Habakkuk (Serbian)

1

1:1b.HAB.001.001Breme koje vide prorok Avakum.

1:2b.HAB.001.002Dokle ću, Gospode, vapiti a Ti nećeš da čuješ? Dokle ću Ti vikati: Nasilje! A Ti nećeš da izbaviš?

1:3b.HAB.001.003Zašto puštaš da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom, i kako podižu svadju i raspru?

1:4b.HAB.001.004Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbožnik opteče pravednika, zato sud izlazi izopačen.

1:5b.HAB.001.005Pogledajte po narodima i vidite, i čudite se i divite se, jer ću učiniti delo u vaše dane kog nećete verovati kad se stane pripovedati.

1:6b.HAB.001.006Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova.

1:7b.HAB.001.007Žestok je i strašan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.

1:8b.HAB.001.008Konji će mu biti brži od risova i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.

1:9b.HAB.001.009Svi će doći na grabež, s lica će biti kao istočni vetar, pokupiće roblje kao pesak.

1:10b.HAB.001.010I carevima će se rugati i knezovi će im biti podsmeh, smejaće se svakom gradu, nasuće zemlje, i uzeće ga.

1:11b.HAB.001.011Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.

1:12b.HAB.001.012Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.

1:13b.HAB.001.013Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?

1:14b.HAB.001.014I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?

1:15b.HAB.001.015Izvlači ih sve udicom, hvata ih u mrežu svoju, i zgrće ih predjom svojom, zato se veseli i raduje.

1:16b.HAB.001.016Zato prinosi žrtvu svojoj mreži, i kadi svojoj predji; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.

1:17b.HAB.001.017Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju i jednako ubijati narode nemilice?

2

2:1b.HAB.002.001Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.

2:2b.HAB.002.002I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.

2:3b.HAB.002.003Jer će još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.

2:4b.HAB.002.004Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.

2:5b.HAB.002.005A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.

2:6b.HAB.002.006Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.

2:7b.HAB.002.007Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?

2:8b.HAB.002.008Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

2:9b.HAB.002.009Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.

2:10b.HAB.002.010Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.

2:11b.HAB.002.011Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.

2:12b.HAB.002.012Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.

2:13b.HAB.002.013Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?

2:14b.HAB.002.014Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.

2:15b.HAB.002.015Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.

2:16b.HAB.002.016Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.

2:17b.HAB.002.017Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš medju zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

2:18b.HAB.002.018Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?

2:19b.HAB.002.019Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.

2:20b.HAB.002.020A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!

3

3:1b.HAB.003.001Molitva proroka Avakuma; za pevanje.

3:2b.HAB.003.002Gospode, čuh reč Tvoju, i uplaših se; Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.

3:3b.HAB.003.003Bog dodje od Temana i Svetac s gore Farana; slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.

3:4b.HAB.003.004Svetlost Mu beše kao sunce, zraci izlažahu Mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila Njegova.

3:5b.HAB.003.005Pred Njim idjaše pomor, i živo ugljevlje idjaše ispod nogu Njegovih.

3:6b.HAB.003.006Stade, i izmeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoše se večne gore, slegoše se humovi večni; putevi su Mu večni.

3:7b.HAB.003.007Videh šatore etiopske u muci, ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj.

3:8b.HAB.003.008Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?

3:9b.HAB.003.009Pomoli se luk Tvoj kao što si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za reke.

3:10b.HAB.003.010Videše Te gore i uzdrhtaše, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podiže ruke svoje.

3:11b.HAB.003.011Sunce i mesec stadoše u stanu svom, idoše prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.

3:12b.HAB.003.012Srdito si išao po zemlji, gnevno si gazio narode.

3:13b.HAB.003.013Izašao si na spasenje narodu svom, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kući bezbožničkoj do vrata otkrivši temelj.

3:14b.HAB.003.014Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da će proždreti siromaha u potaji.

3:15b.HAB.003.015Išao si po moru na konjima svojim, po gomili mnoge vode.

3:16b.HAB.003.016Čuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtaše na glas, u kosti mi udje trulež, i ustresoh se na mestu svom; kako ću počivati u dan nevolje, kad dodje na narod koji će ga opustošiti.

3:17b.HAB.003.017Jer smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti, i njive neće dati hrane, ovaca će nestati iz tora, i goveda neće biti u oboru.

3:18b.HAB.003.018Ali ću se ja radovati u Gospodu, veseliću se u Bogu spasenja svog.

3:19b.HAB.003.019Gospod je Gospod sila moja, i daće mi noge kao u košute, i vodiće me po visinama mojim. Načelniku pevačkom uz žice moje.