Isaiah (Serbian)

1

1:1b.ISA.001.001Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.

1:2b.ISA.001.002Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene.

1:3b.ISA.001.003Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.

1:4b.ISA.001.004Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.

1:5b.ISA.001.005Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.

1:6b.ISA.001.006Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscedjene ni zavijene ni uljem zablažene.

1:7b.ISA.001.007Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tudjini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tudjini.

1:8b.ISA.001.008I osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.

1:9b.ISA.001.009Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.

1:10b.ISA.001.010Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski!

1:11b.ISA.001.011Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću.

1:12b.ISA.001.012Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu?

1:13b.ISA.001.013Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.

1:14b.ISA.001.014Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.

1:15b.ISA.001.015Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.

1:16b.ISA.001.016Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.

1:17b.ISA.001.017Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.

1:18b.ISA.001.018Tada dodjite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.

1:19b.ISA.001.019Ako hoćete slušati, dobro zemaljsko ješćete.

1:20b.ISA.001.020Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.

1:21b.ISA.001.021Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici.

1:22b.ISA.001.022Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom.

1:23b.ISA.001.023Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.

1:24b.ISA.001.024Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim.

1:25b.ISA.001.025I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje.

1:26b.ISA.001.026I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.

1:27b.ISA.001.027Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.

1:28b.ISA.001.028A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće.

1:29b.ISA.001.029Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.

1:30b.ISA.001.030Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće i kao vrt u kome nema vode.

1:31b.ISA.001.031I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.

2

2:1b.ISA.002.001Reč koja dodje u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.

2:2b.ISA.002.002Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrdjena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi.

2:3b.ISA.002.003I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

2:4b.ISA.002.004I sudiće medju narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.

2:5b.ISA.002.005Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.

2:6b.ISA.002.006Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tudjinski.

2:7b.ISA.002.007I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja.

2:8b.ISA.002.008Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi.

2:9b.ISA.002.009I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.

2:10b.ISA.002.010Udji u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog.

2:11b.ISA.002.011Ponosite oči čovečje poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

2:12b.ISA.002.012Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te će biti poniženi,

2:13b.ISA.002.013I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,

2:14b.ISA.002.014I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

2:15b.ISA.002.015I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,

2:16b.ISA.002.016I na sve ladje tarsiske i na sve likove mile.

2:17b.ISA.002.017Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

2:18b.ISA.002.018I idola će nestati sasvim.

2:19b.ISA.002.019I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

2:20b.ISA.002.020Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima,

2:21b.ISA.002.021Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

2:22b.ISA.002.022Prodjite se čoveka, kome je dah u nosu; jer šta vredi?

3

3:1b.ISA.003.001Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi potporu i pomoć, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u vodi,

3:2b.ISA.003.002Junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca,

3:3b.ISA.003.003Pedesetnika i uglednog čoveka, i savetnika i veštog umetnika i čoveka rečitog.

3:4b.ISA.003.004I daću im knezove mladiće, i deca će im biti gospodari.

3:5b.ISA.003.005I činiće silu u narodu jedan drugom i svaki bližnjem svom; dete će ustajati na starca i nepošten čovek na poštenog.

3:6b.ISA.003.006I čovek će uhvatiti brata svog iz kuće oca svog govoreći: Imaš haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom.

3:7b.ISA.003.007A on će se zakleti u onaj dan govoreći: Neću biti lekar, niti imam kod kuće hleba ni haljinu, ne postavljajte me knezom narodu.

3:8b.ISA.003.008Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu da draže oči slave Njegove.

3:9b.ISA.003.009Šta se vidi na licu njihovom svedoči na njih, razglašuju greh svoj kao Sodom, ne taje; teško duši njihovoj! Jer sami sebi čine zlo.

3:10b.ISA.003.010Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od dela svojih.

3:11b.ISA.003.011Teško bezbožniku! Zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove.

3:12b.ISA.003.012Narodu mom čine silu deca, i žene su im gospodari. Narode moj! Koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvog.

3:13b.ISA.003.013Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima.

3:14b.ISA.003.014Gospod će doći na sud sa starešinama naroda svog i s knezovima njegovim, jer vi potrste vinograd, grabež od siromaha u vašim je kućama.

3:15b.ISA.003.015Zašto gazite narod moj i lice siromasima satirete? Govori Gospod, Gospod nad vojskama.

3:16b.ISA.003.016Još govori Gospod: Što se poneše kćeri sionske i idu opruženog vrata i namigujući očima, sitno koračaju i zvekeću nogama,

3:17b.ISA.003.017Zato će Gospod učiniti da oćelavi teme kćerima sionskim, i otkriće Gospod golotinju njihovu.

3:18b.ISA.003.018Tada će Gospod skinuti nakit s obuće i vezove i mesečiće,

3:19b.ISA.003.019Nizove i lančiće i trepetljike,

3:20b.ISA.003.020Ukosnike i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce,

3:21b.ISA.003.021Prstene i počeonike,

3:22b.ISA.003.022Svečane haljine i ogrtače i privese i toboce,

3:23b.ISA.003.023I ogledala i košuljice i oglavlja i pokrivala.

3:24b.ISA.003.024I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ćela, mesto širokih skuta pripasana vreća, i mesto lepote ogorelina.

3:25b.ISA.003.025Tvoji će ljudi pasti od mača i junaci tvoji u ratu.

3:26b.ISA.003.026I tužiće i plakaće vrata njegova, a on će pust ležati na zemlji.

4

4:1b.ISA.004.001I u ono vreme sedam će žena uhvatiti jednog čoveka govoreći: Svoj ćemo hleb jesti i svoje ćemo odelo nositi, samo da se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu.

4:2b.ISA.004.002U ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevom.

4:3b.ISA.004.003I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu,

4:4b.ISA.004.004Kad Gospod opere nečistoću kćeri sionskih, i iz Jerusalima očisti krv njegovu Duhom koji sudi i sažiže.

4:5b.ISA.004.005Gospod će stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noću, jer će nad svom slavom biti zaklon.

4:6b.ISA.004.006I biće koliba, da senom zaklanja danju od vrućine i da bude utočište i zaklon od poplave i od dažda.

5

5:1b.ISA.005.001Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu.

5:2b.ISA.005.002I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi groždjem, a on rodi vinjagom.

5:3b.ISA.005.003Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmedju mene i vinograda mog.

5:4b.ISA.005.004Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi groždjem, zašto rodi vinjagom?

5:5b.ISA.005.005Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid, neka se pogazi;

5:6b.ISA.005.006Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj.

5:7b.ISA.005.007Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.

5:8b.ISA.005.008Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da već ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.

5:9b.ISA.005.009Od Gospoda nad vojskama čuh: Mnoge kuće opusteće, u velikim i lepim neće biti nikoga.

5:10b.ISA.005.010Jer će deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daće efu.

5:11b.ISA.005.011Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali.

5:12b.ISA.005.012I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.

5:13b.ISA.005.013Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žedji.

5:14b.ISA.005.014Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveć, i sići će u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.

5:15b.ISA.005.015I pognuće se prost čovek, i visoki će se poniziti, i ponosite oči oboriće se;

5:16b.ISA.005.016Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog Sveti posvetiće se pravdom.

5:17b.ISA.005.017I jaganjci će pasti po svom običaju, i došljaci će jesti s pustih mesta pretilinu.

5:18b.ISA.005.018Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i greh kao užem kolskim,

5:19b.ISA.005.019Koji govore: Neka pohita, neka brzo dodje delo Njegovo, da vidimo, i neka se približi i dodje šta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.

5:20b.ISA.005.020Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.

5:21b.ISA.005.021Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.

5:22b.ISA.005.022Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pića.

5:23b.ISA.005.023Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.

5:24b.ISA.005.024Zato kao što oganj proždire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč Sveca Izrailjevog.

5:25b.ISA.005.025Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva telesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova još podignuta.

5:26b.ISA.005.026I podignuće zastavu narodima dalekim, i zazviždaće im s kraja zemlje; i gle, oni će doći odmah, brzo.

5:27b.ISA.005.027Neće biti medju njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se neće raspasati pojas oko njega, niti će se kome otkinuti remen na obući.

5:28b.ISA.005.028Strele će im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih biće kao kremen i točkovi njihovi kao vihor.

5:29b.ISA.005.029Rika će im biti kao u lava, i rikaće kao lavići; bučaće i ugrabiće plen i odneti ga, i neće biti nikoga da otme.

5:30b.ISA.005.030Bučaće nad njim u to vreme kao što more buči. Tada će pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost će se pomračiti nad pogiblju njihovom.

6

6:1b.ISA.006.001Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i izdignutom, i skut Mu ispunjavaše crkvu.

6:2b.ISA.006.002Serafimi stajahu više Njega, svaki ih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema leteše.

6:3b.ISA.006.003I vikahu jedan drugom govoreæi: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove.

6:4b.ISA.006.004I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.

6:5b.ISA.006.005I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam èovek neèistih usana, i živim usred naroda neèistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim oèima.

6:6b.ISA.006.006A jedan od serafima dolete k meni držeæi u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima,

6:7b.ISA.006.007I dotaèe se usta mojih, i reèe: Evo, ovo se dotaèe usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj oèisti se.

6:8b.ISA.006.008Potom èuh glas Gospodnji gde reèe: Koga æu poslati? I ko æe nam iæi? A ja rekoh: Evo mene, pošalji mene.

6:9b.ISA.006.009A On reèe: Idi, i reci tom narodu: Slušajte ali neæete razumeti, gledajte ali neæete poznati.

6:10b.ISA.006.010Uèini da odeblja srce tom narodu i uši da im otežaju, i oèi im zatvori, da ne vide oèima svojim i ušima svojim da ne èuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele.

6:11b.ISA.006.011A ja rekoh: Dokle, Gospode? A On reèe: Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuæe da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvim ne opusti,

6:12b.ISA.006.012I dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji.

6:13b.ISA.006.013Ali æe još biti u njoj desetina, pa æe se i ona zatrti; ali kao hrast ili brest, kojima i kad zbace lišæe ostaje stablo, tako æe sveto seme biti njeno stablo.

7

7:1b.ISA.007.001U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dodje Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti.

7:2b.ISA.007.002I dodje glas domu Davidovom i rekoše: Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drveće u šumi od vetra.

7:3b.ISA.007.003Tada reče Gospod Isaiji: Izadji na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.

7:4b.ISA.007.004I reci mu: Čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavnji što se puše, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.

7:5b.ISA.007.005Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreći:

7:6b.ISA.007.006Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.

7:7b.ISA.007.007Zato ovako veli Gospod Bog: Neće se to učiniti, neće biti.

7:8b.ISA.007.008Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do šezdeset i pet godina satrće se Jefrem tako da više neće biti narod.

7:9b.ISA.007.009I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, nećete se održati.

7:10b.ISA.007.010I još reče Gospod Ahazu govoreći:

7:11b.ISA.007.011Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.

7:12b.ISA.007.012A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.

7:13b.ISA.007.013Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosadjujete ljudima, nego dosadjujete i Bogu mom?

7:14b.ISA.007.014Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.

7:15b.ISA.007.015Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro.

7:16b.ISA.007.016Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.

7:17b.ISA.007.017Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.

7:18b.ISA.007.018I tada će Gospod zazviždati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pčelama koje su u zemlji asirskoj;

7:19b.ISA.007.019I doći će i popadaće sve u puste doline i u kamene raseline i na sve česte i na svako drvce.

7:20b.ISA.007.020Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.

7:21b.ISA.007.021I tada ko sačuva kravicu i dve ovce,

7:22b.ISA.007.022Od mnoštva mleka što će davati ješće maslo; jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji.

7:23b.ISA.007.023I tada će svako mesto gde ima hiljadu čokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u čkalj i trnje.

7:24b.ISA.007.024Sa strelama i s lukom ići će se onamo, jer će sva zemlja biti čkalj i trnje.

7:25b.ISA.007.025A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih neće doći strah od čkalja i trnja, nego će biti ispust volovima i gaziće ih ovce.

8

8:1b.ISA.008.001I reče mi Gospod: Uzmi knjigu veliku i napiši u njoj pismom čovečjim: Brz na plen, hitar na grabež.

8:2b.ISA.008.002I uzeh verne svedoke, Uriju sveštenika i Zahariju sina Jeverehijinog.

8:3b.ISA.008.003Potom pristupih k proročici, i ona zatrudne i rodi sina. A Gospod mi reče: Nadeni mu ime: Brz na plen, hitar na grabež.

8:4b.ISA.008.004Jer pre nego dete nauči vikati: Oče moj i majko moja, odneće se blago damaštansko i plen samarijski pred carem asirskim.

8:5b.ISA.008.005I još mi reče Gospod govoreći:

8:6b.ISA.008.006Što ovaj narod ne mari za vodu siloamsku koja teče tiho, i raduje se Resinu i sinu Remalijinom,

8:7b.ISA.008.007Zato, evo, Gospod će navesti na njih vodu iz reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te će izaći iz svih potoka svojih, i teći će povrh svih bregova svojih,

8:8b.ISA.008.008I navaliće preko Jude, plaviće i razlivaće se i doći do grla, i krila će joj se raširiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!

8:9b.ISA.008.009Združujte se, narodi, ali ćete se potrti; čujte svi koji ste u dalekoj zemlji: oružajte se, ali ćete se potrti; oružajte se, ali ćete se potrti.

8:10b.ISA.008.010Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti: recite reč, neće biti od nje ništa, jer je s nama Bog.

8:11b.ISA.008.011Jer mi ovako reče Gospod uhvativši me za ruku i opomenuvši me da ne idem putem ovog naroda, govoreći:

8:12b.ISA.008.012Ne govorite "Buna" kad god ovaj narod kaže "Buna", i ne bojte se čega se on boji, i ne plašite se.

8:13b.ISA.008.013Gospoda nad vojskama svetite; i On neka vam je strah i bojazan.

8:14b.ISA.008.014I biće vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izrailjevim, zamka i mreža stanovnicima jerusalimskim.

8:15b.ISA.008.015I spotaknuće se mnogi i pašće i satrće se, zaplešće se i uhvatiće se.

8:16b.ISA.008.016Sveži svedočanstvo, zapečati zakon mojim učenicima.

8:17b.ISA.008.017Čekaću dakle Gospoda, koji je sakrio lice svoje od doma Jakovljevog, i uzdaću se u Nj.

8:18b.ISA.008.018Evo ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i čudo Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji nastava na gori Sionu.

8:19b.ISA.008.019I ako vam kažu: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili će pitati mrtve mesto živih?

8:20b.ISA.008.020Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.

8:21b.ISA.008.021I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svog i Boga svog gore.

8:22b.ISA.008.022A kad pogleda na zemlju, a to nevolja i mrak i teška muka, i on zagnan u tamu.

9

9:1b.ISA.009.001Ali neće se onako zamračiti pritešnjena zemlja kao pre kad se dotače zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle kad dosadjivaše na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznabožačkoj.

9:2b.ISA.009.002Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće videlo.

9:3b.ISA.009.003Umnožio si narod, a nisi mu uveličao radosti; ali će se radovati pred Tobom kao što se raduju o žetvi, kao što se vesele kad dele plen.

9:4b.ISA.009.004Jer si slomio jaram u kome vucijaše, i štap kojim ga bijahu po plećima i palicu nasilnika njegovog kao u dan madijanski.

9:5b.ISA.009.005Jer će obuća svakog ratnika koji se bije u graji i odelo u krv uvaljano izgoreti i biti hrana ognju.

9:6b.ISA.009.006Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.

9:7b.ISA.009.007Bez kraja će rasti vlast i mir na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada doveka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.

9:8b.ISA.009.008Gospod posla reč Jakovu, i ona pade u Izrailju.

9:9b.ISA.009.009I znaće sav narod, Jefrem i stanovnici samarijski, koji oholo i ponositog srca govore:

9:10b.ISA.009.010Padoše opeke, ali ćemo mi zidati od tesanog kamena; dudovi su posečeni, ali ćemo ih zameniti kedrima.

9:11b.ISA.009.011Ali će Gospod podignuti protivnike Resinove na nj, i skupiće neprijatelje njegove,

9:12b.ISA.009.012Sirce s istoka i Filisteje sa zapada, te će ždreti Izrailja na sva usta. Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov, nego će ruka Njegova još biti podignuta.

9:13b.ISA.009.013Jer se narod neće obratiti k onome ko ga bije, i neće tražiti Gospoda nad vojskama.

9:14b.ISA.009.014Zato će odseći Gospod Izrailju glavu i rep, granu i situ u jedan dan.

9:15b.ISA.009.015Starešina i ugledan čovek to je glava, a prorok koji uči laž to je rep.

9:16b.ISA.009.016Jer koji vode taj narod, oni ga zavode, a koje vode, oni su propali.

9:17b.ISA.009.017Zato se Gospod neće radovati mladićima njegovim, i na sirote njegove i na udovice njegove neće se smilovati, jer su svikoliki licemeri i zlikovci, i svaka usta govore nevaljalstvo. Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov, nego će ruka Njegova još biti podignuta.

9:18b.ISA.009.018Jer će se razgoreti bezbožnost kao oganj, koji sažeže čkalj i trnje, pa upali gustu šumu, te otide u dim visoko.

9:19b.ISA.009.019Od gneva Gospoda nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognju, niko neće požaliti brata svog.

9:20b.ISA.009.020I zgrabiće s desne strane, pa će opet biti gladan, i ješće s leve strane, pa se opet neće nasititi; svaki će jesti meso od mišice svoje,

9:21b.ISA.009.021Manasija Jefrema, i Jefrem Manasiju, a obojica će se složiti na Judu. Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov, nego će ruka Njegova još biti podignuta.

10

10:1b.ISA.010.001Teško onima koji postavljaju zakone nepravedne i koji pišu nepravdu,

10:2b.ISA.010.002Da odbiju od suda uboge, i da otimaju pravicu siromasima naroda mog, da bi im plen bile udovice i sirote grabež.

10:3b.ISA.010.003A šta ćete činiti u dan pohodjenja i pogibli koja će doći izdaleka? Kome ćete pribeći za pomoć? Gde li ćete ostaviti slavu svoju?

10:4b.ISA.010.004Da se ne bi unizila medju roblje i medju pobijene pala? Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov, nego će ruka Njegova još biti podignuta.

10:5b.ISA.010.005Teško Asiru, šibi gneva mog, ako i jeste palica u ruci njegovoj moja jarost.

10:6b.ISA.010.006Na narod licemerni poslaću ga, i zapovediću mu za narod na koji se gnevim, da pleni i otima, i da ga izgazi kao blato na ulicama.

10:7b.ISA.010.007Ali on neće tako misliti i srce njegovo neće tako suditi, nego mu je u srcu da zatre i istrebi mnoge narode.

