Luke (Serbian)

1

1:1b.LUK.001.001Budući da mnogi počeše opisivati dogadjaje koji se ispuniše medju nama,

1:2b.LUK.001.002Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:

1:3b.LUK.001.003Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,

1:4b.LUK.001.004Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.

1:5b.LUK.001.005U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.

1:6b.LUK.001.006A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.

1:7b.LUK.001.007I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.

1:8b.LUK.001.008I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,

1:9b.LUK.001.009Da po običaju sveštenstva dodje na njega da izidje u crkvu Gospodnju da kadi.

1:10b.LUK.001.010I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kadjenja.

1:11b.LUK.001.011A njemu se pokaza andjeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.

1:12b.LUK.001.012I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.

1:13b.LUK.001.013A andjeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.

1:14b.LUK.001.014I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rodjenju.

1:15b.LUK.001.015Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;

1:16b.LUK.001.016I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;

1:17b.LUK.001.017I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.

1:18b.LUK.001.018I reče Zarija andjelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.

1:19b.LUK.001.019I odgovarajući andjeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.

1:20b.LUK.001.020I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.

1:21b.LUK.001.021I narod čekaše Zariju, i čudjahu se što se zabavi u crkvi.

1:22b.LUK.001.022A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.

1:23b.LUK.001.023I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.

1:24b.LUK.001.024A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:

1:25b.LUK.001.025Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima.

1:26b.LUK.001.026A u šesti mesec posla Bog andjela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret

1:27b.LUK.001.027K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.

1:28b.LUK.001.028I ušavši k njoj andjeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama.

1:29b.LUK.001.029A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?

1:30b.LUK.001.030I reče joj andjeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.

1:31b.LUK.001.031I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.

1:32b.LUK.001.032On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;

1:33b.LUK.001.033I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

1:34b.LUK.001.034A Marija reče andjelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

1:35b.LUK.001.035I odgovarajući andjeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

1:36b.LUK.001.036I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

1:37b.LUK.001.037Jer u Boga sve je moguće što kaže.

1:38b.LUK.001.038A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I andjeo otide od nje.

1:39b.LUK.001.039A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.

1:40b.LUK.001.040I udje u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.

1:41b.LUK.001.041I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,

1:42b.LUK.001.042I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti medju ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.

1:43b.LUK.001.043I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mog k meni?

1:44b.LUK.001.044Jer gle, kad dodje glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.

1:45b.LUK.001.045I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.

1:46b.LUK.001.046I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;

1:47b.LUK.001.047I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

1:48b.LUK.001.048Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;

1:49b.LUK.001.049Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;

1:50b.LUK.001.050I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.

1:51b.LUK.001.051Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.

1:52b.LUK.001.052Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.

1:53b.LUK.001.053Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.

1:54b.LUK.001.054Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.

1:55b.LUK.001.055Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.

1:56b.LUK.001.056Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.

1:57b.LUK.001.057A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina.

1:58b.LUK.001.058I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.

1:59b.LUK.001.059I u osmi dan dodjoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.

1:60b.LUK.001.060I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.

1:61b.LUK.001.061I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.

1:62b.LUK.001.062I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.

1:63b.LUK.001.063I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.

1:64b.LUK.001.064I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.

1:65b.LUK.001.065I udje strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj dogadjaj.

1:66b.LUK.001.066I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.

1:67b.LUK.001.067I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:

1:68b.LUK.001.068Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,

1:69b.LUK.001.069I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,

1:70b.LUK.001.070Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka

1:71b.LUK.001.071Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;

1:72b.LUK.001.072Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,

1:73b.LUK.001.073Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati

1:74b.LUK.001.074Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,

1:75b.LUK.001.075I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.

1:76b.LUK.001.076I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;

1:77b.LUK.001.077Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,

1:78b.LUK.001.078Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;

1:79b.LUK.001.079Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.

1:80b.LUK.001.080A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.

2

2:1b.LUK.002.001U to vreme pak izidje zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.

2:2b.LUK.002.002Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.

2:3b.LUK.002.003I podjoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.

2:4b.LUK.002.004Tada podje i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,

2:5b.LUK.002.005Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

2:6b.LUK.002.006I kad onamo behu, dodje vreme da ona rodi.

2:7b.LUK.002.007I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

2:8b.LUK.002.008I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

2:9b.LUK.002.009I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

2:10b.LUK.002.010I reče im andjeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

2:11b.LUK.002.011Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

2:12b.LUK.002.012I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

2:13b.LUK.002.013I ujedanput postade s andjelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

2:14b.LUK.002.014Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja.

2:15b.LUK.002.015I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

2:16b.LUK.002.016I dodjoše brzo, i nadjoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

2:17b.LUK.002.017A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.

2:18b.LUK.002.018I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

2:19b.LUK.002.019A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

2:20b.LUK.002.020I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.

2:21b.LUK.002.021I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andjeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

2:22b.LUK.002.022I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

2:23b.LUK.002.023(Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

2:24b.LUK.002.024I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

2:25b.LUK.002.025I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

2:26b.LUK.002.026I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

2:27b.LUK.002.027I kaza mu Duh te dodje u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

2:28b.LUK.002.028I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

2:29b.LUK.002.029Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;

2:30b.LUK.002.030Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

2:31b.LUK.002.031Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

2:32b.LUK.002.032Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.

2:33b.LUK.002.033I Josif i mati Njegova čudjahu se tome što se govoraše za Njega.

2:34b.LUK.002.034I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

2:35b.LUK.002.035(A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

2:36b.LUK.002.036I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

2:37b.LUK.002.037I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

2:38b.LUK.002.038I ona u taj čas dodje, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

2:39b.LUK.002.039I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

2:40b.LUK.002.040A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

2:41b.LUK.002.041I roditelji Njegovi idjahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.

2:42b.LUK.002.042I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po običaju praznika;

2:43b.LUK.002.043I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;

2:44b.LUK.002.044Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.

2:45b.LUK.002.045I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.

2:46b.LUK.002.046I posle tri dana nadjoše Ga u crkvi gde sedi medju učiteljima, i sluša ih, i pita ih,

2:47b.LUK.002.047I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.

2:48b.LUK.002.048I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.

2:49b.LUK.002.049I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?

2:50b.LUK.002.050I oni ne razumeše reči što im reče.

2:51b.LUK.002.051I sidje s njima i dodje u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.

2:52b.LUK.002.052I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

3

3:1b.LUK.003.001U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini,

3:2b.LUK.003.002Za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe, reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji,

3:3b.LUK.003.003I dodje u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;

3:4b.LUK.003.004Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji; poravnite staze Njegove;

3:5b.LUK.003.005Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki;

3:6b.LUK.003.006I svako će telo videti spasenje Božije.

3:7b.LUK.003.007Jovan, pak, govoraše ljudima koji izlažahu da ih krsti: Porodi aspidini! Ko vam kaza da bežite od gneva koji ide?

3:8b.LUK.003.008Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: Oca imamo Avraama; jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja podignuti decu Avraamu.

3:9b.LUK.003.009Jer već i sekira stoji drvetu kod korena; i svako drvo koje dobar rod ne radja seče se i u oganj se baca.

3:10b.LUK.003.010I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti?

3:11b.LUK.003.011On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.

3:12b.LUK.003.012Dodjoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti?

3:13b.LUK.003.013A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno.

3:14b.LUK.003.014Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.

3:15b.LUK.003.015A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos?

3:16b.LUK.003.016Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

3:17b.LUK.003.017On ima lopatu u ruci svojoj, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju, a plevu će sažeći ognjem večnim.

3:18b.LUK.003.018I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja.

