Song of Solomon (Serbian)

1

1:1b.SON.001.001Solomunova pesma nad pesmama.

1:2b.SON.001.002Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

1:3b.SON.001.003Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.

1:4b.SON.001.004Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.

1:5b.SON.001.005Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi.

1:6b.SON.001.006Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svoj vinograd, koji ja imam.

1:7b.SON.001.007Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ? Jer zašto bih lutala medju stadima drugova tvojih?

1:8b.SON.001.008Ako ne znaš, najlepša izmedju žena, podji tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.

1:9b.SON.001.009Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim.

1:10b.SON.001.010Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima.

1:11b.SON.001.011Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.

1:12b.SON.001.012Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.

1:13b.SON.001.013Dragi mi je moj kita smirne, koja medju dojkama mojim počiva.

1:14b.SON.001.014Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.

1:15b.SON.001.015Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.

1:16b.SON.001.016Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se.

1:17b.SON.001.017Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.

2

2:1b.SON.002.001Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.

2:2b.SON.002.002Šta je ljiljan medju trnjem, to je draga moja medju devojkama.

2:3b.SON.002.003Šta je jabuka medju drvetima šumskim, to je dragi moj medju momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.

2:4b.SON.002.004Uvede me u kuću gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.

2:5b.SON.002.005Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.

2:6b.SON.002.006Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.

2:7b.SON.002.007Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

2:8b.SON.002.008Glas dragog mog; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova.

2:9b.SON.002.009Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

2:10b.SON.002.010Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

2:11b.SON.002.011Jer gle, zima prodje, minuše daždi, otidoše.

2:12b.SON.002.012Cveće se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

2:13b.SON.002.013Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

2:14b.SON.002.014Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.

2:15b.SON.002.015Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.

2:16b.SON.002.016Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medju ljiljanima.

2:17b.SON.002.017Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenče po gorama razdeljenim.

3

3:1b.SON.003.001Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nadjoh.

3:2b.SON.003.002Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nadjoh.

3:3b.SON.003.003Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja?

3:4b.SON.003.004Malo ih zaminuh, i nadjoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

3:5b.SON.003.005Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

3:6b.SON.003.006Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadjena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?

3:7b.SON.003.007Gle, odar Solomunov, a oko njega šezdeset junaka izmedju junaka Izrailjevih:

3:8b.SON.003.008Svi imaju mačeve, vešti su boju, u svakog je mač o bedru radi straha noćnog.

3:9b.SON.003.009Odar je načinio sebi car Solomun od drveta livanskog;

3:10b.SON.003.010Stupce mu je načinio od srebra, uzglavlje od zlata, nebo od skerleta, a iznutra nastrt ljubavlju za kćeri jerusalimske.

3:11b.SON.003.011Izidjite, kćeri sionske, i gledajte cara Solomuna pod vencem kojim ga mati njegova okiti na dan svadbe njegove i na dan veselja srca njegovog.

4

4:1b.SON.004.001Lepa ti si, draga moja, lepa ti si, oči su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih; kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;

4:2b.SON.004.002Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.

4:3b.SON.004.003Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriška šipka jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih;

4:4b.SON.004.004Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oružje, gde vise hiljadama štitovi i svakojako oružje junačko;

4:5b.SON.004.005Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca, koji pasu medju ljiljanima.

4:6b.SON.004.006Dok dan zahladi i senke otidu, ići ću ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom.

4:7b.SON.004.007Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi.

4:8b.SON.004.008Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih.

4:9b.SON.004.009Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog.

4:10b.SON.004.010Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.

4:11b.SON.004.011S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski.

4:12b.SON.004.012Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

4:13b.SON.004.013Bilje je tvoje voćnjak od šipaka s voćem krasnim, od kipra i narda.

4:14b.SON.004.014Od narda i šafrana, od idjirota i cimeta sa svakojakim drvljem za kad, od smirne i aloja i sa svakim prekrasnim mirisima.

4:15b.SON.004.015Izvore vrtovima, studenče vode žive i koja teče s Livana!

4:16b.SON.004.016Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dodje dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.

5

5:1b.SON.005.001Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

5:2b.SON.005.002Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.

5:3b.SON.005.003Svukla sam haljinu svoju, kako ću je obući? Oprala sam noge svoje, kako ću ih kaljati?

5:4b.SON.005.004Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a šta je u meni ustrepta od njega.

5:5b.SON.005.005Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteče smirna na držak od brave.

5:6b.SON.005.006Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne beše, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Tražih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.

5:7b.SON.005.007Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu, biše me, raniše me, uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.

5:8b.SON.005.008Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, šta ćete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.

5:9b.SON.005.009Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepša medju ženama? Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinješ?

5:10b.SON.005.010Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;

5:11b.SON.005.011Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

5:12b.SON.005.012Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;

5:13b.SON.005.013Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cveće mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka;

5:14b.SON.005.014Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost obložena safirima.

5:15b.SON.005.015Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.

5:16b.SON.005.016Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kćeri jerusalimske.

6

6:1b.SON.006.001Kuda otide dragi tvoj, najlepša medju ženama? Kuda zamače dragi tvoj, da ga tražimo s tobom?

