Ecclesiastes (Serbian)

1

1:1b.ECC.001.001Reči propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.

1:2b.ECC.001.002Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.

1:3b.ECC.001.003Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?

1:4b.ECC.001.004Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.

1:5b.ECC.001.005Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.

1:6b.ECC.001.006Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se.

1:7b.ECC.001.007Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku.

1:8b.ECC.001.008Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.

1:9b.ECC.001.009Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.

1:10b.ECC.001.010Ima li šta za šta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Već je bilo za vekova koji su bili pre nas.

1:11b.ECC.001.011Ne pominje se šta je pre bilo; ni ono što će posle biti neće se pominjati u onih koji će posle nastati.

1:12b.ECC.001.012Ja propovednik bejah car nad Izrailjem u Jerusalimu.

1:13b.ECC.001.013I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošću sve što biva pod nebom; taj mučni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muče oko njega.

1:14b.ECC.001.014Videh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.

1:15b.ECC.001.015Šta je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.

1:16b.ECC.001.016Ja rekoh u srcu svom govoreći: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošću sve koji biše pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.

1:17b.ECC.001.017I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.

1:18b.ECC.001.018Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku.

2

2:1b.ECC.002.001Ja rekoh u srcu svom: Daj da te okušam veseljem; uživaj dobra. Ali gle i to beše taština.

2:2b.ECC.002.002Smehu rekoh: Luduješ; i veselju: Šta to radiš?

2:3b.ECC.002.003Razmišljah u srcu svom da puštam telo svoje na piće, i srcem svojim upravljajući mudro da se držim ludosti dokle ne vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da čine pod nebom dok su živi.

2:4b.ECC.002.004Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde;

2:5b.ECC.002.005Načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih;

2:6b.ECC.002.006Načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta;

2:7b.ECC.002.007Nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rodjenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu;

2:8b.ECC.002.008Takodje nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih.

2:9b.ECC.002.009I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom.

2:10b.ECC.002.010I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog.

2:11b.ECC.002.011A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem.

2:12b.ECC.002.012Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi činio čovek koji bi nastao posle cara? Šta je već učinjeno.

2:13b.ECC.002.013I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od mraka.

2:14b.ECC.002.014Mudri ima oči u glavi, a bezumni ide po mraku; ali takodje doznah da jednako biva svima.

2:15b.ECC.002.015Zato rekoh u srcu svom: Meni će biti kao bezumniku što biva; šta će mi dakle pomoći što sam mudar? I rekoh u srcu svom: i to je taština.

2:16b.ECC.002.016Jer se neće spominjati mudrac kao ni bezumnik do veka; jer što sada jeste, sve se zaboravlja posle, i mudrac umire kao i bezumnik.

2:17b.ECC.002.017Zato mi omrze život, jer mi nije milo šta biva pod suncem, jer je sve taština i muka duhu.

2:18b.ECC.002.018I omrze mi sav trud moj oko kog se trudih pod suncem, jer ću ga ostaviti čoveku koji će nastati nakon mene.

2:19b.ECC.002.019I ko zna hoće li biti mudar ili lud? I opet će biti gospodar od svega truda mog oko kog se trudih i mudrovah pod suncem. I to je taština.

2:20b.ECC.002.020Zato dodjoh na to da mi srce izgubi nadanje o svakom trudu oko kog se trudih pod suncem.

2:21b.ECC.002.021Jer ima ljudi koji se trude mudro i razumno i pravo, pa to ostavljaju u deo drugom koji se nije trudio oko toga. I to je taština i veliko zlo.

2:22b.ECC.002.022Jer šta ima čovek od svega truda svog i od muke srca svog, koju podnosi pod suncem?

2:23b.ECC.002.023Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi njegovi briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je taština.

2:24b.ECC.002.024Nije li, dakle, dobro čoveku da jede i pije i da gleda da mu je duši dobro od truda njegovog? Ja videh i to da je iz ruke Božije.