10:8b.ISA.010.008Jer će reći: Knezovi moji nisu li svi carevi?

10:9b.ISA.010.009Nije li Halan kao Harhemis? Nije li Emat kao Arfad? Nije li Samarija kao Damask?

10:10b.ISA.010.010Kako je ruka moja našla carstva lažnih bogova, kojih likovi behu jači od jerusalimskih i samarijskih,

10:11b.ISA.010.011Neću li učiniti Jerusalimu i njegovim lažnim bogovima onako kako sam učinio Samariji i njenim lažnim bogovima?

10:12b.ISA.010.012Ali kad svrši Gospod sve delo svoje na gori sionskoj i u Jerusalimu, tada ću obići plod oholog srca cara asirskog i slavu ponositih očiju njegovih.

10:13b.ISA.010.013Jer reče: Krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman; i premestih medje narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike.

10:14b.ISA.010.014I ruka moja nadje kao gnezdo bogatstvo u naroda, i kako se kupe jaja ostavljena tako pokupih svu zemlju, i ne bi nikoga da mahne krilom ili da otvori usta i pisne.

10:15b.ISA.010.015Hoće li se sekira veličati nad onim koji njom seče? Hoće li se pila razmetati nad onim koji njom radi? Kao da bi prut mahao onim koji ga digne, kao da bi se hvalio štap da nije od drveta.

10:16b.ISA.010.016Zato će Gospod, Gospod nad vojskama, pustiti na pretile njegove mršu, i slavu će njegovu potpaliti da gori kao oganj.

10:17b.ISA.010.017Jer će videlo Izrailjevo biti oganj, i Svetac će njegov biti plamen, i upaliće i sažeći trnje njegovo i čkalj njegov u jedan dan.

10:18b.ISA.010.018I krasotu šume njegove i njive njegove, od duše do tela, uništiće, i biće kao begunac kad iznemogne.

10:19b.ISA.010.019I šta ostane drveta šume njegove, biće malo, da bi ih dete moglo popisati.

10:20b.ISA.010.020I u to vreme ostatak Izrailjev i koji se izbave u domu Jakovljevom neće se više oslanjati na onog ko ih bije, nego će se oslanjati na Gospoda Sveca Izrailjevog istinom.

10:21b.ISA.010.021Ostatak će se obratiti, ostatak Jakovljev, k Bogu silnom.

10:22b.ISA.010.022Jer ako bude naroda tvog, Izrailju, kao peska morskog, ostatak će se njegov obratiti. Pogibao je odredjena, razliće se pravda.

10:23b.ISA.010.023Jer će Gospod, Gospod nad vojskama, izvršiti pogibao odredjenu u svoj zemlji.

10:24b.ISA.010.024Zato ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom će te udariti i štap svoj podignuće na te kao u Misiru.

10:25b.ISA.010.025Jer još malo, i gnev će prestati; tada će se jarost moja obratiti na njihovu pogibao.

10:26b.ISA.010.026Jer će podignuti na nj Gospod nad vojskama bič, te će biti kao rasap madijanski kod kamena Oriva i kao štap njegov na moru, i podignuće ga kao u Misiru.

10:27b.ISA.010.027I tada će se skinuti breme njegovo s ramena tvog i jaram njegov s vrata tvog, i izlomiće se jaram od pomazanja.

10:28b.ISA.010.028Dodje u Ajat, prodje u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj.

10:29b.ISA.010.029Podjoše klancem, u Gavaji zanoćiše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobeže.

10:30b.ISA.010.030Viči glasno, kćeri Galimova; nek se čuje u Lais, jadni Anatote!

10:31b.ISA.010.031Madmina pobeže, stanovnici gevimski utekoše.

10:32b.ISA.010.032Još jedan dan, pa će stajati u Novu, mahnuće rukom svojom na goru kćeri sionske, na hum jerusalimski.

10:33b.ISA.010.033Gle, Gospod, Gospod nad vojskama, okresaće silom grane; šta je visoko poseći će, i šta je uzdignuto sniziće.

10:34b.ISA.010.034I gustu će šumu iseći sekirom, i Livan će pasti od Silnoga.

11

11:1b.ISA.011.001Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuće.

11:2b.ISA.011.002I na Njemu će počivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg.

11:3b.ISA.011.003I mirisanje će Mu biti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po vidjenju svojih očiju, niti će po čuvenju svojih ušiju karati.

11:4b.ISA.011.004Nego će po pravdi suditi siromasima i po pravici karati krotke u zemlji, i udariće zemlju prutom usta svojih, i duhom usana svojih ubiće bezbožnika.

11:5b.ISA.011.005I pravda će Mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bocima.

11:6b.ISA.011.006I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće ih.

11:7b.ISA.011.007I krava i medvedica zajedno će pasti, mlad njihova ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo.

11:8b.ISA.011.008I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske.

11:9b.ISA.011.009Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg kao more vode što je puno.

11:10b.ISA.011.010I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište Njegovo biće slavno.

11:11b.ISA.011.011I tada će Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, šta ostane od asirske i od Misira i od Patrosa i od etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih.

11:12b.ISA.011.012I podignuće zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabraće s četiri kraja zemlje,

11:13b.ISA.011.013I nestaće zavisti Jefremove, i neprijatelji Judini istrebiće se; Jefrem neće zavideti Judi, a Juda neće zlobiti Jefremu.

11:14b.ISA.011.014Nego će složno leteti na pleća Filistejima k zapadu; zajedno će pleniti narode istočne; na Edomce i Moavce dignuće ruke svoje, i sinovi Amonovi biće im pokorni.

11:15b.ISA.011.015I Gospod će presušiti zaliv mora misirskog, i mahnuće rukom svojom svrh reke sa silnim vetrom svojim, i udariće je po sedam krakova da se može prelaziti u obući.

11:16b.ISA.011.016I biće put ostatku naroda njegovog, što ostane od Asirske, kao što je bio Izrailju kad izadje iz zemlje misirske.

12

12:1b.ISA.012.001I reći ćeš u ono vreme: Hvalim Te, Gospode, jer si se bio razgnevio na me, pa se odvratio gnev Tvoj, i utešio si me.

12:2b.ISA.012.002Gle, Bog je spasenje moje, uzdaću se i neću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospod Bog, On mi bi Spasitelj.

12:3b.ISA.012.003S radošću ćete crpsti vodu iz izvora ovog spasenja.

12:4b.ISA.012.004I tada ćete reći: Hvalite Gospoda, glasite ime Njegovo, javljajte po narodima dela Njegova, napominjite da je visoko ime Njegovo.

12:5b.ISA.012.005Pojte Gospodu, jer učini velike stvari, neka se zna po svoj zemlji.

12:6b.ISA.012.006Klikuj i pevaj, koja sediš u Sionu, jer je Svetac Izrailjev velik posred vas.

13

13:1b.ISA.013.001Breme Vavilonu, koje vide Isaija sin Amosov.

13:2b.ISA.013.002Na gori visokoj podignite zastavu, vičite im glasno, mašite rukom, neka udju na vrata kneževska.

13:3b.ISA.013.003Ja sam zapovedio izabranima svojim i dozvao sam junake svoje da izvrše gnev moj koji se raduju s veličine moje.

13:4b.ISA.013.004Vika stoji ljudstva na gorama kao da je velik narod, vika i vreva carstva skupljenih naroda; Gospod nad vojskama pregleda vojsku ubojitu.

13:5b.ISA.013.005Dolaze iz daleke zemlje, s kraja nebesa, Gospod i orudja srdnje Njegove, da zatre svu zemlju.

13:6b.ISA.013.006Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji; doći će kao pustoš od Svemogućeg.

13:7b.ISA.013.007Zato će svaka ruka klonuti, i svako srce čovečje rastopiti se.

13:8b.ISA.013.008I oni će se smesti, muke i bolovi spopašće ih, mučiće se kao porodilja, prepašće se jedan od drugog, lica će im biti kao plamen.

13:9b.ISA.013.009Evo, ide dan Gospodnji ljuti s gnevom i jarošću da obrati zemlju u pustoš, i grešnike da istrebi iz nje.

13:10b.ISA.013.010Jer zvezde nebeske i prilike nebeske neće pustiti svetlost svoju, sunce će pomrčati o radjanju svom, i mesec neće pustiti svetlost svoju.

13:11b.ISA.013.011I pohodiću vasiljenu za zloću, i bezbožnike za bezakonje; i ukinuću razmetanje oholih, i ponos silnih oboriću.

13:12b.ISA.013.012Učiniću da će čovek više vredeti nego zlato čisto, više nego zlato ofirsko.

13:13b.ISA.013.013Zato ću zatresti nebo, i zemlja će se pokrenuti sa svog mesta od jarosti Gospoda nad vojskama i u dan kad se raspali gnev Njegov.

13:14b.ISA.013.014I biće kao srna poplašena i kao stado koje niko ne sabira; svako će gledati za svojim narodom, i svako će bežati u svoju zemlju.

13:15b.ISA.013.015Ko se god nadje, biće proboden, i koji se god skupe, poginuće od mača.

13:16b.ISA.013.016I decu ću im razmrskati na njihove oči, kuće ću im opleniti i žene ću im sramotiti.

13:17b.ISA.013.017Evo, ja ću podignuti na njih Mide, koji neće mariti za srebro, niti će zlato iskati.

13:18b.ISA.013.018Nego će iz lukova decu ubijati, ni na plod u utrobi neće se smilovati, niti će decu žaliti oko njihovo.

13:19b.ISA.013.019I Vavilon, ures carstvima i dika slavi haldejskoj, biće kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre.

13:20b.ISA.013.020Neće se u njemu živeti niti će se ko naseliti od kolena do kolena, niti će Arapin razapeti u njemu šator, niti će pastiri počivati onuda.

13:21b.ISA.013.021Nego će počivati onde divlje zveri, i kuće će njihove biti pune velikih zmija, i onde će nastavati sove, i aveti će skakati onuda.

13:22b.ISA.013.022I dovikivaće se buljine u pustim kućama i zmajevi u dvorovima veselim. A doći će njegovo vreme, i blizu je, i dani njegovi neće se protegnuti.

14

14:1b.ISA.014.001Jer će se smilovati Gospod na Jakova, i opet će izabrati Izrailja, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i prilepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevom.

14:2b.ISA.014.002Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediće ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiće one koji ih behu zarobili, i biće gospodari svojim nasilnicima.

14:3b.ISA.014.003I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,

14:4b.ISA.014.004Tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?

14:5b.ISA.014.005Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima,

14:6b.ISA.014.006Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.

14:7b.ISA.014.007Sva zemlja počiva i mirna je; pevaju glasno.

14:8b.ISA.014.008Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreći: Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče.

14:9b.ISA.014.009Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dodješ, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne.

14:10b.ISA.014.010Svi će progovoriti i reći tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednačio se s nama?

14:11b.ISA.014.011Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač.

14:12b.ISA.014.012Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?

14:13b.ISA.014.013A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj;

14:14b.ISA.014.014Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.

14:15b.ISA.014.015A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.

14:16b.ISA.014.016Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,

14:17b.ISA.014.017Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući?

14:18b.ISA.014.018Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući.

14:19b.ISA.014.019A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, mačem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv.

14:20b.ISA.014.020Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.

14:21b.ISA.014.021Pripravite pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne podignu i ne naslede zemlju i ne napune vasiljenu gradovima.

14:22b.ISA.014.022Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.

14:23b.ISA.014.023I načiniću od njega stan ćukovima i jezera vodena, i omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.

14:24b.ISA.014.024Zakle se Gospod nad vojskama govoreći: Doista, biće kako sam smislio, i kako sam naumio izvršiće se.

14:25b.ISA.014.025Potrću Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziću ga; tada će se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s pleća njihovih skinuće se.

14:26b.ISA.014.026To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.

14:27b.ISA.014.027Jer je Gospod nad vojskama naumio, ko će razbiti? I Njegovu ruku podignutu ko će odvratiti?

14:28b.ISA.014.028Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:

14:29b.ISA.014.029Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, što se slomi prut onog koji te je bio; jer će iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati.

14:30b.ISA.014.030I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha; a tvoj ću koren umoriti gladju, i ostatak tvoj on će pobiti.

14:31b.ISA.014.031Ridajte, vrata; viči, grade; rastopila si se, sva zemljo filistejska, jer sa severa ide dim i niko se neće osamiti u zborovima njegovim.

14:32b.ISA.014.032I šta će se odgovoriti poslanicima narodnim? Da je Gospod osnovao Sion i da će u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.

15

15:1b.ISA.015.001Breme Moavu. Da, obnoć se raskopa Ar moavski i propade; da, obnoć se raskopa Kir moavski i propade.

15:2b.ISA.015.002Otide u dom i u Devon, na visine, da plače: Moav će ridati za Nevonom i za Medevom, sve će mu glave biti ćelave, svaka brada oskubena.

15:3b.ISA.015.003Po ulicama će njegovim pripasivati kostret, na krovovima njegovim i na ulicama njegovim sve će ridati suze lijući.

15:4b.ISA.015.004I vikaće Esevon i Eleala, do Jase čuće im se glas; i vojnici će moavski vikati, duša će se u svakom uzmučiti.

15:5b.ISA.015.005Srce moje vapije za Moavom; begunci njegovi pobegoše dori do Sigora kao junica trećakinja; jer će se ići uz brdo luitsko plačući, i putem oronajimskim razlegaće se jauk.

15:6b.ISA.015.006Jer će nestati voda nimrimskih, jer će posahnuti bilje, nestaće trave, zeleni neće biti.

15:7b.ISA.015.007I zato što su ostavljali i što su čuvali odneće se na potok arapski.

15:8b.ISA.015.008Jer će vika ići oko medja moavskih, do Eglaima jauk njihov, i do Vir-Elima jauk njihov.

15:9b.ISA.015.009Jer će se voda dimonska napuniti krvi; i još ću dometnuti Dimonu, na begunce moavske i na ostatak zemaljski poslaću lavove.

16

16:1b.ISA.016.001Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje, ka gori kćeri sionske.

16:2b.ISA.016.002Jer će biti kćeri moavske na brodovima arnonskim kao ptica koja luta, oterana s gnezda.

16:3b.ISA.016.003Učini veće, narode, načini sen u podne kao noć, zakloni izagnane, nemoj izdati begunce.

16:4b.ISA.016.004Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave; budi im zaklon od pustošnika; jer će nestati nasilnika, prestaće pustošenje, istrebiće se sa zemlje koji gaze druge.

16:5b.ISA.016.005I utvrdiće se presto milošću, i na njemu će sedeti jednako u šatoru Davidovom koji će suditi i tražiti što je pravo i biti brz da čini pravdu.

16:6b.ISA.016.006Čusmo za oholost Moava vrlo ponositog, za ponos njegov i oholost i obest njegovu; laži njegove neće biti tvrde.

16:7b.ISA.016.007Zato će ridati Moavac nad Moavcem, svi će ridati; nad temeljima kir-aresetskim uzdisaćete jer su razvaljeni.

16:8b.ISA.016.008I polja esevonska posušiše se i čokot sivamski; gospoda narodna potrše krasne loze njegove, koje dosezahu do Jazira i vijahu se po pustinji; odvode njegove pružahu se i prelažahu preko mora.

16:9b.ISA.016.009Zato ću plakati plačem jazirskim za čokotom sivamskim; zalivaću te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade.

16:10b.ISA.016.010I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; učinih kraj pesmama.

16:11b.ISA.016.011Zato utroba moja ječi kao gusle za Moavom, i srce moje za Kir-Eresom.

16:12b.ISA.016.012I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, ući će u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa neće svršiti.

16:13b.ISA.016.013Ovo je reč što reče Gospod za Moava davno.

16:14b.ISA.016.014A sada veli Gospod govoreći: Do tri godine, kao što su godine najamničke, ološaće slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane biće vrlo malo i nejako.

17

17:1b.ISA.017.001Breme Damasku. Gle, Damask će se ukinuti da ne bude više grad, nego će biti gomila razvalina.

17:2b.ISA.017.002Gradovi aroirski biće ostavljeni, biće za stada, te će u njima počivati, i niko ih neće plašiti.

17:3b.ISA.017.003Nestaće gradova Jefremovih i carstva u Damasku i ostatku sirskom, biće kao slava sinova Izrailjevih, veli Gospod nad vojskama.

17:4b.ISA.017.004I u taj će dan istančati slava Jakovljeva, i debelo telo njegovo omršaće.

17:5b.ISA.017.005Jer će biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje, i biće kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj.

17:6b.ISA.017.006Ali će se ostaviti u njoj pabirci kao kad se otrese maslina, pa dve tri ostanu u vrhu, i četiri pet na rodnim granama, veli Gospod Bog Izrailjev.

17:7b.ISA.017.007U to će vreme čovek pogledati na Tvorca svog, i oči njegove gledaće na Sveca Izrailjevog;

17:8b.ISA.017.008A neće pogledati na oltare, delo ruku svojih, niti će gledati na ono što su načinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunčane.

17:9b.ISA.017.009U to će vreme tvrdi gradovi njegovi biti kao ostavljen grm i ogranak, jer će se ostaviti radi sinova Izrailjevih, i biće pustoš.

17:10b.ISA.017.010Jer si zaboravio Boga spasenja svog, i nisi se sećao Stene sile svoje; zato sadi krasne sadove i lozu stranu presadjuj;

17:11b.ISA.017.011Danju radi da uzraste šta posadiš, i jutrom gledaj da ti seme nikne; ali kad dodje do branja razgrabiće se, i ostaće ti ljuta žalost.

17:12b.ISA.017.012Teško mnoštvu velikih naroda, što buče kao što buče mora, i uzavrelim narodima, kojih stoji vreva kao silnih voda;

17:13b.ISA.017.013Vreva stoji naroda kao velikih voda; ali će povikati na njih, i oni će pobeći daleko, i biće gonjeni kao pleva po brdima od vetra i kao prah od vihora.

17:14b.ISA.017.014Uveče eto straha, i pre nego svane nema nikoga. To je deo onih koji nas gaze, i nasledstvo onih koji otimaju od nas.

18

18:1b.ISA.018.001Teško zemlji koja sen čini krilima s one strane reka etiopskih;

18:2b.ISA.018.002Koja šalje poslanike preko mora, u ladjama od site po vodama, govoreći: Idite, brzi glasnici, k narodu rasejanom i oplenjenom, k narodu strašnom otkako je dosad, k narodu razmerenom i pogaženom, kome zemlju raznose reke.

18:3b.ISA.018.003Svi koji živite na svetu i stanujete na zemlji, kad se digne zastava na gorama, gledajte, i kad zatrubi truba, slušajte.

