Micah (Serbian)

1

1:1b.MIC.001.001Reè Gospodnja koja dodje Miheju Moreseæaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.

1:2b.MIC.001.002Èujte, svi narodi, slušaj, zemljo i šta je na njoj, i Gospod Bog da vam je svedok, Gospod iz svete crkve svoje.

1:3b.MIC.001.003Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog, i siæi æe, i hodiæe po visinama zemaljskim.

1:4b.MIC.001.004I gore æe se rastopiti pred Njim, i doline æe se rasesti, kao vosak od ognja i kao voda što teèe niz strmen.

1:5b.MIC.001.005Sve je to za zloèinstvo Jakovljevo i za grehe doma Izrailjevog. Koje je zloèinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Koje su visine Judine? Nije li Jerusalim?

1:6b.MIC.001.006Zato æu uèiniti od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi, i pobacaæu kamenje njeno u dolinu i otkriæu joj temelje.

1:7b.MIC.001.007I svi rezani likovi njeni razbiæe se, i svi æe se darovi njeni sažeæi ognjem, i sve æu idole njene potrti, jer od plate kurvarske nakupi, i opet æe biti plata kurvarska.

1:8b.MIC.001.008Zato æu plakati i ridati; hodiæu svuèen i go, plakaæu kao zmajevi i tužiæu kao sove.

1:9b.MIC.001.009Jer joj se rane ne mogu isceliti, dodjoše do Jude, dopreše do vrata mog naroda, do Jerusalima.

1:10b.MIC.001.010Ne javljajte u Gatu, ne plaèite; u Vit-Afri valjaj se po prahu.

1:11b.MIC.001.011Izadji, stanovnice safirska, s golom sramotom; stanovnica sananska neæe izaæi; žalost vet-ezilska neæe vam dati stanka.

1:12b.MIC.001.012Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom. Jer sidje zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.

1:13b.MIC.001.013Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska, koja si poèetak grehu kæeri sionskoj, jer se u tebi nadjoše zloèinstva Izrailjeva.

1:14b.MIC.001.014Zato pošalji darove Moresetu gatskom; domovi ahsivski prevariæe careve Izrailjeve.

1:15b.MIC.001.015Još æu ti dovesti naslednika, stanovnice mariska; doæi æe do Odolama, slave Izrailjeve.

1:16b.MIC.001.016Naèini se æelava i ostriži se za milom decom svojom; raširi æelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo.

2

2:1b.MIC.002.001Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

2:2b.MIC.002.002Žele njive, i otimaju ih; žele kuæe, i uzimaju; èine silu èoveku i kuæi njegovoj, èoveku i nasledstvu njegovom.

2:3b.MIC.002.003Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog neæete izvuæi vratove svoje, niti æete hoditi ponosito, jer æe biti zlo vreme.

2:4b.MIC.002.004U ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se žalosno govoreæi: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

2:5b.MIC.002.005Zato neæeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

2:6b.MIC.002.006Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neæe odstupiti sramota.

2:7b.MIC.002.007O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reèi nisu dobre onome koji hodi pravo?

2:8b.MIC.002.008A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeæi se, koji se vraæaju iz boja.

2:9b.MIC.002.009Žene naroda mog izgonite iz milih kuæa njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

2:10b.MIC.002.010Ustanite i idite, jer ovo nije poèivalište; što se oskvrni, pogubiæe vas pogiblju velikom.

2:11b.MIC.002.011Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreæi: Prorokovaæu ti za vino i za silovito piæe, taj æe biti prorok ovom narodu.

2:12b.MIC.002.012Doista æu te sabrati svog, Jakove, doista æu skupiti ostatak Izrailjev; postaviæu ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biæe vreva od ljudstva.

2:13b.MIC.002.013Pred njima æe iæi koji razbija; oni æe razbiti i proæi kroz vrata, i izaæi æe; i car æe njihov iæi pred njima, i Gospod æe biti pred njima.

3

3:1b.MIC.003.001

3:2b.MIC.003.002Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;

3:3b.MIC.003.003I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.

3:4b.MIC.003.004Tada æe vikati ka Gospodu, ali ih neæe uslišiti, nego æe sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.

3:5b.MIC.003.005Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i vièu: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.

3:6b.MIC.003.006Zato æe vam utvara biti noæ i proricanje vaše tama; i sunce æe zaæi tim prorocima i dan æe im se smraèiti.

3:7b.MIC.003.007Tada æe se postideti videoci, i vraèari æe se posramiti, i svi æe zastrti usne svoje, jer neæe biti odgovora Božjeg.

3:8b.MIC.003.008Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zloèinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.

3:9b.MIC.003.009Èujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvræete;

3:10b.MIC.003.010Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.

3:11b.MIC.003.011Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uèe za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreæi: Nije li Gospod usred nas? Neæe doæi zlo na nas.

3:12b.MIC.003.012Zato æe se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim æe postati gomila, i gora od doma visoka šuma.

4

4:1b.MIC.004.001

4:2b.MIC.004.002I iæi æe mnogi narodi govoreæi: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i uèiæe nas svojim putevima i hodiæemo Njegovim stazama; jer æe iz Siona izaæi zakon i reè Gospodnja iz Jerusalima.

4:3b.MIC.004.003I sudiæe medju mnogim narodima, i pokaraæe jake narode nadaleko, i oni æe raskovati maèeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neæe dizati maèa narod na narod, niti æe se više uèiti ratu.

4:4b.MIC.004.004Nego æe sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neæe biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.

4:5b.MIC.004.005Jer æe svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi æemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.

4:6b.MIC.004.006U to vreme, govori Gospod, sabraæu hrome, i skupiæu odagnane i kojima zlo uèinih.

4:7b.MIC.004.007I uèiniæu od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod æe carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.

4:8b.MIC.004.008I ti, kulo stadu, steno kæeri sionskoj, tebi æe doæi, doæi æe prva vlast, carstvo kæeri jerusalimske.

4:9b.MIC.004.009Zašto vièeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?

4:10b.MIC.004.010Muèi se i vièi, kæeri sionska, kao porodilja, jer æeš izaæi iz grada i stanovaæeš u polju, i otiæi æeš u Vavilon; onde æeš se osloboditi, onde æe te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.

4:11b.MIC.004.011A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreæi: Da se oskvrni, i da se oèi naše nagledaju Siona.

4:12b.MIC.004.012Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.

4:13b.MIC.004.013Ustani i vrši, kæeri sionska, jer æu ti naèiniti rog gvozden, i kopita æu ti naèiniti bronzana, te æeš satrti mnoge narode, i posvetiæu Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.

5

5:1b.MIC.005.001

5:2b.MIC.005.002A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji medju hiljadama Judinim, iz tebe æe mi izaæi koji æe biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od poèetka, od veènih vremena.

5:3b.MIC.005.003Zato æe ih ostaviti dokle ne rodi ona koja æe roditi; tada æe se ostatak braæe Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim.

5:4b.MIC.005.004I stajaæe i pašæe ih silom Gospodnjom, velièanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni æe nastavati, jer æe On tada biti velik do krajeva zemlje.

5:5b.MIC.005.005I On æe biti mir; kad dodje Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada æemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.

5:6b.MIC.005.006I oni æe opasti zemlju asirsku maèem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On æe nas izbaviti od Asirca kad dodje u našu zemlju i kad stupi na medju našu.

5:7b.MIC.005.007I ostatak æe Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne èeka èoveka niti se uzda u sinove èoveèje.

5:8b.MIC.005.008I ostatak æe Jakovljev biti medju narodima, usred mnogih naroda, kao lav medju zverima šumskim, kao laviæ medju stadima ovaca, koji kad ide tlaèi i rastrže, i nema nikoga da izbavi.

5:9b.MIC.005.009Ruka æe ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim i svi æe se neprijatelji tvoji istrebiti.

5:10b.MIC.005.010I u ono æu vreme, govori Gospod, istrebiti konje isred tebe i potræu kola tvoja.

5:11b.MIC.005.011I zatræu gradove u tvojoj zemlji, i razvaliæu sva tvrda mesta tvoja;

5:12b.MIC.005.012I istrebiæu vraèanje iz ruku tvojih, i neæeš imati gatare;

5:13b.MIC.005.013I istrebiæu likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i neæeš se više klanjati delu ruku svojih;

5:14b.MIC.005.014I iskoreniæu gajeve tvoje isred tebe, i raskopaæu gradove tvoje,

5:15b.MIC.005.015I izvršiæu osvetu s gnevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.

6

6:1b.MIC.006.001

6:2b.MIC.006.002Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi.

6:3b.MIC.006.003Narode moj, šta sam ti uèinio? I èim sam ti dosadio? Odgovori mi.

6:4b.MIC.006.004Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuæe ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.

6:5b.MIC.006.005Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju.

6:6b.MIC.006.006Sa èim æu doæi pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoæu li doæi preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?

6:7b.MIC.006.007Hoæe li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoæu li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje?

6:8b.MIC.006.008Pokazao ti je, èoveèe, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da èiniš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?

6:9b.MIC.006.009Glas Gospodnji vièe gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio.

6:10b.MIC.006.010Nije li jošte u kuæi bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna?

6:11b.MIC.006.011Hoæe li mi biti èist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje?

6:12b.MIC.006.012Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.

6:13b.MIC.006.013Zato æu te i ja biti da oboliš, pustošiæu te za grehe tvoje.

6:14b.MIC.006.014Ti æeš jesti, ali se neæeš nasititi, i padanje tvoje biæe usred tebe; i sklanjaæeš, ali neæeš izbaviti, i što izbaviš predaæu maèu.

6:15b.MIC.006.015Ti æeš sejati, ali neæeš žeti; ti æeš cediti masline, ali se neæeš namazati uljem, i mast, ali neæeš piti vino.

6:16b.MIC.006.016Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosiæete sramotu naroda mog.

7

7:1b.MIC.007.001

7:2b.MIC.007.002Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog medju ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.

7:3b.MIC.007.003Da èine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opaèinu duše svoje, i spleæu je.

7:4b.MIC.007.004Najbolji je izmedju njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohodjenje tvoje dodje, sada æe se smesti.

7:5b.MIC.007.005Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vodju; od one koja ti na krilu leži, èuvaj vrata usta svojih.

7:6b.MIC.007.006Jer sin grdi oca, kæi ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su èoveku domaæi njegovi.

7:7b.MIC.007.007Ali ja æu Gospoda pogledati, èekaæu Boga spasenja svog; uslišiæe me Bog moj.

7:8b.MIC.007.008Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaæu; ako sedim u mraku, Gospod æe mi biti videlo.

7:9b.MIC.007.009Podnosiæu gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešæe me na videlo, videæu pravdu Njegovu.

7:10b.MIC.007.010Neprijateljica æe moja videti, i sram æe je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oèi æe je moje videti; sada æe se ona pogaziti kao blato na ulicama.

7:11b.MIC.007.011U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to æe vreme otiæi zapovest nadaleko;

7:12b.MIC.007.012U to æe vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.

7:13b.MIC.007.013A zemlja æe biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.

7:14b.MIC.007.014Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.

7:15b.MIC.007.015Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaæu mu èudesa.

7:16b.MIC.007.016Narodi æe videti i postideæe se od sve sile svoje; metnuæe ruku na usta, uši æe im zaglušiti.

7:17b.MIC.007.017Lizaæe prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhæuæi izlaziæe iz rupa svojih; pritrèaæe uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe æe se bojati.

7:18b.MIC.007.018Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.

7:19b.MIC.007.019Opet æe se smilovati na nas; pogaziæe naša bezakonja; baciæeš u dubine morske sve grehe njihove.

7:20b.MIC.007.020Pokazaæeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.