2:25b.ECC.002.025Jer ko je jeo i uživao više nego ja?

2:26b.ECC.002.026Jer čoveku koji Mu je po volji daje mudrost i razum i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to je taština i muka duhu.

3

3:1b.ECC.003.001Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.

3:2b.ECC.003.002Ima vreme kad se radja, i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme kad se čupa posadjeno;

3:3b.ECC.003.003Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.

3:4b.ECC.003.004Vreme plaču i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju;

3:5b.ECC.003.005Vreme kad se razmeće kamenje, i vreme kad se skuplja kamenje; vreme kad se grli, i vreme kad se ostavlja grljenje;

3:6b.ECC.003.006Vreme kad se teče, i vreme kad se gubi; vreme kad se čuva, i vreme kad se baca;

3:7b.ECC.003.007Vreme kad se dere, i vreme kad se sašiva; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori.

3:8b.ECC.003.008Vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru.

3:9b.ECC.003.009Kakva je korist onome koji radi od onog oko čega se trudi?

3:10b.ECC.003.010Video sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muče oko njih.

3:11b.ECC.003.011Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.

3:12b.ECC.003.012Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i čine dobro za života svog.

3:13b.ECC.003.013I kad svaki čovek jede i pije i uživa dobra od svakog truda svog, to je dar Božji.

3:14b.ECC.003.014Doznah da šta god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može šta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

3:15b.ECC.003.015Šta je bilo to je sada, i šta će biti to je već bilo; jer Bog povraća šta je prošlo.

3:16b.ECC.003.016Još videh pod suncem gde je mesto suda bezbožnost i mesto pravde bezbožnost.

3:17b.ECC.003.017I rekoh u srcu svom: Bog će suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

3:18b.ECC.003.018Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.

3:19b.ECC.003.019Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.

3:20b.ECC.003.020Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.

3:21b.ECC.003.021Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?

3:22b.ECC.003.022Zato videh da ništa nema bolje čoveku nego da se veseli onim što radi, jer mu je to deo; jer ko će ga dovesti da vidi šta će biti posle njega?

4

4:1b.ECC.004.001Opet videh sve nepravde koje se čine pod suncem, i gle, suze onih kojima se čini nepravda, i nemaju ko bi ih potešio ni snage da se izbave iz ruku onih koji im čine nepravdu; nemaju nikoga da ih poteši.

4:2b.ECC.004.002Zato hvalih mrtve koji već pomreše više nego žive koji još žive.

4:3b.ECC.004.003Ali je bolji i od jednih i od drugih onaj koji još nije postao, koji nije video zlo što biva pod suncem.

4:4b.ECC.004.004Jer videh svaki trud i svako dobro delo da od njega biva zavist čoveku od bližnjeg njegovog. I to je taština i muka duhu.

4:5b.ECC.004.005Bezumnik sklapa ruke svoje, i jede svoje telo:

4:6b.ECC.004.006Bolja je jedna grst u miru nego obe grsti s trudom i mukom u duhu.

4:7b.ECC.004.007Opet videh taštinu pod suncem:

4:8b.ECC.004.008Ima ko je sam, inokosan, nema ni sina ni brata, i opet nema kraja trudu njegovom, i oči njegove ne mogu da se nasite bogatstva; a ne misli: Za koga se mučim i oduzimam svojoj duši dobra? I to je taština i zao posao.

4:9b.ECC.004.009Bolje je dvojici nego jednom, jer imaju dobru dobit od svog truda.

4:10b.ECC.004.010Jer ako jedan padne, drugi će podignuti druga svog; a teško jednom! Ako padne, nema drugog da ga podigne.

4:11b.ECC.004.011Još ako dvojica spavaju zajedno, greje jedan drugog; a jedan kako će se zgrejati?

4:12b.ECC.004.012I ako bi ko nadjačao jednog, dvojica će mu odoleti; i trostruka vrpca ne kida se lako.