18:4b.ISA.018.004Jer ovako mi reče Gospod: Umiriću se i gledaću iz stana svog, kao vrućina koja suši posle dažda i kao rosan oblak o vrućini žetvenoj.

18:5b.ISA.018.005Jer pre berbe, kad napupe pupci i od cveta postane grozd i stane zreti, okresaće odvode srpom, i uzeće lozu i odseći.

18:6b.ISA.018.006Sve će se ostaviti pticama gorskim i zverima zemaljskim; i ptice će letovati na njima, a svakojake zveri zemaljske zimovaće.

18:7b.ISA.018.007Tada će se doneti dar Gospodu nad vojskama od naroda rasejanog i oplenjenog, od naroda strašnog otkako je dosad, od naroda razmerenog i pogaženog, kome zemlju raznose reke, k mestu imena Gospoda nad vojskama, ka gori sionskoj.

19

19:1b.ISA.019.001Breme Misiru. Gle, Gospod sedeći na oblaku lakom doći će u Misir; i zatrešće se od Njega idoli misirski, i srce će se rastopiti u Misircima.

19:2b.ISA.019.002I razdražiću Misirce jedne na druge, te će vojevati brat na brata i prijatelj na prijatelja, grad na grad, carstvo na carstvo.

19:3b.ISA.019.003I nestaće duha Misiru, i nameru njegovu razbiću; tada će pitati svoje idole i opsenare i vrače i gatare.

19:4b.ISA.019.004I predaću Misirce u ruke žestokim gospodarima, i ljut će car vladati njima, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

19:5b.ISA.019.005I nestaće vode iz mora, i reka će presahnuti i zasušiti se.

19:6b.ISA.019.006I reke će oteći, opašće i presahnuti potoci misirski, trska i sita posušiće se.

19:7b.ISA.019.007Trava kraj potoka, na ušću potoka, i svi usevi kraj potoka posahnuće i nestaće ih i propašće.

19:8b.ISA.019.008I tužiće ribari i biće setni svi koji bacaju udicu, i koji razapinju mrežu po vodama zabrinuće se.

19:9b.ISA.019.009I stideće se koji rade od tankog lana, i koji tkaju tanko belo platno.

19:10b.ISA.019.010I nasipi će mu se razvaliti, i koji zagradjuju ribnjake, svi će biti žalosnog srca.

19:11b.ISA.019.011Doista, knezovi su soanski bezumni, i savet mudrih savetnika Faraonovih lud je. Kako možete govoriti Faraonu: Ja sam sin mudrih, sin starih careva?

19:12b.ISA.019.012Gde su? Gde su mudraci tvoji? Neka ti kažu ako znaju šta je naumio za Misir Gospod nad vojskama.

19:13b.ISA.019.013Poludeše knezovi soanski; prevariše se knezovi nofski; prelastiše Misir glave plemena njegovih.

19:14b.ISA.019.014Gospod je izlio medju njih duh prevaran, te učiniše da posrće Misir u svim poslovima kao što posrće pijan čovek bljujući.

19:15b.ISA.019.015I neće biti dela u Misiru što bi učinila glava ili rep, grana ili sita.

19:16b.ISA.019.016Tada će biti Misirci kao žene; bojaće se i drhtati od ruke Gospoda nad vojskama kad zamahne na njih.

19:17b.ISA.019.017I zemlja će Judina biti strah Misiru; ko je se god opomene, prepašće se radi namere Gospoda nad vojskama što je naumio suprot njemu.

19:18b.ISA.019.018U to će vreme biti pet gradova u zemlji misirskoj koji će govoriti jezikom hananskim i zaklinjati se Gospodom nad vojskama; jedan će se zvati grad Aheres.

19:19b.ISA.019.019U to će vreme biti oltar Gospodnji usred zemlje misirske, i spomenik Gospodnji na medji njenoj;

19:20b.ISA.019.020I biće znak i svedočanstvo Gospodu nad vojskama, u zemlji misirskoj. Kad stanu vikati ka Gospodu na nasilnike, On će im poslati spasitelja i kneza i izbaviće ih.

19:21b.ISA.019.021I biće poznat Gospod Misircima, i poznaće Misirci Gospoda u to vreme, i služiće Mu žrtvama i darovima, i zavetovaće zavete Gospodu, i izvršavaće.

19:22b.ISA.019.022Tako će Gospod udariti Misir, i udarivši isceliće, jer će se obratiti ka Gospodu, umoliće Mu se, i isceliće ih.

19:23b.ISA.019.023U to će vreme biti put iz Misira u Asirsku, i Asirac će ići u Misir i Misirac u Asirsku, i služiće Gospodu Misirci s Asircima.

19:24b.ISA.019.024U to će vreme Izrailj biti treći s Misircima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje.

19:25b.ISA.019.025Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod misirski i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje, Izrailj.

20

20:1b.ISA.020.001Godine koje dodje Tartan na Azot, kad ga posla Sargon car asirski, te bi Azot i uze ga,

20:2b.ISA.020.002U to vreme reče Gospod preko Isaije sina Amosovog govoreći: Idi, skini kostret sa sebe, i izuj obuću s nogu svojih. I učini tako i idjaše go i bos.

20:3b.ISA.020.003Tada reče Gospod: Kako ide sluga moj Isaija go i bos za znak i čudo šta će biti do tri godine Misiru i etiopskoj,

20:4b.ISA.020.004Tako će odvesti car asirski u ropstvo Misirce, i Etiopljane u sužanjstvo, decu i starce, gole i bose i golih zadnjica, na sramotu Misircima.

20:5b.ISA.020.005I prepašće se i posramiće se od etiopske, uzdanice svoje, i od Misira, ponosa svog.

20:6b.ISA.020.006I reći će tada koji žive na ovom ostrvu: Gle, to je uzdanica naša, ka kojoj pritecasmo za pomoć da se sačuvamo od cara asirskog; kako ćemo se izbaviti?

21

21:1b.ISA.021.001Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

21:2b.ISA.021.002Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju učiniću kraj.

21:3b.ISA.021.003Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.

21:4b.ISA.021.004Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.

21:5b.ISA.021.005Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

21:6b.ISA.021.006Jer ovako mi reče Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

21:7b.ISA.021.007I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

21:8b.ISA.021.008I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.

21:9b.ISA.021.009I evo dodjoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

21:10b.ISA.021.010Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

21:11b.ISA.021.011Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noćas? Stražaru! Šta bi noćas?

21:12b.ISA.021.012Stražar reče: Doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dodjite.

21:13b.ISA.021.013Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noćivaćete, putnici dedanski!

21:14b.ISA.021.014Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

21:15b.ISA.021.015Jer će bežati od mača, od mača golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

21:16b.ISA.021.016Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske.

21:17b.ISA.021.017I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.

22

22:1b.ISA.022.001Breme dolini vidjenja. Šta ti je te si sva izašla na krovove?

22:2b.ISA.022.002Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem niti pogiboše u boju.

22:3b.ISA.022.003Glavari tvoji uzmakoše svikoliki, povezaše ih strelci; šta se god nadje tvojih, svi su povezani, ako i pobegoše daleko.

22:4b.ISA.022.004Zato rekoh: Prodjite me se, da plačem gorko; ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.

22:5b.ISA.022.005Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini vidjenja; obaliće zid, i vika će biti do gore.

22:6b.ISA.022.006I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istače štit.

22:7b.ISA.022.007I krasne doline tvoje napuniše se kola, i konjici se namestiše pred vratima.

22:8b.ISA.022.008I odastre se zastirač Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.

22:9b.ISA.022.009I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.

22:10b.ISA.022.010I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid.

22:11b.ISA.022.011I načiniste jaz medju dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.

22:12b.ISA.022.012I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete i ridate i da skubete kose i pripašete kostret;

22:13b.ISA.022.013A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti.

22:14b.ISA.022.014Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

22:15b.ISA.022.015Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom,

22:16b.ISA.022.016I reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.

22:17b.ISA.022.017Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te.

22:18b.ISA.022.018Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;

22:19b.ISA.022.019I svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje.

22:20b.ISA.022.020I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog;

22:21b.ISA.022.021I obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom.

22:22b.ISA.022.022I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti.

22:23b.ISA.022.023I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog;

22:24b.ISA.022.024I o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi.

22:25b.ISA.022.025U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.

23

23:1b.ISA.023.001Breme Tiru. Ridajte ladje tarsiske, jer je raskopan, da nema kuće niti ko dolazi. Iz zemlje kitimske javi im se.

23:2b.ISA.023.002Umuknite koji živite na ostrvu, koje trgovci sidonski pomorci puniše.

23:3b.ISA.023.003I dohodi mu behu po velikim vodama seme siorsko, žetva s reke, i beše trg narodima.

23:4b.ISA.023.004Stidi se, Sidone, jer govori more, sila morska veli: Ne mučim se porodjajem, ne radjam, ne odgajam momke, ne podižem devojke.

23:5b.ISA.023.005Kao što se ožalostiše kad čuše za Misir, tako će se ožalostiti kad čuju za Tir.

23:6b.ISA.023.006Idite u Tarsis, ridajte ostrvljani!

23:7b.ISA.023.007Je li to vaš veseli grad, čija je starina od davnina? Njegove će ga noge zaneti daleko u tudjinstvo.

23:8b.ISA.023.008Ko je to smislio na Tir, koji razdavaše vence, čiji trgovci behu knezovi, i prekupci slavni na zemlji?

23:9b.ISA.023.009Gospod je nad vojskama to smislio, da osramoti ponos svake slave i da poništi sve slavne na zemlji.

23:10b.ISA.023.010Predji preko zemlje svoje kao potok, kćeri tarsiska; nema više pojasa.

23:11b.ISA.023.011Ruku svoju podiže na more, zadrma carstva; Gospod je zapovedio za Hanan da se raskopaju gradovi njegovi.

23:12b.ISA.023.012I veli: Nećeš se više veseliti, osramoćena devojko, kćeri sidonska. Ustani, idi u Kitim, ni onde nećeš imati mira.

23:13b.ISA.023.013Eto zemlje haldejske; tog naroda nije bilo; Asur je osnova za one koji živehu u pustinjama, podigoše kule u njoj, pogradiše dvorove; i obrati se u razvaline.

23:14b.ISA.023.014Ridajte ladje tarsiske, jer je raskopan vaš grad.

23:15b.ISA.023.015I tada će Tir biti zarobljen sedamdeset godina, za vek jednog cara, a posle sedamdeset godina pevaće se Tiru kao kurvi:

23:16b.ISA.023.016Uzmi gusle, idi po gradu, zaboravljena kurvo; dobro udaraj, pevaj i popevaj, eda bi te se opet opomenuli.

23:17b.ISA.023.017Jer posle sedamdeset godina Gospod će pohoditi Tir, a on će se vratiti na kurvarsku zaslugu svoju, i kurvaće se sa svim carstvima na zemlji.

23:18b.ISA.023.018Ali će trgovina njegova i zasluga njegova biti posvećena Gospodu, neće se ostavljati ni čuvati, nego će trgovina njegova biti onima koji nastavaju pred Gospodom da jedu do sitosti i imaju odelo dobro.

24

24:1b.ISA.024.001Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opusteti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njene.

24:2b.ISA.024.002I biće sveštenik kao narod, gospodar kao sluga, gospodja kao sluškinja, prodavac kao kupac, koji daje u zajam kao koji uzima u zajam, koji uzima dobit kao koji daje.

24:3b.ISA.024.003Sasvim će se isprazniti zemlja, i sasvim će se opleniti. Jer Gospod reče ovu reč.

24:4b.ISA.024.004Tužiće zemlja i opasti, iznemoći će vasiljena i opasti; iznemoći će glavari naroda zemaljskog.

24:5b.ISA.024.005Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni.

24:6b.ISA.024.006Zato će prokletstvo proždreti zemlju, i zatrće se stanovnici njeni; zato će izgoreti stanovnici zemaljski, i malo će ljudi ostati.

24:7b.ISA.024.007Tužiće vino, uvenuće loza vinova, uzdisaće svi koji su veselog srca.

24:8b.ISA.024.008Prestaće veselje uz bubnje, nestaće graja onih koji se vesele, prestaće veselje uz gusle.

24:9b.ISA.024.009Neće piti vino uz pesme, ogorčaće silovito piće onima koji ga piju.

24:10b.ISA.024.010Razbiće se pusti grad, zatvorene će biti sve kuće da niko ne ulazi.

24:11b.ISA.024.011Tužnjava će biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska.

24:12b.ISA.024.012Pustoš će ostati u gradu, i vrata će se razvaliti.

24:13b.ISA.024.013Jer će biti u zemlji i u narodima kao kad se oberu masline, i kao kad se paljetkuje posle berbe.

24:14b.ISA.024.014Ovi će podignuti glas svoj i pevaće, radi veličanstva Gospodnjeg podvikivaće od mora.

24:15b.ISA.024.015Zato slavite Gospoda u dolinama, na ostrvima morskim ime Gospoda Boga Izrailjevog.

24:16b.ISA.024.016S kraja zemlje čusmo pesme u slavu Pravednom; ali rekoh: Ološah! Ološah! Teško meni! Nevernici neveru čine, baš nevernici neveru čine.

24:17b.ISA.024.017Strahota i jama i zamka pred tobom je, stanovniče zemaljski!

24:18b.ISA.024.018I ko uteče čuvši za strahotu, pašće u jamu; a ko izadje iz jame, uhvatiće se u zamku; jer će se ustave na visini otvoriti i zatrešće se temelji zemlje.

24:19b.ISA.024.019Sva će se zemlja razbiti, sva će se zemlja raspasti, sva će se zemlja uskolebati.

24:20b.ISA.024.020Sva će se zemlja ljuljati kao pijan čovek, i premestiće se kao koliba, jer će joj otežati bezakonje njeno, te će pasti i neće više ustati.

24:21b.ISA.024.021I u to će vreme pohoditi Gospod na visini vojsku visoku i na zemlji sve careve zemaljske.

24:22b.ISA.024.022I skupiće se kao što se skupljaju sužnji u jamu, i biće zatvoreni u tamnicu, i posle mnogo vremena biće pohodjeni.

24:23b.ISA.024.023I posramiće se mesec i sunce će se zastideti kad Gospod nad vojskama stane carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred starešinama svojim proslavi se.

25

25:1b.ISA.025.001Gospode, Ti si Bog moj, uzvišavaću Te, slaviću ime Tvoje, jer si učinio čudesa; namere Tvoje od starine vera su i istina.

25:2b.ISA.025.002Jer si od grada načinio gomilu, i od tvrdog grada zidine; od grada dvor za strance, doveka se neće sagraditi.

25:3b.ISA.025.003Zato će Te slaviti narod silan, grad strašnih naroda bojaće Te se.

25:4b.ISA.025.004Jer si bio krepost ubogom, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.

25:5b.ISA.025.005Vrevu inostranaca prekinuo si kao pripeku na suvom mestu; kao pripeka senom od oblaka, tako se pevanje nasilnika prekide.

25:6b.ISA.025.006I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čistog vina, od pretilog mesa s moždanima, od vina bez taloga.

25:7b.ISA.025.007I pokvariće na ovoj gori zastirač kojim su zastrti svi narodi, i pokrivač kojim su pokriveni svi narodi.

25:8b.ISA.025.008Uništiće smrt zauvek, i utrće Gospod Gospod suze sa svakog lica, i sramotu naroda svog ukinuće sa sve zemlje; jer Gospod reče.

25:9b.ISA.025.009I reći će se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.

25:10b.ISA.025.010Jer će ruka Gospodnja počinuti na ovoj gori, a Moav će se izgaziti na svom mestu kao što se gazi slama za gnoj.

25:11b.ISA.025.011I razmahnuće rukama svojim sred njega, kao što razmahuje plivač da pliva, i oboriće oholost njegovu mišicama ruku svojih.

25:12b.ISA.025.012I grad i visoke zidove tvoje sniziće, oboriće, baciće na zemlju u prah.

26

26:1b.ISA.026.001Tada će se pevati ova pesma u zemlji Judinoj: Imamo tvrd grad; zidovi su i opkop spasenje.

26:2b.ISA.026.002Otvorite vrata da udje narod pravedni, koji drži veru.

26:3b.ISA.026.003Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u Tebe uzda.

26:4b.ISA.026.004Uzdajte se u Gospoda doveka, jer je Gospod Gospod Večna stena.

26:5b.ISA.026.005Jer ponižuje one koji nastavaju na visini, grad visoki obara, obara ga na zemlju, obraća ga u prah.

26:6b.ISA.026.006Te ga gazi noga, noge ubogih, stopala nevoljnih.

26:7b.ISA.026.007Put je pravedniku prav, Ti ravniš stazu pravednome.

26:8b.ISA.026.008I na putu sudova Tvojih, Gospode, čekamo Te; Tvoje ime i Tvoj spomen žudi duša.

26:9b.ISA.026.009Dušom svojom žudim Tebe noću, i duhom svojim što je u meni tražim Te jutrom; jer kad su sudovi Tvoji na zemlji, uče se pravdi koji žive u vasiljenoj.

26:10b.ISA.026.010Ako se i pomiluje bezbožnik, ne uči se pravdi, u zemlji najpravednijoj čini bezakonje i ne gleda na veličanstvo Gospodnje.

26:11b.ISA.026.011Gospode! Ruka je Tvoja visoko podignuta, a oni ne vide; videće i posramiće se od revnosti za narod, i oganj će proždreti neprijatelje Tvoje.

26:12b.ISA.026.012Gospode! Nama ćeš dati mir, jer sva dela naša Ti si nam učinio.

26:13b.ISA.026.013Gospode Bože naš, gospodariše nad nama gospodari drugi osim Tebe, ali samo Tobom pominjemo ime Tvoje.

26:14b.ISA.026.014Pomreše, neće oživeti, mrtvi budući neće ustati, jer si ih Ti pohodio i istrebio, zatro svaki spomen njihov.

26:15b.ISA.026.015Gospode, umnožio si narod, umnožio si narod i proslavio si se, ali si ih zagnao na sve krajeve zemaljske.

26:16b.ISA.026.016Gospode, u nevolji tražiše Te, i zvaše pokornu molitvu kad si ih karao.

26:17b.ISA.026.017Kao trudna žena kad hoće da se porodi pa se muči i viče od bola, takvi bejasmo mi pred Tobom, Gospode!

26:18b.ISA.026.018Zatrudnesmo, mučismo se da rodimo, i kao da rodismo vetar, nikako ne pomogosmo zemlji, niti padoše koji žive u vasiljenoj.

26:19b.ISA.026.019Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se, i pevajte koji stanujete u prahu; jer je Tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace.

26:20b.ISA.026.020Hajde narode moj, udji u kleti svoje, i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrij se začas, dokle prodje gnev.