3:19b.LUK.003.019Iroda pak četvorovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegovog, i za sva zla što učini Irod;

3:20b.LUK.003.020I svrh svega učini i to te zatvori Jovana u tamnicu.

3:21b.LUK.003.021A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo,

3:22b.LUK.003.022I sidje na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.

3:23b.LUK.003.023I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog,

3:24b.LUK.003.024Sina Matatovog, sina Levijevog, sina Melhijinog, sina Jenejevog, sina Josifovog,

3:25b.LUK.003.025Sina Matatijinog, sina Amosovog, sina Naumovog, sina Eslijinog, sina Nangejevog,

3:26b.LUK.003.026Sina Maatovog, sina Matatijinog, sina Semejinog, sina Josifovog, sina Judinog,

3:27b.LUK.003.027Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog,

3:28b.LUK.003.028Sina Melhijinog, sina Adijinog, sina Kosamovog, sina Irovog,

3:29b.LUK.003.029Sina Josijinog, sina Elijezerovog, sina Jorimovog, sina Matatovog, sina Levijevog,

3:30b.LUK.003.030Sina Simeunovog, sina Judinog, sina Josifovog, sina Jonanovog, sina Elijakimovog,

3:31b.LUK.003.031Sina Melejinog, sina Mainanovog, sina Matatinog, sina Natanovog, sina Davidovog,

3:32b.LUK.003.032Sina Jesejevog, sina Ovidovog, sina Voozovog, sina Salmonovog, sina Naasonovog,

3:33b.LUK.003.033Sina Aminadavovog, sina Aramovog, sina Esromovog, sina Faresovog, sina Judinog,

3:34b.LUK.003.034Sina Jakovljevog, sina Isakovog, sina Avraamovog, sina Tarinog, sina Nahorovog,

3:35b.LUK.003.035Sina Seruhovog, sina Ragavovog, sina Falekovog, sina Everovog, sina Salinog,

3:36b.LUK.003.036Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog,

3:37b.LUK.003.037Sina Matusalovog, sina Enohovog, sina Jaredovog, sina Maleleilovog, sina Kainanovog,

3:38b.LUK.003.038Sina Enosovog, sina Sitovog, sina Adamovog, sina Božijeg.

4

4:1b.LUK.004.001Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju,

4:2b.LUK.004.002I četrdeset dana kuša Ga djavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne,

4:3b.LUK.004.003I reče Mu djavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb.

4:4b.LUK.004.004I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.

4:5b.LUK.004.005I izvedavši Ga djavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka,

4:6b.LUK.004.006I reče Mu djavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;

4:7b.LUK.004.007Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje,

4:8b.LUK.004.008I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.

4:9b.LUK.004.009I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga navrh crkve, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole;

4:10b.LUK.004.010Jer u pismu stoji da će andjelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju,

4:11b.LUK.004.011I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

4:12b.LUK.004.012I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.

4:13b.LUK.004.013I kad svrši djavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.

4:14b.LUK.004.014I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o Njemu po svemu onom kraju.

4:15b.LUK.004.015I On učaše po zbornicama njihovim, i svi Ga hvaljahu.

4:16b.LUK.004.016I dodje u Nazaret gde beše odrastao, i udje po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.

4:17b.LUK.004.017I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nadje mesto gde beše napisano:

4:18b.LUK.004.018Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevandjelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje;

4:19b.LUK.004.019I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.

4:20b.LUK.004.020I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici gledahu na Nj.

4:21b.LUK.004.021I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim.

4:22b.LUK.004.022I svi Mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta Njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov?

4:23b.LUK.004.023I reče im: Vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču: Lekaru! Izleči se sam; šta smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini.

4:24b.LUK.004.024Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini.

4:25b.LUK.004.025A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji;

4:26b.LUK.004.026I ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku k ženi udovici.

4:27b.LUK.004.027I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina.

4:28b.LUK.004.028I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo.

4:29b.LUK.004.029I ustavši isteraše Ga napolje iz grada, i odvedoše Ga navrh gore gde beše njihov grad sazidan da bi Ga bacili odozgo.

4:30b.LUK.004.030Ali On prodje izmedju njih, i otide.

4:31b.LUK.004.031I dodje u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote.

4:32b.LUK.004.032I čudjahu se nauci Njegovoj; jer Njegova beseda beše silna.

4:33b.LUK.004.033I u zbornici beše čovek u kome beše nečisti duh djavolski, i povika glasno

4:34b.LUK.004.034Govoreći: Prodji se, šta je tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

4:35b.LUK.004.035I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izidji iz njega. I oborivši ga djavo na sredu, izidje iz njega, i nimalo mu ne naudi.

4:36b.LUK.004.036I u sve udje strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?

4:37b.LUK.004.037I otide glas o Njemu po svima okolnim mestima.

4:38b.LUK.004.038Ustavši, pak, iz zbornice dodje u kuću Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše Ga za nju.

4:39b.LUK.004.039I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im.

4:40b.LUK.004.040A kad zahodjaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovodjahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih.

4:41b.LUK.004.041A i djavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos.

4:42b.LUK.004.042A kad nasta dan, izidje i otide u pusto mesto; i narod Ga tražaše, i dodje k Njemu, i zadržavahu Ga da ne ide od njih.

4:43b.LUK.004.043A On im reče: i drugim gradovima treba mi propovediti jevandjelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan.

4:44b.LUK.004.044I propovedaše po zbornicama galilejskim.

5

5:1b.LUK.005.001Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reč Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,

5:2b.LUK.005.002I vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:

5:3b.LUK.005.003I udje u jednu od ladja koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši učaše narod iz ladje.

5:4b.LUK.005.004A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.

5:5b.LUK.005.005I odgovarajući Simon reče Mu: Učitelju! Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reči baciću mrežu.

5:6b.LUK.005.006I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.

5:7b.LUK.005.007I namagoše na društvo koje beše na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjoše, i napuniše obe ladje tako da se gotovo potope.

5:8b.LUK.005.008A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: Izidji od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan.

5:9b.LUK.005.009Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;

5:10b.LUK.005.010A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se; odsele ćeš ljude loviti.

5:11b.LUK.005.011I izvukavši obe ladje na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.

5:12b.LUK.005.012I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, čovek sav u gubi: i videvši Isusa pade ničice moleći Mu se i govoreći: Gospode! Ako hoćeš možeš me očistiti.

5:13b.LUK.005.013I pruživši ruku dohvati ga se. I reče: Hoću, očisti se. I odmah guba spade s njega.

5:14b.LUK.005.014I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

5:15b.LUK.005.015Ali se glas o Njemu još većma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.

5:16b.LUK.005.016A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.

5:17b.LUK.005.017I jedan dan učaše On, i onde sedjahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.

5:18b.LUK.005.018I gle, ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;

5:19b.LUK.005.019I ne našavši kuda će ga uneti od naroda, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.

5:20b.LUK.005.020I videvši veru njihovu reče mu: Čoveče! Opraštaju ti se gresi tvoji.

5:21b.LUK.005.021I počeše pomišljati književnici i fariseji govoreći: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

5:22b.LUK.005.022A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajući reče im: Šta mislite u srcima svojim?

5:23b.LUK.005.023Šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reći: Ustani i hodi?

5:24b.LUK.005.024Nego da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kući svojoj.

5:25b.LUK.005.025I odmah ustade pred njima, i uze na čemu ležaše, i otide kući svojoj hvaleći Boga.

5:26b.LUK.005.026I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!

5:27b.LUK.005.027I potom izidje, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.

5:28b.LUK.005.028I ostavivši sve, ustade i podje za Njim.