4:13b.ECC.004.013Bolje je dete ubogo, a mudro nego car star, a bezuman, koji se već ne zna poučiti.

4:14b.ECC.004.014Jer jedan izlazi iz tamnice da caruje, a drugi koji se rodi da caruje osiromaši.

4:15b.ECC.004.015Videh sve žive koji hode pod suncem gde pristaju za detetom drugim, koje će stupiti na njegovo mesto.

4:16b.ECC.004.016Nema kraja narodu koji beše pred njim, a koji posle nastanu neće se radovati njemu. I to je taština i muka duhu.

5

5:1b.ECC.005.001Čuvaj nogu svoju kad ideš u dom Božji, i pristupi da slušaš; to je bolje nego što bezumni daju žrtve, jer ne znaju da zlo čine.

5:2b.ECC.005.002Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reči tvojih.

5:3b.ECC.005.003Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reči.

5:4b.ECC.005.004Kad učiniš zavet Bogu, ne oklevaj ispuniti ga, jer Mu nisu mili bezumnici; šta god zavetuješ, ispuni.

5:5b.ECC.005.005Bolje je da ne zavetuješ negoli da zavetuješ pa ne ispuniš.

5:6b.ECC.005.006Ne daj ustima svojim da na greh navode telo tvoje, i ne govori pred andjelom da je bilo nehotice. Zašto bi se gnevio Bog na reči tvoje i potro delo ruku tvojih?

5:7b.ECC.005.007Jer kao što u mnoštvu snova ima taštine, tako i u mnogim rečima; nego boj se Boga.

5:8b.ECC.005.008Ako vidiš gde se čini nepravda siromahu i otima sud i pravda u zemlji, ne čudi se tome, jer viši pazi na visokog, i ima još viših nad njima.

5:9b.ECC.005.009Ali je zemlja korisnija od svega; i car njivi služi.

5:10b.ECC.005.010Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega. I to je taština.

5:11b.ECC.005.011Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim očima.

5:12b.ECC.005.012Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati.

5:13b.ECC.005.013Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je.

5:14b.ECC.005.014Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku.

5:15b.ECC.005.015Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj.

5:16b.ECC.005.016I to je ljuto zlo što odlazi kako je došao; i kakva mu je korist što se trudio u vetar,

5:17b.ECC.005.017I svega veka svog jeo u mraku, i mnogo se brinuo i žalostio i ljutio?

5:18b.ECC.005.018Eto, to videh da je dobro i lepo čoveku da jede i pije i uživa dobro od svega truda svog kojim se trudi pod nebom za života svog, koji mu Bog da, jer mu je to deo.

5:19b.ECC.005.019I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i da mu da uživa i uzima svoj deo i da se veseli s truda svog, to je dar Božji.

5:20b.ECC.005.020Jer se neće mnogo opominjati dana života svog, jer mu Bog daje da mu je srce veselo.

6

6:1b.ECC.006.001Ima zlo koje videh pod suncem i često je medju ljudima:

6:2b.ECC.006.002Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo.

6:3b.ECC.006.003Da bi ko rodio sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošče od njega.

6:4b.ECC.006.004Jer uzalud dodje i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;

6:5b.ECC.006.005Ni sunca ne vide, niti šta pozna, a počiva bolje nego onaj.

6:6b.ECC.006.006I da bi živeo dve hiljade godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mesto?

6:7b.ECC.006.007Sav je trud čovečji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova.

6:8b.ECC.006.008Jer šta ima mudri više nego bezumni? Šta li siromah, koji se ume vladati medju živima?

6:9b.ECC.006.009Bolje je videti očima nego li želeti; i to je taština i muka duhu.

6:10b.ECC.006.010Šta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je čovek i da se ne može suditi s jačim od sebe.

6:11b.ECC.006.011Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist čoveku?

6:12b.ECC.006.012Jer ko zna šta je dobro čoveku u životu, za malo dana taštog života njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko će kazati čoveku šta će biti posle njega pod suncem?

7

7:1b.ECC.007.001Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.

7:2b.ECC.007.002Bolje je ići u kuću gde je žalost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog čoveka, i ko je živ, slaže u srce svoje.

7:3b.ECC.007.003Bolja je žalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.

7:4b.ECC.007.004Srce je mudrih ljudi u kući gde je žalost, a srce bezumnih u kući gde je veselje.

7:5b.ECC.007.005Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pesmu bezumnih.

7:6b.ECC.007.006Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je taština.

7:7b.ECC.007.007Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopačuje srce.

7:8b.ECC.007.008Bolji je kraj stvari nego početak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.

7:9b.ECC.007.009Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih.

7:10b.ECC.007.010Ne govori: Šta je to, te su predjašnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.

7:11b.ECC.007.011Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.

7:12b.ECC.007.012Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima.

7:13b.ECC.007.013Pogledaj delo Božije; jer ko može ispraviti šta On iskrivi?

7:14b.ECC.007.014U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da čovek ne zna šta će biti.

7:15b.ECC.007.015Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloći.

7:16b.ECC.007.016Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?

7:17b.ECC.007.017Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena?

7:18b.ECC.007.018Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviće se od svega.

7:19b.ECC.007.019Mudrost krepi čoveka više nego deset knezova koji su u gradu.

7:20b.ECC.007.020Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.

7:21b.ECC.007.021Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog čuo gde te psuje;

7:22b.ECC.007.022Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.

7:23b.ECC.007.023Sve to ogledah mudrošću i rekoh: Biću mudar; ali mudrost beše daleko od mene.

7:24b.ECC.007.024Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko će naći?

7:25b.ECC.007.025Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadjem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.

7:26b.ECC.007.026I nadjoh da je gorča od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sačuvaće se od nje, a grešnika će uhvatiti ona.

7:27b.ECC.007.027Gle, to nadjoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeći da razumem.

7:28b.ECC.007.028Još traži duša moja, ali ne nadjoh. Čoveka jednog u hiljade nadjoh, ali žene medju svima ne nadjoh.

7:29b.ECC.007.029Samo, gle, ovo nadjoh: da je Bog stvorio čoveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.

8

8:1b.ECC.008.001Ko je kao mudri? I ko zna šta znače stvari? Mudrost prosvetljuje čoveku lice, a tvrdoća lica njegovog menja se.

8:2b.ECC.008.002Ja ti kažem: izvršuj zapovest carevu, i to zakletve Božje radi.

8:3b.ECC.008.003Ne budi brz da odeš ispred njega; ne stoj u zloj stvari, jer će učiniti šta god hoće.

8:4b.ECC.008.004Jer gde je god reč careva onde je vlast, i ko će mu reći: Šta radiš?

8:5b.ECC.008.005Ko izvršuje zapovest, neće znati za zlo, jer srce mudroga zna vreme i način.

8:6b.ECC.008.006Jer svačemu ima vreme i način; ali mnoga zla snalaze čoveka,

8:7b.ECC.008.007Što ne zna šta će biti; jer kad će šta biti, ko će mu kazati?

8:8b.ECC.008.008Čovek nije vlastan nad duhom da bi zaustavio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnim, niti ima odbrane u toj borbi; ni bezbožnost ne izbavlja onog u koga je.

8:9b.ECC.008.009Sve ovo videh, i upravih srce svoje na sve što se radi pod suncem. Kad vlada čovek nad čovekom na zlo njegovo.

8:10b.ECC.008.010I tada videh bezbožnike pogrebene, gde se vratiše; a koji dobro činjahu otidoše sa svetog mesta i biše zaboravljeni u gradu. I to je taština.

8:11b.ECC.008.011Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo.

8:12b.ECC.008.012Neka grešnik sto puta čini zlo i odgadja mu se, ja ipak znam da će biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova.

8:13b.ECC.008.013A bezbožniku neće biti dobro, niti će mu se produžiti dani, nego će biti kao sen onome koji se ne boji lica Božijeg.

8:14b.ECC.008.014Taština je koja biva na zemlji što ima pravednika kojima biva po delima bezbožničkim, a ima bezbožnika kojima biva po delima pravedničkim. Rekoh: i to je taština.

8:15b.ECC.008.015Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje čoveku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegovog za života njegovog, koji mu Bog da pod suncem.

8:16b.ECC.008.016Kad upravih srce svoje da poznam mudrost i vidim šta se radi na zemlji, te danju ni noću ne dolazi čoveku san na oči.

8:17b.ECC.008.017Videh na svim delima Božijim da čovek ne može dokučiti ono što se radi pod suncem, oko čega se trudi čovek tražeći, ali ne nalazi, i ako i mudrac kaže da zna, ipak ne može dokučiti.

9

9:1b.ECC.009.001Doista sve ovo složih u srce svoje da bih rasvetlio sve to, kako su pravedni i mudri i dela njihova u ruci Božijoj, a čovek ne zna ni ljubavi ni mržnje od svega što je pred njim.

9:2b.ECC.009.002Sve biva svima jednako: pravedniku biva kao bezbožniku, dobrom i čistom kao nečistom, onom koji prinosi žrtvu kao onom koji ne prinosi, kako dobrom tako grešniku, onom koji se kune kao onom koji se boji zakletve.

9:3b.ECC.009.003A to je najgore od svega što biva pod suncem što svima jednako biva, te je i srce ljudsko puno zla, i ludost im je u srcu dok su živi, a potom umiru.

9:4b.ECC.009.004Jer ko će biti izabran? U živih svih ima nadanja; i psu živom bolje je nego mrtvom lavu.

9:5b.ECC.009.005Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.

9:6b.ECC.009.006I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nikada ni u čemu što biva pod suncem.

9:7b.ECC.009.007Hajde, jedi hleb svoj s radošću, i veselog srca pij vino svoje, jer su mila Bogu dela tvoja.

9:8b.ECC.009.008Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavi tvojoj da ne nedostaje.

9:9b.ECC.009.009Uživaj život sa ženom koju ljubiš svega veka svog taštog, koji ti je dat pod suncem za sve vreme taštine tvoje, jer ti je to deo u životu i od truda tvog kojim se trudiš pod suncem.

9:10b.ECC.009.010Sve što ti dodje na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš.

9:11b.ECC.009.011Opet videh pod suncem da nije do brzih trka, ni rat do hrabrih, ni hleb do mudrih, ni bogatstvo do razumnih, ni dobra volja do veštih, nego da sve stoji do vremena i zgode.

9:12b.ECC.009.012Jer čovek ne zna vreme svoje, nego kao što se ribe hvataju mrežom nesrećnom i kao što se ptice hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi čovečiji u zao čas, kad navali na njih iznenada.

9:13b.ECC.009.013Videh i ovu mudrost pod suncem, koja mi se učini velika:

9:14b.ECC.009.014Beše malen grad i u njemu malo ljudi; i dodje na nj velik car, i opkoli ga i načini oko njega velike opkope.

9:15b.ECC.009.015A nadje se u njemu siromah čovek mudar, koji izbavi grad mudrošću svojom, a niko se ne sećaše tog siromaha čoveka.

9:16b.ECC.009.016Tada ja rekoh: Bolja je mudrost nego snaga, ako se i ne maraše za mudrost onog siromaha i reči se njegove ne slušahu.

9:17b.ECC.009.017Reči mudrih ljudi valja s mirom slušati više nego viku onog koji zapoveda medju ludima.

9:18b.ECC.009.018Bolja je mudrost nego oružje ubojito; ali jedan grešnik kvari mnoga dobra.