26:21b.ISA.026.021Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krv svoju niti će više pokrivati pobijene svoje.

27

27:1b.ISA.027.001Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.

27:2b.ISA.027.002Tada pevajte o vinogradu koji radja crveno vino:

27:3b.ISA.027.003Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zalivaću ga, dan noć čuvaću ga da ga ko ne ošteti.

27:4b.ISA.027.004Nema gneva u mene; ko će staviti u boj nasuprot meni čkalj i trnje? Ja ću pogaziti i spaliti sve.

27:5b.ISA.027.005Ili neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom.

27:6b.ISA.027.006Jednom će se ukoreniti Jakov, procvetaće i uzrasti Izrailj, i napuniće vasiljenu plodom.

27:7b.ISA.027.007Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udaraše? Je li ga ubio onako kako su ubijeni oni koje je ubio?

27:8b.ISA.027.008S merom ga je karao, kad ga je odbacio, kad ga je odneo silnim vetrom svojim istočnim.

27:9b.ISA.027.009Zato će se time očistiti bezakonje Jakovljevo i to će biti sva korist što će se uzeti greh njegov kad sve kamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno krečno kamenje i ne bude više gajeva ni sunčanih likova,

27:10b.ISA.027.010Jer će tvrdi grad opusteti i biće stan ostavljen i zanemaren kao pustinja; onde će pasti tele i onde će legati, i poješće mu grane.

27:11b.ISA.027.011Kad se posuše grane, polomiće se; žene će dolaziti i ložiti ih na oganj. Jer je narod nerazuman; zato ga neće žaliti koji ga je stvorio, i koji ga je sazdao neće se smilovati na nj.

27:12b.ISA.027.012U to će vreme Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi, sabraćete se jedan po jedan.

27:13b.ISA.027.013I tada će se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu.

28

28:1b.ISA.028.001Teško gizdavom vencu pijanica Jefremovih, uvelom cvetu krasnog nakita njihovog, koji su uvrh rodnog dola, pijani od vina!

28:2b.ISA.028.002Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriće sve na zemlju rukom.

28:3b.ISA.028.003Nogama će se izgaziti gizdavi venac, pijanice Jefremove.

28:4b.ISA.028.004I uveli cvet krasnog nakita njihovog, što je uvrh rodnog dola, biće kao voće uzrelo pre leta, koje čim ko vidi, uzme u ruku i pojede.

28:5b.ISA.028.005U ono će vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dičan venac ostatku naroda svog,

28:6b.ISA.028.006I duh suda onome koji sedi da sudi, i sila onima koji uzbijaju boj do vrata.

28:7b.ISA.028.007Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveštenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiču se u sudjenju.

28:8b.ISA.028.008Jer su svi stolovi puni bljuvotine i nečistoće, nema mesta čistog.

28:9b.ISA.028.009Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise?

28:10b.ISA.028.010Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.

28:11b.ISA.028.011Zato će nerazumljivom besedom i tudjim jezikom govoriti tom narodu;

28:12b.ISA.028.012Jer im reče: Ovo je počinak, ostavite umornog da počine; ovo je odmor; ali ne hteše poslušati.

28:13b.ISA.028.013I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i uhvate.

28:14b.ISA.028.014Zato slušajte reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji vladate narodom što je u Jerusalimu.

28:15b.ISA.028.015Što rekoste: Uhvatismo veru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zadje bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište, i za prevaru zaklonismo se;

28:16b.ISA.028.016Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neće se plašiti.

28:17b.ISA.028.017I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon.

28:18b.ISA.028.018I vera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš s grobom neće ostati, a kad zadje bič kao povodanj, potlačiće vas.

28:19b.ISA.028.019Čim zadje, odneće vas, jer će zalaziti svako jutro, danju i noću, i kad se čuje vika, biće sam strah.

28:20b.ISA.028.020Jer će odar biti kratak da se čovek ne može pružiti, i pokrivač uzak da se ne može umotati.

28:21b.ISA.028.021Jer će Gospod ustati kao na gori Ferasimu, razgneviće se kao u dolu gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobičan posao svoj.

28:22b.ISA.028.022Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda Gospoda nad vojskama pogibao odredjenu svoj zemlji.

28:23b.ISA.028.023Slušajte, i čujte glas moj, pazite i čujte besedu moju.

28:24b.ISA.028.024Ore li orač svaki dan da poseje? Ili brazdi i povlači njivu svoju?

28:25b.ISA.028.025Kad poravni odozgo, ne seje li grahor i kim? I ne meće li pšenicu na najbolje mesto, i ječam na zgodno mesto, i krupnik na njegovo mesto?

28:26b.ISA.028.026I Bog ga njegov uči i upućuje kako će raditi.

28:27b.ISA.028.027Jer se grahor ne vrše branom, niti se točak kolski obrće po kimu, nego se cepom mlati grahor i kim prutom.

28:28b.ISA.028.028Pšenica se vrše, ali neće jednako vreći niti će je satrti točkom kolskim na zupcima razdrobiti.

28:29b.ISA.028.029I to dolazi od Gospoda nad vojskama, koji je divan u savetu, velik u mudrosti.

29

29:1b.ISA.029.001Teško Arilu, Arilu, gradu gde je stajao David. Dodajte godinu na godinu, neka kolju žrtve praznične.

29:2b.ISA.029.002Ali ću pritesniti Arila, i biće žalost i tuga, jer će mi biti kao Aril.

29:3b.ISA.029.003Jer ću te opkoliti vojskom, i stegnuću te opkopima i podignuću suprot tebi kule.

29:4b.ISA.029.004Te ćeš oboren govoriti sa zemlje i iz praha ćeš mucati, i glas će ti biti sa zemlje kao u bajača i iz praha ćeš šapćući govoriti.

29:5b.ISA.029.005A mnoštvo neprijatelja tvojih biće kao sitan prah i mnoštvo nasilnika kao pleva kad se razmeće; i to će biti začas, iznenada.

29:6b.ISA.029.006Gospod nad vojskama pohodiće ga gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji proždire.

29:7b.ISA.029.007I mnoštvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nj i na zidove njegove i koji ga pritešnjuju, biće kao utvara noćna u snu.

29:8b.ISA.029.008Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu žedna; tako će biti mnoštvo svih naroda što vojuju na goru sionsku.

29:9b.ISA.029.009Stanite i čudite se; vapijte i vičite: Pijani su, ali ne od vina; posrću, ali ne od silovitog pića.

29:10b.ISA.029.010Jer je Gospod izlio na vas duh tvrdog sna i zatvorio vam oči, oslepio proroke i videoce, glavare vaše.

29:11b.ISA.029.011I svaka utvara biće vam kao reči u zapečaćenoj knjizi, koju daju čoveku koji zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne mogu, jer je zapečaćeno.

29:12b.ISA.029.012Ili da daju knjigu onom koji ne zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne znam čitati.

29:13b.ISA.029.013Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,

29:14b.ISA.029.014Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razum razumnih nestaće.

29:15b.ISA.029.015Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: Ko nas vidi? I ko nas zna?

29:16b.ISA.029.016Naopake misli vaše nisu li kao kao lončarski? Govori li delo za onog koji ga je načinio: Nije me načinio? I lonac govori li za onog koji ga je načinio: Ne razume?

29:17b.ISA.029.017Neće li se doskora i Livan pretvoriti u polje, i polje se uzimati za šumu?

29:18b.ISA.029.018I u taj će dan gluvi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih.

29:19b.ISA.029.019I krotki će se veoma radovati u Gospodu, i ništi izmedju ljudi veseliće se sa Sveca Izrailjevog.

29:20b.ISA.029.020Jer nasilnika neće biti, i nestaće podsmevača, i istrebiće se svi koji gledaju da čine bezakonje,

29:21b.ISA.029.021Koji okrivljuju čoveka za reč, i meću zamku onom koji kara na vratima, i obaraju pravednog lažju.

29:22b.ISA.029.022Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: Neće se više Jakov postideti, niti će mu lice pobledeti.

29:23b.ISA.029.023Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće Sveca Jakovljevog i bojaće se Boga Izrailjevog.

29:24b.ISA.029.024I koji lutaju duhom orazumiće se, i vikači će primiti nauku.

30

30:1b.ISA.030.001Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha, da domeću greh na greh;

30:2b.ISA.030.002Koji silaze u Misir ne pitajući šta ću ja reći, da se ukrepe silom Faraonovom i da se zaklone pod senkom misirskom.

30:3b.ISA.030.003Jer će vam sila Faraonova biti na sramotu, i zaklon pod senkom misirskom na porugu.

30:4b.ISA.030.004Jer knezovi njegovi biše u Soanu, i poslanici njegovi dodjoše u Hanes.

30:5b.ISA.030.005Ali će se svi posramiti s naroda, koji im neće pomoći, niti će im biti na korist ni na dobit, nego na sramotu i na porugu.

30:6b.ISA.030.006Tovar će biti na stoci južnoj: u zemlju gde je nevolja i muka, gde su lavovi i lavići, guje i zmajevi ognjeni krilati, odneće blago svoje magarcima na ramenima i bogatstvo svoje kamilama na grbama, k narodu koji neće pomoći.

30:7b.ISA.030.007Jer će Misirci uzalud i naprazno pomagati; zato vičem o tom: jačina im je da sede s mirom.

30:8b.ISA.030.008Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu, napiši u knjigu, da ostane za vremena koja će doći, doveka;

30:9b.ISA.030.009Jer su narod nepokoran, sinovi lažljivi, sinovi koji neće da slušaju zakon Gospodnji;

30:10b.ISA.030.010Koji govore videocima: Nemojte vidjati, i prorocima: Nemojte nam prorokovati šta je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte prevaru;

30:11b.ISA.030.011Svrnite s puta, odstupite od staze, neka nestane ispred nas Svetac Izrailjev.

30:12b.ISA.030.012Zato ovako veli Svetac Izrailjev: Kad odbacujete ovu reč, i uzdate se u prevaru i opačinu i na nju se oslanjate,

30:13b.ISA.030.013Zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne, koja izdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.

30:14b.ISA.030.014I razbiće ga kao što se razbija razbijen sud lončarski, ne žali se, te se ne nadje ni crepa kad se razbije da uzmeš oganj s ognjišta ili da zahvatiš vodu iz jame.

30:15b.ISA.030.015Jer ovako govori Gospod Gospod, Svetac Izrailjev: Ako se povratite i budete mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete.

30:16b.ISA.030.016Nego govorite: Ne; nego ćemo na konjima pobeći. Zato ćete bežati. Pojahaćemo brze konje. Zato će biti brži koji će vas terati.

30:17b.ISA.030.017Bežaće vas hiljadu kad jedan poviče; kad poviču petorica, bežaćete svi, dok ne ostanete kao okresano drvo navrh gore i kao zastava na humu.

30:18b.ISA.030.018A zato čeka Gospod da se smiluje na vas, i zato će se uzvisiti da vas pomiluje; jer je Gospod pravedan Bog; blago svima koji Ga čekaju.

30:19b.ISA.030.019Jer će narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; nećeš više plakati, doista će te pomilovati kad povičeš; čim te čuje, odazvaće ti se.

30:20b.ISA.030.020Premda će vam Gospod dati hleb tužni i vodu nevoljničku; ali ti se više neće uzimati učitelji tvoji, nego će oči tvoje gledati učitelje tvoje,

30:21b.ISA.030.021I uši će tvoje slušati reč iza tebe gde govori: To je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalevo.

30:22b.ISA.030.022I oprznićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih, i bacićete ih kao nečistoću, i reći ćeš im: Odlazite.

30:23b.ISA.030.023I daće dažd semenu tvom koje poseješ na njivi, i hleb od roda zemaljskog biće obilat i sit; tada će stoka tvoja pasti na paši prostranoj.

30:24b.ISA.030.024Volovi i magarci, što rade zemlju, ješće čistu zob ovejanu lopatom i rešetom.

30:25b.ISA.030.025I na svakoj gori visokoj i na svakom humu visokom biće izvori i potoci, kad bude pokolj veliki, kad popadaju kule.

30:26b.ISA.030.026I svetlost će mesečeva biti kao svetlost sunčeva, a svetlost će sunčeva biti sedam puta veća, kao svetlost od sedam dana, kad Gospod zavije ulom narodu svom i isceli rane koje mu je zadao.

30:27b.ISA.030.027Gle, ime Gospodnje ide izdaleka, gnev Njegov gori i vrlo je težak; usne su Mu pune ljutine i jezik Mu je kao oganj koji sažiže.

30:28b.ISA.030.028A Duh Mu je kao potok koji plavi i dopire do grla, da raseje narode da odu u ništa, i biće u čeljustima narodima uzda koja će ih goniti da lutaju.

30:29b.ISA.030.029Pevaćete kao noću uoči praznika, i veselićete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj,

30:30b.ISA.030.030I Gospod će pustiti da se čuje slava glasa Njegovog, i pokazaće kako maše rukom svojom s ljutim gnevom i plamenom ognjenim koji proždire, s rasapom i sa silnim daždem i s gradom.

30:31b.ISA.030.031Jer će se od glasa Gospodnjeg prepasti Asirac, koji je bio palicom.

30:32b.ISA.030.032I kuda god prodje palica pouzdana, kojom će Gospod navaliti na nj, biće bubnji i gusle, i ratovima žestokim ratovaće na njih.

30:33b.ISA.030.033Jer je već pripravljen Tofet, i samom caru pripravljen je, načinio je dubok i širok; mesta, ognja i drva ima mnogo; dah Gospodnji kao potok sumporni upaliće ga.

31

31:1b.ISA.031.001Teško onima koji idu u Misir za pomoć, koji se oslanjaju na konje, i uzdaju se u kola što ih je mnogo, i u konjanike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na Sveca Izrailjevog i ne traže Gospoda.

31:2b.ISA.031.002Ali je i on mudar, i navući će zlo, i neće poreći svoje reči, nego će ustati na dom nevaljalih ljudi i na one koji pomažu onima koji čine bezakonje.

31:3b.ISA.031.003A Misirci su ljudi a ne Bog, i konji su njihovi telo a ne Duh; i zato će Gospod mahnuti rukom svojom, te će pasti pomagač, pašće i onaj kome pomaže, i svi će zajedno poginuti.

31:4b.ISA.031.004Jer ovako mi reče Gospod: Kao što lav i lavić riče nad lovom svojim, i ako se i sviče na nj mnoštvo pastira, on se ne plaši od vike njihove niti se pokorava na buku njihovu, tako će Gospod nad vojskama sići da vojuje za goru sionsku i za hum njen.

31:5b.ISA.031.005Kao ptice krilima Gospod će nad vojskama zaklanjati Jerusalim, i zaklanjajući izbaviće, i obilazeći sačuvaće.

31:6b.ISA.031.006Vratite se k Njemu, od kog se sasvim odvrgoste, sinovi Izrailjevi!

31:7b.ISA.031.007Jer će u onaj dan svaki odbaciti idole svoje srebrne, i zlatne svoje idole, koje vam ruke vaše načiniše na greh.

31:8b.ISA.031.008I Asirac će pasti od mača ne čovečjeg, i mač ne čovečji poješće ga, i bežaće ispred mača, i mladići će njegovi plaćati danak.

31:9b.ISA.031.009I stena će njegova proći od straha, i knezovi će se njegovi prepasti od zastave, veli Gospod, čiji je oganj na Sionu i peć u Jerusalimu.

32

32:1b.ISA.032.001Evo, car će carovati pravo i knezovi će vladati po pravdi.

32:2b.ISA.032.002I čovek će biti kao zaklon od vetra, i kao utočište od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.

32:3b.ISA.032.003I oči onih koji vide neće biti zaslepljene, i uši onih koji čuju slušaće.

32:4b.ISA.032.004I srce nerazumnih razumeće mudrost, i jezik mutavih govoriće brzo i razgovetno.

32:5b.ISA.032.005Nevaljalac se neće više zvati knez, niti će se tvrdica nazivati podašnim.

32:6b.ISA.032.006Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeći licemerno i govoreći na Boga laž, da isprazni dušu gladnom i napoj žednom da uzme.

32:7b.ISA.032.007I sprave tvrdičine zle su; smišlja lukavštine da zatre nište rečima lažnim i kad siromah govori pravo.

32:8b.ISA.032.008Ali knez smišlja kneževski, i ustaje da radi kneževski.

32:9b.ISA.032.009Ustanite, žene mirne, slušajte glas moj; kćeri bezbrižne, čujte reči moje.

32:10b.ISA.032.010Za mnogo godina bićete u smetnji, vi bezbrižne; jer neće biti berbe, i sabiranje neće doći.

32:11b.ISA.032.011Strašite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrižne, svucite se, budite gole, i pripašite oko sebe kostret,

32:12b.ISA.032.012Bijući se u prsa za lepim njivama, za rodnim čokotima.

32:13b.ISA.032.013Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mog, i po svim kućama veselim, u gradu veselom.

32:14b.ISA.032.014Jer će se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaće; kule i stražare postaće pećine doveka, radost divljim magarcima i paša stadima,

32:15b.ISA.032.015Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za šumu.

32:16b.ISA.032.016Tada će sud stanovati u pustinji, i pravda će stajati na njivi.

32:17b.ISA.032.017I mir će biti delo pravde, šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.

32:18b.ISA.032.018I moj će narod sedeti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.

32:19b.ISA.032.019Ali će grad pasti na šumu, i grad će se vrlo sniziti.

32:20b.ISA.032.020Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i puštate volove i magarce.

33

33:1b.ISA.033.001Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji činiš neveru a tebi se ne čini nevera; kad prestaneš pustošiti, bićeš opustošen, kad prestaneš činiti neveru, činiće ti se nevera.

33:2b.ISA.033.002Gospode, smiluj se na nas, Tebe čekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji.

33:3b.ISA.033.003Narodi pobegoše od jake vike, rasejaše se narodi što se ti podiže.

33:4b.ISA.033.004I pokupiće se plen vaš kao što se kupe gusenice, skočiće na nj kao što skaču skakavci.

33:5b.ISA.033.005Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniće Sion suda i pravde.

33:6b.ISA.033.006I tvrdja vremena tvog, sila spasenja tvog biće mudrost i znanje; strah Gospodnji biće blago tvoje.

33:7b.ISA.033.007Eto, junaci njihovi viču na polju, i poslanici mirni plaču gorko:

33:8b.ISA.033.008Putevi opusteše, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za čoveka.

33:9b.ISA.033.009Zemlja tuži i čezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogoleše.

33:10b.ISA.033.010Sada ću ustati, veli Gospod, sada ću se uzvisiti, sada ću se podignuti.