5:29b.LUK.005.029I zgotovi Mu Levije kod kuće svoje veliku čast; i beše mnogo carinika i drugih koji sedjahu s Njim za trpezom.

5:30b.LUK.005.030I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

5:31b.LUK.005.031I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

5:32b.LUK.005.032Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

5:33b.LUK.005.033A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?

5:34b.LUK.005.034A On im reče: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?

5:35b.LUK.005.035Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti u one dane.

5:36b.LUK.005.036Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne liči šta je od novog.

5:37b.LUK.005.037I niko ne lije vino novo u mehove stare; inače prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;

5:38b.LUK.005.038Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje će se sačuvati.

5:39b.LUK.005.039I niko pivši staro neće odmah novog; jer veli: Staro je bolje.

6

6:1b.LUK.006.001Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da idjaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jedjahu.

6:2b.LUK.006.002A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?

6:3b.LUK.006.003I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

6:4b.LUK.006.004Kako udje u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.

6:5b.LUK.006.005I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.

6:6b.LUK.006.006A dogodi se u drugu subotu da On udje u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.

6:7b.LUK.006.007Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.

6:8b.LUK.006.008A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.

6:9b.LUK.006.009A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.

6:10b.LUK.006.010I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.

6:11b.LUK.006.011A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.

6:12b.LUK.006.012Tih, pak, dana izidje na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.

6:13b.LUK.006.013I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:

6:14b.LUK.006.014Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,

6:15b.LUK.006.015Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,

6:16b.LUK.006.016Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

6:17b.LUK.006.017I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,

6:18b.LUK.006.018Koji dodjoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.

6:19b.LUK.006.019I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.

6:20b.LUK.006.020I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.

6:21b.LUK.006.021Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.

6:22b.LUK.006.022Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.

6:23b.LUK.006.023Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.

6:24b.LUK.006.024Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.

6:25b.LUK.006.025Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.

6:26b.LUK.006.026Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.

6:27b.LUK.006.027Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;

6:28b.LUK.006.028Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vredjaju.

6:29b.LUK.006.029Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.

6:30b.LUK.006.030A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.

6:31b.LUK.006.031I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.

6:32b.LUK.006.032I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.

6:33b.LUK.006.033I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.

6:34b.LUK.006.034I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.

6:35b.LUK.006.035Ali, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.

6:36b.LUK.006.036Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.

6:37b.LUK.006.037I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osudjujte, i nećete biti osudjeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

6:38b.LUK.006.038Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.

6:39b.LUK.006.039I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?

6:40b.LUK.006.040Nema učenika nad učiteljem svojim, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.

6:41b.LUK.006.041A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?

6:42b.LUK.006.042Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.

6:43b.LUK.006.043Jer nema drveta dobrog da radja zao rod; niti drveta zlog da radja dobar rod.

6:44b.LUK.006.044Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se groždje bere s kupine,

6:45b.LUK.006.045Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.

6:46b.LUK.006.046A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?

6:47b.LUK.006.047Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:

6:48b.LUK.006.048On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dodjoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.

6:49b.LUK.006.049A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.

7

7:1b.LUK.007.001A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dodje u Kapernaum.

7:2b.LUK.007.002U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.

7:3b.LUK.007.003A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.

7:4b.LUK.007.004A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;

7:5b.LUK.007.005Jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.

7:6b.LUK.007.006A Isus idjaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da udješ pod moju strehu;

7:7b.LUK.007.007Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dodjem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.

7:8b.LUK.007.008Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Učini to, i učini.

7:9b.LUK.007.009A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idjaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.

7:10b.LUK.007.010I vrativši se poslani nadjoše bolesnog slugu zdravog.

7:11b.LUK.007.011I potom idjaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim idjahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda.

7:12b.LUK.007.012Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo idjaše s njom.

7:13b.LUK.007.013I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači.

7:14b.LUK.007.014I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani.

7:15b.LUK.007.015I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.

7:16b.LUK.007.016A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok izidje medju nama, i Bog pohodi narod svoj.

7:17b.LUK.007.017I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

7:18b.LUK.007.018I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo.

7:19b.LUK.007.019I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?

7:20b.LUK.007.020Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?

7:21b.LUK.007.021A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.

7:22b.LUK.007.022I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevandjelje.

7:23b.LUK.007.023I blago onome koji se ne sablazni o mene.

7:24b.LUK.007.024A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

7:25b.LUK.007.025Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.

7:26b.LUK.007.026Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;

7:27b.LUK.007.027Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

7:28b.LUK.007.028Jer vam kažem: Nijedan izmedju rodjenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.

7:29b.LUK.007.029I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;

7:30b.LUK.007.030A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.

7:31b.LUK.007.031A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?

7:32b.LUK.007.032Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.

7:33b.LUK.007.033Jer dodje Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Djavo je u njemu;

7:34b.LUK.007.034Dodje Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.

7:35b.LUK.007.035I opravdaše premudrost sva deca njena.

7:36b.LUK.007.036Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu:

7:37b.LUK.007.037I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;

7:38b.LUK.007.038I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.

7:39b.LUK.007.039A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica.

7:40b.LUK.007.040I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži.

7:41b.LUK.007.041A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.

7:42b.LUK.007.042A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti.

7:43b.LUK.007.043A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio.

7:44b.LUK.007.044I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja udjoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.

7:45b.LUK.007.045Celiva mi nisi dao; a ona otkako udjoh ne presta celivati mi nogu.

7:46b.LUK.007.046Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.

7:47b.LUK.007.047Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.

7:48b.LUK.007.048A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.

7:49b.LUK.007.049I stadoše u sebi govoriti oni što sedjahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?

7:50b.LUK.007.050A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

8

8:1b.LUK.008.001Posle toga idjaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevandjelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.

8:2b.LUK.008.002I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam djavola izidje,

8:3b.LUK.008.003I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.

8:4b.LUK.008.004A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:

8:5b.LUK.008.005Izidje sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,

8:6b.LUK.008.006A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.

8:7b.LUK.008.007I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.

8:8b.LUK.008.008A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

8:9b.LUK.008.009A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?

8:10b.LUK.008.010A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.

8:11b.LUK.008.011A priča ova znači: Seme je reč Božija.

8:12b.LUK.008.012A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi djavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.

8:13b.LUK.008.013A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dodje vreme kušanja otpadnu.

8:14b.LUK.008.014A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.

8:15b.LUK.008.015A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

8:16b.LUK.008.016Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.

8:17b.LUK.008.017Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.

8:18b.LUK.008.018Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.

8:19b.LUK.008.019Dodjoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.

8:20b.LUK.008.020I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.

8:21b.LUK.008.021A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.

8:22b.LUK.008.022I dogodi se u jedan dan On udje s učenicima svojim u ladju, i reče im: Da predjemo na one strane jezera. I podjoše.

8:23b.LUK.008.023A kad idjahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.

8:24b.LUK.008.024I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.

8:25b.LUK.008.025A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čudjahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?

8:26b.LUK.008.026I dodjoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.

8:27b.LUK.008.027A kad izidje On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu djavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.

8:28b.LUK.008.028A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.

8:29b.LUK.008.029Jer Isus zapovedi duhu nečistom da izidje iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga djavo po pustinji.

8:30b.LUK.008.030A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi djavoli behu ušli u nj.

8:31b.LUK.008.031I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.

8:32b.LUK.008.032A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udju. I dopusti im.

8:33b.LUK.008.033Tada izidjoše djavoli iz čoveka i udjoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.

8:34b.LUK.008.034A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.

8:35b.LUK.008.035I izidjoše ljudi da vide šta je bilo, i dodjoše k Isusu, i nadjoše čoveka iz koga djavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.

8:36b.LUK.008.036A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.