10

10:1b.ECC.010.001Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.

10:2b.ECC.010.002Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.

10:3b.ECC.010.003Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.

10:4b.ECC.010.004Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.

10:5b.ECC.010.005Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca:

10:6b.ECC.010.006Ludost se posadjuje na najviše mesto, i bogati sede na niskom mestu.

10:7b.ECC.010.007Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge.

10:8b.ECC.010.008Ko jamu kopa, u nju će pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija.

10:9b.ECC.010.009Ko odmiče kamenje, udariće se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.

10:10b.ECC.010.010Kad se zatupi gvoždje i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage; ali mudrost može bolje popraviti.

10:11b.ECC.010.011Ako ujede zmija pre bajanja, ništa neće pomoći bajač.

10:12b.ECC.010.012Reči iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog proždiru usne njegove.

10:13b.ECC.010.013Početak je rečima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje.

10:14b.ECC.010.014Jer ludi mnogo govori, a čovek ne zna šta će biti; i ko će mu kazati šta će posle njega biti?

10:15b.ECC.010.015Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otići.

10:16b.ECC.010.016Teško tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!

10:17b.ECC.010.017Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.

10:18b.ECC.010.018S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuća.

10:19b.ECC.010.019Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve.

10:20b.ECC.010.020Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće reč.

11

11:1b.ECC.011.001Baci hleb svoj povrh vode; jer ćeš ga naći posle mnogo vremena.

11:2b.ECC.011.002Razdeli sedmorici i osmorici; jer ne znaš kakvo će zlo biti na zemlji.

11:3b.ECC.011.003Kad se napune oblaci, prosipaju dažd na zemlju, i ako padne drvo na jug ili na sever, gde padne drvo onde će ostati.

11:4b.ECC.011.004Ko pazi na vetar, neće sejati, i ko gleda na oblake, neće žeti.

11:5b.ECC.011.005Kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Božijeg i kako tvori sve.

11:6b.ECC.011.006Iz jutra sej seme svoje i uveče nemoj da ti počivaju ruke, jer ne znaš šta će biti bolje, ovo ili ono, ili će oboje biti jednako dobro.

11:7b.ECC.011.007Slatka je svetlost, i dobro je očima gledati sunce;

11:8b.ECC.011.008Ali da čovek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako će ih biti mnogo, sve što je bilo biće taština.

11:9b.ECC.011.009Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud.

11:10b.ECC.011.010Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština.

12

12:1b.ECC.012.001Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dodju dani zli i prispeju godine, za koje ćeš reći: Nisu mi mile;

12:2b.ECC.012.002Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dodju oblaci iza dažda,

12:3b.ECC.012.003Kad će drhtati stražari kućni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore,

12:4b.ECC.012.004I kad će se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad će se ustajati na ptičiji glas i prestati sve pevačice,

12:5b.ECC.012.005I visokog mesta kad će se bojati i strašiti se na putu, kad će badem ucvetati i skakavac otežati i želja proći, jer čovek ide u kuću svoju večnu, i pokajnice će hoditi po ulicama;

12:6b.ECC.012.006Pre nego se prekine uže srebrno, čaša se zlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi se točak na studencu,

12:7b.ECC.012.007I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.

12:8b.ECC.012.008Taština nad taštinama, veli propovednik, sve je taština.

12:9b.ECC.012.009A ne samo mudar beše propovednik, nego još i narod učaše mudrosti, i motreći i istražujući složi mnogo priča.

12:10b.ECC.012.010Staraše se propovednik da nadje ugodne reči, i napisa šta je pravo, reči istine.

12:11b.ECC.012.011Reči su mudrih ljudi kao žalci i kao klini udareni; reči onih koji ih složiše dao je jedan pastir.

12:12b.ECC.012.012I tako, sine moj, čuvaj se onog što je preko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo čitanje umor je telu.

12:13b.ECC.012.013Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

12:14b.ECC.012.014Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.