33:11b.ISA.033.011Zatrudnećete slamom, rodićete strnjiku; gnev vaš proždreće vas kao oganj.

33:12b.ISA.033.012I narodi će biti kao peći krečne, izgoreće ognjem kao trnje posečeno.

33:13b.ISA.033.013Slušajte koji ste daleko šta sam učinio, i koji ste blizu poznajte moć moju.

33:14b.ISA.033.014Grešnici u Sionu uplašiće se, drhat će spopasti licemere, i reći će: Ko će od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko će od nas ostati kod večne žege?

33:15b.ISA.033.015Ko hodi u pravdi i govori šta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zlo;

33:16b.ISA.033.016On će nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biće mu utočište, hleb će mu se davati, voda mu neće nedostajati.

33:17b.ISA.033.017Oči će ti videti cara u krasoti njegovoj, gledaće zemlju daleku.

33:18b.ISA.033.018Srce će tvoje misliti o strahu govoreći: Gde je pisar? Gde brojač? Gde je onaj što pregleda kule?

33:19b.ISA.033.019Nećeš videti žestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.

33:20b.ISA.033.020Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oči tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se neće odneti, kome se kolje neće nikada pomeriti, i nijedno mu se uže neće otkinuti.

33:21b.ISA.033.021Nego će nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka širokih, po kojima neće ići ladja s veslima, niti će velika ladja prolaziti onuda.

33:22b.ISA.033.022Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, On će nas spasti.

33:23b.ISA.033.023Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada će se razdeliti velik plen, hromi će razgrabiti plen.

33:24b.ISA.033.024I niko od stanovnika neće reći: Bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.

34

34:1b.ISA.034.001Pristupite, narodi, da čujete; pazite, narodi; neka čuje zemlja i šta je u njoj, vasiljena i šta se god radja u njoj.

34:2b.ISA.034.002Jer se Gospod razgnevio na sve narode, i razljutio se na svu vojsku njihovu, zatrće ih, predaće ih na pokolj.

34:3b.ISA.034.003I pobijeni njihovi baciće se, i od mrtvaca njihovih dizaće se smrad i gore će se rasplinuti od krvi njihove.

34:4b.ISA.034.004I sva će se vojska nebeska rastopiti, i saviće se nebesa kao knjiga, i sva vojska njihova popadaće kao što pada list s vinove loze i kao što pada sa smokve.

34:5b.ISA.034.005Jer je opojen na nebu mač moj, evo, sići će na sud na Edomce i na narod koji sam prokleo da se zatre.

34:6b.ISA.034.006Mač je Gospodnji pun krvi i tovan od pretiline, od krvi jagnjeće i jarčije, od pretiline bubrega ovnujskih; jer Gospod ima žrtvu u Vosoru i veliko klanje u zemlji edomskoj.

34:7b.ISA.034.007I jednorozi će sići s njima i junci s bikovima; zemlja će se njihova opiti od krvi i prah će njihov utiti od pretiline.

34:8b.ISA.034.008Jer će biti dan osvete Gospodnje, godina plaćanja, da bi se osvetio Sion.

34:9b.ISA.034.009I potoci će se njeni pretvoriti u smolu, i prah njen u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorela.

34:10b.ISA.034.010Neće se gasiti ni noću ni danju, doveka će se dizati dim njen, od kolena do kolena ostaće pusta, niko neće prelaziti preko nje doveka.

34:11b.ISA.034.011Nego će je naslediti gem i ćuk, sova i gavran naseliće se u njoj, i Gospod će rastegnuti preko nje uže pogibli i merila pustoši.

34:12b.ISA.034.012Plemiće njene zvaće da caruju, ali neće biti nijednog, i svi će knezovi njeni otići u ništa.

34:13b.ISA.034.013I trnje će izniknuti u dvorima njihovim, kopriva i čkalj u gradovima njihovim, i biće stan zmajevima i naselje sovama.

34:14b.ISA.034.014I sretaće se divlje zveri s buljinama, aveti će se dovikivati, onde će se naseliti veštice i naći počivalište.

34:15b.ISA.034.015Onde će se gnezditi ćuk i nositi jaja i leći ptiće i sabirati ih pod sen svoj; onde će se sastajati i jastrebovi jedan s drugim.

34:16b.ISA.034.016Tražite u knjizi Gospodnjoj i čitajte, ništa od ovog neće izostati i nijedno neće biti bez drugog; jer šta kažem, On je zapovedio, i Duh će ih Njegov sabrati.

34:17b.ISA.034.017Jer im On baci žreb, i ruka Njegova razdeli im zemlju užem, i njihova će biti doveka, od kolena do kolena nastavaće u njoj.

35

35:1b.ISA.035.001Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvetati kao ruža.

35:2b.ISA.035.002Procvetaće obilno, i veseliće se radujući se i popevajući; slava livanska daće joj se i krasota karmilska i saronska; ta će mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga našeg.

35:3b.ISA.035.003Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite.

35:4b.ISA.035.004Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božja, sam ide, i spašće vas.

35:5b.ISA.035.005Tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluvima otvoriće se.

35:6b.ISA.035.006Tada će hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.

35:7b.ISA.035.007I suvo će mesto postati jezero, i zemlja sasušena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po ložama njihovim, biće trava, trska i sita.

35:8b.ISA.035.008I onde će biti nasap i put, koji će se zvati sveti put; neće ići po njemu nečisti, nego će biti za njih; ko uzide njim, ni lud neće zaći.

35:9b.ISA.035.009Neće onde biti lava, i ljuta zver neće ići po njemu, niti će se onde naći, nego će hoditi izbavljeni.

35:10b.ISA.035.010I koje iskupi Gospod, vratiće se i doći će u Sion pevajući, i večna će radost biti nad glavom njihovom, dobiće radost i veselje, a žalost i uzdisanje bežaće.

36

36:1b.ISA.036.001Četrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.

36:2b.ISA.036.002I posla car asirski Ravsaka iz Lahisa u Jerusalim k caru Jezekiji s velikom vojskom; i on stade kod jaza gornjeg jezera na putu kod polja beljarevog.

36:3b.ISA.036.003Tada izadje k njemu Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov pametar.

36:4b.ISA.036.004I reče im Ravsak: Kažite Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš?

36:5b.ISA.036.005Da kažem, ali su prazne reči, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?

36:6b.ISA.036.006Gle, uzdaš se u štap od trske slomljene, u Misir, na koji ako se ko nasloni, ući će mu u ruku i probošće je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.

36:7b.ISA.036.007Ako li mi kažeš: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se?

36:8b.ISA.036.008Hajde zateci se mom gospodaru, caru asirskom, i daću ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji će jahati.

36:9b.ISA.036.009Kako ćeš dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.

36:10b.ISA.036.010Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.

36:11b.ISA.036.011Tada Elijakim i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.

36:12b.ISA.036.012A Ravsak reče: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?

36:13b.ISA.036.013Tada stade Ravsak i povika glasno judejski i reče: Čujte reči velikog cara asirskog.

36:14b.ISA.036.014Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne može izbaviti.

36:15b.ISA.036.015Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreći: Gospod će nas izbaviti, ovaj se grad neće dati u ruke caru asirskom.

36:16b.ISA.036.016Ne slušajte Jezekiju; jer ovako kaže car asirski: Učinite mir sa mnom i hodite k meni, pa jedite svaki sa svog čokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca,

36:17b.ISA.036.017Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima.

36:18b.ISA.036.018Nemojte da vas vara Jezekija govoreći: Gospod će nas izbaviti. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?

36:19b.ISA.036.019Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?

36:20b.ISA.036.020Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?

36:21b.ISA.036.021Ali oni ćutahu, i ne odgovoriše mu ni reči, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.

36:22b.ISA.036.022Tada Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoše k Jezekiji razdrevši haljine, i kazaše mu reči Ravsakove.

37

37:1b.ISA.037.001A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.

37:2b.ISA.037.002I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.

37:3b.ISA.037.003I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porodjaja, a nema snage da se rode.

37:4b.ISA.037.004Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vredja rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.

37:5b.ISA.037.005I dodjoše k Isaiji sluge cara Jezekije.

37:6b.ISA.037.006I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.

37:7b.ISA.037.007Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.

37:8b.ISA.037.008I tako vrativši se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.

37:9b.ISA.037.009A on ču za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I čuvši posla poslanike k Jezekiji govoreći:

37:10b.ISA.037.010Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.

37:11b.ISA.037.011Eto, čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?

37:12b.ISA.037.012Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?

37:13b.ISA.037.013Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?

37:14b.ISA.037.014A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.

37:15b.ISA.037.015I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći:

37:16b.ISA.037.016Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.

37:17b.ISA.037.017Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.

37:18b.ISA.037.018Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,

37:19b.ISA.037.019I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše.

37:20b.ISA.037.020I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.

37:21b.ISA.037.021Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.

37:22b.ISA.037.022Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska.

37:23b.ISA.037.023Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.

37:24b.ISA.037.024Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izadjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću visoke kedre njegove, i lepe jele njegove, i doći ću na najviši kraj njegov, u šumu njegovog Karmila.

37:25b.ISA.037.025Ja sam kopao, i pio vodu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.

37:26b.ISA.037.026Nisi li čuo da ja to odavna činim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.

37:27b.ISA.037.027Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.

37:28b.ISA.037.028Znam sedjenje tvoje i polaženje tvoje i dolaženje tvoje i kako besniš na me.

37:29b.ISA.037.029Jer besniš na me, i tvoja obest dodje do mojih ušiju, zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.

37:30b.ISA.037.030A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.

37:31b.ISA.037.031Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.

37:32b.ISA.037.032Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.

37:33b.ISA.037.033Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad, niti će baciti amo strele, neće se primaći k njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.

37:34b.ISA.037.034Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.

37:35b.ISA.037.035Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svog.

37:36b.ISA.037.036Tada izadje andjeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.

37:37b.ISA.037.037Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.

37:38b.ISA.037.038I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.

38

38:1b.ISA.038.001U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dodje k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.

38:2b.ISA.038.002A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,

38:3b.ISA.038.003I reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.

38:4b.ISA.038.004Tada dodje reč Gospodnja Isaiji govoreći:

38:5b.ISA.038.005Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina.

38:6b.ISA.038.006I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad.

38:7b.ISA.038.007I ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao.

38:8b.ISA.038.008Evo ja ću vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.

38:9b.ISA.038.009Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:

38:10b.ISA.038.010Ja rekoh, kad se presekoše dani moji: Idem k vratima grobnim, uze mi se ostatak godina mojih.

38:11b.ISA.038.011Rekoh: Neću videti Gospoda Gospoda u zemlji živih, neću više videti čoveka medju onima koji stanuju na svetu.

38:12b.ISA.038.012Vek moj prodje i prenese se od mene kao šator pastirski; presekoh život svoj kao tkač, odseći će me od osnutka; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

38:13b.ISA.038.013Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

38:14b.ISA.038.014Pištah kao ždral i kao lastavica, ukah kao golubica, oči mi iščileše gledajući gore: Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi.

38:15b.ISA.038.015Šta da kažem? On mi kaza, i učini. Proživeću sve godine svoje po jadu duše svoje.

38:16b.ISA.038.016Gospode, o tom se živi i u tom je svemu život duha mog, iscelio si me i sačuvao u životu.

38:17b.ISA.038.017Evo, na mir dodje mi ljut jad; ali Tebi bi milo da izvučeš dušu moju iz jame pogibli, jer si bacio za ledja svoja sve grehe moje.

38:18b.ISA.038.018Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji sidju u grob ne nadaju se Tvojoj istini.

38:19b.ISA.038.019Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas: otac će sinovima javljati istinu Tvoju.

38:20b.ISA.038.020Gospod me spase, zato ćemo pevati pesme moje u domu Gospodnjem dok smo god živi.

38:21b.ISA.038.021A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te će ozdraviti.

38:22b.ISA.038.022I Jezekija beše rekao: Šta će biti znak da ću otići u dom Gospodnji?

39

39:1b.ISA.039.001U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, car vavilonski, posla knjigu s darom Jezekiji; jer beše čuo da je bio bolestan i ozdravio.

39:2b.ISA.039.002I Jezekija se obradova tome, i pokaza im sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kuću gde mu beše oružje, i šta se god nalažaše u riznicama njegovim, ne osta ništa da im ne pokaza Jezekija u kući svojoj i u svemu gospodstvu svom.

39:3b.ISA.039.003Tada dodje prorok Isaija k caru Jezekiji i reče mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? A Jezekija reče: Iz daleke zemlje došli su k meni, iz Vavilona.

39:4b.ISA.039.004A on reče: Šta su videli u tvom dvoru? A Jezekija reče: Videli su sve što ima u mom dvoru; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.

39:5b.ISA.039.005Tada reče Isaija Jezekiji: Čuj reč Gospoda nad vojskama.

39:6b.ISA.039.006Evo doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve što ima u kući tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas, neće ostati ništa, veli Gospod.

39:7b.ISA.039.007I sinove tvoje, koji će izaći od tebe, koje ćeš roditi, uzeće da budu dvorani u dvoru cara vavilonskog.

39:8b.ISA.039.008A Jezekija reče Isaiji: Dobra je reč Gospodnja koju si rekao. Još reče: Je li? Za mog veka biće mir i vera?

40

40:1b.ISA.040.001Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.

40:2b.ISA.040.002Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje.

40:3b.ISA.040.003Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.

40:4b.ISA.040.004Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna.

40:5b.ISA.040.005I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti; jer usta Gospodnja govoriše.

40:6b.ISA.040.006Glas govori: Viči. I reče: Šta da vičem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.

40:7b.ISA.040.007Suši se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava.

40:8b.ISA.040.008Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našeg ostaje doveka.

40:9b.ISA.040.009Izadji na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glasove; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinim: Evo Boga vašeg.

40:10b.ISA.040.010Evo, Gospod Bog ide na jakog, i mišica će Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim.

40:11b.ISA.040.011Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.

40:12b.ISA.040.012Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pedju? Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?

40:13b.ISA.040.013Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i naučio Ga?

40:14b.ISA.040.014S kim se dogovarao i ko Ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio Ga znanju i pokazao Mu put razuma?

40:15b.ISA.040.015Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praška na merilima broje se; gle, premešta ostrva kao prašak.

40:16b.ISA.040.016Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i životinje njegove ne bi bile dosta za žrtvu paljenicu.

40:17b.ISA.040.017Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu.

40:18b.ISA.040.018S kim ćete dakle izjednačiti Boga? I kakvu ćete Mu priliku naći?

40:19b.ISA.040.019Umetnik lije lik, i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije.

40:20b.ISA.040.020A ko je siromah, te nema šta prineti, bira drvo koje ne trune, i traži veštog umetnika da načini rezan lik, koji se ne pomiče.

40:21b.ISA.040.021Ne znate li? Ne čujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumete li od temelja zemaljskih?

40:22b.ISA.040.022On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan.

40:23b.ISA.040.023On obraća knezove u ništa, sudije zemaljske čini da su kao taština.

40:24b.ISA.040.024Kao da nisu posadjeni ni posejani, i kao da im se stablo nije ukorenilo u zemlji, čim dune na njih, posahnu, i vihor kao plevu raznese ih.

40:25b.ISA.040.025S kim ćete me dakle izjednačiti da bih bio kao on? veli Sveti.

40:26b.ISA.040.026Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moći ne izostaje nijedno?

40:27b.ISA.040.027Zašto govoriš, Jakove, i kažeš, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog?

40:28b.ISA.040.028Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utrudjuje? Razumu Njegovom nema mere.

40:29b.ISA.040.029On daje snagu umornom, i nejakom umnožava krepost.

40:30b.ISA.040.030Deca se more i sustaju, i mladići padaju;

40:31b.ISA.040.031Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.

41

41:1b.ISA.041.001Umuknite preda mnom, ostrva; i narodi neka se potkrepe, neka pristupe, i tada neka kažu: Hajdemo da se sudimo.

41:2b.ISA.041.002Ko je podigao pravdu s istoka? Ko je dozvao da ide za njim ustopce? Ko joj je pokorio narode i dao joj vlast nad carevima i učinio te su kao prah maču njenom i kao razvejana pleva luku njenom?

41:3b.ISA.041.003Pogna ih, prodje mirno putem, kojim ne beše hodao nogama svojim.

41:4b.ISA.041.004Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji, ja isti.

41:5b.ISA.041.005Videše ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se i dodjoše.

41:6b.ISA.041.006Jedan drugom pomagaše, i bratu svom govoraše: Budi hrabar.

41:7b.ISA.041.007Drvodelja hrabraše zlatara: koji kleplje hrabraše onog koji kuje na nakovnju, govoreći: Dobro je za spajanje. I pritvrdjivaše klincima da se ne pomiče.

41:8b.ISA.041.008Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, koga izabrah, seme Avrama prijatelja mog;

41:9b.ISA.041.009Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih, i izmedju izabranih njenih dozvah te, i rekoh ti: Ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe;

41:10b.ISA.041.010Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.

41:11b.ISA.041.011Gle, postideće se i posramiće svi koji se ljute na tebe; biće kao ništa i izginuće protivnici tvoji.

41:12b.ISA.041.012Potražićeš suparnike svoje, ali ih nećeš naći, biće kao ništa, i koji vojuju na te, nestaće ih.

41:13b.ISA.041.013Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, ja ću ti pomagati.

41:14b.ISA.041.014Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev, ja ću ti pomagati, govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev.

41:15b.ISA.041.015Gle, učiniću te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima: vreći ćeš gore i satrćeš ih, i brda ćeš obratiti u plevu.

41:16b.ISA.041.016Vijaćeš ih, i vetar će ih odneti i vihor će ih rasuti, a ti ćeš se veseliti u Gospodu i hvalićeš se Svecem Izrailjevim.

41:17b.ISA.041.017Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žedji, njih ću uslišiti ja Gospod, ja Bog Izrailjev neću ih ostaviti.

41:18b.ISA.041.018Otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno, i suvu zemlju u izvore vodene.

41:19b.ISA.041.019Posadiću u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadiću u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir,

41:20b.ISA.041.020Da vide i poznaju i da promisle i razumeju da je to uradila ruka Gospodnja, i Svetac Izrailjev da je to stvorio.

41:21b.ISA.041.021Iznesite parbu svoju, veli Gospod, pokažite razloge svoje, veli car Jakovljev.

41:22b.ISA.041.022Neka dodju i neka nam objave šta će biti; objavite nam šta je prvo bilo, da promislimo i poznamo šta će biti iza toga; ili kažite nam šta će biti unapredak.

41:23b.ISA.041.023Kažite šta će biti posle, i poznaćemo da ste bogovi; ili učinite šta dobro ili zlo, i divićemo se i gledati svi.

41:24b.ISA.041.024Gle, vi niste ništa, i delo vaše nije ništa; koji vas izbira, gad je.