8:37b.LUK.008.037I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On udje u ladju i otide natrag.

8:38b.LUK.008.038Čovek, pak, iz koga izidjoše djavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:

8:39b.LUK.008.039Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.

8:40b.LUK.008.040A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.

8:41b.LUK.008.041I gle, dodje čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da udje u kuću njegovu;

8:42b.LUK.008.042Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idjaše Isus, turkaše Ga narod.

8:43b.LUK.008.043I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,

8:44b.LUK.008.044I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.

8:45b.LUK.008.045I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?

8:46b.LUK.008.046A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja izidje iz mene.

8:47b.LUK.008.047A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.

8:48b.LUK.008.048A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

8:49b.LUK.008.049Dok On još govoraše, dodje neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.

8:50b.LUK.008.050A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.

8:51b.LUK.008.051A kad dodje u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.

8:52b.LUK.008.052A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.

8:53b.LUK.008.053I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.

8:54b.LUK.008.054A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!

8:55b.LUK.008.055I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.

8:56b.LUK.008.056I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.

9

9:1b.LUK.009.001Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim djavolima, i da isceljuju od bolesti.

9:2b.LUK.009.002I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.

9:3b.LUK.009.003I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.

9:4b.LUK.009.004U koju kuću udjete onde budite i odande polazite.

9:5b.LUK.009.005I gde vas ne prime izlazeći iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.

9:6b.LUK.009.006A kad izidjoše, idjahu po selima propovedajući jevandjelje i isceljujući svuda.

9:7b.LUK.009.007A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,

9:8b.LUK.009.008A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.

9:9b.LUK.009.009I reče Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva čudesa slušam? I željaše Ga videti.

9:10b.LUK.009.010I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.

9:11b.LUK.009.011A narod razumevši podje za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.

9:12b.LUK.009.012A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadju jela, jer smo ovde u pustinji.

9:13b.LUK.009.013A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?

9:14b.LUK.009.014Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.

9:15b.LUK.009.015I učiniše tako, i posadiše ih sve.

9:16b.LUK.009.016A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.

9:17b.LUK.009.017I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.

9:18b.LUK.009.018I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?

9:19b.LUK.009.019A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.

9:20b.LUK.009.020A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božji.

9:21b.LUK.009.021A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,

9:22b.LUK.009.022Govoreći da Sin čovečiji treba mnogo postradati, i da će Ga starešine i glavari sveštenički i književnici okriviti, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

9:23b.LUK.009.023A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

9:24b.LUK.009.024Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.

9:25b.LUK.009.025Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?

9:26b.LUK.009.026Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dodje u slavi svojoj i Očevoj i svetih andjela.

9:27b.LUK.009.027A zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje.

9:28b.LUK.009.028A kad prodje osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i izidje na goru da se pomoli Bogu.

9:29b.LUK.009.029I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.

9:30b.LUK.009.030I gle, dva čoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.

9:31b.LUK.009.031Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.

9:32b.LUK.009.032A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva čoveka koji s Njim stajahu.

9:33b.LUK.009.033I kad se odvojiše od Njega reče Petar Isusu: Učitelju! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajući šta govoraše.

9:34b.LUK.009.034A dok On to govoraše dodje oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zadjoše u oblak.

9:35b.LUK.009.035I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.

9:36b.LUK.009.036I kad se čujaše glas nadje se Isus sam. I oni ućutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.

9:37b.LUK.009.037A dogodi se drugi dan kad sidjoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.

9:38b.LUK.009.038I gle, čovek iz naroda povika govoreći: Učitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:

9:39b.LUK.009.039I gle, hvata ga duh, i ujedanput viče, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;

9:40b.LUK.009.040I molih učenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.

9:41b.LUK.009.041I odgovarajući Isus reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:

9:42b.LUK.009.042A dok još idjaše k Njemu obori ga djavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu nečistom, i isceli momče, i dade ga ocu njegovom.

9:43b.LUK.009.043I svi se divljahu veličini Božijoj. A kad se svi čudjahu svemu što činjaše Isus, reče učenicima svojim:

9:44b.LUK.009.044Metnite vi u uši svoje ove reči: jer Sin čovečiji treba da se preda u ruke čovečije.

9:45b.LUK.009.045A oni ne razumeše reč ovu; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.

9:46b.LUK.009.046A udje misao u njih ko bi bio najveći medju njima.

9:47b.LUK.009.047A Isus znajući pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,

9:48b.LUK.009.048I reče im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medju vama on je veliki.

9:49b.LUK.009.049A Jovan odgovarajući reče: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.

9:50b.LUK.009.050I reče mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.

9:51b.LUK.009.051A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.

9:52b.LUK.009.052I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dodjoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.

9:53b.LUK.009.053I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.

9:54b.LUK.009.054A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?

9:55b.LUK.009.055A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;

9:56b.LUK.009.056Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo.

9:57b.LUK.009.057A kad idjahu putem reče Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.

9:58b.LUK.009.058I reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin čovečiji nema gde zakloniti glave.

9:59b.LUK.009.059A drugom reče: Hajde za mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.

9:60b.LUK.009.060A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.

9:61b.LUK.009.061A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.

9:62b.LUK.009.062A Isus reče mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

10

10:1b.LUK.010.001A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.

10:2b.LUK.010.002A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

10:3b.LUK.010.003Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.

10:4b.LUK.010.004Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

10:5b.LUK.010.005U koju god kuću udjete najpre govorite: Mir kući ovoj.

10:6b.LUK.010.006I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.

10:7b.LUK.010.007A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.

10:8b.LUK.010.008I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.

10:9b.LUK.010.009I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.

10:10b.LUK.010.010I u koji god grad dodjete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:

10:11b.LUK.010.011I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.

10:12b.LUK.010.012Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.

10:13b.LUK.010.013Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sedeći pokajali.

10:14b.LUK.010.014Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.

10:15b.LUK.010.015I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.

10:16b.LUK.010.016Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao.

10:17b.LUK.010.017Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I djavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.

10:18b.LUK.010.018A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.

10:19b.LUK.010.019Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.

10:20b.LUK.010.020Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.

10:21b.LUK.010.021U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.

10:22b.LUK.010.022I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati.

10:23b.LUK.010.023I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.

10:24b.LUK.010.024Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

10:25b.LUK.010.025I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?

10:26b.LUK.010.026A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?

10:27b.LUK.010.027A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.

10:28b.LUK.010.028Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

10:29b.LUK.010.029A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj?

10:30b.LUK.010.030A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

10:31b.LUK.010.031A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prodje.

10:32b.LUK.010.032A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prodje.

10:33b.LUK.010.033A Samarjanin nekakav prolazeći dodje nad njega, i videvši ga sažali mu se;

10:34b.LUK.010.034I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.

10:35b.LUK.010.035I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.

10:36b.LUK.010.036Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?

10:37b.LUK.010.037A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.

10:38b.LUK.010.038A kad idjahu putem i On udje u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću.

10:39b.LUK.010.039I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.

10:40b.LUK.010.040A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.

10:41b.LUK.010.041A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,

10:42b.LUK.010.042A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neće uzeti od nje.

11

11:1b.LUK.011.001I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike.

11:2b.LUK.011.002A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dodje carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

11:3b.LUK.011.003Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;

11:4b.LUK.011.004I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.

11:5b.LUK.011.005I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;

11:6b.LUK.011.006Jer mi dodje prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;

11:7b.LUK.011.007A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.

11:8b.LUK.011.008I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba.

11:9b.LUK.011.009I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

11:10b.LUK.011.010Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

11:11b.LUK.011.011Koji je medju vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?

11:12b.LUK.011.012Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?

11:13b.LUK.011.013Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?

11:14b.LUK.011.014I jednom izgna djavola koji beše nem; kad djavo izidje progovori nemi; i diviše se ljudi.

11:15b.LUK.011.015A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza djavolskog izgoni djavole.

11:16b.LUK.011.016A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

11:17b.LUK.011.017A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

11:18b.LUK.011.018Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim djavole.

11:19b.LUK.011.019Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim djavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

11:20b.LUK.011.020A ako li ja prstom Božijim izgonim djavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.

11:21b.LUK.011.021Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;

11:22b.LUK.011.022A kad dodje jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.

11:23b.LUK.011.023Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.

11:24b.LUK.011.024Kad nečisti duh izidje iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;

11:25b.LUK.011.025I došavši nadje pometen i ukrašen.

11:26b.LUK.011.026Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog.

11:27b.LUK.011.027A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!

11:28b.LUK.011.028A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

11:29b.LUK.011.029A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;

11:30b.LUK.011.030Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom.

11:31b.LUK.011.031Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dodje s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

11:32b.LUK.011.032Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone.

11:33b.LUK.011.033Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.

11:34b.LUK.011.034Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.

11:35b.LUK.011.035Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.

11:36b.LUK.011.036Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.

11:37b.LUK.011.037A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.

11:38b.LUK.011.038A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

11:39b.LUK.011.039A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.

11:40b.LUK.011.040Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?

11:41b.LUK.011.041Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.

11:42b.LUK.011.042Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.

11:43b.LUK.011.043Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

11:44b.LUK.011.044Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.

11:45b.LUK.011.045A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš.

11:46b.LUK.011.046A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.

11:47b.LUK.011.047Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili.

11:48b.LUK.011.048Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.

11:49b.LUK.011.049Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati;

11:50b.LUK.011.050Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,

11:51b.LUK.011.051Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe medju oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog.

11:52b.LUK.011.052Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne udjoste, a koji hteše da udju, zabraniste im.

11:53b.LUK.011.053A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,

11:54b.LUK.011.054Vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.

12

12:1b.LUK.012.001Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poče najpre govoriti učenicima svojim: Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.

12:2b.LUK.012.002Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati;

12:3b.LUK.012.003Jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.

12:4b.LUK.012.004Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti.

12:5b.LUK.012.005Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.

12:6b.LUK.012.006Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.

12:7b.LUK.012.007A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

12:8b.LUK.012.008Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaće i Sin čovečiji njega pred andjelima Božijim;

12:9b.LUK.012.009A koji se odreče mene pred ljudima njega će se odreći pred andjelima Božijim.

12:10b.LUK.012.010I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti.

12:11b.LUK.012.011A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti, ili šta ćete kazati;

12:12b.LUK.012.012Jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.

12:13b.LUK.012.013Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

12:14b.LUK.012.014A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

12:15b.LUK.012.015A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

12:16b.LUK.012.016Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

12:17b.LUK.012.017I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

12:18b.LUK.012.018I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

12:19b.LUK.012.019I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

12:20b.LUK.012.020A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

12:21b.LUK.012.021Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.

12:22b.LUK.012.022A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

12:23b.LUK.012.023Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

12:24b.LUK.012.024Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

12:25b.LUK.012.025A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

12:26b.LUK.012.026A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

12:27b.LUK.012.027Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

12:28b.LUK.012.028A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

12:29b.LUK.012.029I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;

12:30b.LUK.012.030Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

12:31b.LUK.012.031Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati.

12:32b.LUK.012.032Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.

12:33b.LUK.012.033Prodajte šta imate i dajte milostinju; načinite sebi torbe koje neće ovetšati, haznu koja se nikad neće isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikučuje niti moljac jede.

12:34b.LUK.012.034Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše.

12:35b.LUK.012.035Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveće zapaljene;

12:36b.LUK.012.036I vi kao ljudi koji čekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dodje i kucne.

12:37b.LUK.012.037Blago onim slugama koje nadje gospodar kad dodje, a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i pristupiće, te će im služiti.

12:38b.LUK.012.038I ako dodje u drugu stražu, i u treću stražu dodje, i nadje ih tako, blago onim slugama.

12:39b.LUK.012.039Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju.

12:40b.LUK.012.040I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.

12:41b.LUK.012.041A Petar Mu reče: Gospode! Govoriš li nama ovu priču ili svima?

12:42b.LUK.012.042A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok?

12:43b.LUK.012.043Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nadje da izvršuje tako.

12:44b.LUK.012.044Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviće ga.

12:45b.LUK.012.045Ako li kaže sluga u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;

12:46b.LUK.012.046Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima.

12:47b.LUK.012.047A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;

12:48b.LUK.012.048A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega.

12:49b.LUK.012.049Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio!

12:50b.LUK.012.050Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!

12:51b.LUK.012.051Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.

12:52b.LUK.012.052Jer će, odsele, pet u jednoj kući biti razdeljeni, ustaće tri na dva, i dva na tri.

12:53b.LUK.012.053Ustaće otac na sina i sin na oca; mati na kćer i kći na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.

12:54b.LUK.012.054A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biće dažd; i biva tako.

12:55b.LUK.012.055I kad vidite jug gde duva kažete: Biće vrućina; i biva.

12:56b.LUK.012.056Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?

12:57b.LUK.012.057Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?

12:58b.LUK.012.058Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.

12:59b.LUK.012.059Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednji dinar.

13

13:1b.LUK.013.001U to vreme, pak, dodjoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.

13:2b.LUK.013.002I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?

13:3b.LUK.013.003Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

13:4b.LUK.013.004Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?

13:5b.LUK.013.005Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

13:6b.LUK.013.006Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usadjenu u svom vinogradu, i dodje da traži roda na njoj, i ne nadje.

13:7b.LUK.013.007Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?

13:8b.LUK.013.008A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;

13:9b.LUK.013.009Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.

13:10b.LUK.013.010A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,

13:11b.LUK.013.011I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.

13:12b.LUK.013.012A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.

13:13b.LUK.013.013I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.

13:14b.LUK.013.014A starešina od zbornice srdjaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.

13:15b.LUK.013.015A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?

13:16b.LUK.013.016A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?

13:17b.LUK.013.017I kad On ovo govoraše stidjahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.

13:18b.LUK.013.018A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je?

13:19b.LUK.013.019Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.

13:20b.LUK.013.020Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?

13:21b.LUK.013.021Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.

13:22b.LUK.013.022I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u Jerusalim.

13:23b.LUK.013.023Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti spaseni? A On im reče:

13:24b.LUK.013.024Navalite da udjete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da udju i neće moći:

13:25b.LUK.013.025Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.

13:26b.LUK.013.026Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.

13:27b.LUK.013.027A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.

13:28b.LUK.013.028Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.

13:29b.LUK.013.029I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.

13:30b.LUK.013.030I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.

13:31b.LUK.013.031U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu: Izidji i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.

13:32b.LUK.013.032I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim djavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.

13:33b.LUK.013.033Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.

13:34b.LUK.013.034Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!

13:35b.LUK.013.035Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dodje da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.

14

14:1b.LUK.014.001I dogodi Mu se da dodje u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.

14:2b.LUK.014.002I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.

14:3b.LUK.014.003I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?

14:4b.LUK.014.004A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.

14:5b.LUK.014.005I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?

14:6b.LUK.014.006I ne mogoše Mu odgovoriti na to.

14:7b.LUK.014.007A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:

14:8b.LUK.014.008Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude medju gostima ko stariji od tebe;

14:9b.LUK.014.009I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.

14:10b.LUK.014.010Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dodje onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.

14:11b.LUK.014.011Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.

14:12b.LUK.014.012A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rodjake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;

14:13b.LUK.014.013Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;

14:14b.LUK.014.014I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.

14:15b.LUK.014.015A kad ču to neki od onih što sedjahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!

14:16b.LUK.014.016A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;

14:17b.LUK.014.017I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.

14:18b.LUK.014.018I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.

14:19b.LUK.014.019I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.

14:20b.LUK.014.020I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.

14:21b.LUK.014.021I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.

14:22b.LUK.014.022I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.

14:23b.LUK.014.023I reče gospodar sluzi: Izidji na puteve i medju ograde, te nateraj da dodju da mi se napuni kuća.

14:24b.LUK.014.024Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.

14:25b.LUK.014.025Idjaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:

14:26b.LUK.014.026Ako ko dodje k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.

14:27b.LUK.014.027I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.

14:28b.LUK.014.028I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?

14:29b.LUK.014.029Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati

14:30b.LUK.014.030Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.

14:31b.LUK.014.031Ili koji car kad podje s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?

14:32b.LUK.014.032Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.

14:33b.LUK.014.033Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.

14:34b.LUK.014.034So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?

14:35b.LUK.014.035Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.

15

15:1b.LUK.015.001I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

15:2b.LUK.015.002I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

15:3b.LUK.015.003A On im kaza priču ovu govoreći:

15:4b.LUK.015.004Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nadje?

15:5b.LUK.015.005I našavši digne je na rame svoje radujući se,

15:6b.LUK.015.006I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nadjoh svoju ovcu izgubljenu.

15:7b.LUK.015.007Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

15:8b.LUK.015.008Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nadje?

15:9b.LUK.015.009I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nadjoh dinar izgubljeni.

15:10b.LUK.015.010Tako, kažem vam, biva radost pred andjelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

15:11b.LUK.015.011I reče: Jedan čovek imaše dva sina,

15:12b.LUK.015.012I reče mladji od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

15:13b.LUK.015.013I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

15:14b.LUK.015.014A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji.

15:15b.LUK.015.015I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

15:16b.LUK.015.016I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.

15:17b.LUK.015.017A kad dodje k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

15:18b.LUK.015.018Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

15:19b.LUK.015.019I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

15:20b.LUK.015.020I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

15:21b.LUK.015.021A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

15:22b.LUK.015.022A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

15:23b.LUK.015.023I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

15:24b.LUK.015.024Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se. I stadoše se veseliti.

15:25b.LUK.015.025A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

15:26b.LUK.015.026I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

15:27b.LUK.015.027A on mu reče: Brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

15:28b.LUK.015.028A on se rasrdi i ne htede da udje. Tada izidje otac njegov i moljaše ga.

15:29b.LUK.015.029A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

15:30b.LUK.015.030A kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

15:31b.LUK.015.031A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

15:32b.LUK.015.032Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se.

16

16:1b.LUK.016.001A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,

16:2b.LUK.016.002I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.

16:3b.LUK.016.003A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.

16:4b.LUK.016.004Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.

16:5b.LUK.016.005I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?

16:6b.LUK.016.006A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.

16:7b.LUK.016.007A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.

16:8b.LUK.016.008I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.

16:9b.LUK.016.009I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.

16:10b.LUK.016.010Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.

16:11b.LUK.016.011Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?

16:12b.LUK.016.012I ako u tudjem ne biste verni, ko će vam dati vaše?

16:13b.LUK.016.013Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.

16:14b.LUK.016.014A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.

16:15b.LUK.016.015I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.

16:16b.LUK.016.016Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.

16:17b.LUK.016.017Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.

16:18b.LUK.016.018Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.

16:19b.LUK.016.019Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.

16:20b.LUK.016.020A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,

16:21b.LUK.016.021I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.

16:22b.LUK.016.022A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.

16:23b.LUK.016.023I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,

16:24b.LUK.016.024I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.

16:25b.LUK.016.025A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš.

16:26b.LUK.016.026I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.

16:27b.LUK.016.027Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,

16:28b.LUK.016.028Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.

16:29b.LUK.016.029Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.

16:30b.LUK.016.030A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajaće se.

16:31b.LUK.016.031A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.

17

17:1b.LUK.017.001A učenicima reče: Nije moguće da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;

17:2b.LUK.017.002Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.

17:3b.LUK.017.003Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.

17:4b.LUK.017.004I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dodje k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.

17:5b.LUK.017.005I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.

17:6b.LUK.017.006A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.

17:7b.LUK.017.007Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dodje iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?

17:8b.LUK.017.008Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?

17:9b.LUK.017.009Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.

17:10b.LUK.017.010Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.

17:11b.LUK.017.011I kad idjaše u Jerusalim, On prolažaše izmedju Samarije i Galileje.

17:12b.LUK.017.012I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,

17:13b.LUK.017.013I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.

17:14b.LUK.017.014I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.

17:15b.LUK.017.015A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno,

17:16b.LUK.017.016I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.

17:17b.LUK.017.017A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?

17:18b.LUK.017.018Kako se medju njima koji ne nadje da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tudjin?

17:19b.LUK.017.019I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.

17:20b.LUK.017.020A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;

17:21b.LUK.017.021Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.

17:22b.LUK.017.022A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.

17:23b.LUK.017.023I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.

17:24b.LUK.017.024Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.

17:25b.LUK.017.025Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.

17:26b.LUK.017.026I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:

17:27b.LUK.017.027Jedjahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje udje u kovčeg, i dodje potop i pogubi sve.

17:28b.LUK.017.028Tako kao što bi u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadjahu, zidahu;

17:29b.LUK.017.029A u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.

17:30b.LUK.017.030Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.

17:31b.LUK.017.031U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.

17:32b.LUK.017.032Opominjite se žene Lotove.

17:33b.LUK.017.033Koji podje da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.

17:34b.LUK.017.034Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;

17:35b.LUK.017.035Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;

17:36b.LUK.017.036Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.

17:37b.LUK.017.037I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.

18

18:1b.LUK.018.001Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,

18:2b.LUK.018.002Govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stidjaše.

18:3b.LUK.018.003A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku.

18:4b.LUK.018.004I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,

18:5b.LUK.018.005No budući da mi dosadjuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.

18:6b.LUK.018.006Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.

18:7b.LUK.018.007A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?

18:8b.LUK.018.008Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dodje hoće li naći veru na zemlji?

18:9b.LUK.018.009A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu:

18:10b.LUK.018.010Dva čoveka udjoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.

18:11b.LUK.018.011Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik.

18:12b.LUK.018.012Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.

18:13b.LUK.018.013A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.

18:14b.LUK.018.014Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.

18:15b.LUK.018.015Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zapretiše im.

18:16b.LUK.018.016A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.

18:17b.LUK.018.017I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neće ući u njega.

18:18b.LUK.018.018I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim da nasledim život večni?

18:19b.LUK.018.019A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

18:20b.LUK.018.020Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.

18:21b.LUK.018.021A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

18:22b.LUK.018.022A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.

18:23b.LUK.018.023A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.

18:24b.LUK.018.024A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!

18:25b.LUK.018.025Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u carstvo Božije.

18:26b.LUK.018.026A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?

18:27b.LUK.018.027A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.

18:28b.LUK.018.028A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.

18:29b.LUK.018.029A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,

18:30b.LUK.018.030Koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.

18:31b.LUK.018.031Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.

18:32b.LUK.018.032Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga,

18:33b.LUK.018.033I biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.

18:34b.LUK.018.034I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.

18:35b.LUK.018.035A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac sedjaše kraj puta proseći.

18:36b.LUK.018.036A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?

18:37b.LUK.018.037I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.

18:38b.LUK.018.038I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.

18:39b.LUK.018.039I prećahu mu oni što idjahu napred da ućuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.

18:40b.LUK.018.040I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga

18:41b.LUK.018.041Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode! Da progledam.

18:42b.LUK.018.042A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.

18:43b.LUK.018.043I odmah progleda, i podje za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.

19

19:1b.LUK.019.001I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,

19:2b.LUK.019.002I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,

19:3b.LUK.019.003I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;

19:4b.LUK.019.004I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.

19:5b.LUK.019.005I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.

19:6b.LUK.019.006I sidje brzo; i primi Ga radujući se.

19:7b.LUK.019.007I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dodje u kuću.

19:8b.LUK.019.008A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.

19:9b.LUK.019.009A Isus mu reče: Danas dodje spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.

19:10b.LUK.019.010Jer je Sin čovečiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.

19:11b.LUK.019.011A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.

19:12b.LUK.019.012Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.

19:13b.LUK.019.013Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.

19:14b.LUK.019.014I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.

19:15b.LUK.019.015I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.

19:16b.LUK.019.016Tada dodje prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.

19:17b.LUK.019.017I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.

19:18b.LUK.019.018I dodje drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.

19:19b.LUK.019.019A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.

19:20b.LUK.019.020I treći dodje govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.

19:21b.LUK.019.021Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.

19:22b.LUK.019.022A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:

19:23b.LUK.019.023Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?

19:24b.LUK.019.024I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.

19:25b.LUK.019.025I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.

19:26b.LUK.019.026A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.

19:27b.LUK.019.027A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.

19:28b.LUK.019.028I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.

19:29b.LUK.019.029I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih

19:30b.LUK.019.030Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.

19:31b.LUK.019.031I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.

19:32b.LUK.019.032A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.

19:33b.LUK.019.033A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?

19:34b.LUK.019.034A oni rekoše: Ono Gospodu treba.

19:35b.LUK.019.035I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.

19:36b.LUK.019.036A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.

19:37b.LUK.019.037A kad se približi već da sidje s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,

19:38b.LUK.019.038Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

19:39b.LUK.019.039I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.

19:40b.LUK.019.040I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.

19:41b.LUK.019.041I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim

19:42b.LUK.019.042Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.

19:43b.LUK.019.043Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;

19:44b.LUK.019.044I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.

19:45b.LUK.019.045I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,

19:46b.LUK.019.046Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

19:47b.LUK.019.047I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.

19:48b.LUK.019.048I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.

20

20:1b.LUK.020.001I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevandjelje, dodjoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,

20:2b.LUK.020.002I rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu?

20:3b.LUK.020.003A On odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi:

20:4b.LUK.020.004Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?

20:5b.LUK.020.005A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

20:6b.LUK.020.006Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.

20:7b.LUK.020.007I odgovoriše: Ne znamo otkuda.

20:8b.LUK.020.008A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

20:9b.LUK.020.009A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.

20:10b.LUK.020.010I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.

20:11b.LUK.020.011I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.

20:12b.LUK.020.012I posla opet trećeg; a oni i onog raniše, i isteraše.

20:13b.LUK.020.013Onda reče gospodar od vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.

20:14b.LUK.020.014A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.

20:15b.LUK.020.015I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda?

20:16b.LUK.020.016Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!

20:17b.LUK.020.017A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?

20:18b.LUK.020.018Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

20:19b.LUK.020.019I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza.

20:20b.LUK.020.020I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se gradjahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.

20:21b.LUK.020.021I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem:

20:22b.LUK.020.022Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?

20:23b.LUK.020.023A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate?

20:24b.LUK.020.024Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev.

20:25b.LUK.020.025A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu.

20:26b.LUK.020.026I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.

20:27b.LUK.020.027A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga

20:28b.LUK.020.028Govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.

20:29b.LUK.020.029Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece;

20:30b.LUK.020.030I uze drugi ženu, i on umre bez dece;

20:31b.LUK.020.031I treći je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;

20:32b.LUK.020.032A posle svih umre i žena.

20:33b.LUK.020.033O vaskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.

20:34b.LUK.020.034I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju;

20:35b.LUK.020.035A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati;

20:36b.LUK.020.036Jer više ne mogu umreti; jer su kao andjeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.

20:37b.LUK.020.037A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.

20:38b.LUK.020.038A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.

20:39b.LUK.020.039A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao.

20:40b.LUK.020.040I već ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reče:

20:41b.LUK.020.041Kako govore da je Hristos sin Davidov?

20:42b.LUK.020.042Kad sam David govori u psaltiru: Reče Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,

20:43b.LUK.020.043Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.

20:44b.LUK.020.044David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?

20:45b.LUK.020.045A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim:

20:46b.LUK.020.046Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama;

20:47b.LUK.020.047Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osudjeni.

21

21:1b.LUK.021.001Pogledavši pak gore vide bogate gde meću priloge svoje u haznu Božiju;

21:2b.LUK.021.002A vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte;

21:3b.LUK.021.003I reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju:

21:4b.LUK.021.004Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.

21:5b.LUK.021.005I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reče:

21:6b.LUK.021.006Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

21:7b.LUK.021.007Zapitaše Ga pak govoreći: Učitelju! A kad će to biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi?

21:8b.LUK.021.008A On reče: Čuvajte se da vas ne prevare, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima.

21:9b.LUK.021.009A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.

21:10b.LUK.021.010Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;

21:11b.LUK.021.011I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.

21:12b.LUK.021.012A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi.

21:13b.LUK.021.013A to će vam se dogoditi za svedočanstvo.

21:14b.LUK.021.014Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati:

21:15b.LUK.021.015Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.

21:16b.LUK.021.016A predavaće vas i roditelji i braća i rodjaci i prijatelji; i pobiće neke od vas.

21:17b.LUK.021.017I svi će omrznuti na vas imena mog radi.

21:18b.LUK.021.018I dlaka s glave vaše neće poginuti.

21:19b.LUK.021.019Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.

21:20b.LUK.021.020A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.

21:21b.LUK.021.021Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:

21:22b.LUK.021.022Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.

21:23b.LUK.021.023Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.

21:24b.LUK.021.024I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.

21:25b.LUK.021.025I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.

21:26b.LUK.021.026Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti.

21:27b.LUK.021.027I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.

21:28b.LUK.021.028A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.

21:29b.LUK.021.029I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta;

21:30b.LUK.021.030Kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto.

21:31b.LUK.021.031Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.

21:32b.LUK.021.032Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

21:33b.LUK.021.033Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.

21:34b.LUK.021.034Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dodje iznenada.

21:35b.LUK.021.035Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.

21:36b.LUK.021.036Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.

21:37b.LUK.021.037I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove maslinska.

21:38b.LUK.021.038I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.

22

22:1b.LUK.022.001Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.

22:2b.LUK.022.002I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

22:3b.LUK.022.003A sotona udje u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.

22:4b.LUK.022.004I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.

22:5b.LUK.022.005I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.

22:6b.LUK.022.006I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.

22:7b.LUK.022.007A dodje dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;

22:8b.LUK.022.008I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.

22:9b.LUK.022.009A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?

22:10b.LUK.022.010A On im reče: Eto kad udjete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on udje,

22:11b.LUK.022.011I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

22:12b.LUK.022.012I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.

22:13b.LUK.022.013A oni otidoše i nadjoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

22:14b.LUK.022.014I kad dodje čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.

22:15b.LUK.022.015I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;

22:16b.LUK.022.016Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.

22:17b.LUK.022.017I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite medju sobom;

22:18b.LUK.022.018Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dodje carstvo Božije.

22:19b.LUK.022.019I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

22:20b.LUK.022.020A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.

22:21b.LUK.022.021Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.

22:22b.LUK.022.022I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uredjeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!

22:23b.LUK.022.023I oni staše tražiti medju sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

22:24b.LUK.022.024A posta i prepiranje medju njima koji bi se držao medju njima da je najveći.

22:25b.LUK.022.025A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.

22:26b.LUK.022.026Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći medju vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.

22:27b.LUK.022.027Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam medju vama kao sluga.

22:28b.LUK.022.028A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.

22:29b.LUK.022.029I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:

22:30b.LUK.022.030Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.

22:31b.LUK.022.031Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.

22:32b.LUK.022.032A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.

22:33b.LUK.022.033A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.

22:34b.LUK.022.034A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

22:35b.LUK.022.035I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.

22:36b.LUK.022.036A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.

22:37b.LUK.022.037Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I medju zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.

22:38b.LUK.022.038A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

22:39b.LUK.022.039I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.

22:40b.LUK.022.040A kad dodje na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.

22:41b.LUK.022.041I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu

22:42b.LUK.022.042Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.

22:43b.LUK.022.043A andjeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.

22:44b.LUK.022.044I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.

22:45b.LUK.022.045I ustavši od molitve dodje k učenicima svojim, i nadje ih, a oni spavaju od žalosti,

22:46b.LUK.022.046I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

22:47b.LUK.022.047Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, idjaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.

22:48b.LUK.022.048A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?

22:49b.LUK.022.049A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?

22:50b.LUK.022.050I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.

22:51b.LUK.022.051A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.

22:52b.LUK.022.052A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka izidjoste s noževima i koljem da me uhvatite?

22:53b.LUK.022.053Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.

22:54b.LUK.022.054A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar idjaše za Njim izdaleka.

22:55b.LUK.022.055A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sedjahu zajedno, i Petar sedjaše medju njima.

22:56b.LUK.022.056Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.

22:57b.LUK.022.057A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.

22:58b.LUK.022.058I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.

22:59b.LUK.022.059I pošto prodje oko jednog sahata, drugi neko potvrdjivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.

22:60b.LUK.022.060A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.

22:61b.LUK.022.061I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.

22:62b.LUK.022.062I izišavši napolje plaka gorko.

22:63b.LUK.022.063A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.

22:64b.LUK.022.064I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?

22:65b.LUK.022.065I druge mnoge hule govorahu na Nj.

22:66b.LUK.022.066I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud

22:67b.LUK.022.067Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.

22:68b.LUK.022.068A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.

22:69b.LUK.022.069Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.

22:70b.LUK.022.070Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.

22:71b.LUK.022.071A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.

23

23:1b.LUK.023.001I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.

23:2b.LUK.023.002I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nadjosmo da otpadjuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.

23:3b.LUK.023.003A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

23:4b.LUK.023.004A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.

23:5b.LUK.023.005A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.

23:6b.LUK.023.006A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?

23:7b.LUK.023.007I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takodje beše u Jerusalimu onih dana.

23:8b.LUK.023.008A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.

23:9b.LUK.023.009I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.

23:10b.LUK.023.010A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.

23:11b.LUK.023.011A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.

23:12b.LUK.023.012I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medju sobom; jer pre behu u zavadi.

23:13b.LUK.023.013A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod

23:14b.LUK.023.014Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpadjuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;

23:15b.LUK.023.015A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.

23:16b.LUK.023.016Dakle, da ga izbijem pa da pustim.

23:17b.LUK.023.017A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.

23:18b.LUK.023.018Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;

23:19b.LUK.023.019Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.

23:20b.LUK.023.020A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.

23:21b.LUK.023.021A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.

23:22b.LUK.023.022A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nadjoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.

23:23b.LUK.023.023A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.

23:24b.LUK.023.024I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.

23:25b.LUK.023.025I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.

23:26b.LUK.023.026I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idjaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.

23:27b.LUK.023.027A za Njim idjaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.

23:28b.LUK.023.028A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.

23:29b.LUK.023.029Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.

23:30b.LUK.023.030Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.

23:31b.LUK.023.031Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?

23:32b.LUK.023.032Vodjahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.

23:33b.LUK.023.033I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.

23:34b.LUK.023.034A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.

23:35b.LUK.023.035I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.

23:36b.LUK.023.036A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,

23:37b.LUK.023.037I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.

23:38b.LUK.023.038A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.

23:39b.LUK.023.039A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

23:40b.LUK.023.040A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osudjen tako?

23:41b.LUK.023.041I mi smo još pravedno osudjeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.

23:42b.LUK.023.042I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodješ u carstvo svoje.

23:43b.LUK.023.043I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.

23:44b.LUK.023.044A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.

23:45b.LUK.023.045I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.

23:46b.LUK.023.046I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.

23:47b.LUK.023.047A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.

23:48b.LUK.023.048I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.

23:49b.LUK.023.049A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.

23:50b.LUK.023.050I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,

23:51b.LUK.023.051(On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,

23:52b.LUK.023.052On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.

23:53b.LUK.023.053I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.

23:54b.LUK.023.054I dan beše petak, i subota osvitaše.

23:55b.LUK.023.055A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.

23:56b.LUK.023.056Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.

24

24:1b.LUK.024.001A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

24:2b.LUK.024.002Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.

24:3b.LUK.024.003I ušavši ne nadjoše telo Gospoda Isusa.

24:4b.LUK.024.004I kad se one čudjahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;

24:5b.LUK.024.005A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medju mrtvima?

24:6b.LUK.024.006Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,

24:7b.LUK.024.007Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.

24:8b.LUK.024.008I opomenuše se reči Njegovih.

24:9b.LUK.024.009I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.

24:10b.LUK.024.010A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

24:11b.LUK.024.011I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.

24:12b.LUK.024.012A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.

24:13b.LUK.024.013I gle, dvojica od njih idjahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

24:14b.LUK.024.014A oni govorahu medju sobom o svima ovim dogadjajima.

24:15b.LUK.024.015I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.

24:16b.LUK.024.016A oči im se držahu da Ga ne poznaše.

24:17b.LUK.024.017A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate medju sobom idući, i što ste neveseli?

24:18b.LUK.024.018A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?

24:19b.LUK.024.019I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;

24:20b.LUK.024.020Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

24:21b.LUK.024.021A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.

24:22b.LUK.024.022A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,

24:23b.LUK.024.023I ne našavši tela njegovog dodjoše govoreći da su im se andjeli javili koji su kazali da je On živ.

24:24b.LUK.024.024I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

24:25b.LUK.024.025I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

24:26b.LUK.024.026Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da udje u slavu svoju?

24:27b.LUK.024.027I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

24:28b.LUK.024.028I približiše se k selu u koje idjahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.

24:29b.LUK.024.029I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I udje s njima da noći.

24:30b.LUK.024.030I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

24:31b.LUK.024.031Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.

24:32b.LUK.024.032I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

24:33b.LUK.024.033I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,

24:34b.LUK.024.034Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

24:35b.LUK.024.035I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.

24:36b.LUK.024.036A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reče im: Mir vam.

24:37b.LUK.024.037A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.

24:38b.LUK.024.038I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?

24:39b.LUK.024.039Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.

24:40b.LUK.024.040I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.

24:41b.LUK.024.041A dok oni još ne verovahu od radosti i čudjahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?

24:42b.LUK.024.042A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.

24:43b.LUK.024.043I uzevši izjede pred njima.

24:44b.LUK.024.044I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.

24:45b.LUK.024.045Tada im otvori um da razumeju pismo.

24:46b.LUK.024.046I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;

24:47b.LUK.024.047I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.

24:48b.LUK.024.048A vi ste svedoci ovome.

24:49b.LUK.024.049I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.

24:50b.LUK.024.050I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

24:51b.LUK.024.051I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.

24:52b.LUK.024.052I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.

24:53b.LUK.024.053I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.