6:2b.SON.006.002Dragi moj sidje u vrt svoj, k lehama mirisnog bilja, da pase po vrtovima i da bere ljiljane.

6:3b.SON.006.003Ja sam dragog svog, i moj je dragi moj, koji pase medju ljiljanima.

6:4b.SON.006.004Lepa si, draga moja, kao Tersa, krasna si kao Jerusalim, strašna kao vojska sa zastavama.

6:5b.SON.006.005Odvrati oči svoje od mene, jer me raspaljuju. Kosa ti je kao stado koza koje se vide na Galadu.

6:6b.SON.006.006Zubi su ti kao stado ovaca kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.

6:7b.SON.006.007Jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih kao kriška šipka.

6:8b.SON.006.008Šezdeset ima carica i osamdeset inoča, i devojaka bez broja;

6:9b.SON.006.009Ali je jedna golubica moja, bezazlena moja, jedinica u matere svoje, izabrana u roditeljke svoje. Videše je devojke i nazvaše je blaženom; i carice i inoče hvališe je.

6:10b.SON.006.010Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama?

6:11b.SON.006.011Sidjoh u orašje da vidim voće u dolu, da vidim cvate li vinova loza, pupe li šipci.

6:12b.SON.006.012Ne doznah ništa, a duša me moja posadi na kola Aminadavova.

6:13b.SON.006.013Vrati se, vrati se Sulamko, vrati se, vrati se, da te gledamo. Šta ćete gledati na Sulamci? Kao čete vojničke.

7

7:1b.SON.007.001Kako su lepe noge tvoje u obući, kćeri kneževska; sastavci su bedara tvojih kao grivne, delo ruku umetničkih.

7:2b.SON.007.002Pupak ti je kao čaša okrugla, koji nije nikad bez pića; trbuh ti je kao stog pšenice ogradjen ljiljanima;

7:3b.SON.007.003Dve dojke tvoje kao dva blizanca srnčeta;

7:4b.SON.007.004Vrat ti je kao kula od slonove kosti; oči su ti kao jezera u Esevonu na vratima vatravimskim; nos ti je kao kula livanska koja gleda prema Damasku;

7:5b.SON.007.005Glava je tvoja na tebi kao Karmil, i kosa na glavi tvojoj kao carska porfira u bore nabrana.

7:6b.SON.007.006Kako si lepa i kako si ljupka, o ljubavi u milinama!

7:7b.SON.007.007Uzrast ti je kao palma, i dojke kao grozdovi.

7:8b.SON.007.008Rekoh: Popeću se na palmu, dohvatiću grane njene; i biće dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi, i miris nosa tvog kao jabuke;

7:9b.SON.007.009I grlo tvoje kao dobro vino, koje ide pravo dragom mom i čini da govore usne onih koji spavaju.

7:10b.SON.007.010Ja sam dragog svog, i njega je želja za mnom.

7:11b.SON.007.011Hodi, dragi moj, da idemo u polje, da noćujemo u selima.

7:12b.SON.007.012Ranićemo u vinograde da vidimo cvate li vinova loza, zameće li se groždje, cvatu li šipci; onde ću ti dati ljubav svoju.

7:13b.SON.007.013Mandragore puštaju miris, i na vratima je našim svakojako krasno voće, novo i staro, koje za te dohranih, dragi moj.

8

8:1b.SON.008.001O da bi mi brat bio, da bi sao sise matere moje! Našavši te na polju poljubila bih te, i ne bih bila prekorna.

8:2b.SON.008.002Povela bih te i dovela bih te u kuću matere svoje; ti bi me učio, a ja bih te pojila vinom mirisavim, sokom od šipaka.

8:3b.SON.008.003Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.

8:4b.SON.008.004Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dokle joj ne bude volja.

8:5b.SON.008.005Ko je ona što ide gore od pustinje naslanjajući se na dragog svog? Pod jabukom probudih te, gde te rodi mati tvoja, gde te rodi roditeljka tvoja.

8:6b.SON.008.006Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.

8:7b.SON.008.007Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se.

8:8b.SON.008.008Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka. Šta ćemo činiti sa sestrom svojom kad bude reč o njoj?

8:9b.SON.008.009Ako je zid, zagradićemo na njemu dvor od srebra; ako li vrata, utvrdićemo ih daskama kedrovim.

8:10b.SON.008.010Ja sam zid i dojke su moje kao kule. Tada postah u očima njegovim kao ona koja nadje mir.

8:11b.SON.008.011Vinograd imaše Solomun u Valamonu; dade vinograd čuvarima da svaki donosi za rod njegov po hiljadu srebrnika.

8:12b.SON.008.012Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je. Neka tebi, Solomune, hiljada, i dve stotine onima koji čuvaju rod njegov.

8:13b.SON.008.013Koja nastavaš u vrtovima! Drugovi slušaju glas tvoj, daj mi da ga čujem.

8:14b.SON.008.014Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelenče na gorama mirisnim.