM.013.011I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jar nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.

13:12b.ROM.013.012Noć prodje, a dan se približi: da odbacimo, dakle, sva dela tamna, i da se obučemo u oružje videla.

13:13b.ROM.013.013Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svadjanju i zavisti;

13:14b.ROM.013.014Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i telu ne ugadjajte po željama.

14

14:1b.ROM.014.001A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.

14:2b.ROM.014.002Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.

14:3b.ROM.014.003Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osudjuje onog koji jede; jer ga Bog primi.

14:4b.ROM.014.004Ko si ti koji sudiš tudjem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.

14:5b.ROM.014.005Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.

14:6b.ROM.014.006Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.

14:7b.ROM.014.007Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi.

14:8b.ROM.014.008Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.

14:9b.ROM.014.009Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.

14:10b.ROM.014.010A ti zašto osudjuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.

14:11b.ROM.014.011Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.

14:12b.ROM.014.012Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.

14:13b.ROM.014.013Zato da ne osudjujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.

14:14b.ROM.014.014Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.

14:15b.ROM.014.015A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.

14:16b.ROM.014.016Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.

14:17b.ROM.014.017Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.

14:18b.ROM.014.018Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.

14:19b.ROM.014.019Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog.

14:20b.ROM.014.020Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.

14:21b.ROM.014.021Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.

14:22b.ROM.014.022Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osudjuje sebe za ono šta nadje za dobro.

14:23b.ROM.014.023A koji se sumnja osudjen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.

15

15:1b.ROM.015.001Dužni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugadjati.

15:2b.ROM.015.002I svaki od vas da ugadja bližnjemu na dobro za dobar ugled.

15:3b.ROM.015.003Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na me.

15:4b.ROM.015.004Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo.

15:5b.ROM.015.005A Bog trpljenja i utehe da vam da da složno mislite medju sobom po Hristu Isusu,

15:6b.ROM.015.006Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.

15:7b.ROM.015.007Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju.

15:8b.ROM.015.008Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanje očevima,

15:9b.ROM.015.009A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: Zato ću Te hvaliti medju neznabošcima, Gospode, i pevaću ime Tvoje.

15:10b.ROM.015.010I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.

15:11b.ROM.015.011I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi.

15:12b.ROM.015.012I opet Isaija govori: Biće koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog će se uzdati neznabošci.

15:13b.ROM.015.013A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog.

15:14b.ROM.015.014A ja sam i sam uveren za vas, braćo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakog razuma, da možete druge naučiti.

15:15b.ROM.015.015Ali vam opet, braćo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga,

15:16b.ROM.015.016Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevandjelju Božijem, da budu neznabošci prinos povoljan i osvećen Duhom Svetim.

15:17b.ROM.015.017Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu kod Boga.

15:18b.ROM.015.018Jer ne smem govoriti šta koje Hristos ne učini kroza me za poslušanje neznabožaca rečju i delom,

15:19b.ROM.015.019U sili znaka i čudesa silom Duha Božijeg; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevandjeljem Hristovim.

15:20b.ROM.015.020I tako se trudih da propovedim jevandjelje ne gde se spominjaše Hristos, da na tudjoj zakopini ne zidam;

15:21b.ROM.015.021Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videće; i koji ne čuše razumeće.

15:22b.ROM.015.022To me zadrža mnogo puta da ne dodjem k vama.

15:23b.ROM.015.023A sad više ne imajući mesta u ovim zemljama, a imajući želju od mnogo godina da dodjem k vama,

15:24b.ROM.015.024Ako podjem u Španjolsku, doći ću vam; jer se nadam da ću tuda proći i vas videti, i vi ćete me otpratiti onamo kad se najpre nekoliko nasitim vas.

15:25b.ROM.015.025A sad idem u Jerusalim služeći svetima.

15:26b.ROM.015.026Jer Makedonija i Ahaja učiniše dragovoljno neki porez za siromahe svete koji žive u Jerusalimu.

15:27b.ROM.015.027Oni učiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužni su i oni njima u telesnim poslužiti.

15:28b.ROM.015.028Kad ovo, dakle, svršim, i ovaj im plod zapečatim, poći ću preko vas u Španjolsku.

15:29b.ROM.015.029A znam da kad dodjem k vama, doći ću s obilnim blagoslovom jevandjelja Hristovog.

15:30b.ROM.015.030Ali vas molim, braćo, zaradi Gospoda našeg Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu;

15:31b.ROM.015.031Da se izbavim od onih koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima;

15:32b.ROM.015.032Da s radošću dodjem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama.

15:33b.ROM.015.033A Bog mira sa svima vama. Amin.

16

16:1b.ROM.016.001Preporučujem vam, pak, Fivu sestru našu, koja je sluškinja kod crkve u Kenhreji,

16:2b.ROM.016.002Da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni.

16:3b.ROM.016.003Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu,

16:4b.ROM.016.004Koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu.

16:5b.ROM.016.005Pozdravite Epeneta, meni ljubaznog, koji je novina iz Ahaje u Hrista.

16:6b.ROM.016.006Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas.

16:7b.ROM.016.007Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u sužanjstvu koji su znameniti medju apostolima, koji i pre mene verovaše Hrista.

16:8b.ROM.016.008Pozdravite Amplija, meni ljubaznog u Gospodu.

16:9b.ROM.016.009Pozdravite Urbana, pomoćnika našeg u Hristu, i Stahija, meni ljubaznog.

16:10b.ROM.016.010Pozdravite Apelija, okušanog u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.

16:11b.ROM.016.011Pozdravite Irodijona, rodjaka mog. Pozdravite domaće Narkisove, koji su u Gospodu.

16:12b.ROM.016.012Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubaznu, koja se mnogo trudila u Gospodu.

16:13b.ROM.016.013Pozdravite Rufa izbranog u Gospodu, i mater njegovu i moju.

16:14b.ROM.016.014Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima.

16:15b.ROM.016.015Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana, i sve svete koji su s njima.

16:16b.ROM.016.016Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.

16:17b.ROM.016.017Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih;

16:18b.ROM.016.018Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih.

16:19b.ROM.016.019Jer vaše slušanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo.

16:20b.ROM.016.020A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.

16:21b.ROM.016.021Pozdravlja vas Timotije, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rodjaci moji.

16:22b.ROM.016.022Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.

16:23b.ROM.016.023Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart.

16:24b.ROM.016.024Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.

16:25b.ROM.016.025A onome koji vas može utvrditi po jevandjelju mom i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta,

16:26b.ROM.016.026A sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovesti večnog Boga, za poslušanje vere medju svima neznabošcima,

16:27b.ROM.016.027Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin.