Mark (Serbian)

1

1:1b.MAR.001.001Početak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

1:2b.MAR.001.002Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

1:3b.MAR.001.003Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

1:4b.MAR.001.004Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

1:5b.MAR.001.005I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

1:6b.MAR.001.006A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedjaše skakavce i med divlji.

1:7b.MAR.001.007I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.

1:8b.MAR.001.008Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.

1:9b.MAR.001.009I u to vreme dodje Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

1:10b.MAR.001.010I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sidje na Njega.

1:11b.MAR.001.011I glas dodje s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

1:12b.MAR.001.012I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

1:13b.MAR.001.013I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andjeli služahu Mu.

1:14b.MAR.001.014A pošto predadoše Jovana, dodje Isus u Galileju propovedajući jevandjelje o carstvu Božjem

1:15b.MAR.001.015I govoreći: Izadje vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandjelje.

1:16b.MAR.001.016I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

1:17b.MAR.001.017I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

1:18b.MAR.001.018I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za Njim.

1:19b.MAR.001.019I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladji krpljahu mreže;

1:20b.MAR.001.020I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladji s najamnicima, podjoše za Njim.

1:21b.MAR.001.021I dodjoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.

1:22b.MAR.001.022I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

1:23b.MAR.001.023I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika

1:24b.MAR.001.024Govoreći: Prodji se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

1:25b.MAR.001.025I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izadji iz njega.

1:26b.MAR.001.026I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izadje iz njega.

1:27b.MAR.001.027I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?

1:28b.MAR.001.028I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

1:29b.MAR.001.029I odmah, izašavši iz zbornice, dodjoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

1:30b.MAR.001.030A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

1:31b.MAR.001.031I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

1:32b.MAR.001.032A kad bi pred veče, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

1:33b.MAR.001.033I sav grad beše se sabrao k vratima.

1:34b.MAR.001.034I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i djavole mnoge istera, i ne dade djavolima da kazuju da Ga poznaju.

1:35b.MAR.001.035A ujutru, vrlo rano ustavši, izadje i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

1:36b.MAR.001.036I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.

1:37b.MAR.001.037I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.

1:38b.MAR.001.038I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

1:39b.MAR.001.039I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i djavole izgoni.

1:40b.MAR.001.040I dodje k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.

1:41b.MAR.001.041A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.

1:42b.MAR.001.042I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.

1:43b.MAR.001.043I zapretivši mu odmah istera ga,

1:44b.MAR.001.044I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

1:45b.MAR.001.045A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.

2

2:1b.MAR.002.001I udje opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.

2:2b.MAR.002.002I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč.

2:3b.MAR.002.003I dodjoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro.

2:4b.MAR.002.004I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.

2:5b.MAR.002.005A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.

2:6b.MAR.002.006A onde sedjahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:

2:7b.MAR.002.007Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

2:8b.MAR.002.008I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?

2:9b.MAR.002.009Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?

2:10b.MAR.002.010No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:)

2:11b.MAR.002.011Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.

2:12b.MAR.002.012I usta odmah, i uzevši odar izadje pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.

2:13b.MAR.002.013I izadje opet k moru; i sav narod idjaše k Njemu, i učaše ih.

2:14b.MAR.002.014I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.

2:15b.MAR.002.015I kad sedjaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedjahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idjahu za Njim.

2:16b.MAR.002.016A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?

2:17b.MAR.002.017I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.

2:18b.MAR.002.018I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dodjoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?

2:19b.MAR.002.019I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.

2:20b.MAR.002.020Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane.

2:21b.MAR.002.021I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti.

2:22b.MAR.002.022I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.

2:23b.MAR.002.023I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje.

2:24b.MAR.002.024I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja?

2:25b.MAR.002.025A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?

2:26b.MAR.002.026Kako udje u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?

2:27b.MAR.002.027I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.

2:28b.MAR.002.028Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.

3

3:1b.MAR.003.001I udje opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

3:2b.MAR.003.002I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3:3b.MAR.003.003I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

3:4b.MAR.003.004I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

3:5b.MAR.003.005I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

3:6b.MAR.003.006I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

3:7b.MAR.003.007A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje podje za Njim i iz Judeje;

3:8b.MAR.003.008I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dodje k Njemu.

3:9b.MAR.003.009I reče učenicima svojim da bude ladja u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosadjuje.

3:10b.MAR.003.010Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

3:11b.MAR.003.011I duhovi nečisti kad Ga vidjahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

3:12b.MAR.003.012I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

3:13b.MAR.003.013I izidjoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodjoše Mu.

3:14b.MAR.003.014I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

3:15b.MAR.003.015I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone djavole:

3:16b.MAR.003.016Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

3:17b.MAR.003.017I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;

3:18b.MAR.003.018I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

3:19b.MAR.003.019I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

3:20b.MAR.003.020I dodjoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

3:21b.MAR.003.021I čuvši to rod Njegov izidjoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

3:22b.MAR.003.022A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.

3:23b.MAR.003.023I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

3:24b.MAR.003.024I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

3:25b.MAR.003.025I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

3:26b.MAR.003.026I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

3:27b.MAR.003.027Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

3:28b.MAR.003.028Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

3:29b.MAR.003.029A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

3:30b.MAR.003.030Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

3:31b.MAR.003.031I dodje mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

3:32b.MAR.003.032I sedjaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

3:33b.MAR.003.033I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

3:34b.MAR.003.034I pogledavši na narod koji sedjaše reče: Evo mati moja i braća moja.

3:35b.MAR.003.035Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

4

4:1b.MAR.004.001I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u ladju, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.

4:2b.MAR.004.002I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:

4:3b.MAR.004.003Slušajte: evo izidje sejač da seje.

4:4b.MAR.004.004I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ga.

4:5b.MAR.004.005A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:

4:6b.MAR.004.006A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.

4:7b.MAR.004.007I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.

4:8b.MAR.004.008I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.

4:9b.MAR.004.009I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.

4:10b.MAR.004.010A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču.

4:11b.MAR.004.011I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;

4:12b.MAR.004.012Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.

4:13b.MAR.004.013I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?

4:14b.MAR.004.014Sejač reč seje.

4:15b.MAR.004.015A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je čuju odmah dodje sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.

4:16b.MAR.004.016Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;

4:17b.MAR.004.017Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.

4:18b.MAR.004.018A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,

4:19b.MAR.004.019Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udju i zaguše reč, i bez roda ostane.

4:20b.MAR.004.020A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.

4:21b.MAR.004.021I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne?

4:22b.MAR.004.022Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti ima šta sakriveno što neće izaći na videlo.

4:23b.MAR.004.023Ako ima ko uši da čuje neka čuje.

4:24b.MAR.004.024I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate.

4:25b.MAR.004.025Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

4:26b.MAR.004.026I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;

4:27b.MAR.004.027I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.

4:28b.MAR.004.028Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.

4:29b.MAR.004.029A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.

4:30b.MAR.004.030I govoraše: Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?

4:31b.MAR.004.031Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;

4:32b.MAR.004.032A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.

4:33b.MAR.004.033I takvim mnogim pričama kazivaše im reč, koliko mogahu slušati.

4:34b.MAR.004.034A bez priča ne govoraše im ni reči. A učenicima posebno kazivaše sve.

4:35b.MAR.004.035I reče im onaj dan uveče: Hajdemo na one strane.

4:36b.MAR.004.036I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u ladji; a i druge ladje behu s Njim.

4:37b.MAR.004.037I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladju da se već napuni.

4:38b.MAR.004.038A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Učitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?

4:39b.MAR.004.039I ustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.

4:40b.MAR.004.040I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.

4:41b.MAR.004.041I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?

5

5:1b.MAR.005.001I dodjoše preko mora u okolinu gadarinsku.

5:2b.MAR.005.002I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,

5:3b.MAR.005.003Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

5:4b.MAR.005.004Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5:5b.MAR.005.005I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.

5:6b.MAR.005.006A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.

5:7b.MAR.005.007I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.

5:8b.MAR.005.008Jer mu govoraše: Izadji, duše nečisti, iz čoveka.

5:9b.MAR.005.009I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.

5:10b.MAR.005.010I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.

5:11b.MAR.005.011A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.

5:12b.MAR.005.012I moliše Ga svi djavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih udjemo.

5:13b.MAR.005.013I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti udjoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

5:14b.MAR.005.014A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadjoše ljudi da vide šta je bilo.

5:15b.MAR.005.015I dodjoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.

5:16b.MAR.005.016A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

5:17b.MAR.005.017I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

5:18b.MAR.005.018I kad udje u ladju, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.

5:19b.MAR.005.019A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.

5:20b.MAR.005.020I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

5:21b.MAR.005.021I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

5:22b.MAR.005.022I gle, dodje jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

5:23b.MAR.005.023I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dodješ i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

5:24b.MAR.005.024I podje s njim; i za Njim idjaše naroda mnogo i turkahu Ga.

5:25b.MAR.005.025I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi

5:26b.MAR.005.026I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,

5:27b.MAR.005.027Kad je čula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.

5:28b.MAR.005.028Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.

5:29b.MAR.005.029I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

5:30b.MAR.005.030I odmah Isus oseti u sebi silu što izadje iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?

5:31b.MAR.005.031I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?

5:32b.MAR.005.032I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.

5:33b.MAR.005.033A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dodje i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.

5:34b.MAR.005.034A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

5:35b.MAR.005.035Još On govoraše, a dodjoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?

5:36b.MAR.005.036A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.

5:37b.MAR.005.037I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.

5:38b.MAR.005.038I dodje u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.

5:39b.MAR.005.039I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.

5:40b.MAR.005.040I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde ležaše devojka.

5:41b.MAR.005.041I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.

5:42b.MAR.005.042I odmah usta devojka i hodjaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.

5:43b.MAR.005.043I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.

6

6:1b.MAR.006.001I izadje odande, i dodje na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.

6:2b.MAR.006.002I kad dodje subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?

6:3b.MAR.006.003Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde medju nama? I sablažnjavahu se o Njega.

6:4b.MAR.006.004A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.

6:5b.MAR.006.005I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.

6:6b.MAR.006.006I čudio se neverstvu njihovom. I idjaše po okolnim selima i učaše.

6:7b.MAR.006.007I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.

6:8b.MAR.006.008I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;

6:9b.MAR.006.009Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.

6:10b.MAR.006.010I reče im: Gde udjete u dom onde ostanite dok ne izadjete odande.

6:11b.MAR.006.011I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.

6:12b.MAR.006.012I otišavši propovedahu da se treba kajati;

6:13b.MAR.006.013I djavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.

6:14b.MAR.006.014I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.

6:15b.MAR.006.015Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.

6:16b.MAR.006.016A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.

6:17b.MAR.006.017Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.

6:18b.MAR.006.018Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.

6:19b.MAR.006.019A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.

6:20b.MAR.006.020Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.

6:21b.MAR.006.021I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rodjenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.

6:22b.MAR.006.022I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.

6:23b.MAR.006.023I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.

6:24b.MAR.006.024A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.

6:25b.MAR.006.025I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.

6:26b.MAR.006.026I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.

6:27b.MAR.006.027I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.

6:28b.MAR.006.028A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.

6:29b.MAR.006.029I čuvši učenici njegovi dodjoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.

6:30b.MAR.006.030I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.

6:31b.MAR.006.031I reče im: Dodjite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.

6:32b.MAR.006.032I odoše na ladji u pusto mesto sami.

6:33b.MAR.006.033I videše ih ljudi kad idjahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.

6:34b.MAR.006.034I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.

6:35b.MAR.006.035I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;

6:36b.MAR.006.036Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.

6:37b.MAR.006.037A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?

6:38b.MAR.006.038A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.

6:39b.MAR.006.039I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.

6:40b.MAR.006.040I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.

6:41b.MAR.006.041I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.

6:42b.MAR.006.042I jedoše svi, i nasitiše se.

6:43b.MAR.006.043I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.

6:44b.MAR.006.044A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.

6:45b.MAR.006.045I odmah natera učenike svoje da udju u ladju i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.

6:46b.MAR.006.046I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.

6:47b.MAR.006.047I uveče beše ladja nasred mora, a On sam na zemlji.

6:48b.MAR.006.048I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dodje k njima idući po moru; i htede da ih mimoidje.

6:49b.MAR.006.049A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;

6:50b.MAR.006.050Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.

6:51b.MAR.006.051I udje k njima u ladju, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.

6:52b.MAR.006.052Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.

6:53b.MAR.006.053I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.

6:54b.MAR.006.054I kad izadjoše iz ladje, odmah Ga poznaše ljudi.

6:55b.MAR.006.055I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.

6:56b.MAR.006.056I kud god idjaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.

7

7:1b.MAR.007.001I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima

7:2b.MAR.007.002I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.

7:3b.MAR.007.003Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih;

7:4b.MAR.007.004I kad dodju s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.

7:5b.MAR.007.005A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?

7:6b.MAR.007.006A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.

7:7b.MAR.007.007No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.

7:8b.MAR.007.008Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.

7:9b.MAR.007.009I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.

7:10b.MAR.007.010Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre.

7:11b.MAR.007.011A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.