41:25b.ISA.041.025Podigoh jednog sa severa, i doći će; od istoka sunčanog prizvaće ime moje, stupaće po glavarima kao po kalu i kao što lončar gazi blato.

41:26b.ISA.041.026Ko je objavio od iskona, da bismo znali, ili od starina, da bismo rekli: Istina je? Ali nema nikoga da bi objavio, niti ima koga da je napred kazao, niti ima koga da bi čuo reči vaše.

41:27b.ISA.041.027Ja prvi Sionu kažem: Eto, eto toga. U Jerusalimu ću dati ko će javljati dobre glasove.

41:28b.ISA.041.028Jer pogledam, ali nema nikoga, nema medju njima nijednoga ko bi savetovao; pitam ih, ali ne odgovaraju ni reči.

41:29b.ISA.041.029Gle, svi su taština, ništa su dela njihova; liveni su likovi njihovi vetar i ništavilo.

42

42:1b.ISA.042.001Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće.

42:2b.ISA.042.002Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas Njegov po ulicama.

42:3b.ISA.042.003Trsku stučenu neće prelomiti, i sveštilo koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini.

42:4b.ISA.042.004Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku Njegovu.

42:5b.ISA.042.005Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona radja, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:

42:6b.ISA.042.006Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaću Te za ruku, i čuvaću Te, i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;

42:7b.ISA.042.007Da otvoriš oči slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.

42:8b.ISA.042.008Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.

42:9b.ISA.042.009Evo, predjašnje dodje, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.

42:10b.ISA.042.010Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima.

42:11b.ISA.042.011Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pevaju koji žive po stenama, neka klikuju savrh gora.

42:12b.ISA.042.012Neka daju slavu Gospodu, i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.

42:13b.ISA.042.013Gospod će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik, vikaće i klikovati, nadvladaće neprijatelje svoje.

42:14b.ISA.042.014Ćutah dugo, činjah se gluv, ustezah se; ali ću sada vikati kao žena kad se poradja, i sve ću potrti i istrebiti.

42:15b.ISA.042.015Opusteću gore i bregove, i svaku travu na njima osušiću, i od reka ću načiniti ostrva, i jezera ću isušiti.

42:16b.ISA.042.016I vodiću slepe putem koji nisu znali; vodiću ih stazama koje nisu znali; obratiću pred njima mrak u svetlost i šta je neravno u ravno. To ću im učiniti, i neću ih ostaviti.

42:17b.ISA.042.017Tada će se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.

42:18b.ISA.042.018Čujte, gluvi; progledajte, slepi, da vidite.

42:19b.ISA.042.019Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?

42:20b.ISA.042.020Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne čuješ.

42:21b.ISA.042.021Gospodu beše mio radi pravde Njegove, učini zakon velikim i slavnim.

42:22b.ISA.042.022A narod je oplenjen i potlačen, svi su koliki povezani u pećinama i sakriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: Vrati.

42:23b.ISA.042.023Ko izmedju vas čuje ovo i pazi i sluša za posle?

42:24b.ISA.042.024Ko je dao Jakova da se potlači i Izrailja otimačima? Nije li Gospod, kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim niti slušaše zakon Njegov.

42:25b.ISA.042.025Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.

43

43:1b.ISA.043.001Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.

43:2b.ISA.043.002Kad podješ preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad podješ kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.

43:3b.ISA.043.003Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.

43:4b.ISA.043.004Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.

43:5b.ISA.043.005Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.

43:6b.ISA.043.006Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,

43:7b.ISA.043.007Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.

43:8b.ISA.043.008Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.

43:9b.ISA.043.009Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je izmedju njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.

43:10b.ISA.043.010Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.

43:11b.ISA.043.011Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.

43:12b.ISA.043.012Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tudj bog medju vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog.

43:13b.ISA.043.013Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?

43:14b.ISA.043.014Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s ladjama, kojima se hvale.

43:15b.ISA.043.015Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.

43:16b.ISA.043.016Ovako govori Gospod koji je načinio po moru put i po silnim vodama stazu,

43:17b.ISA.043.017Koji izvodi kola i konje, vojsku i silu, da svi popadaju i ne mogu ustati, da se ugase kao što se gasi sveštilo:

43:18b.ISA.043.018Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.

43:19b.ISA.043.019Evo, ja ću učiniti novo, odmah će nastati; nećete li ga poznati? Još ću načiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji.

43:20b.ISA.043.020Slaviće me zveri poljske, zmajevi i sove, što sam izveo u pustinju vode, reke u zemlji suvoj, da napojim narod svoj, izabranika svog.

43:21b.ISA.043.021Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju.

43:22b.ISA.043.022A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju.

43:23b.ISA.043.023Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš.

43:24b.ISA.043.024Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim.

43:25b.ISA.043.025Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem.

43:26b.ISA.043.026Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.

43:27b.ISA.043.027Otac tvoj prvi sagreši, i učitelji tvoji skriviše mi.

43:28b.ISA.043.028Zato ću izbaciti iz svetinje knezove, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.

44

44:1b.ISA.044.001Ali sada čuj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, koga izabrah.

44:2b.ISA.044.002Ovako veli Gospod, koji te je stvorio i sazdao od utrobe materine, i koji ti pomaže: ne boj se, slugo moj Jakove, i mili, koga izabrah.

44:3b.ISA.044.003Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.

44:4b.ISA.044.004I procvetaće kao u travi, kao vrbe pokraj potoka.

44:5b.ISA.044.005Ovaj će reći: Ja sam Gospodnji, a onaj će se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi će se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivaće se imenom Izrailjevim.

44:6b.ISA.044.006Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.

44:7b.ISA.044.007I ko kao ja oglašuje i objavljuje ovo, ili mi uredjuje otkako naselih stari narod? Neka im javi šta će biti i šta će doći.

44:8b.ISA.044.008Ne bojte se i ne plašite se; nisam li ti davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci; ima li Boga osim mene? Da, nema stene, ne znam ni jedne.

44:9b.ISA.044.009Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili.

44:10b.ISA.044.010Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist.

44:11b.ISA.044.011Gle, svi će se drugovi njegovi posramiti, i umetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biće ih strah i posramiće se svi.

44:12b.ISA.044.012Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane.

44:13b.ISA.044.013Drvodelja rasteže vrpcu i beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načinja kao lik čovečji, kao lepog čoveka, da stoji u kući.

44:14b.ISA.044.014Seče sebi kedre, i uzima česevinu i hrast ili šta je najčvršće medju drvećem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste.

44:15b.ISA.044.015I biva čoveku za oganj, i uzme ga, te se greje; upali ga, te peče hleb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim.

44:16b.ISA.044.016Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pečenje, i biva sit, i greje se i govori: Aha, ogrejah se, videh oganj.

44:17b.ISA.044.017A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj.

44:18b.ISA.044.018Ne znaju, niti razumeju, jer su im oči zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumeju.

44:19b.ISA.044.019Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: Polovinu ovog spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hleb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li ću načiniti gad, i panju drvenom hoću li se klanjati?

44:20b.ISA.044.020Takav se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti dušu svoju, niti reći: Nije li laž što mi je u desnici?

44:21b.ISA.044.021Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neću te zaboraviti.

44:22b.ISA.044.022Rasuću kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.

44:23b.ISA.044.023Pevajte, nebesa, jer Gospod učini, podvikujte, nizine zemaljske, popevajte, gore, šume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju.

44:24b.ISA.044.024Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod načinih sve: razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom;

44:25b.ISA.044.025Uništavam znake lažljivcima, i vrače obezumljujem, vraćam natrag mudrace, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;

44:26b.ISA.044.026Potvrdjujem reč sluge svog, i navršujem savet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: Naselićeš se, i gradovima Judinim: Sazidaćete se; i pustoline njihove podignuću;

44:27b.ISA.044.027Govorim dubini: Presahni i isušiću reke tvoje;

44:28b.ISA.044.028Govorim Kiru: Pastir si moj; i izvršiće svu volju moju, i kazaće Jerusalimu: Sazidaćeš se, i crkvi: Osnovaćeš se.

45

45:1b.ISA.045.001Ovako govori Gospod pomazaniku svom Kiru, koga držim za desnicu, da oborim pred njim narode i careve raspašem, da se otvaraju vrata pred njim i da ne budu vrata zatvorena:

45:2b.ISA.045.002Ja ću ići pred tobom, i puteve neravne poravniću, vrata bronzana razbiću i prevornice gvozdene slomiću.

45:3b.ISA.045.003I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Gospod Bog Izrailjev, koji te zovem po imenu.

45:4b.ISA.045.004Radi sluge svog Jakova i Izrailja izabranika svog prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne znaš.

45:5b.ISA.045.005Ja sam Gospod, i nema drugog, osim mene nema boga; opasah te, premda me ne znaš,

45:6b.ISA.045.006Da bi poznali od istoka sunčanog i od zapada da nema drugog osim mene; ja sam Gospod i nema drugog,

45:7b.ISA.045.007Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.

45:8b.ISA.045.008Rosite, nebesa, ozgo, i oblaci neka kaplju pravdom, neka se otvori zemlja i neka rodi spasenjem i zajedno neka uzraste pravda; ja Gospod stvorih to.

45:9b.ISA.045.009Teško onom ko se svadja s Tvorcem svojim; crep s drugim crepovima neka se svadja; ali hoće li kao reći lončaru svom: Šta radiš? Za tvoj posao nema ruku.

45:10b.ISA.045.010Teško onom ko govori ocu: Što radjaš? I ženi: Što se poradjaš?

45:11b.ISA.045.011Ovako veli Gospod Svetac Izrailjev i Tvorac njegov: Pitajte me šta će biti; za sinove moje i za delo ruku mojih naredjujte mi.

45:12b.ISA.045.012Ja sam načinio zemlju i čoveka na njoj stvorio, ja sam razapeo nebesa svojim rukama, i svoj vojsci njihovoj dao zapovest.

45:13b.ISA.045.013Ja ga podigoh u pravdi, i sve puteve njegove poravniću; on će sazidati moj grad i roblje moje otpustiće, ne za novce ni za darove, veli Gospod nad vojskama.

45:14b.ISA.045.014Ovako veli Gospod: Trud misirski i trgovina etiopska i Savaca ljudi visokog rasta doći će k tebi i biti tvoja; za tobom će pristati, u okovima će ići, i tebi će se klanjati, tebi će se moliti govoreći: Doista, Bog je u tebi, i nema drugog Boga.

45:15b.ISA.045.015Da, ti si Bog, koji se kriješ, Bog Izrailjev, Spasitelj.

45:16b.ISA.045.016Oni će se svi postideti i posramiti, otići će sa sramotom svikoliki koji grade likove.

45:17b.ISA.045.017A Izrailja će spasti Gospod spasenjem večnim, nećete se postideti niti ćete se osramotiti doveka.

45:18b.ISA.045.018Jer ovako veli Gospod, koji je stvorio nebo, Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava: ja sam Gospod, i nema drugog.

45:19b.ISA.045.019Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji, nisam rekao semenu Jakovljevom: Tražite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam šta je pravo.

45:20b.ISA.045.020Skupite se i dodjite, pristupite svi koji ste se izbavili izmedju naroda. Ništa ne znaju koji nose drvo od svog lika i mole se bogu koji ne može pomoći.

45:21b.ISA.045.021Oglasite, i dovedite, neka većaju zajedno: ko je to od starine kazao? Ko je javio još onda? Nisam li ja, Gospod? Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelja drugog osim mene.

45:22b.ISA.045.022Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugog.

45:23b.ISA.045.023Sobom se zakleh; izadje iz usta mojih reč pravedna, i neće se poreći, da će im se pokloniti svako koleno, i zaklinjati se svaki jezik,

45:24b.ISA.045.024I govoriće: U Gospodu je pravda i sila; k Njemu će doći; ali će se posramiti svi koji se gneve na Nj.

45:25b.ISA.045.025U Gospodu će se opravdati i proslaviti sve seme Izrailjevo.

46

46:1b.ISA.046.001Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku; šta nosite, teško je, i umoriće.

46:2b.ISA.046.002Izvališe se, padoše svi, ne mogoše izbaviti tovar, nego i sami odoše u ropstvo.

46:3b.ISA.046.003Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog, koje nosim od utrobe, koje držim od rodjenja.

46:4b.ISA.046.004I do starosti vaše ja ću biti isti, i ja ću vas nositi do sedog veka; ja sam stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i izbaviću.

46:5b.ISA.046.005S kim ćete me izjednačiti i uporediti? Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?

46:6b.ISA.046.006Prosipaju zlato iz toboca i mere srebro na merila, plaćaju zlataru da načini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se.

46:7b.ISA.046.007Meću ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mesto njegovo, te stoji i ne miče se s mesta svog; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove.

46:8b.ISA.046.008Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici!

46:9b.ISA.046.009Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja,

46:10b.ISA.046.010Koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja.

46:11b.ISA.046.011Zovem s istoka pticu i iz daleke zemlje čoveka koji će izvršiti šta sam naumio. Rekoh i dovešću to, naumih i učiniću.

46:12b.ISA.046.012Slušajte me, koji ste upornog srca, koji ste daleko od pravde.

46:13b.ISA.046.013Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neće odocniti, jer ću u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.

47

47:1b.ISA.047.001Sidji i sedi u prah, devojko, kćeri vavilonska; sedi na zemlju, nema prestola, kćeri haldejska; jer se nećeš više zvati nežna i ljupka.

47:2b.ISA.047.002Uzmi žrvnje, i melji brašno, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali noge, idi preko reka.

47:3b.ISA.047.003Otkriće se golotinja tvoja, i videće se sramota tvoja; osvetiću se, i niko mi neće smetati.

47:4b.ISA.047.004Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.

47:5b.ISA.047.005Sedi ćuteći, i udji u tamu, kćeri haldejska; jer se nećeš više zvati gospodja carstvima.

47:6b.ISA.047.006Razgnevih se na narod svoj, oskvrnih nasledstvo svoje i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milost; na starce si metala preteški jaram svoj;

47:7b.ISA.047.007I govorila si: Doveka ću biti gospodja; ali nikad nisi to uzimala na um, niti si pomišljala šta će biti na posletku.

47:8b.ISA.047.008Sada dakle čuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, neću biti udovica niti ću osiroteti.

47:9b.ISA.047.009To će ti oboje doći ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doći će ti potpuno, radi mnoštva čini tvojih i radi velike sile čaranja tvog.

47:10b.ISA.047.010Jer si se pouzdala u zloću svoju govoreći: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.

47:11b.ISA.047.011Zato će doći na te zlo, a nećeš znati odakle izlazi, i popašće te nevolja, da je nećeš moći odbiti, i doći će na te ujedanput pogibao, za koju nećeš znati.

47:12b.ISA.047.012Stani sada s vračanjem svojim i s mnoštvom čini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrepila.

47:13b.ISA.047.013Umorila si se od mnoštva namera svojih; neka stanu sada zvezdari, koji gledaju zvezde, koji proriču svakog meseca, i neka te sačuvaju od onog što će doći na te.

47:14b.ISA.047.014Gle, oni su kao pleva, oganj će ih spaliti, ni sami sebe neće izbaviti iz plamena; neće ostati uglja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega.

47:15b.ISA.047.015Takvi će biti oni s kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbeći će se svaki na svoju stranu; neće biti nikoga da te izbavi.

48

48:1b.ISA.048.001Čujte ovo, dome Jakovljev, koji se zovete imenom Izrailjevim, i iz vode Judine izadjoste, koji se kunete imenom Gospodnjim, i Boga Izrailjevog pominjete, ali ne po istini i po pravdi.

48:2b.ISA.048.002Jer se imenuju po Svetom gradu, oslanjaju se na Boga Izrailjevog, kome je ime Gospod nad vojskama.

48:3b.ISA.048.003Šta je pre bivalo, kazivah napred odavno, i šta iz mojih usta izadje i objavih, učinih brzo i zbi se.

48:4b.ISA.048.004Znao sam da si uporan, i vrat da ti je gvozdena žila, i čelo da ti je od bronze.

48:5b.ISA.048.005I zato ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: Idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovediše tako.

48:6b.ISA.048.006Čuo si; pogledaj sve to; a vi nećete li objavljivati? Odsele ti javljam novo i sakriveno, šta nisi znao;

48:7b.ISA.048.007Sada se stvori, i nedavno, i pre ovog dana nisi čuo, da ne kažeš: Gle, znao sam.

48:8b.ISA.048.008Niti si čuo ni znao, i pre ti se uši ne otvoriše, jer znadoh da ćeš činiti neveru, i da se zoveš prestupnik od utrobe materine.

48:9b.ISA.048.009Imena svog radi ustegnuću gnev svoj, i radi hvale svoje uzdržaću se prema tebi, da te ne istrebim.

48:10b.ISA.048.010Evo, pretopiću te, ali ne kao srebro, prebraću te u peći nevolje.

48:11b.ISA.048.011Sebe radi, sebe radi učiniću, jer kako bi se hulilo na ime moje? I slave svoje neću dati drugom.

48:12b.ISA.048.012Čuj me, Jakove i Izrailju, kog ja pozvah: ja sam prvi, ja sam i poslednji.

48:13b.ISA.048.013I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa pedju; kad ih zovnem, svi dodju.

48:14b.ISA.048.014Skupite se svi i čujte: ko je od njih objavio ovo? Gospod ga miluje, on će izvršiti volju Njegovu na Vavilonu, i mišica će Njegova biti nasuprot Haldejcima.

48:15b.ISA.048.015Ja, ja rekoh, i pozvah ga, dovešću ga, i biće srećan na svom putu.

48:16b.ISA.048.016Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov.

48:17b.ISA.048.017Ovako veli Gospod, Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja sam Gospod Bog tvoj koji te učim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš.

48:18b.ISA.048.018O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski;

48:19b.ISA.048.019I semena bi tvog bilo kao peska, i poroda utrobe tvoje kao zrna njegovih; ime se njihovo ne bi zatrlo ni istrebilo ispred mene.

48:20b.ISA.048.020Izadjite iz Vavilona, bežite od Haldejaca; glasno pevajući objavljujte, kazujte, razglašujte do krajeva zemaljskih; recite: Izbavi Gospod slugu svog Jakova.

48:21b.ISA.048.021Neće ožedneti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda.

48:22b.ISA.048.022Nema mira bezbožnicima, veli Gospod.

49

49:1b.ISA.049.001Poslušajte me, ostrva, i pazite narodi daleki. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje.

49:2b.ISA.049.002I učinio je usta moja da su kao oštar mač, u senu ruke svoje sakri me; učinio me je sjajnom strelom, i tulu svom sakri me.