7:12b.MAR.007.012I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,

7:13b.MAR.007.013Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.

7:14b.MAR.007.014I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.

7:15b.MAR.007.015Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da udje spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.

7:16b.MAR.007.016Ako ko ima uši da čuje neka čuje.

7:17b.MAR.007.017I kad dodje od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.

7:18b.MAR.007.018I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?

7:19b.MAR.007.019Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.

7:20b.MAR.007.020Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;

7:21b.MAR.007.021Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,

7:22b.MAR.007.022Kradje, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.

7:23b.MAR.007.023Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.

7:24b.MAR.007.024I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.

7:25b.MAR.007.025Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dodje i pade k nogama Njegovim.

7:26b.MAR.007.026A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera djavola iz kćeri njene.

7:27b.MAR.007.027A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.

7:28b.MAR.007.028A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.

7:29b.MAR.007.029I reče joj: Za tu reč idi; izadje djavo iz kćeri tvoje.

7:30b.MAR.007.030I došavši kući nadje da je djavo izašao, i kći ležaše na odru.

7:31b.MAR.007.031I opet izadje Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dodje na more galilejsko u krajeve desetogradske.

7:32b.MAR.007.032I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.

7:33b.MAR.007.033I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;

7:34b.MAR.007.034I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.

7:35b.MAR.007.035I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.

7:36b.MAR.007.036I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.

7:37b.MAR.007.037I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.

8

8:1b.MAR.008.001U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:

8:2b.MAR.008.002Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.

8:3b.MAR.008.003I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.

8:4b.MAR.008.004I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?

8:5b.MAR.008.005I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.

8:6b.MAR.008.006I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.

8:7b.MAR.008.007I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.

8:8b.MAR.008.008I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.

8:9b.MAR.008.009A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.

8:10b.MAR.008.010I odmah udje u ladju s učenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.

8:11b.MAR.008.011I izadjoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

8:12b.MAR.008.012I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.

8:13b.MAR.008.013I ostavivši ih udje opet u ladju, i ode na one strane.

8:14b.MAR.008.014I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.

8:15b.MAR.008.015I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.

8:16b.MAR.008.016I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.

8:17b.MAR.008.017I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

8:18b.MAR.008.018Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li

8:19b.MAR.008.019Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.

8:20b.MAR.008.020A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

8:21b.MAR.008.021I reče im: Kako ne razumete?

8:22b.MAR.008.022I dodje u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.

8:23b.MAR.008.023I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.

8:24b.MAR.008.024I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.

8:25b.MAR.008.025I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.

8:26b.MAR.008.026I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.

8:27b.MAR.008.027I izadje Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?

8:28b.MAR.008.028A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.

8:29b.MAR.008.029A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.

8:30b.MAR.008.030I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.

8:31b.MAR.008.031I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

8:32b.MAR.008.032I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.

8:33b.MAR.008.033A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.

8:34b.MAR.008.034I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.

8:35b.MAR.008.035Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandjelja onaj će je sačuvati.

8:36b.MAR.008.036Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?

8:37b.MAR.008.037Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

8:38b.MAR.008.038Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.

9

9:1b.MAR.009.001I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dodje u sili.

9:2b.MAR.009.002I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.

9:3b.MAR.009.003I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.

9:4b.MAR.009.004I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.

9:5b.MAR.009.005I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.

9:6b.MAR.009.006Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.

9:7b.MAR.009.007I postade oblak te ih zakloni; i dodje glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.

9:8b.MAR.009.008I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.

9:9b.MAR.009.009A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.

9:10b.MAR.009.010I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?

9:11b.MAR.009.011I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dodje?

9:12b.MAR.009.012A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.

9:13b.MAR.009.013Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.

9:14b.MAR.009.014I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.

9:15b.MAR.009.015I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.

9:16b.MAR.009.016I upita književnike: Šta se prepirete s njima?

9:17b.MAR.009.017I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.

9:18b.MAR.009.018I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.

9:19b.MAR.009.019A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.

9:20b.MAR.009.020I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.

9:21b.MAR.009.021I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.

9:22b.MAR.009.022I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.

9:23b.MAR.009.023A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.

9:24b.MAR.009.024I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.

9:25b.MAR.009.025A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izadji iz njega i više ne ulazi u njega.

9:26b.MAR.009.026I povikavši i izlomivši ga vrlo izadje; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.

9:27b.MAR.009.027A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.

9:28b.MAR.009.028I kad udje u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?

9:29b.MAR.009.029I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.

9:30b.MAR.009.030I izašavši odande idjahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.

9:31b.MAR.009.031Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.

9:32b.MAR.009.032A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.

9:33b.MAR.009.033I dodje u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem medju sobom?

9:34b.MAR.009.034A oni ćutahu; jer se putem prepiraše medju sobom ko je najveći.

9:35b.MAR.009.035I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.

9:36b.MAR.009.036I uzevši dete metnu ga medju njih i zagrlivši ga reče im:

9:37b.MAR.009.037Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.

9:38b.MAR.009.038Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.

9:39b.MAR.009.039A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.

9:40b.MAR.009.040Jer ko nije protiv vas s vama je.

9:41b.MAR.009.041Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.

9:42b.MAR.009.042A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.

9:43b.MAR.009.043I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,

9:44b.MAR.009.044Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

9:45b.MAR.009.045I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,

9:46b.MAR.009.046Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

9:47b.MAR.009.047Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,

9:48b.MAR.009.048Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

9:49b.MAR.009.049Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.

9:50b.MAR.009.050Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte medju sobom.

10

10:1b.MAR.010.001I ustavši odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

10:2b.MAR.010.002I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

10:3b.MAR.010.003A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

10:4b.MAR.010.004A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

10:5b.MAR.010.005I odgovarajući Isus reče im: Po tvrdji vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

10:6b.MAR.010.006A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

10:7b.MAR.010.007Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

10:8b.MAR.010.008I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

10:9b.MAR.010.009A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

10:10b.MAR.010.010I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.

10:11b.MAR.010.011I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.

10:12b.MAR.010.012I ako žena ostavi muža svog i podje za drugog, čini preljubu.

10:13b.MAR.010.013I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.

10:14b.MAR.010.014A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

10:15b.MAR.010.015Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.

10:16b.MAR.010.016I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

10:17b.MAR.010.017I kad izadje na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?

10:18b.MAR.010.018A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

10:19b.MAR.010.019Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.

10:20b.MAR.010.020A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

10:21b.MAR.010.021A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevši krst.

10:22b.MAR.010.022A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

10:23b.MAR.010.023I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!

10:24b.MAR.010.024A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!

10:25b.MAR.010.025Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.

10:26b.MAR.010.026A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?

10:27b.MAR.010.027A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

10:28b.MAR.010.028A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.

10:29b.MAR.010.029A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,

10:30b.MAR.010.030A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.

10:31b.MAR.010.031Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

10:32b.MAR.010.032A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjaše pred njima, a oni se čudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:

10:33b.MAR.010.033Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;

10:34b.MAR.010.034I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

10:35b.MAR.010.035I pred Njega dodjoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.

10:36b.MAR.010.036A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?

10:37b.MAR.010.037A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.

10:38b.MAR.010.038A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?

10:39b.MAR.010.039A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;

10:40b.MAR.010.040Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.

10:41b.MAR.010.041I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.

10:42b.MAR.010.042A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.

10:43b.MAR.010.043Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći medju vama, da vam služi.

10:44b.MAR.010.044I koji hoće prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.

10:45b.MAR.010.045Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.

10:46b.MAR.010.046I dodjoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjaše kraj puta i prošaše.

10:47b.MAR.010.047I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!

10:48b.MAR.010.048I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!

10:49b.MAR.010.049I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.

10:50b.MAR.010.050A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.

10:51b.MAR.010.051I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.

10:52b.MAR.010.052A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.

11

11:1b.MAR.011.001I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih

11:2b.MAR.011.002I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako udjete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.

11:3b.MAR.011.003I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.

11:4b.MAR.011.004A oni odoše, i nadjoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.

11:5b.MAR.011.005I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?

11:6b.MAR.011.006A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.

11:7b.MAR.011.007I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.

11:8b.MAR.011.008A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.

11:9b.MAR.011.009A koji idjahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!

11:10b.MAR.011.010Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

11:11b.MAR.011.011I udje Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izadje u Vitaniju s dvanaestoricom.

11:12b.MAR.011.012I sutradan kad izadjoše iz Vitanije, ogladne.

11:13b.MAR.011.013I videvši izdaleka smokvu s lišćem dodje ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nadje osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.

11:14b.MAR.011.014I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.

11:15b.MAR.011.015I dodjoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

11:16b.MAR.011.016I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.

11:17b.MAR.011.017I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.

11:18b.MAR.011.018I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.

11:19b.MAR.011.019I kad bi uveče izadje napolje iz grada.

11:20b.MAR.011.020I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.

11:21b.MAR.011.021I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.

11:22b.MAR.011.022I odgovarajući Isus reče im:

11:23b.MAR.011.023Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.

11:24b.MAR.011.024Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.

11:25b.MAR.011.025I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.

11:26b.MAR.011.026Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.

11:27b.MAR.011.027I dodjoše opet u Jerusalim; i kad hodjaše po crkvi dodjoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,

11:28b.MAR.011.028I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?

11:29b.MAR.011.029A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.

11:30b.MAR.011.030Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.

11:31b.MAR.011.031I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

11:32b.MAR.011.032Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.

11:33b.MAR.011.033I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

12

12:1b.MAR.012.001I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.

12:2b.MAR.012.002I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.

12:3b.MAR.012.003A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.

12:4b.MAR.012.004I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.

12:5b.MAR.012.005I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.

12:6b.MAR.012.006Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.

12:7b.MAR.012.007A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.

12:8b.MAR.012.008I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.

12:9b.MAR.012.009Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.

12:10b.MAR.012.010Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;

12:11b.MAR.012.011To bi od Gospoda i divno je u našim očima?

12:12b.MAR.012.012I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.

12:13b.MAR.012.013I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.

12:14b.MAR.012.014A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?

12:15b.MAR.012.015A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim

12:16b.MAR.012.016A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.

12:17b.MAR.012.017I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.

12:18b.MAR.012.018I dodjoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:

12:19b.MAR.012.019Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

12:20b.MAR.012.020Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.

12:21b.MAR.012.021I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.

12:22b.MAR.012.022I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.

12:23b.MAR.012.023O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.

12:24b.MAR.012.024I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?

12:25b.MAR.012.025Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao andjeli na nebesima.

12:26b.MAR.012.026A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?

12:27b.MAR.012.027Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.

12:28b.MAR.012.028I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?

12:29b.MAR.012.029A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;

12:30b.MAR.012.030I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.

12:31b.MAR.012.031I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.

12:32b.MAR.012.032I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;

12:33b.MAR.012.033I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.

12:34b.MAR.012.034A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.

12:35b.MAR.012.035I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?

12:36b.MAR.012.036Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

12:37b.MAR.012.037Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.

12:38b.MAR.012.038I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,

12:39b.MAR.012.039I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.

12:40b.MAR.012.040Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osudjeni.

12:41b.MAR.012.041I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.

12:42b.MAR.012.042I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.

12:43b.MAR.012.043I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.

12:44b.MAR.012.044Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.

13

13:1b.MAR.013.001I kad izlažaše iz crkve reče Mu jedan od učenika Njegovih: Učitelju! Gle kakvo je kamenje, i kakva gradjevina!

13:2b.MAR.013.002I odgovarajući Isus reče mu: Vidiš li ovu veliku gradjevinu? Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti.

13:3b.MAR.013.003I kad sedjaše na gori maslinskoj prema crkvi, pitahu Ga samog Petar i Jakov i Jovan i Andrija:

13:4b.MAR.013.004Kaži nam kad će to biti? I kakav će znak biti kad će se to sve svršiti?

13:5b.MAR.013.005A Isus odgovarajući im poče govoriti: Čuvajte se da vas ko ne prevari.

13:6b.MAR.013.006Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: Ja sam; i mnoge će prevariti.

13:7b.MAR.013.007A kad čujete ratove i glasove o ratovima, ne plašite se; jer treba da to bude; ali to još nije posledak.

13:8b.MAR.013.008Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; i zemlja će se tresti po svetu; i biće gladi i bune. To je početak stradanja.

13:9b.MAR.013.009A vi se čuvajte; jer će vas predavati u sudove i po zbornicama biće vas, i pred kraljeve i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima.

13:10b.MAR.013.010I u svim narodima treba da se najpre propovedi jevandjelje.

13:11b.MAR.013.011A kad vas povedu da predaju, ne brinite se unapred šta ćete govoriti, niti mislite; nego šta vam se da u onaj čas ono govorite; jer vi nećete govoriti nego Duh Sveti.

13:12b.MAR.013.012I predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.

13:13b.MAR.013.013I svi će omrznuti na vas imena mog radi. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.

13:14b.MAR.013.014A kad vidite mrzost opustošenja, za koju govori prorok Danilo, da stoji gde ne treba (koji čita da razume): tada koji budu u Judeji neka beže u gore;

13:15b.MAR.013.015I koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme šta iz kuće svoje;

13:16b.MAR.013.016I koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.

13:17b.MAR.013.017Ali teško trudnima i dojiljama u te dane!

13:18b.MAR.013.018Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.

13:19b.MAR.013.019Jer će u dane te biti nevolja kakva nije bila od početka stvorenja koje je Bog stvorio do sad, i neće ni biti.

13:20b.MAR.013.020I da Gospod ne skrati dane niko ne bi ostao; ali izabranih radi, koje izabra, skratio je dane.

13:21b.MAR.013.021Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos, ili: Eno onde, ne verujte.

13:22b.MAR.013.022Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.

13:23b.MAR.013.023Ali vi se čuvajte: eto vam sve kazah napred.

13:24b.MAR.013.024Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti.

13:25b.MAR.013.025I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.

13:26b.MAR.013.026I tada će ugledati Sina čovečjeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.

13:27b.MAR.013.027I tada će poslati andjele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.

13:28b.MAR.013.028A od smokve naučite se priči: kad se već njena grana pomladi i stane listati, znate da je blizu leto.

13:29b.MAR.013.029Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata.

13:30b.MAR.013.030Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

13:31b.MAR.013.031Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

13:32b.MAR.013.032A o danu tom ili o času niko ne zna, ni andjeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.

13:33b.MAR.013.033Pazite, stražite i molite se Bogu; jer ne znate kad će vreme nastati.

13:34b.MAR.013.034Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojim vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.

13:35b.MAR.013.035Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u po noći, ili u petle, ili ujutru;

13:36b.MAR.013.036Da ne dodje iznenada i da vas ne nadje, a vi spavate.

13:37b.MAR.013.037A šta vam kažem, svima kažem: stražite.

14

14:1b.MAR.014.001Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.

14:2b.MAR.014.002Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

14:3b.MAR.014.003I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i sedjaše za trpezom, dodje žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.

14:4b.MAR.014.004A neki se srdjahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?

14:5b.MAR.014.005Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.

14:6b.MAR.014.006A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.

14:7b.MAR.014.007Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.

14:8b.MAR.014.008Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.

14:9b.MAR.014.009Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandjelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.

14:10b.MAR.014.010I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.

14:11b.MAR.014.011A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

14:12b.MAR.014.012I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?

14:13b.MAR.014.013I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,

14:14b.MAR.014.014I gde udje kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

14:15b.MAR.014.015I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.

14:16b.MAR.014.016I izadjoše učenici Njegovi, i dodjoše u grad, i nadjoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

14:17b.MAR.014.017I kad bi uveče, dodje sa dvanaestoricom.

14:18b.MAR.014.018I kad sedjahu za trpezom i jedjahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.

14:19b.MAR.014.019A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?

14:20b.MAR.014.020A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.

14:21b.MAR.014.021Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.

14:22b.MAR.014.022I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

14:23b.MAR.014.023I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

14:24b.MAR.014.024I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.

14:25b.MAR.014.025Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.

14:26b.MAR.014.026I otpojavši hvalu izadjoše na goru maslinsku.

14:27b.MAR.014.027I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.

14:28b.MAR.014.028Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.

14:29b.MAR.014.029A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.

14:30b.MAR.014.030I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

14:31b.MAR.014.031A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.

14:32b.MAR.014.032I dodjoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.

14:33b.MAR.014.033I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.

14:34b.MAR.014.034I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.

14:35b.MAR.014.035I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.

14:36b.MAR.014.036I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.

14:37b.MAR.014.037I dodje i nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?

14:38b.MAR.014.038Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.

14:39b.MAR.014.039I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.

14:40b.MAR.014.040I vrativši se nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.

14:41b.MAR.014.041I dodje treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dodje čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.

14:42b.MAR.014.042Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

14:43b.MAR.014.043I odmah, dok On još govoraše, dodje Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.

14:44b.MAR.014.044I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.

14:45b.MAR.014.045I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.

14:46b.MAR.014.046A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.

14:47b.MAR.014.047A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

14:48b.MAR.014.048I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,

14:49b.MAR.014.049A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.

14:50b.MAR.014.050I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.

14:51b.MAR.014.051I za Njim idjaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.

14:52b.MAR.014.052A on ostavivši platno go pobeže od njih.

14:53b.MAR.014.053I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.

14:54b.MAR.014.054I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i sedjaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.

14:55b.MAR.014.055A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nadjoše;

14:56b.MAR.014.056Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.

14:57b.MAR.014.057I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:

14:58b.MAR.014.058Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.

14:59b.MAR.014.059I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.

14:60b.MAR.014.060I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

14:61b.MAR.014.061A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

14:62b.MAR.014.062A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

14:63b.MAR.014.063A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?

14:64b.MAR.014.064Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.

14:65b.MAR.014.065I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.

14:66b.MAR.014.066I kad beše Petar dole na dvoru, dodje jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,

14:67b.MAR.014.067I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.

14:68b.MAR.014.068A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izadje napolje pred dvor: i petao zapeva.

14:69b.MAR.014.069I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.

14:70b.MAR.014.070A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.

14:71b.MAR.014.071A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.

14:72b.MAR.014.072I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.

15

15:1b.MAR.015.001I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.

15:2b.MAR.015.002I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

15:3b.MAR.015.003I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.

15:4b.MAR.015.004A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.

15:5b.MAR.015.005Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

15:6b.MAR.015.006A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.

15:7b.MAR.015.007A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.

15:8b.MAR.015.008I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.

15:9b.MAR.015.009A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?

15:10b.MAR.015.010Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.

15:11b.MAR.015.011Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.

15:12b.MAR.015.012A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?

15:13b.MAR.015.013A oni opet povikaše: Raspni ga.

15:14b.MAR.015.014A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.

15:15b.MAR.015.015A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.

15:16b.MAR.015.016A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,

15:17b.MAR.015.017I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.

15:18b.MAR.015.018I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!

15:19b.MAR.015.019I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.

15:20b.MAR.015.020I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.

15:21b.MAR.015.021I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji idjaše iz polja, da Mu ponese krst.

15:22b.MAR.015.022I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.

15:23b.MAR.015.023I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.

15:24b.MAR.015.024I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.

15:25b.MAR.015.025A beše sat treći kad Ga razapeše.

15:26b.MAR.015.026I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.

15:27b.MAR.015.027I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.

15:28b.MAR.015.028I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga medju zločince.

15:29b.MAR.015.029I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,

15:30b.MAR.015.030Pomozi sam sebi i sidji s krsta.

15:31b.MAR.015.031Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.

15:32b.MAR.015.032Hristos car Izrailjev neka sidje sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.

15:33b.MAR.015.033A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

15:34b.MAR.015.034I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

15:35b.MAR.015.035I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.

15:36b.MAR.015.036A jedan otrča te napuni sundjer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.

15:37b.MAR.015.037A Isus povika glasno, i izdahnu.

15:38b.MAR.015.038I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.

15:39b.MAR.015.039A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.

15:40b.MAR.015.040A behu i žene koje gledahu izdaleka, medju kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,

15:41b.MAR.015.041Koje idjahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.

15:42b.MAR.015.042I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),

15:43b.MAR.015.043Dodje Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te udje k Pilatu i zaiska telo Isusovo.

15:44b.MAR.015.044A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?

15:45b.MAR.015.045I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.

15:46b.MAR.015.046I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

15:47b.MAR.015.047A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.

16

16:1b.MAR.016.001I pošto prodje subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dodju i da pomažu Isusa.

16:2b.MAR.016.002I vrlo rano u prvi dan nedelje dodjoše na grob oko sunčanog rodjaja.

16:3b.MAR.016.003I govorahu medju sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnih?

16:4b.MAR.016.004I pogledavši videše da kamen beše odvaljen: jer beše vrlo veliki.

16:5b.MAR.016.005I ušavši u grob videše mladića obučenog u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.

16:6b.MAR.016.006A on im reče: Ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetog; usta, nije ovde, evo mesto gde Ga metnuše.

16:7b.MAR.016.007Nego idite kažite učenicima Njegovim i Petru da pred vama ode u Galileju: tamo ćete Ga videti, kao što vam reče.

16:8b.MAR.016.008I izašavši pobegoše od groba; jer ih uhvati drhat i strah; i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.

16:9b.MAR.016.009A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam djavola.

16:10b.MAR.016.010A ona ode te javi onima što su bili s Njim, koji plakahu i ridahu.

16:11b.MAR.016.011I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.

16:12b.MAR.016.012A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo.

16:13b.MAR.016.013I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše.

16:14b.MAR.016.014A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrdju srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao;

16:15b.MAR.016.015I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevandjelje svakom stvorenju.

16:16b.MAR.016.016Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.

16:17b.MAR.016.017A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće djavole; govoriće novim jezicima;

16:18b.MAR.016.018Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.

16:19b.MAR.016.019A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane.

16:20b.MAR.016.020A oni izadjoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrdjiva znacima koji su se potom pokazivali. Amin.