49:3b.ISA.049.003I reče mi: Ti si sluga moj, u Izrailju ću se tobom proslaviti.

49:4b.ISA.049.004A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.

49:5b.ISA.049.005A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam Mu sluga, da Mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet ću se proslaviti pred Gospodom, i Bog će moj biti sila moja.

49:6b.ISA.049.006I reče mi: Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.

49:7b.ISA.049.007Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.

49:8b.ISA.049.008Ovako veli Gospod: U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo;

49:9b.ISA.049.009Da kažeš sužnjima: Izadjite; onima koji su u mraku: Pokažite se. Oni će pokraj puteva pasti, i paša će im biti po svim visokim mestima.

49:10b.ISA.049.010Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodiće ih.

49:11b.ISA.049.011I sve gore svoje obratiću u puteve, i staze će moje biti povišene.

49:12b.ISA.049.012Gle, ovi će iz daleka doći, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje sinske.

49:13b.ISA.049.013Pevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod uteši svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se.

49:14b.ISA.049.014Ali Sion reče: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod.

49:15b.ISA.049.015Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.

49:16b.ISA.049.016Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.

49:17b.ISA.049.017Pohitaće sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otići će od tebe.

49:18b.ISA.049.018Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svima njima kao nakitom zaodenućeš se, i uresićeš se njima kao nevesta.

49:19b.ISA.049.019Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja biće tada tesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše.

49:20b.ISA.049.020I deca koju ćeš imati, pošto si bila bez dece, reći će da čuješ: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se da se mogu nastaniti.

49:21b.ISA.049.021A ti ćeš reći u srcu svom: Ko mi ih rodi, jer bejah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? I ko ih othrani? Eto, ja bejah ostala sama, a gde oni behu?

49:22b.ISA.049.022Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi.

49:23b.ISA.049.023I carevi će biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaće ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaće, i poznaćeš da sam ja Gospod, i da se neće osramotiti oni koji mene čekaju.

49:24b.ISA.049.024Hoće li se junaku uzeti plen i hoće li se oteti roblje pravednome?

49:25b.ISA.049.025Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti;

49:26b.ISA.049.026I koji ti krivo čine, nahraniću ih njihovim mesom i opiće se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaće svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.

50

50:1b.ISA.050.001Ovako veli Gospod: Gde je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? Ili koji je izmedju rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prestupe bi puštena mati vaša.

50:2b.ISA.050.002Zašto kad dodjoh ne bi nikoga? Kad zvah, niko se ne odazva? Da nije kako god okraćala ruka moja, te ne može iskupiti? Ili nema u mene snage da izbavim? Gle, pretnjom svojom isušujem more; obraćam reke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žedji.

50:3b.ISA.050.003Oblačim nebesa u mrak, i kostret im dajem za pokrivač.

50:4b.ISA.050.004Gospod Gospod dade mi jezik učen da umem progovoriti zgodnu reč umornom; budi svako jutro, budi mi uši, da slušam kao učenici.

50:5b.ISA.050.005Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.

50:6b.ISA.050.006Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja.

50:7b.ISA.050.007Jer mi Gospod Gospod pomaže, zato se ne osramotih, zato stavih čelo svoje kao kremen, i znam da se neću postideti.

50:8b.ISA.050.008Blizu je Onaj koji me pravda; ko će se preti sa mnom? Stanimo zajedno; ko je suparnik moj? Neka pristupi k meni.

50:9b.ISA.050.009Gle, Gospod Gospod pomagaće mi: ko će me osuditi? Gle, svi će oni kao haljina ovetšati, moljac će ih izjesti.

50:10b.ISA.050.010Ko se medju vama boji Gospoda i sluša glas sluge Njegovog? Ko hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svog.

50:11b.ISA.050.011Gle, svi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svog i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati.

51

51:1b.ISA.051.001Poslušajte me koji idete za pravdom, koji tražite Gospoda; pogledajte stenu iz koje ste isečeni, i duboku jamu iz koje ste iskopani;

51:2b.ISA.051.002Pogledajte Avrama, oca svog, i Saru, koja vas je rodila, kako ga inokosnog pozvah i blagoslovih ga i umnožih ga.

51:3b.ISA.051.003Jer će Gospod utešiti Sion, utešiće sve razvaline njegove, i pustinju njegovu učiniće da bude kao Edem i pustoš njegova kao vrt Gospodnji, radost će se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje.

51:4b.ISA.051.004Poslušaj me, narode moj, i čuj me, rode moj; jer će zakon od mene izaći i sud svoj postaviću da bude videlo narodima.

51:5b.ISA.051.005Blizu je pravda moja, izaći će spasenje moje, i mišice će moje suditi narodima; mene će ostrva čekati i u moju će se mišicu uzdati.

51:6b.ISA.051.006Podignite k nebu oči svoje i pogledajte dole na zemlju; jer će nebesa iščeznuti kao dim i zemlja će kao haljina ovetšati, i koji na njoj žive pomreće takodje; a spasenje će moje ostati doveka, a pravde moje neće nestati.

51:7b.ISA.051.007Poslušajte me koji znate pravdu, narode, kome je u srcu zakon moj. Ne bojte se ruženja ljudskog i od huljenja njihovog ne plašite se.

51:8b.ISA.051.008Jer će ih moljac izjesti kao haljinu, i kao vunu izješće ih crv; a pravda moja ostaje doveka i spasenje moje od kolena na koleno.

51:9b.ISA.051.009Probudi se, probudi se, obuci se u silu, mišico Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za naraštaja prošlih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja?

51:10b.ISA.051.010Nisi li ti isušila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske načinila put da prodju izbavljeni?

51:11b.ISA.051.011Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dodju u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži.

51:12b.ISA.051.012Ja, ja sam utešitelj vaš; ko si ti da se bojiš čoveka smrtnog i sina čovečjeg, koji je kao trava?

51:13b.ISA.051.013I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se bojiš svaki dan gneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritešnjuje?

51:14b.ISA.051.014Brzo će se oprostiti sužanj, neće umreti u jami, niti će biti bez hleba.

51:15b.ISA.051.015Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi buče; Gospod nad vojskama ime mi je.

51:16b.ISA.051.016Ja ti metnuh u usta reči svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i kažem Sionu: Ti si moj narod.

51:17b.ISA.051.017Probudi se, probudi se, ustani, Jerusalime! Koji si pio iz ruke Gospodnje čašu gneva Njegovog, pio si, i talog iz strašne čaše ispio si.

51:18b.ISA.051.018Od svih sinova koje je rodio nijedan ga nije vodio, i od svih sinova koje je othranio nijedan ga nije prihvatio za ruku.

51:19b.ISA.051.019Ovo te dvoje zadesi; ko te požali? Pustoš i rasap, i glad i mač; ko će te utešiti?

51:20b.ISA.051.020Sinovi tvoji obamrli leže po krajevima svih ulica kao bivo u mreži puni gneva Gospodnjeg, i karanja Boga tvog.

51:21b.ISA.051.021Zato čuj ovo, nevoljni, i pijani, ne od vina.

51:22b.ISA.051.022Ovako veli Gospod tvoj, Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod: Evo uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu, talog u čaši gneva svog; nećeš više piti.

51:23b.ISA.051.023Nego ću je dati u ruke onima koji te muče, koji govoriše duši tvojoj: Sagni se da predjemo, i ti si im podmetao ledja svoja da budu kao zemlja i kao ulica onima koji prelaze.

52

52:1b.ISA.052.001Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer neće više ući u tebe neobrezani i nečisti.

52:2b.ISA.052.002Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svog, zarobljena kćeri sionska.

52:3b.ISA.052.003Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca.

52:4b.ISA.052.004Jer ovako veli Gospod Gospod: U Misir sidje moj narod pre da onde žive kao došljaci, ali Misirci im činiše silu ni za šta.

52:5b.ISA.052.005A sada šta ću tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizašta; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje.

52:6b.ISA.052.006Zato će poznati narod moj ime moje, zato će poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me.

52:7b.ISA.052.007Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje.

52:8b.ISA.052.008Stražari će tvoji podignuti glas, podignuće glas, i svi će zapevati, jer će očima videti gde Gospod vodi natrag Sion.

52:9b.ISA.052.009Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod uteši narod svoj, izbavi Jerusalim.

52:10b.ISA.052.010Zagali Gospod svetu mišicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski spasenje Boga našeg.

52:11b.ISA.052.011Odstupite, odstupite, izadjite odatle, ne dotičite se ničeg nečistog; izadjite ispred njega, očistite se vi koji nosite sudove Gospodnje.

52:12b.ISA.052.012Jer nećete izaći u hitnji, niti ćete ići bežeći; jer će Gospod ići pred vama, i zadnja vojska biće vam Bog Izrailjev.

52:13b.ISA.052.013Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.

52:14b.ISA.052.014Kako se mnogi začudiše Tebi, što beše nagrdjen u licu mimo svakog čoveka, i u stasu mimo sinova čovečjih,

52:15b.ISA.052.015Tako će opet udiviti mnoge narode, carevi će pred Njim zatisnuti usta svoja, jer će videti šta im nije kazivano i razumeće šta nisu slušali.

53

53:1b.ISA.053.001Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri?

53:2b.ISA.053.002Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli.

53:3b.ISA.053.003Prezren beše i odbačen izmedju ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo.

53:4b.ISA.053.004A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči.

53:5b.ISA.053.005Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.

53:6b.ISA.053.006Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.

53:7b.ISA.053.007Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.

53:8b.ISA.053.008Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen.

53:9b.ISA.053.009Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nadje prevara u ustima Njegovim.

53:10b.ISA.053.010Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produžiće dane, i šta je Gospodu ugodno napredovaće Njegovom rukom.

53:11b.ISA.053.011Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova.

53:12b.ISA.053.012Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut medju zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli.

54

54:1b.ISA.054.001Veseli se, nerotkinjo koja ne radjaš, zapevaj i poklikni ti, koja ne trpiš muke od porodjaja, jer pusta ima više dece nego li ona koja ima muža, veli Gospod.

54:2b.ISA.054.002Raširi mesto šatora svog, i zavese stana tvog neka se razastru, ne brani, produži uža svoja, kolje svoje utvrdi.

54:3b.ISA.054.003Jer ćeš se nadesno i nalevo rasprostraniti, i seme će tvoje naslediti narode, i puste će gradove naseliti.

54:4b.ISA.054.004Ne boj se, jer se nećeš osramotiti, i nemoj se stideti, jer nećeš biti prekorna, nego ćeš zaboraviti sramotu mladosti svoje, i prekora udovištva svog nećeš se više sećati.

54:5b.ISA.054.005Jer ti je muž Tvorac tvoj, ime Mu je Gospod nad vojskama, i Izbavitelj ti je Svetac Izrailjev, Bog svoj zemlji zvaće se.

54:6b.ISA.054.006Jer kao ženu ostavljenu i u duhu ožalošćenu dozva te Gospod, i kao mladu ženu puštenu, govori Gospod.

54:7b.ISA.054.007Zamalo ostavih te, ali s velikom milošću pribraću te.

54:8b.ISA.054.008U malom gnevu sakrih za čas lice svoje od tebe, ali ću te večnom milošću pomilovati, veli Izbavitelj tvoj Gospod.

54:9b.ISA.054.009Jer mi je to kao potop Nojev: jer kao što se zakleh da potop Nojev neće više doći na zemlju, tako se zakleh da se neću razgneviti na te niti ću te karati.

54:10b.ISA.054.010Ako će se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja neće se odmaknuti od tebe, i zavet mira mog neće se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv.

54:11b.ISA.054.011Nevoljnice, koju vetar razmeće, koja si bez utehe, evo ja ću namestiti kamenje tvoje na mramoru porfirnom, i osnovaću te na safirima.

54:12b.ISA.054.012I načiniću ti prozore od kristala, i vrata od kamena rubina, i sve medje tvoje od dragog kamenja.

54:13b.ISA.054.013A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji.

54:14b.ISA.054.014Pravdom ćeš se utvrditi, daleko ćeš biti od nasilja, te se nećeš bojati, i od strahote, jer ti se neće približiti.

54:15b.ISA.054.015Gle, biće ih koji će se sabirati na te, ali neće biti od mene; koji se god saberu na te, pašće.

54:16b.ISA.054.016Gle, ja sam stvorio kovača koji raspaljuje ugljevlje i vadi orudje za svoj posao, ja sam stvorio i krvnika da ubija.

54:17b.ISA.054.017Nikakvo oružje načinjeno protiv tebe neće biti srećno, i svaki jezik koji se podigne na te na sudu saprećeš. To je nasledstvo sluga Gospodnjih i pravda njihova od mene, veli Gospod.

55

55:1b.ISA.055.001Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novca i bez plate vino i mleko.

55:2b.ISA.055.002Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti šta je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline.

55:3b.ISA.055.003Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i živa će biti duša vaša, i učiniću s vama zavet večan, milosti Davidove istinite.

55:4b.ISA.055.004Evo, dadoh ga za svedoka narodima, za vodju i zapovednika narodima.

55:5b.ISA.055.005Evo, zvaćeš narod koji nisi znao, i narodi koji te nisu znali steći će se k tebi, radi Gospoda Boga tvog i Sveca Izrailjevog, jer te proslavi.

55:6b.ISA.055.006Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.

55:7b.ISA.055.007Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo.

55:8b.ISA.055.008Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod;

55:9b.ISA.055.009Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli.

55:10b.ISA.055.010Jer kako pada dažd ili sneg s neba i ne vraća se onamo, nego natapa zemlju i učini da radja i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede,

55:11b.ISA.055.011Tako će biti reč moja kad izadje iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti šta mi je drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.

55:12b.ISA.055.012Jer ćete s veseljem izaći, i u miru ćete biti vodjeni; gore i bregovi pevaće pred vama od radosti, i sva će drveta poljska pljeskati rukama.

55:13b.ISA.055.013Mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta; i to će biti Gospodu u slavu, za večan znak, koji neće nestati.

56

56:1b.ISA.056.001Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti.

56:2b.ISA.056.002Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da se ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zlo.

56:3b.ISA.056.003I neka ne govori tudjin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svog naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suvo drvo.

56:4b.ISA.056.004Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže subote moje i izbiraju šta je meni ugodno, i drže zavet moj,

56:5b.ISA.056.005Njima ću dati u domu svom i medju zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.

56:6b.ISA.056.006A tudjine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj,

56:7b.ISA.056.007Njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima.

56:8b.ISA.056.008Gospod Gospod govori, koji sabira prognanike Izrailjeve: Još ću mu sabrati osim onih koji su sabrani.

56:9b.ISA.056.009Sve zveri poljske, hodite da jedete, sve zveri šumske.

56:10b.ISA.056.010Svi su mu stražari slepi, ništa ne znaju, svi su psi nemi, ne mogu lajati, sanjivi su, leže, mio im je dremež.

56:11b.ISA.056.011I psi su proždrljivi, koji ne znaju za sitost; i pastiri su koji ne znaju za razum, svaki se okreće svojim putem, svaki za svojom korišću sa svog kraja.

56:12b.ISA.056.012Hodite, uzeću vina i napićemo se silovitog pića, i sutra će biti kao danas, i još mnogo više.

57

57:1b.ISA.057.001Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne seća da se pred zlo uzima pravednik;

57:2b.ISA.057.002Dolazi u mir i počiva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem.

57:3b.ISA.057.003A vi sinovi vračarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo.

57:4b.ISA.057.004Kim se rugate? Na koga razvaljujete usta i plazite jezik? Niste li sinovi prestupnički, seme lažno?

57:5b.ISA.057.005Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim.

57:6b.ISA.057.006Deo ti je medju glatkim kamenjem potočnim; to je, to je tvoj deo; njemu liješ naliv svoj, prinosiš dar; time li ću se umiriti?

57:7b.ISA.057.007Na gori visokoj i uzvišenoj mećeš postelju svoju; i onamo izlaziš da prineseš žrtvu.

57:8b.ISA.057.008I iza vrata i iza dovrataka mećeš spomen svoj; odstupivši od mene otkrivaš se, i izašavši gore širiš odar svoj, ugovaraš s njima, mila ti je postelja njihova, gde ugledaš mesto.

57:9b.ISA.057.009Ideš k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; šalješ poslanike svoje daleko i ponižuješ se do groba.

57:10b.ISA.057.010Od dalekog puta svog umorna ne kažeš: Zaludu. Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ.

57:11b.ISA.057.011I od koga si se uplašila i koga si se pobojala, te si slagala i nisi se mene opominjala niti si marila? Što ja ćutah odavna, zato li me se ne bojiš?

57:12b.ISA.057.012Ja ću objaviti tvoju pravdu i tvoja dela; ali ti neće pomoći.

57:13b.ISA.057.013Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali će ih sve vetar odneti, i uzeće ih taština. Ali ko se u me uzda, naslediće zemlju i dobiće svetu goru moju.

57:14b.ISA.057.014I reći će se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mog.

57:15b.ISA.057.015Jer ovako govori Visoki i uzvišeni, koji živi u večnosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušenog srca i smernog duha oživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih.

57:16b.ISA.057.016Jer se neću jednako preti niti ću se doveka gneviti, jer bi iščezao preda mnom duh i duše koje sam stvorio.

57:17b.ISA.057.017Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnevih se, jer odmetnuvši se otide putem srca svog.

57:18b.ISA.057.018Vidim puteve njegove, ali ću ga isceliti, vodiću ga i daću opet utehu njemu i njegovima koji tuže.

57:19b.ISA.057.019Ja stvaram plod usnama: mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i isceliću ga.

57:20b.ISA.057.020A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti i voda njegova izmeće nečistoću i blato.

57:21b.ISA.057.021Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.

58

58:1b.ISA.058.001Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom grehe njihove,

58:2b.ISA.058.002Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu.

58:3b.ISA.058.003Zašto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a Ti ne hte znati? Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve šta vam je ko dužan.

58:4b.ISA.058.004Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš.

58:5b.ISA.058.005Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu?

58:6b.ISA.058.006A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?

58:7b.ISA.058.007Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš golog, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svog tela?

58:8b.ISA.058.008Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.

58:9b.ISA.058.009Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti; vikaćeš, i reći će: Evo me. Ako izbaciš izmedju sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;

58:10b.ISA.058.010I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne.

58:11b.ISA.058.011Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presiše.

58:12b.ISA.058.012I tvoji će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena, i prozvaćeš se: Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.

58:13b.ISA.058.013Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,

58:14b.ISA.058.014Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše.

59

59:1b.ISA.059.001Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho Njegovo da ne može čuti.

59:2b.ISA.059.002Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje.

59:3b.ISA.059.003Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče opačinu.

59:4b.ISA.059.004Nema nikoga da viče za pravdu, niti ima da se pre za istinu; uzdaju se u ništavilo, i govore laž; začinju nevolju, i radjaju muku.

59:5b.ISA.059.005Nose jaja aspidina i tkaju paučinu; ko pojede jaje njihovo umre, i ako koje razbije, izadje guja.

59:6b.ISA.059.006Platno njihovo nije za haljine, niti će se oni odenuti svojim poslom; posao je njihov bezakonje i u rukama je njihovim nasilje.

59:7b.ISA.059.007Noge im trče na zlo i brze su na prolivanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putevima je njihovim pustoš i rasap.

59:8b.ISA.059.008Put mirni ne znaju, i na putevima njihovim nema pravde; načinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir.

59:9b.ISA.059.009Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas; čekamo videlo, a ono, eto mrak; svetlost, a ono hodimo po tami.

59:10b.ISA.059.010Pipamo kao slepci zid, kao oni koji nemaju očiju pipamo; spotičemo se u podne kao u sumračje; u obilju smo kao mrtvi.

59:11b.ISA.059.011Ričemo svikoliki kao medvedi, i jednako učemo kao golubice; čekamo sud, a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas.

59:12b.ISA.059.012Jer se prestupi naši umnožiše pred Tobom i gresi naši svedoče na nas; jer su prestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo,

59:13b.ISA.059.013Da neveru učinismo i slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svog, govorismo o nasilju i odmetu, da, sastavljasmo i iznosismo iz srca reči lažne.

59:14b.ISA.059.014Zato sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da prodje.

59:15b.ISA.059.015I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla, postaje plen. To vide Gospod, i ne bi Mu milo što nema suda.

59:16b.ISA.059.016I vide gde nema čoveka, i začudi se što nema posrednika; zato učini Mu spasenje mišica Njegova, i pravda Njegova podupre Ga.

59:17b.ISA.059.017Jer se obuče u pravdu kao u oklop, i šlem spasenja metnu na glavu; odenu se osvetom kao odelom, i ogrte se revnošću kao plaštem.

59:18b.ISA.059.018Po delima, po delima da vrati gnev protivnicima svojim, platu neprijateljima svojim, ostrvima da plati.

59:19b.ISA.059.019I bojaće se imena Gospodnjeg sa zapada, i slave Njegove s istoka sunčanog; jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu.

59:20b.ISA.059.020I doći će Izbavitelj u Sion i k onima od Jakova koji se obraćaju od greha, veli Gospod.

59:21b.ISA.059.021A ovo će biti zavet moj s njima, veli Gospod: Duh moj, koji je u tebi, i reči moje, koje metnuh u usta tvoja, neće otići od usta tvojih ni od usta semena tvog, ni od usta semena semena tvog, veli Gospod, odsele i doveka.

60

60:1b.ISA.060.001Ustani, svetli se, jer dodje svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te.

60:2b.ISA.060.002Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava Njegova pokazaće se nad tobom.

60:3b.ISA.060.003I narodi će doći k videlu tvom i ka svetlosti koja će te obasjati.

60:4b.ISA.060.004Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji iz daleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.

60:5b.ISA.060.005Tada ćeš videti, i obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti i raširiti, jer će se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doći će k tebi.

60:6b.ISA.060.006Mnoštvo kamila prekriliće te, dromedari iz Madijana i Efe; svi iz Save doći će, zlato i kad doneće, i slavu Gospodnju javljaće.

60:7b.ISA.060.007Sva stada kidarska skupiće se k tebi, ovnovi navajotski biće ti za potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave svoje proslaviću.

60:8b.ISA.060.008Ko su ono što lete kao oblaci i kao golubovi na prozore svoje?

60:9b.ISA.060.009Ostrva će me čekati i prve ladje tarsiske, da dovezu sinove tvoje iz daleka, i s njima srebro njihovo i zlato njihovo, imenu Gospoda Boga tvog i Sveca Izrailjevog, jer te proslavi.

60:10b.ISA.060.010I tudjini će sazidati zidove tvoje, i carevi njihovi služiće ti; jer u gnevu svom udarih te, a po milosti svojoj pomilovaću te.

60:11b.ISA.060.011I tvoja će vrata biti svagda otvorena, neće se zatvoriti ni danju ni noću, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu.

60:12b.ISA.060.012Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuće, takvi će se narodi sasvim zatrti.

60:13b.ISA.060.013Slava livanska tebi će doći, jela, brest i šimšir, da ukrase mesto svetinje moje da bi proslavio mesto nogu svojih.

60:14b.ISA.060.014I sinovi onih koji su te mučili doći će k tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom Sveca Izrailjevog.

60:15b.ISA.060.015Što si bio ostavljen i mrzak tako da niko nije prolazio kroza te, mesto toga ću ti učiniti večnu slavu, i veselje od kolena do kolena.

60:16b.ISA.060.016Jer ćeš mleko naroda sati, i sise carske dojićeš, i poznaćeš da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, Silni Jakovljev.

60:17b.ISA.060.017Mesto bronze doneću zlata, i mesto gvoždja doneću srebra, i bronze mesto drva, i gvoždja mesto kamenja, i postaviću ti za upravitelje mir i za nastojnike pravdu.

60:18b.ISA.060.018Neće se više čuti nasilje u tvojoj zemlji ni pustošenje i potiranje na medjama tvojim; nego ćeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom.

60:19b.ISA.060.019Neće ti više biti sunce videlo danju, niti će ti sjajni mesec svetliti; nego će ti Gospod biti videlo večno i Bog tvoj biće ti slava.

60:20b.ISA.060.020Neće više zalaziti sunce tvoje, niti će mesec tvoj pomrčati; jer će ti Gospod biti videlo večno, i dani žalosti tvoje svršiće se.

60:21b.ISA.060.021I tvoj će narod biti sav pravedan, naslediće zemlju navek; mladica koju sam posadio, delo ruku mojih biće na moju slavu.

60:22b.ISA.060.022Od malog će postati hiljada i od nejakog silan narod; ja Gospod brzo ću učiniti to kad bude vreme.

61

61:1b.ISA.061.001Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica.

61:2b.ISA.061.002Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našeg, da utešim sve žalosne,

61:3b.ISA.061.003Da učinim žalosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu.

61:4b.ISA.061.004I oni će sazidati davnašnje pustoline, podignuće stare razvaline i ponoviće gradove puste, što leže razvaljeni od mnogo naraštaja.

61:5b.ISA.061.005I tudjini će stajati i pasti stada vaša, i inostranci će biti vaši orači i vinogradari.

61:6b.ISA.061.006A vi ćete se zvati sveštenici Gospodnji, Sluge Boga našeg govoriće vam se, blago naroda ješćete i slavom njihovom hvalićete se.

61:7b.ISA.061.007Za dvostruku sramotu vašu, i što se pevaše: Rug je deo njihov, zato će u zemlji njihovoj naslediti dvojinom i imaće večnu radost.

61:8b.ISA.061.008Jer ja Gospod ljubim pravdu i mrzim na grabež sa žrtvom paljenicom, i daću im platu uistinu, i večan zavet učiniću s njima.

61:9b.ISA.061.009I seme će se njihovo znati u narodima i natražje njihovo medju plemenima; ko ih god vidi poznaće ih da su seme koje je blagoslovio Gospod.

61:10b.ISA.061.010Veoma ću se radovati u Gospodu, i duša će se moja veseliti u Bogu mom, jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me, kao kad ženik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim.

61:11b.ISA.061.011Jer kao što iz zemlje raste bilje i u vrtu niče šta se poseje, tako će Gospod Bog učiniti da nikne pravda i pohvala pred svim narodima.

62

62:1b.ISA.062.001Siona radi neću umuknuti, i Jerusalima radi neću se umiriti, dokle ne izadje kao svetlost pravda njegova i spasenje se njegovo razgori kao sveća.

62:2b.ISA.062.002Tada će videti narodi pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Gospodnja izreći.

62:3b.ISA.062.003I bićeš krasan venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog.

62:4b.ISA.062.004Nećeš se više zvati ostavljena, niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego ćeš se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Gospodu i zemlja će tvoja biti udata.

62:5b.ISA.062.005Jer kao što se momak ženi devojkom, tako će se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako se raduje ženik nevesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj.

62:6b.ISA.062.006Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stražare, koji neće umuknuti nikada, ni danju ni noću. Koji pominjete Gospoda, nemojte ćutati.

62:7b.ISA.062.007I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i učini Jerusalim slavom na zemlji.

62:8b.ISA.062.008Zakle se Gospod desnicom svojom i krepkom mišicom svojom: neću više dati žito tvoje neprijateljima tvojim da jedu, niti će tudjini piti vino tvoje, oko koga si se trudio;

62:9b.ISA.062.009Nego koji ga žanju, oni će ga jesti i hvaliti Gospoda, i koji ga beru oni će ga piti u tremovima svetinje moje.

62:10b.ISA.062.010Prodjite, prodjite kroz vrata, pripravite put narodu; poravnite, poravnite put, uklonite kamenje, podignite zastavu narodima.

62:11b.ISA.062.011Evo, Gospod oglasi do krajeva zemaljskih; recite kćeri sionskoj: evo, Spasitelj tvoj ide; evo, plata je Njegova kod Njega i delo Njegovo pred Njim.

62:12b.ISA.062.012I oni će se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji; a ti ćeš se prozvati: traženi, grad neostavljeni.

63

63:1b.ISA.063.001Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koračajući u veličini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vredan sam spasti.

63:2b.ISA.063.002Zašto Ti je crveno odelo i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci?

63:3b.ISA.063.003Gazih sam u kaci, i niko izmedju naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnevu svom i potlačih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.

63:4b.ISA.063.004Jer je dan od osvete u srcu mom, i dodje godina da se moji iskupe.

63:5b.ISA.063.005Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i začudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.

63:6b.ISA.063.006I izgazih narode u gnevu svom, i opojih ih jarošću svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.

63:7b.ISA.063.007Pominjaću dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju za sve što nam je učinio Gospod, i mnoštvo dobra što je učinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj.

63:8b.ISA.063.008Jer reče: Doista su moj narod, sinovi, koji neće izneveriti. I bi im Spasitelj.

63:9b.ISA.063.009U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i andjeo, koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme.

63:10b.ISA.063.010Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.

63:11b.ISA.063.011Ali se opomenu starih vremena, Mojsija, naroda svog: gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj?

63:12b.ISA.063.012Koji ih vodi slavnom mišicom svojom za desnicu Mojsijevu? Koji razdvoji vodu pred njima, da steče sebi večno ime?

63:13b.ISA.063.013Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, da se ne spotakoše?

63:14b.ISA.063.014Duh Gospodnji vodi ih tiho, kao kad stoka silazi u dolinu; tako si vodio svoj narod da stečeš sebi slavno ime.

63:15b.ISA.063.015Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrdja Tvog i milosti Tvoje? Eda li će se meni ustegnuti?

63:16b.ISA.063.016Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš.

63:17b.ISA.063.017Zašto si nam dao da zadjemo, Gospode, s puteva Tvojih? Da nam otvrdne srce da Te se ne bojimo? Vrati se radi sluga svojih, radi plemena nasledstva svog.

63:18b.ISA.063.018Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju.

63:19b.ISA.063.019Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao niti je prizivano ime Tvoje nad njima.

64

64:1b.ISA.064.001O da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od Tebe,

64:2b.ISA.064.002Kao što se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime Tvoje poznaju neprijatelji Tvoji i da narodi drhću od Tebe.

64:3b.ISA.064.003Kad si činio strahote kojima se ne nadasmo, Ti si silazio, i gore se rastapahu od Tebe.

64:4b.ISA.064.004Otkako je veka ne ču se, niti se ušima dozna, niti oko vide Boga osim Tebe da bi tako učinio onima koji Ga čekaju.

64:5b.ISA.064.005Sretao si onog koji se raduje tvoreći pravdu; pominju Te na putevima Tvojim; gle, Ti si se razgnevio što grešismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli.

64:6b.ISA.064.006Ali svi bejasmo kao nečisto šta, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas.

64:7b.ISA.064.007Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje, da ustane da se Tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem našim.

64:8b.ISA.064.008Ali sada, Gospode, Ti si naš Otac; mi smo kao, a Ti si naš lončar, i svi smo delo ruku Tvojih.

64:9b.ISA.064.009Gospode, ne gnevi se veoma, i ne pominji doveka bezakonje; evo, pogledaj; mi smo svi Tvoj narod.

64:10b.ISA.064.010Gradovi svetosti Tvoje opusteše; Sion opuste, Jerusalim posta pustoš.

64:11b.ISA.064.011Dom naše svetinje i naše krasote, u kome Te slaviše oci naši, izgore ognjem, i sve što nam beše drago potrveno je.

64:12b.ISA.064.012Hoćeš li se na to uzdržati, Gospode, i ćutati, i jednako nas mučiti?

65

65:1b.ISA.065.001Potražiše me koji ne pitahu za me; nadjoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me.

65:2b.ISA.065.002Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,

65:3b.ISA.065.003Narodu, koji me jednako gnevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama;

65:4b.ISA.065.004Koji sede kod grobova i noće u pećinama, jedu meso svinjsko i supa im je nečista u sudovima;

65:5b.ISA.065.005Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan.

65:6b.ISA.065.006Eto, napisano je preda mnom: neću ćutati, nego ću platiti, platiću im u nedra.

65:7b.ISA.065.007Za bezakonja vaša i za bezakonja otaca vaših, veli Gospod, koji kadiše na gorama, i na humovima ružiše me, izmeriću im u nedra platu za dela koja činiše od početka.

65:8b.ISA.065.008Ovako veli Gospod: Kao kad ko nadje vino u grozdu, pa reče: Ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako ću učiniti radi sluga svojih, neću ih potrti sve,

65:9b.ISA.065.009Jer ću izvesti seme iz Jakova i iz Jude naslednika gorama svojim, i naslediće ih izabranici moji, i sluge moje naseliće se onde.

65:10b.ISA.065.010A Saron će biti tor za ovce i dolina ahorska počivalište za goveda narodu mom koji me traži.

65:11b.ISA.065.011A vi, koji ostavljate Gospoda, koji zaboravljate svetu goru moju, koji postavljate sto Gadu i lijete naliv Meniju,

65:12b.ISA.065.012Vas ću izbrojati pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odazivaste, govorih a vi ne slušaste, nego činiste šta je zlo preda mnom i izabraste šta meni nije po volji.

65:13b.ISA.065.013Zato ovako veli Gospod Gospod: Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati; gle, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni; gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stideti.

65:14b.ISA.065.014Gle, sluge će moje pevati od radosti u srcu, a vi ćete vikati od žalosti u srcu i ridaćete od tuge u duhu.

65:15b.ISA.065.015I ostavićete ime svoje izabranima mojim za uklin; i Gospod će te Bog ubiti, a sluge će svoje nazvati drugim imenom.

65:16b.ISA.065.016Ko se uzblagosilja na zemlji, blagosiljaće se Bogom istinitim; a ko se uskune na zemlji, kleće se Bogom istinitim; jer će se prve nevolje zaboraviti i sakrivene će biti od očiju mojih.

65:17b.ISA.065.017Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i šta je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti.

65:18b.ISA.065.018Nego se radujte i veselite se doveka radi onog što ću ja stvoriti; jer gle, ja ću stvoriti Jerusalim da bude veselje i narod njegov da bude radost.

65:19b.ISA.065.019I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svog, i neće se više čuti u njemu plač ni jauk.

65:20b.ISA.065.020Neće više biti onde malog deteta ni starca koji ne bi navršio dana svojih; jer će dete umirati od sto godina, a grešnik od sto godina biće proklet.

65:21b.ISA.065.021I oni će graditi kuće i sedeće u njima; i sadiće vinograde i ješće rod njihov.

65:22b.ISA.065.022Neće oni graditi a drugi se naseliti, neće saditi a drugi jesti, jer će dani narodu mom biti kao dani drvetu, i izabranicima će mojim ovetšati dela ruku njihovih.

65:23b.ISA.065.023Neće raditi uzalud, niti će radjati za strah, jer će biti seme blagoslovenih od Gospoda, i natražje će njihovo biti s njima.

65:24b.ISA.065.024I pre nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.

65:25b.ISA.065.025Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a zmiji će biti hrana prah; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Gospod.

66

66:1b.ISA.066.001Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje počivanje?

66:2b.ISA.066.002Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči.

66:3b.ISA.066.003Ko kolje vola, to je kao da ubije čoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjsku; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabraše na putevima svojim, i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.

66:4b.ISA.066.004Izabraću i ja prema nevaljalstvu njihovom, i pustiću na njih čega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne slušaše, nego činiše šta je zlo preda mnom i izabraše šta meni nije po volji.

66:5b.ISA.066.005Slušajte reč Gospodnju, koji drhćete od Njegove reči: braća vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mog radi, govore: Neka se pokaže slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti.

66:6b.ISA.066.006Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaća neprijateljima svojim.

66:7b.ISA.066.007Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dodjoše muke, rodi detića.

66:8b.ISA.066.008Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove.

66:9b.ISA.066.009Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se radja, biti bez poroda, veli Bog tvoj.

66:10b.ISA.066.010Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.

66:11b.ISA.066.011Jer ćete sati sise od utehe njegove, i nasitićete se, ješćete i nasladjivaćete se u svetlosti slave njegove.

66:12b.ISA.066.012Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, pa ćete sati; bićete nošeni na rukama i milovani na kolenima.

66:13b.ISA.066.013Kao kad koga mati njegova teši tako ću ja vas tešiti, i utešićete se u Jerusalimu.

66:14b.ISA.066.014Videćete i obradovaće se srce vaše i kosti će se vaše pomladiti kao trava, i znaće se ruka Gospodnja na slugama Njegovim i gnev na neprijateljima Njegovim.

66:15b.ISA.066.015Jer, gle, Gospod će doći s ognjem, i kola će Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.

66:16b.ISA.066.016Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom telu, i mnogo će biti pobijenih od Gospoda.

66:17b.ISA.066.017Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i miševe, svi će izginuti, veli Gospod.

66:18b.ISA.066.018A ja znam dela njihova i misli njihove, i doći će vreme, te ću sabrati sve narode i jezike, i doći će i videće slavu moju.

66:19b.ISA.066.019I postaviću znak na njih, i poslaću izmedju njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne čuše glas o meni niti videše slavu moju, i javljaće slavu moju po narodima.

66:20b.ISA.066.020I svu će braću vašu iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao što prinose sinovi Izrailjevi dar u čistom sudu u dom Gospodnji.

66:21b.ISA.066.021I izmedju njih ću uzeti sveštenike i Levite, veli Gospod.

66:22b.ISA.066.022Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.

66:23b.ISA.066.023I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.

66:24b.ISA.066.024I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu.