Job (Serbian)

1

1:1b.JOB.001.001Beše čovek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj čovek beše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se oda zla.

1:2b.JOB.001.002I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri.

1:3b.JOB.001.003I imaše stoke sedam hiljada ovaca i tri hiljada kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, i čeljadi veoma mnogo; i beše taj čovek najveći od svih ljudi na istoku.

1:4b.JOB.001.004I sinovi njegovi sastajahu se i davahu gozbe kod kuće, svaki svog dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima.

1:5b.JOB.001.005I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osvećivaše ih, i ustajući rano prinošaše žrtve paljenice prema broju svih njih; jer govoraše Jov: Može biti da su se ogrešili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako činjaše Jov svaki put.

1:6b.JOB.001.006A jedan dan dodjoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a medju njih dodje i Sotona.

1:7b.JOB.001.007I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.

1:8b.JOB.001.008I reče Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla.

1:9b.JOB.001.009A Sotona odgovori Gospodu i reče: Eda li se uzalud Jov boji Boga?

1:10b.JOB.001.010Nisi li ga Ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji.

1:11b.JOB.001.011Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaće te u oči.

1:12b.JOB.001.012A Gospod reče Sotoni: Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda.

1:13b.JOB.001.013A jedan dan kad sinovi njegovi i kćeri njegove jedjahu i pijahu vino u kući brata svog najstarijeg,

1:14b.JOB.001.014Dodje glasnik Jovu i reče: Volovi orahu i magarice pasahu pokraj njih,

1:15b.JOB.001.015A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

1:16b.JOB.001.016Dok ovaj još govoraše, dodje drugi i reče: Oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždre ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

1:17b.JOB.001.017Dokle ovaj još govoraše, dodje drugi i reče: Haldejci u tri čete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

1:18b.JOB.001.018Dokle ovaj još govoraše, dodje drugi i reče: Sinovi tvoji i kćeri tvoje jedjahu i pijahu vino u kući brata svog najstarijeg;

1:19b.JOB.001.019A to vetar velik dodje ispreko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na decu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

1:20b.JOB.001.020Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se,

1:21b.JOB.001.021I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje.

1:22b.JOB.001.022Uza sve to ne sagreši Jov, niti reče bezumlja za Boga.

2

2:1b.JOB.002.001Opet jedan dan dodjoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a dodje i Sotona medju njih da stane pred Gospodom.

2:2b.JOB.002.002I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.

2:3b.JOB.002.003I reče Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih nizašta.

2:4b.JOB.002.004A Sotona odgovori Gospodu i reče: Koža za kožu, i sve što čovek ima daće za dušu svoju.

2:5b.JOB.002.005Nego pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegovog, psovaće te u oči.

2:6b.JOB.002.006A Gospod reče Sotoni: Evo ti ga u ruke; ali mu dušu čuvaj.

2:7b.JOB.002.007I sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim prištem od pete do temena,

2:8b.JOB.002.008Te on uze crep pa se strugaše, i sedjaše u pepelu.

2:9b.JOB.002.009I reče mu žena: Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri.

2:10b.JOB.002.010A on joj reče: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.

2:11b.JOB.002.011A tri prijatelja Jovova čuše za sve zlo koje ga zadesi, i dodjoše svaki iz svog mesta, Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, dogovoriše se da dodju da ga požale i poteše.

2:12b.JOB.002.012I podigavši oči svoje izdaleka ne poznaše ga; tada podigoše glas svoj i stadoše plakati i razdreše svaki svoj plašt i posuše se prahom po glavi bacajući ga u nebo.

2:13b.JOB.002.013I sedjahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori reči, jer vidjahu da je bol vrlo velik.

3

3:1b.JOB.003.001Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

3:2b.JOB.003.002I progovorivši Jov reče:

3:3b.JOB.003.003Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!

3:4b.JOB.003.004Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

3:5b.JOB.003.005Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

3:6b.JOB.003.006Noć onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

3:7b.JOB.003.007Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

3:8b.JOB.003.008Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

3:9b.JOB.003.009Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica;

3:10b.JOB.003.010Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju.

3:11b.JOB.003.011Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe?

3:12b.JOB.003.012Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

3:13b.JOB.003.013Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran,

3:14b.JOB.003.014S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

3:15b.JOB.003.015Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra.

3:16b.JOB.003.016Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

3:17b.JOB.003.017Onde bezbožnici prestaju dosadjivati, i onde počivaju iznemogli,

3:18b.JOB.003.018I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov.

3:19b.JOB.003.019Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

3:20b.JOB.003.020Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

3:21b.JOB.003.021Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago,

3:22b.JOB.003.022Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?

3:23b.JOB.003.023Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

3:24b.JOB.003.024Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

3:25b.JOB.003.025Jer čega se bojah dodje na mene, i čega se strašah zadesi me.

3:26b.JOB.003.026Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.

4

4:1b.JOB.004.001Tada odgovori Elifas Temanac i reče:

4:2b.JOB.004.002Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?

4:3b.JOB.004.003Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4:4b.JOB.004.004Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrdjivao si kolena koja klecahu.

4:5b.JOB.004.005A sada kad dodje na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se.

4:6b.JOB.004.006Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

4:7b.JOB.004.007Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

4:8b.JOB.004.008Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.

4:9b.JOB.004.009Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

4:10b.JOB.004.010Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.

4:11b.JOB.004.011Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se.

4:12b.JOB.004.012Još dodje tajno do mene reč, i uho moje doču je malo.

4:13b.JOB.004.013U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

4:14b.JOB.004.014Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,

4:15b.JOB.004.015I duh prodje ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

4:16b.JOB.004.016Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas:

4:17b.JOB.004.017Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog?

4:18b.JOB.004.018Gle, slugama svojim ne veruje, i u andjela svojih nalazi nedostataka;

4:19b.JOB.004.019A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

4:20b.JOB.004.020Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

4:21b.JOB.004.021Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.

5

5:1b.JOB.005.001Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se izmedju svetih obratiti?

5:2b.JOB.005.002Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja.

5:3b.JOB.005.003Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.

5:4b.JOB.005.004Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

5:5b.JOB.005.005Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.

5:6b.JOB.005.006Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče.

5:7b.JOB.005.007Nego se čovek radja na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.

5:8b.JOB.005.008Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,

5:9b.JOB.005.009Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;

5:10b.JOB.005.010Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;

5:11b.JOB.005.011Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;

5:12b.JOB.005.012Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;

5:13b.JOB.005.013Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;

5:14b.JOB.005.014Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći.

5:15b.JOB.005.015On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog.

5:16b.JOB.005.016Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja.

5:17b.JOB.005.017Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.

5:18b.JOB.005.018Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.

5:19b.JOB.005.019Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.

5:20b.JOB.005.020U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača.

5:21b.JOB.005.021Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dodje.

5:22b.JOB.005.022Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.

5:23b.JOB.005.023Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom.

5:24b.JOB.005.024I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.

5:25b.JOB.005.025Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.

5:26b.JOB.005.026Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

5:27b.JOB.005.027Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.

6

6:1b.JOB.006.001A Jov odgovori i reče:

6:2b.JOB.006.002O da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na merila!

6:3b.JOB.006.003Pretegla bi pesak morski; zato mi i reči nedostaje.

6:4b.JOB.006.004Jer su strele Svemogućeg u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote Božje udaraju na me.

6:5b.JOB.006.005Riče li divlji magarac kod trave? Muče li vo kod piće svoje?

6:6b.JOB.006.006Jede li se bljutavo bez soli? Ima li slasti u biocu od jajca?

6:7b.JOB.006.007Čega se duša moja nije htela dotaknuti, to mi je jelo u nevolji.

6:8b.JOB.006.008O da bi mi se ispunila molba, i da bi mi Bog dao šta čekam!

6:9b.JOB.006.009I da bi Bog hteo satrti me, da bi mahnuo rukom svojom, i istrebio me!

6:10b.JOB.006.010Jer mi je još uteha, ako i gorim od bola niti me žali, što nisam tajio reči Svetog.

6:11b.JOB.006.011Kakva je sila moja da bih pretrpeo? Kakav li je kraj moj da bih produžio život svoj?

6:12b.JOB.006.012Je li sila moja kamena sila? Je li telo moje od bronze?

6:13b.JOB.006.013Ima li još pomoći u mene? I nije li daleko od mene šta bi me pridržalo?

6:14b.JOB.006.014Nesrećnome treba milost prijatelja njegovog, ali je on ostavio strah Svemogućeg.

6:15b.JOB.006.015Braća moja izneveriše kao potok, kao bujni potoci prodjoše,

6:16b.JOB.006.016Koji su mutni od leda, u kojima se sakriva sneg;

6:17b.JOB.006.017Kad se otkrave, oteku; kad se zagreju, nestane ih s mesta njihovih.

6:18b.JOB.006.018Tamo amo svrću od puteva svojih, idu u ništa i gube se.

6:19b.JOB.006.019Putnici iz Teme pogledahu, koji idjahu u Sevu uzdahu se u njih;

6:20b.JOB.006.020Ali se postideše što se pouzdaše u njih, došavši do njih osramotiše se.

6:21b.JOB.006.021Tako i vi postaste ništa; videste pogibao moju, i strah vas je.

6:22b.JOB.006.022Eda li sam vam rekao: Dajte mi, ili od blaga svog poklonite mi;

6:23b.JOB.006.023Ili izbavite me iz ruke neprijateljeve, i iz ruke nasilničke iskupite me?

6:24b.JOB.006.024Poučite me, i ja ću ćutati; i u čemu sam pogrešio, obavestite me.

6:25b.JOB.006.025Kako su jake reči istinite! Ali šta će ukor vaš?

6:26b.JOB.006.026Mislite li da će reči ukoriti, i da je govor čoveka bez nadanja vetar?

6:27b.JOB.006.027I na sirotu napadate, i kopate jamu prijatelju svom.

6:28b.JOB.006.028Zato sada pogledajte me, i vidite lažem li pred vama.

6:29b.JOB.006.029Pregledajte; da ne bude nepravde; pregledajte, ja sam prav u tom.

6:30b.JOB.006.030Ima li nepravde na jeziku mom? Ne razbira li grlo moje zla?

7

7:1b.JOB.007.001Nije li čovek na vojsci na zemlji? A dani njegovi nisu li kao dani nadničarski?

7:2b.JOB.007.002Kao što sluga uzdiše za senom i kao što nadničar čeka da svrši,

7:3b.JOB.007.003Tako su meni dati u nasledstvo meseci zaludni i noći mučne odredjene mi.

7:4b.JOB.007.004Kad legnem, govorim: Kad ću ustati? I kad će proći noć? I sitim se prevrćući se do svanuća.

7:5b.JOB.007.005Telo je moje obučeno u crve i u grude zemljane, koža moja puca i raščinja se.

7:6b.JOB.007.006Dani moji brži biše od čunka, i prodjoše bez nadanja.

7:7b.JOB.007.007Opomeni se da je moj život vetar, da oko moje neće više videti dobra,

7:8b.JOB.007.008Niti će me videti oko koje me je vidjalo; i tvoje oči kad pogledaju na me, mene neće biti.

7:9b.JOB.007.009Kao što se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sidje u grob, neće izaći,

7:10b.JOB.007.010Neće se više vratiti kući svojoj, niti će ga više poznati mesto njegovo.

7:11b.JOB.007.011Zato ja neću braniti ustima svojim, govoriću u tuzi duha svog, naricati u jadu duše svoje.

7:12b.JOB.007.012Eda li sam more ili kit, te si namestio stražu oko mene?

7:13b.JOB.007.013Kad kažem: Potešiće me odar moj, postelja će mi moja olakšati tužnjavu,

7:14b.JOB.007.014Tada me strašiš snima i prepadaš me utvarama,

7:15b.JOB.007.015Te duša moja voli biti udavljena, voli smrt nego kosti moje.

7:16b.JOB.007.016Dodijalo mi je; neću do veka živeti; prodji me se; jer su dani moji taština.

7:17b.JOB.007.017Šta je čovek da ga mnogo ceniš i da mariš za nj?

7:18b.JOB.007.018Da ga pohodiš svako jutro, i svaki čas kušaš ga?

7:19b.JOB.007.019Kad ćeš se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvanku svoju?

7:20b.JOB.007.020Zgrešio sam; šta ću Ti činiti, o čuvaru ljudski? Zašto si me metnuo sebi za belegu, te sam sebi na tegobu?

7:21b.JOB.007.021Zašto mi ne oprostiš greh moj i ne ukloniš moje bezakonje? Jer ću sad leći u prah, i kad me potražiš, mene neće biti.

8

8:1b.JOB.008.001Tada odgovori Vildad Sušanin i reče:

8:2b.JOB.008.002Dokle ćeš tako govoriti? I reči usta tvojih dokle će biti kao silan vetar?

8:3b.JOB.008.003Eda li Bog krivo sudi? Ili Svemogući izvrće pravdu?

8:4b.JOB.008.004Što su sinovi tvoji zgrešili Njemu, zato ih je dao bezakonju njihovom.

8:5b.JOB.008.005A ti da potražiš Boga i pomoliš se Svemogućem,

8:6b.JOB.008.006Ako si čist i prav, zaista će se prenuti za te i čestit će učiniti pravedan stan tvoj;

8:7b.JOB.008.007I početak će tvoj biti malen, a posledak će ti biti vrlo velik.

8:8b.JOB.008.008Jer pitaj predjašnji naraštaj, i nastani da razabereš od otaca njihovih;

8:9b.JOB.008.009Jer smo mi jučerašnji, i ne znamo ništa, jer su naši dani na zemlji sen.

8:10b.JOB.008.010Neće li te oni naučiti? Neće li ti kazati i iz srca svog izneti reči?

8:11b.JOB.008.011Niče li sita bez vlage? Raste li rogoz bez vode?

8:12b.JOB.008.012Dok se još zeleni, dok se ne pokosi, suši se pre svake trave.

8:13b.JOB.008.013Takve su staze svih koji zaboravljaju Boga, i nadanje licemerovo propada.

8:14b.JOB.008.014Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo kuća paukova;

8:15b.JOB.008.015Nasloni se na kuću svoju, ali ona ne stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne može održati.

8:16b.JOB.008.016Zeleni se na suncu, i u vrh vrta njegovog pružaju se ogranci njegovi;

8:17b.JOB.008.017Žile njegove zapleću se kod izvora, i na mestu kamenitom širi se;

8:18b.JOB.008.018Ali kad se iščupa iz mesta svog, ono ga se odriče: Nisam te videlo.

8:19b.JOB.008.019Eto, to je radost od njegova puta; a iz praha niče drugi.

8:20b.JOB.008.020Gle, Bog ne odbacuje dobrog, ali ne prihvata za ruku zlikovca.

8:21b.JOB.008.021Još će napuniti usta tvoja smeha i usne tvoje popevanja.

8:22b.JOB.008.022Nenavidnici tvoji obući će se u sramotu, i šatora bezbožničkog neće biti.

9

9:1b.JOB.009.001A Jov odgovori i reče:

9:2b.JOB.009.002Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao čovek biti prav pred Bogom?

9:3b.JOB.009.003Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.

9:4b.JOB.009.004Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srećan?

9:5b.JOB.009.005On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraća ih u gnevu svom;

9:6b.JOB.009.006On kreće zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;

9:7b.JOB.009.007On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapečaćava zvezde;

9:8b.JOB.009.008On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;

9:9b.JOB.009.009On je načinio zvezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu;

9:10b.JOB.009.010On čini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.

9:11b.JOB.009.011Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prodje, a ja ga ne opazim.

9:12b.JOB.009.012Gle, kad uhvati, ko će Ga nagnati da vrati? Ko će Mu kazati: Šta radiš?

9:13b.JOB.009.013Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoćnici.

9:14b.JOB.009.014A kako bi Mu ja odgovarao i birao reči protiv Njega?

9:15b.JOB.009.015Da sam i prav, neću Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.

9:16b.JOB.009.016Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je čuo glas moj.

9:17b.JOB.009.017Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta.

9:18b.JOB.009.018Ne da mi da odahnem, nego me siti gorčinama.

9:19b.JOB.009.019Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko će mi svedočiti?

9:20b.JOB.009.020Da se pravdam, moja će me usta osuditi; da sam dobar, pokazaće da sam nevaljao.

9:21b.JOB.009.021Ako sam dobar, neću znati za to; omrzao mi je život moj.

9:22b.JOB.009.022Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.

9:23b.JOB.009.023Kad bi još ubio bič najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih.

9:24b.JOB.009.024Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?

9:25b.JOB.009.025Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.

9:26b.JOB.009.026Prodjoše kao brze ladje, kao orao kad leti za hranu.

9:27b.JOB.009.027Ako kažem: Zaboraviću tužnjavu svoju, ostaviću gnev svoj i okrepiću se;

9:28b.JOB.009.028Strah me je od svih muka mojih, znam da me nećeš opravdati.

9:29b.JOB.009.029Biću kriv; zašto bih se mučio uzalud?

9:30b.JOB.009.030Da se izmijem vodom snežnicom, i da očistim sapunom ruke svoje,

9:31b.JOB.009.031Tada ćeš me zamočiti u jamu da se gade na me moje haljine.

9:32b.JOB.009.032Jer nije čovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;

9:33b.JOB.009.033Niti ima medju nama kmeta da bi stavio ruku svoju medju nas dvojicu.

9:34b.JOB.009.034Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši;

9:35b.JOB.009.035Tada ću govoriti, i neću Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.

10

10:1b.JOB.010.001Dodijao je duši mojoj život moj; pustiću od sebe tužnjavu svoju, govoriću u jadu duše svoje.

10:2b.JOB.010.002Reći ću Bogu: Nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom.

10:3b.JOB.010.003Je li Ti milo da činiš silu, da odbacuješ delo ruku svojih i savet bezbožnički obasjavaš?

10:4b.JOB.010.004Jesu li u Tebe oči telesne? Vidiš li kao što vidi čovek?

10:5b.JOB.010.005Jesu li dani tvoji kao dani čovečiji, i godine tvoje kao vek ljudski,

10:6b.JOB.010.006Te istražuješ moje bezakonje i za greh moj razbiraš?

10:7b.JOB.010.007Ti znaš da nisam kriv, i nema nikoga ko bi izbavio iz Tvoje ruke.

10:8b.JOB.010.008Tvoje su me ruke stvorile i načinile, i Ti me odsvuda potireš.

10:9b.JOB.010.009Opomeni se da si me kao od kala načinio, i opet ćeš me u prah obratiti.

10:10b.JOB.010.010Nisi li me kao mleko slio i kao sir usirio me?

10:11b.JOB.010.011Navukao si na me kožu i meso, i kostima i žilama spleo si me.

10:12b.JOB.010.012Životom i milošću darivao si me; i staranje Tvoje čuvalo je duh moj.

10:13b.JOB.010.013I sakrio si to u srcu svom; ali znam da je u Tebe.

10:14b.JOB.010.014Ako sam zgrešio, opazio si me, i nisi me oprostio bezakonja mog.

10:15b.JOB.010.015Ako sam skrivio, teško meni! Ako li sam prav, ne mogu podignuti glave, pun sramote i videći muku svoju.

10:16b.JOB.010.016I ako se podigne, goniš me kao lav, i opet činiš čudesa na meni.

10:17b.JOB.010.017Ponavljaš svedočanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnev svoj na me; vojske jedne za drugom izlaze na me.

10:18b.JOB.010.018Zašto si me izvadio iz utrobe? O da umreh! Da me ni oko ne vide!

10:19b.JOB.010.019Bio bih kao da nikada nisam bio; iz utrobe u grob bio bih odnesen.

10:20b.JOB.010.020Nije li malo dana mojih? Prestani dakle i okani me se da se malo oporavim,

10:21b.JOB.010.021Pre nego otidem odakle se neću vratiti, u zemlju tamnu i u sen smrtni,

10:22b.JOB.010.022U zemlju tamnu kao mrak i u sen smrtni, gde nema promene i gde je videlo kao tama.

11

11:1b.JOB.011.001A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

11:2b.JOB.011.002Zar na mnoge reči nema odgovora? Ili će čovek govorljiv ostati prav?

11:3b.JOB.011.003Hoće li tvoje laži ućutkati ljude? I kad se rugaš, zar te neće niko posramiti?

11:4b.JOB.011.004Jer si rekao: Čista je nauka moja, i čist sam pred očima tvojim.

11:5b.JOB.011.005Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,

11:6b.JOB.011.006I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

11:7b.JOB.011.007Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućeg?

11:8b.JOB.011.008To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati?

11:9b.JOB.011.009Duže od zemlje, šire od mora.

11:10b.JOB.011.010Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko će Mu braniti?

11:11b.JOB.011.011Jer zna ništavilo ljudsko, i videći nevaljalstvo zar neće paziti?

11:12b.JOB.011.012Čovek bezuman postaje razuman, premda se čovek radja kao divlje magare.

11:13b.JOB.011.013Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k Njemu,

11:14b.JOB.011.014Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

11:15b.JOB.011.015Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;

11:16b.JOB.011.016Zaboravićeš muku, kao vode koja proteče opominjaćeš je se;

11:17b.JOB.011.017Nastaće ti vreme vedrije nego podne, sinućeš, bićeš kao jutro;

11:18b.JOB.011.018Uzdaćeš se imajući nadanje, zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.

11:19b.JOB.011.019Ležaćeš, i niko te neće plašiti, i mnogi će ti se moliti.

11:20b.JOB.011.020Ali oči će bezbožnicima iščileti, i utočišta im neće biti, i nadanje će im biti izdisanje.

12

12:1b.JOB.012.001A Jov odgovori i reče:

12:2b.JOB.012.002Da, vi ste ljudi, i s vama će umreti mudrost.

12:3b.JOB.012.003I ja imam srce kao i vi, niti sam gori od vas; i u koga nema toga?

12:4b.JOB.012.004Na podsmeh sam prijatelju svom, koji kad zove Boga odazove mu se; na podsmeh je pravedni i dobri.

12:5b.JOB.012.005Bačen je luč po mišljenju srećnog onaj koji hoće da popuzne.

12:6b.JOB.012.006Mirne su kolibe lupeške, i bez straha su koji gneve Boga, njima Bog daje sve u ruke.

12:7b.JOB.012.007Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti.

12:8b.JOB.012.008Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti.

12:9b.JOB.012.009Ko ne zna od svega toga da je ruka Gospodnja to učinila?

12:10b.JOB.012.010Kome je u ruci duša svega živog i duh svakog tela čovečijeg.

12:11b.JOB.012.011Ne raspoznaje li uho reči kao što grlo kuša jelo?

12:12b.JOB.012.012U starca je mudrost, i u dugom veku razum.

12:13b.JOB.012.013U Njega je mudrost i sila, u Njega je savet i razum.

12:14b.JOB.012.014Gle, On razgradi, i ne može se opet sagraditi; zatvori čoveka, i ne može se otvoriti.

12:15b.JOB.012.015Gle, ustavi vode, i presahnu; pusti ih, i isprevrću zemlju.

12:16b.JOB.012.016U Njega je jačina i mudrost, Njegov je koji je prevaren i koji vara.

12:17b.JOB.012.017On dovodi savetnike u ludilo, i sudije obezumljuje.

12:18b.JOB.012.018On razrešuje pojas carevima, i opasuje bedra njihova.

12:19b.JOB.012.019On dovodi knezove u ludilo, i obara jake.

12:20b.JOB.012.020On uzima besedu rečitima, i starcima uzima razum.

12:21b.JOB.012.021On sipa sramotu na knezove, i raspasuje junake.

12:22b.JOB.012.022On otkriva duboke stvari ispod tame, i izvodi na videlo sen smrtni.

12:23b.JOB.012.023On umnožava narode i zatire ih, rasipa narode i sabira.

12:24b.JOB.012.024On oduzima srce glavarima naroda zemaljskih, i zavodi ih u pustinju gde nema puta,

12:25b.JOB.012.025Da pipaju po mraku bez videla, i čini da tumaraju kao pijani.

13

13:1b.JOB.013.001Eto, sve je to videlo oko moje, čulo uho moje, i razumelo.

13:2b.JOB.013.002Šta vi znate, znam i ja, nisam gori od vas.

13:3b.JOB.013.003Ipak bih govorio sa Svemogućim, i rad sam s Bogom pravdati se.

13:4b.JOB.013.004Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni lekari.

13:5b.JOB.013.005O da biste sasvim ćutali! Bili biste mudri.

13:6b.JOB.013.006Čujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih.

13:7b.JOB.013.007Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prevaru da govorite za Nj?

13:8b.JOB.013.008Treba li da Mu gledate ko je? Treba li da se prepirete za Boga?

13:9b.JOB.013.009Hoće li biti dobro kad vas stane ispitivati? Hoćete li Ga prevariti kao što se vara čovek?

13:10b.JOB.013.010Zaista će vas karati, ako tajno uzgledate ko je.

13:11b.JOB.013.011Veličanstvo Njegovo neće li vas uplašiti? I strah Njegov neće li vas spopasti?

13:12b.JOB.013.012Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.

13:13b.JOB.013.013Ćutite i pustite me da ja govorim, pa neka me snadje šta mu drago.

13:14b.JOB.013.014Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke?

13:15b.JOB.013.015Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Nj, ali ću braniti puteve svoje pred Njim.

13:16b.JOB.013.016I On će mi biti spasenje, jer licemer neće izaći preda Nj.

13:17b.JOB.013.017Slušajte dobro besedu moju, i neka vam udje u uši šta ću iskazati.

13:18b.JOB.013.018Evo, spremio sam parbu svoju, znam da ću biti prav.

13:19b.JOB.013.019Ko će se preti sa mnom? Da sad umuknem, izdahnuo bih.

13:20b.JOB.013.020Samo dvoje nemoj mi učiniti, pa se neću kriti od lica Tvog.

13:21b.JOB.013.021Ukloni ruku svoju od mene, i strah Tvoj da me ne straši.

13:22b.JOB.013.022Potom zovi me, i ja ću odgovarati; ili ja da govorim, a Ti mi odgovaraj.

13:23b.JOB.013.023Koliko je bezakonja i greha mojih? Pokaži mi prestup moj i greh moj.

13:24b.JOB.013.024Zašto skrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svog?

13:25b.JOB.013.025Hoćeš li skršiti list koji nosi vetar ili ćeš goniti suvu slamku,

13:26b.JOB.013.026Kad mi pišeš gorčine, i daješ mi u nasledstvo grehe mladosti moje,

13:27b.JOB.013.027I mećeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce?

13:28b.JOB.013.028A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.

14

14:1b.JOB.014.001Čovek rodjen od žene kratka je veka i pun nemira.

14:2b.JOB.014.002Kao cvet niče, i odseca se, i beži kao sen, i ne ostaje.

14:3b.JOB.014.003I na takvog otvaraš oko svoje, i mene vodiš na sud sa sobom!

14:4b.JOB.014.004Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko.

14:5b.JOB.014.005Izmereni su dani njegovi, broj meseca njegovih u Tebe je; postavio si mu medju, preko koje ne može preći.

14:6b.JOB.014.006Odvrati se od njega da počine dokle ne navrši kao nadničar dan svoj.

14:7b.JOB.014.007Jer za drvo ima nadanja, ako se poseče, da će se još omladiti i da neće biti bez izdanka;

14:8b.JOB.014.008Ako i ostari u zemlji koren njegov i u prahu izumre panj njegov,

14:9b.JOB.014.009Čim oseti vodu, opet napupi i pusti grane kao prisad.

14:10b.JOB.014.010A čovek umire iznemogao; i kad izdahne čovek, gde je?

14:11b.JOB.014.011Kao kad voda oteče iz jezera i reka opadne i usahne,

14:12b.JOB.014.012Tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi niti će se prenuti oda sna svog.

14:13b.JOB.014.013O da me hoćeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnev Tvoj, i da mi daš rok kad ćeš me se opomenuti!

14:14b.JOB.014.014Kad umre čovek, hoće li oživeti? Sve dane vremena koje mi je odredjeno čekaću dokle mi dodje promena.

14:15b.JOB.014.015Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš.

14:16b.JOB.014.016A sada brojiš korake moje, i ništa ne ostavljaš za greh moj.

14:17b.JOB.014.017Zapečaćeni su u tobocu moji prestupi, i zavezuješ bezakonja moja.

14:18b.JOB.014.018Zaista, kao što gora padne i raspadne se, i kao što se stena odvali s mesta svog,

14:19b.JOB.014.019I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje čovečije obraćaš u ništa.

14:20b.JOB.014.020Nadvadjuješ ga jednako, te odlazi, menjaš mu lice i otpuštaš ga.

14:21b.JOB.014.021Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine.

14:22b.JOB.014.022Samo telo dok je živ boluje, i duša njegova u njemu tuži.

15

15:1b.JOB.015.001A Elifas Temanac odgovori i reče:

15:2b.JOB.015.002Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli i puniti trbuh vetrom istočnim,

15:3b.JOB.015.003Prepirući se govorom koji ne pomaže i rečima koje nisu ni na šta?

15:4b.JOB.015.004A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu.

15:5b.JOB.015.005Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja, ako i jesi izabrao jezik lukav.

15:6b.JOB.015.006Osudjuju te usta tvoja, a ne ja; i usne tvoje svedoče na te.

15:7b.JOB.015.007Jesi li se ti prvi čovek rodio? Ili si pre humova sazdan?

15:8b.JOB.015.008Jesi li tajnu Božiju čuo i pokupio u sebe mudrost?

15:9b.JOB.015.009Šta ti znaš što mi ne bismo znali? Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?

15:10b.JOB.015.010I sedih i starih ljudi ima medju nama, starijih od oca tvog.

15:11b.JOB.015.011Male li su ti utehe Božije? Ili imaš šta sakriveno u sebi?

15:12b.JOB.015.012Što te je zanelo srce tvoje? I što sevaju oči tvoje,

15:13b.JOB.015.013Te obraćaš protiv Boga duh svoj i puštaš iz usta svojih takve reči?

15:14b.JOB.015.014Šta je čovek, da bi bio čist, i rodjeni od žene, da bi bio prav?

15:15b.JOB.015.015Gle, ne veruje svecima svojim, i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;

15:16b.JOB.015.016A kamoli gadni i smrdljivi čovek, koji pije nepravdu kao vodu?

15:17b.JOB.015.017Ja ću ti kazati, poslušaj me, i pripovediću ti šta sam video,

15:18b.JOB.015.018Šta mudraci kazaše i ne zatajiše, šta primiše od otaca svojih,

15:19b.JOB.015.019Kojima samim dana bi zemlja, i tudjin ne prodje kroz nju.

15:20b.JOB.015.020Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno.

15:21b.JOB.015.021Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.

15:22b.JOB.015.022Ne veruje da će se vratiti iz tame, odsvuda prividja mač.

15:23b.JOB.015.023Tumara za hlebom govoreći: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni.

15:24b.JOB.015.024Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.

15:25b.JOB.015.025Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom, i Svemogućem se opro.

15:26b.JOB.015.026Trči ispravljena vrata na nj s mnogim visokim štitovima svojim.

15:27b.JOB.015.027Jer je pokrio lice svoje pretilinom, i navaljao salo na bokove svoje.

15:28b.JOB.015.028I sedeo je u gradovima raskopanim i u kućama pustim, obraćenim u gomilu kamenja.

15:29b.JOB.015.029Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo, i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.

15:30b.JOB.015.030Neće izaći iz mraka, ogranke njegove osušiće plamen, odneće ga duh usta njegovih.

15:31b.JOB.015.031Neka se ne uzda u taštinu prevareni, jer će mu taština biti plata.

15:32b.JOB.015.032Pre svog vremena svršiće se, i grana njegova neće zeleneti.

15:33b.JOB.015.033Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.

15:34b.JOB.015.034Jer će opusteti zbor licemerski, i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.

15:35b.JOB.015.035Začinju nevolju i radjaju muku, i trbuh njihov sastavlja prevaru.

16

16:1b.JOB.016.001A Jov odgovori i reče:

16:2b.JOB.016.002Slušao sam mnogo takvih stvari; svi ste dosadni tešioci.

16:3b.JOB.016.003Hoće li biti kraj praznim rečima? Ili šta te tera da tako odgovaraš?

16:4b.JOB.016.004I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mestu, gomilati na vas reči i mahati glavom na vas,

16:5b.JOB.016.005Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.

16:6b.JOB.016.006Ako govorim, neće odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoće li otići od mene?

16:7b.JOB.016.007A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.

16:8b.JOB.016.008Navukao si na me mrštine za svedočanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svedoči mi u oči.

16:9b.JOB.016.009Gnev Njegov rastrže me, nenavidi me, škrguće zubima na me, postavši mi neprijatelj seva očima svojim na me.

16:10b.JOB.016.010Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.

16:11b.JOB.016.011Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.

16:12b.JOB.016.012Bejah miran i zatre me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.

16:13b.JOB.016.013Opkoliše me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuč moju.

16:14b.JOB.016.014Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.

16:15b.JOB.016.015Sašio sam kostret po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.

16:16b.JOB.016.016Lice je moje podbulo od plača, na vedjama je mojim smrtni sen;

16:17b.JOB.016.017Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja čista.

16:18b.JOB.016.018Zemljo, ne krij krv što sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.

16:19b.JOB.016.019I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.

16:20b.JOB.016.020Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.

16:21b.JOB.016.021O da bi se čovek mogao pravdati s Bogom, kao sin čovečiji s prijateljem svojim!

16:22b.JOB.016.022Jer godine izbrojane navršuju se, i polazim putem odakle se neću vratiti.

17

17:1b.JOB.017.001Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.

17:2b.JOB.017.002Kod mene su rugači, i oko moje provodi noći u jadu koji mi zadaju.

17:3b.JOB.017.003Daj mi ko će jamčiti kod Tebe; ko je taj koji će se rukovati sa mnom?

17:4b.JOB.017.004Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih nećeš uzvisiti.

17:5b.JOB.017.005Ko laska prijateljima, njegovim će sinovima oči posahnuti.

17:6b.JOB.017.006Učinio je od mene priču narodima, i postao sam bubnjanje medju njima.

17:7b.JOB.017.007Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.

17:8b.JOB.017.008Začudiće se tome pravi, i bezazleni će ustati na licemere.

17:9b.JOB.017.009Ali će se pravednik držati svog puta, i ko je čistih ruku većma će ojačati.

17:10b.JOB.017.010A vi vratite se svikoliki i hodite; neću naći mudra medju vama.

17:11b.JOB.017.011Dani moji prodjoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.

17:12b.JOB.017.012Od noći načiniše dan, i svetlost je blizu mraka.

17:13b.JOB.017.013Da bih se nadao, grob će mi biti kuća; u tami ću prostreti postelju sebi.

17:14b.JOB.017.014Grobu vičem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.

17:15b.JOB.017.015I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti?

17:16b.JOB.017.016U grob će sići, počinuće sa mnom u grobu.

18

18:1b.JOB.018.001A Vildad Sušanin odgovori i reče:

18:2b.JOB.018.002Kad ćete svršiti razgovor? Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.

18:3b.JOB.018.003Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim očima?

18:4b.JOB.018.004Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoće li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?

18:5b.JOB.018.005Da, videlo bezbožnih ugasiće se, i iskra ognja njihovog neće sijati.

18:6b.JOB.018.006Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak će se njegov ugasiti u njemu.

18:7b.JOB.018.007Silni koraci njegovi stegnuće se, i oboriće ga njegova namera.

18:8b.JOB.018.008Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim i naići će na mrežu;

18:9b.JOB.018.009Uhvatiće ga zamka za petu i svladaće ga lupež.

18:10b.JOB.018.010Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.

18:11b.JOB.018.011Od svuda će ga strahote strašiti i teraće ga ustopce.

18:12b.JOB.018.012Izgladneće sila njegova, i nevolja će biti gotova uza nj.

18:13b.JOB.018.013Poješće žile kože njegove, poješće žile njegove prvenac smrti.

18:14b.JOB.018.014Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to će ga odvesti k caru strašnom.

18:15b.JOB.018.015Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov, posuće se sumporom stan njegov.

18:16b.JOB.018.016Žile će se njegove posušiti ozdo, i ozgo će se saseći grane njegove.

18:17b.JOB.018.017Spomen će njegov poginuti na zemlji, niti će mu ime biti po ulicama.

18:18b.JOB.018.018Odagnaće se iz svetlosti u mrak, i izbaciće se iz sveta.

18:19b.JOB.018.019Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.

18:20b.JOB.018.020Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeće ih strah.

18:21b.JOB.018.021Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.

19

19:1b.JOB.019.001A Jov odgovori i reče:

19:2b.JOB.019.002Dokle ćete mučiti dušu moju i satirati me rečima?

19:3b.JOB.019.003Već ste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me?

19:4b.JOB.019.004Ali ako sam doista pogrešio, pogreška će moja ostati kod mene.

19:5b.JOB.019.005Ako li se još hoćete da dižete na me i da me korite mojom sramotom,

19:6b.JOB.019.006Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene.

19:7b.JOB.019.007Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda.

19:8b.JOB.019.008Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak.

19:9b.JOB.019.009Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje.

19:10b.JOB.019.010Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo iščupao je nadanje moje.

19:11b.JOB.019.011Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je medju neprijatelje svoje.

19:12b.JOB.019.012Vojske Njegove dodjoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog.

19:13b.JOB.019.013Braću moju udaljio je od mene, i znanci moji tudje se od mene.

19:14b.JOB.019.014Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me.

19:15b.JOB.019.015Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tudjina; stranac sam u očima njihovim.

19:16b.JOB.019.016Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim.

19:17b.JOB.019.017Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje.

19:18b.JOB.019.018Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me.

19:19b.JOB.019.019Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici.

19:20b.JOB.019.020Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih.

19:21b.JOB.019.021Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene.

19:22b.JOB.019.022Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite?

19:23b.JOB.019.023O kad bi se napisale reči moje! Kad bi se stavile u knjigu!

19:24b.JOB.019.024Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!

19:25b.JOB.019.025Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom.

19:26b.JOB.019.026I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga.

19:27b.JOB.019.027Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni.

19:28b.JOB.019.028Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni.

19:29b.JOB.019.029Bojte se mača; jer je mač osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.

20

20:1b.JOB.020.001A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

20:2b.JOB.020.002Zato me misli moje nagone da odgovorim, i zato hitim.

20:3b.JOB.020.003Čuo sam ukor koji me sramoti, ali će duh iz razuma mog odgovoriti za me.

20:4b.JOB.020.004Ne znaš li da je tako od kako je veka, od kako je postavljen čovek na zemlji.

20:5b.JOB.020.005Da je slava bezbožnih za malo i radost licemerova za čas?

20:6b.JOB.020.006Da bi mu visina doprla do neba, i glava se njegova dotakla oblaka,

20:7b.JOB.020.007Nestaće ga za svagda kao kala njegovog; i koji ga videše reći će: Kuda se dede?

20:8b.JOB.020.008Kao san odleteće, i neće se naći, i iščeznuće kao noćna utvara.

20:9b.JOB.020.009Oko koje ga je gledalo neće više, niti će ga više videti mesto njegovo.

20:10b.JOB.020.010Sinovi njegovi umiljavaće se siromasima i ruke će njegove vraćati šta je oteo.

20:11b.JOB.020.011Kosti će njegove biti pune greha mladosti njegove, i oni će ležati s njim u prahu.

20:12b.JOB.020.012Ako mu je slatka u ustima zloća i krije je pod jezikom svojim,

20:13b.JOB.020.013Čuva je i ne pušta je, nego je zadržava u grlu svom,

20:14b.JOB.020.014Ipak će se jelo njegovo pretvoriti u crevima njegovim, postaće u njemu jed aspidin.

20:15b.JOB.020.015Blago što je proždrao izbljuvaće, iz trbuha njegova isteraće ga Bog.

20:16b.JOB.020.016Jed će aspidin sisati, ubiće ga jezik gujinji.

20:17b.JOB.020.017Neće videti potoka ni reka kojima teče med i maslo.

20:18b.JOB.020.018Vratiće muku, a neće je pojesti; prema blagu biće promena, i neće se radovati.

20:19b.JOB.020.019Jer je tlačio i ostavljao uboge, kuće je otimao i nije zidao.

20:20b.JOB.020.020Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni šta mu je najmilije neće sačuvati.

20:21b.JOB.020.021Ništa mu neće ostati od hrane njegove. Zato ne može dobro njegovo trajati.

20:22b.JOB.020.022Kad se ispuni izobilje njegovo, tada će biti u nevolji; sve ruke nevoljnih udariće na nj.

20:23b.JOB.020.023Kad bi napunio trbuh svoj, poslaće na nj Bog jarost gneva svog, i pustiće je kao dažd na njega i na jelo njegovo.

20:24b.JOB.020.024Kad stane bežati od oružja gvozdenog, prostreliće ga luk bronzani.

20:25b.JOB.020.025Strela puštena proći će kroz telo njegovo, i svetlo gvoždje izaći će iz žuči njegove; kad podje, obuzeće ga strahote.

20:26b.JOB.020.026Sve će tame biti sakrivene u tajnim mestima njegovim; proždreće ga oganj neraspiren, i ko ostane u šatoru njegovom zlo će mu biti.

20:27b.JOB.020.027Otkriće nebesa bezakonje njegovo, i zemlja će ustati na nj.

20:28b.JOB.020.028Otići će letina doma njegovog, rastočiće se u dan gneva njegovog.

20:29b.JOB.020.029To je deo od Boga čoveku bezbožnom i nasledstvo od Boga za besedu njegovu.

21

21:1b.JOB.021.001A Jov odgovori i reče:

21:2b.JOB.021.002Slušajte dobro reči moje, i to će mi biti od vas uteha.

21:3b.JOB.021.003Potrpite me da ja govorim, a kad izgovorim, podsmevajte mi se.

21:4b.JOB.021.004Eda li se ja čoveku tužim? I kako ne bi bio žalostan duh moj?

21:5b.JOB.021.005Pogledajte na me, i divite se, i metnite ruku na usta.

21:6b.JOB.021.006Ja kad pomislim, strah me je, i groza poduzima telo moje.

21:7b.JOB.021.007Zašto bezbožnici žive? Stare? I bogate se?

21:8b.JOB.021.008Seme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima, i natražje njihovo pred njihovim očima.

21:9b.JOB.021.009Kuće su njihove na miru bez straha, i prut Božji nije nad njima.

21:10b.JOB.021.010Bikovi njihovi skaču, i ne promašuju; krave njihove tele se, i ne jalove se.

21:11b.JOB.021.011Ispuštaju kao stado decu svoju, i sinovi njihovi poskakuju.

21:12b.JOB.021.012Podvikuju uz bubanj i uz gusle, vesele se uza sviralu.

21:13b.JOB.021.013Provode u dobru dane svoje, i za čas silaze u grob.

21:14b.JOB.021.014A Bogu kažu: Idi od nas, jer nećemo da znamo za puteve tvoje.

21:15b.JOB.021.015Šta je svemogući da mu služimo? I kakva nam je korist, da mu se molimo?

21:16b.JOB.021.016Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci; namera bezbožnička daleko je od mene.

21:17b.JOB.021.017Koliko se puta gasi žižak bezbožnički i dolazi im pogibao, deli im muke u delu svom Bog?

21:18b.JOB.021.018Bivaju kao pleva na vetru, kao prah koji raznosi vihor?

21:19b.JOB.021.019Čuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu, plaća im da osete?

21:20b.JOB.021.020Vide li svojim očima pogibao svoju, i piju li gnev Svemogućeg?

21:21b.JOB.021.021Jer šta je njima stalo do kuće njihove nakon njih, kad se broj meseca njihovih prekrati?

21:22b.JOB.021.022Eda li će Boga ko učiti mudrosti, koji sudi visokima?

21:23b.JOB.021.023Jedan umire u potpunoj sili svojoj, u miru i u sreći.

21:24b.JOB.021.024Muzilice su mu pune mleka, i kosti su mu vlažne od moždina.

21:25b.JOB.021.025A drugi umire ojadjene duše, koji nije uživao dobra.

21:26b.JOB.021.026Obojica leže u prahu, i crvi ih pokrivaju.

21:27b.JOB.021.027Eto, znam vaše misli i sudove, kojima mi činite krivo.

21:28b.JOB.021.028Jer govorite: Gde je kuća silnog, i gde je šator u kome nastavaju bezbožnici?

21:29b.JOB.021.029Niste li nikad pitali putnika? I šta vam kazaše nećete da znate,

21:30b.JOB.021.030Da se na dan pogibli ostavlja zadac, kad se pusti gnev.

21:31b.JOB.021.031Ko će ga ukoriti u oči za život njegov? I ko će mu vratiti šta je učinio?

21:32b.JOB.021.032Ali se iznosi u groblje i ostaje u gomili.

21:33b.JOB.021.033Slatke su mu grude od doline, i vuče za sobom sve ljude, a onima koji ga pretekoše nema broja.

21:34b.JOB.021.034Kako me, dakle, naprazno tešite kad u odgovorima vašim ostaje prevara?

22

22:1b.JOB.022.001A Elifas Temanac odgovori i reče:

22:2b.JOB.022.002Može li Bogu biti čovek koristan? Sam je sebi koristan čovek mudar.

22:3b.JOB.022.003Je li Svemogućem radost, ako si pravedan? Ili Mu je dobit, ako hodiš bez mane?

22:4b.JOB.022.004Hoće li te karati i ići na sud s tobom zato što te se boji?

22:5b.JOB.022.005Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima li kraja?

22:6b.JOB.022.006Jer si uzimao zalog od braće svoje nizašta, i svlačio si haljine s golih.

22:7b.JOB.022.007Umornog nisi napojio vode, i gladnome nisi dao hleba.

22:8b.JOB.022.008Zemlja je bila čoveka silnog, i ugledni je sedeo u njoj.

22:9b.JOB.022.009Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si.

22:10b.JOB.022.010Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada.

22:11b.JOB.022.011I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.

22:12b.JOB.022.012Nije li Bog na visini nebeskoj? Pogledaj gore zvezde, kako su visoko.

22:13b.JOB.022.013Ali ti kažeš: Šta zna Bog? Eda li će kroz tamu suditi?

22:14b.JOB.022.014Oblaci Ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom.

22:15b.JOB.022.015Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici,

22:16b.JOB.022.016Koji se iskoreniše pre vremena i voda se razli po temelju njihovom?

22:17b.JOB.022.017Govorahu Bogu: Idi od nas. Šta bi im učinio Svemogući?

22:18b.JOB.022.018A On im je napunio kuće dobra. Ali namera bezbožnička daleko je od mene.

22:19b.JOB.022.019Videće pravednici i radovaće se, i bezazleni podsmevaće im se.

22:20b.JOB.022.020Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždrao oganj.

22:21b.JOB.022.021Složi se s tim i pomiri se; tako će ti biti dobro.

22:22b.JOB.022.022Primi iz usta Njegovih zakon, i složi reči Njegove u srcu svom.

22:23b.JOB.022.023Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,

22:24b.JOB.022.024Tada ćeš metati po prahu zlato i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.

22:25b.JOB.022.025I Svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.

22:26b.JOB.022.026Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje.

22:27b.JOB.022.027Molićeš Mu se, i uslišiće te, i zavete svoje izvršićeš.

22:28b.JOB.022.028Šta god naumiš, izlaziće ti; i na putevima tvojim svetliće videlo.

22:29b.JOB.022.029Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: Da se podignu; i Bog će izbaviti onog ko je oborenih očiju.

22:30b.JOB.022.030Izbaviće i onog koji nije bez krivice; izbaviće ga čistotom ruku tvojih.

23

23:1b.JOB.023.001A Jov odgovori i reče:

23:2b.JOB.023.002Još je tužnjava moja odmet? A nevolja je moja teža od uzdaha mojih.

23:3b.JOB.023.003O, kad bih znao kako bih našao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,

23:4b.JOB.023.004Da razložim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,

23:5b.JOB.023.005Da znam šta bi mi odgovorio, i razumem šta bi mi rekao.

23:6b.JOB.023.006Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.

23:7b.JOB.023.007Onde bi se pravedan čovek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.

23:8b.JOB.023.008Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;

23:9b.JOB.023.009Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.

23:10b.JOB.023.010Ali On zna put moj; kad me okuša, izaći ću kao zlato.

23:11b.JOB.023.011Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zadjoh.

23:12b.JOB.023.012Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; čuvao sam reči usta Njegovih više nego svoj užitak.

23:13b.JOB.023.013Ali kad On šta naumi, ko će Ga odvratiti? Šta duša Njegova zaželi, ono čini.

23:14b.JOB.023.014I izvršiće šta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.

23:15b.JOB.023.015Zato sam se uplašio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.

23:16b.JOB.023.016Bog je rastopio srce moje, Svemogući me je uplašio.

23:17b.JOB.023.017Što ne pogiboh pre mraka? I što ne sakri mrak ispred mene?

24

24:1b.JOB.024.001Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih?

24:2b.JOB.024.002Medje pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu;

24:3b.JOB.024.003Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici;

24:4b.JOB.024.004Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi.

24:5b.JOB.024.005Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj.;

24:6b.JOB.024.006Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov;

24:7b.JOB.024.007Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi,

24:8b.JOB.024.008Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni.

24:9b.JOB.024.009Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog.

24:10b.JOB.024.010Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju.

24:11b.JOB.024.011Koji medju njihovim zidovima ulje cede i groždje u kacama gaze, podnose žedj.

24:12b.JOB.024.012Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to.

24:13b.JOB.024.013Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim.

24:14b.JOB.024.014Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež.

24:15b.JOB.024.015I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice.

24:16b.JOB.024.016Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost.

24:17b.JOB.024.017Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.

24:18b.JOB.024.018Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog.

24:19b.JOB.024.019Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike.

24:20b.JOB.024.020Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik.

24:21b.JOB.024.021Združuje s njim nerotkinju koja ne radja, i udovici ne čini dobra.

24:22b.JOB.024.022Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj.

24:23b.JOB.024.023Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute.

24:24b.JOB.024.024Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se.

24:25b.JOB.024.025Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?

25

25:1b.JOB.025.001A Vildad Sušanin odgovori i reče:

25:2b.JOB.025.002Vlast je i strah u Njega, čini mir na visinama svojim.

25:3b.JOB.025.003Vojskama Njegovim ima li broja? I koga ne obasjava videlo Njegovo?

25:4b.JOB.025.004I kako će čovek biti pravedan pred Bogom? I kako će čist biti rodjeni od žene?

25:5b.JOB.025.005Gle, ni mesec ne bi sjao, ni zvezde ne bi bile čiste pred Njim,

25:6b.JOB.025.006A kamoli čovek, crv, i sin čovečji, moljac.

26

26:1b.JOB.026.001A Jov odgovori i reče:

26:2b.JOB.026.002Kako si pomogao slabome! Kako si izbavio ruku nejaku!

26:3b.JOB.026.003Kako si svetovao onog koji je bez mudrosti i pokazao razum izobila!

26:4b.JOB.026.004Kome si govorio te reči? I čiji je duh izašao iz tebe?

26:5b.JOB.026.005I mrtve stvari stvorene su pod vodama i stanovnici njihovi.

26:6b.JOB.026.006Otkriven je pakao pred Njim, niti ima pokrivača pogibli.

26:7b.JOB.026.007On je razastro i sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o čem.

26:8b.JOB.026.008Zavezuje vode u oblacima svojim, i ne prodire se oblak pod njima.

26:9b.JOB.026.009Drži presto svoj, razapinje oblak svoj nad njim.

26:10b.JOB.026.010Medju je postavio oko vode dokle ne bude kraj svetlosti i mraku.

26:11b.JOB.026.011Stupovi nebeski tresu se i drhću od pretnje Njegove.

26:12b.JOB.026.012Silom je svojom pocepao more i razumom svojim razbio besnilo njegovo.

26:13b.JOB.026.013Duhom je svojim ukrasio nebesa, i ruka je Njegova stvorila prugu zmiju.

26:14b.JOB.026.014Gle, to su delovi puteva Njegovih; ali kako je mali deo što čusmo o Njemu? I ko će razumeti grom sile Njegove?

27

27:1b.JOB.027.001I Jov nastavi besedu svoju i reče:

27:2b.JOB.027.002Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,

27:3b.JOB.027.003Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,

27:4b.JOB.027.004Neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prevare.

27:5b.JOB.027.005Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.

27:6b.JOB.027.006Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti; neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

27:7b.JOB.027.007Neprijatelj moj biće kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.

27:8b.JOB.027.008Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog će iščupati dušu njegovu?

27:9b.JOB.027.009Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dodje nevolja?

27:10b.JOB.027.010Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme?

27:11b.JOB.027.011Učim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemogućeg ne tajim.

27:12b.JOB.027.012Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

27:13b.JOB.027.013To je deo čoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.

27:14b.JOB.027.014Ako mu se množe sinovi, množe se za mač, i natražje njegovo neće se nasititi hleba.

27:15b.JOB.027.015Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni, i udovice njihove neće plakati.

27:16b.JOB.027.016Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,

27:17b.JOB.027.017Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni.

27:18b.JOB.027.018Gradi sebi kuću kao moljac, i kao kolibu koju načini čuvar.

27:19b.JOB.027.019Bogat će umreti, a neće biti pribran; otvoriće oči a ničega neće biti.

27:20b.JOB.027.020Stignuće ga strahote kao vode; noću će ga odneti oluja.

27:21b.JOB.027.021Uzeće ga vetar istočni, i otići će; vihor će ga odneti s mesta njegovog.

27:22b.JOB.027.022To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti; on će jednako bežati od ruke Njegove.

27:23b.JOB.027.023Drugi će pljeskati rukama za njim, i zviždaće za njim s mesta njegovog.

28

28:1b.JOB.028.001Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi.

28:2b.JOB.028.002Gvoždje se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.

28:3b.JOB.028.003Mraku postavlja medju, i sve istražuje čovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.

28:4b.JOB.028.004Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom čovečjim.

28:5b.JOB.028.005Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.

28:6b.JOB.028.006U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.

28:7b.JOB.028.007Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;

28:8b.JOB.028.008Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prodje lav.

28:9b.JOB.028.009Na kremen diže ruku svoju; prevraća gore iz dna.

28:10b.JOB.028.010Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko.

28:11b.JOB.028.011Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo.

28:12b.JOB.028.012Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?

28:13b.JOB.028.013Ne zna joj čovek cene, niti se nahodi u zemlji živih.

28:14b.JOB.028.014Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.

28:15b.JOB.028.015Ne može se dati čisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.

28:16b.JOB.028.016Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.

28:17b.JOB.028.017Ne može se najednačiti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne.

28:18b.JOB.028.018Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veća nego dragom kamenju.

28:19b.JOB.028.019Ne može se s njom izjednačiti topaz etiopski, niti se može ceniti čistim zlatom.

28:20b.JOB.028.020Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?

28:21b.JOB.028.021Sakrivena je od očiju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena.

28:22b.JOB.028.022Pogibao i smrt govore: Ušima svojim čusmo slavu njenu.

28:23b.JOB.028.023Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.

28:24b.JOB.028.024Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom.

28:25b.JOB.028.025Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom,

28:26b.JOB.028.026Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj.

28:27b.JOB.028.027Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je.

28:28b.JOB.028.028A čoveku reče: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.

29

29:1b.JOB.029.001Još nastavi Jov besedu svoju i reče:

29:2b.JOB.029.002O da bih bio kao predjašnjih meseca, kao onih dana kad me Bog čuvaše,

29:3b.JOB.029.003Kad svetljaše svećom svojom nad glavom mojom, i pri videlu Njegovom hodjah po mraku,

29:4b.JOB.029.004Kako bejah za mladosti svoje, kad tajna Božija beše u šatoru mom,

29:5b.JOB.029.005Kad još beše Svemogući sa mnom, i deca moja oko mene,

29:6b.JOB.029.006Kad se trag moj oblivaše maslom, i stena mi točaše ulje potocima,

29:7b.JOB.029.007Kad izlažah na vrata kroz grad, i na ulici nameštah sebi stolicu:

29:8b.JOB.029.008Mladići videći me uklanjahu se, a starci ustajahu i stajahu,

29:9b.JOB.029.009Knezovi prestajahu govoriti i metahu ruku na usta svoja,

29:10b.JOB.029.010Upravitelji ustezahu glas svoj i jezik im prijanjaše za grlo.

29:11b.JOB.029.011Jer koje me uho čujaše, nazivaše me blaženim; i koje me oko vidjaše, svedočaše mi

29:12b.JOB.029.012Da izbavljam siromaha koji viče, i sirotu i koji nema nikog da mu pomogne;

29:13b.JOB.029.013Blagoslov onog koji propadaše dolažaše na me, i udovici srce raspevah;

29:14b.JOB.029.014U pravdu se oblačih i ona mi beše odelo, kao plašt i kao venac beše mi sud moj.

29:15b.JOB.029.015Oko bejah slepom i noga hromom.

29:16b.JOB.029.016Otac bejah ubogima, i razbirah za raspru za koju ne znah.

29:17b.JOB.029.017I razbijah kutnjake nepravedniku, i iz zuba mu istrzah grabež.

29:18b.JOB.029.018Zato govorah: U svom ću gnezdu umreti, i biće mi dana kao peska.

29:19b.JOB.029.019Koren moj pružaše se kraj vode, rosa bivaše po svu noć na mojim granama.

29:20b.JOB.029.020Slava moja podmladjivaše se u mene, i luk moj u ruci mojoj ponavljaše se.

29:21b.JOB.029.021Slušahu me i čekahu, i ćutahu na moj savet.

29:22b.JOB.029.022Posle mojih reči niko ne progovaraše, tako ih natapaše beseda moja.

29:23b.JOB.029.023Jer me čekahu kao dažd, i usta svoja otvarahu kao na pozni dažd.

29:24b.JOB.029.024Kad bih se nasmejao na njih, ne verovahu, i sjajnost lica mog ne razgonjahu.

29:25b.JOB.029.025Kad bih otišao k njima, sedah u začelje, i bejah kao car u vojsci, kad teši žalosne.

30

30:1b.JOB.030.001A sada smeju mi se mladji od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.

30:2b.JOB.030.002A na šta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima beše propala starost.

30:3b.JOB.030.003Od siromaštva i gladi samoćavahu bežeći od suva, mračna, pusta i opustošena mesta;

30:4b.JOB.030.004Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korenje beše im hrana.

30:5b.JOB.030.005Izmedju ljudi behu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežom.

30:6b.JOB.030.006Življahu po strašnim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.

30:7b.JOB.030.007Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.

30:8b.JOB.030.008Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.

30:9b.JOB.030.009I njima sam sada pesma, i postah im priča.

30:10b.JOB.030.010Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.

30:11b.JOB.030.011Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.

30:12b.JOB.030.012S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.

30:13b.JOB.030.013Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.

30:14b.JOB.030.014Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.

30:15b.JOB.030.015Strahote navališe na me, i kao vetar teraju dušu moju, i kao oblak prodje sreća moja.

30:16b.JOB.030.016I sada se duša moja razliva u meni, stigoše me dani mučni.

30:17b.JOB.030.017Noću probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.

30:18b.JOB.030.018Od teške sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.

30:19b.JOB.030.019Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.

30:20b.JOB.030.020Vičem k Tebi, a Ti me ne slušaš; stojim pred Tobom, a Ti ne gledaš na me.

30:21b.JOB.030.021Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.

30:22b.JOB.030.022Podižeš me u vetar, posadjuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.

30:23b.JOB.030.023Jer znam da ćeš me odvesti na smrt i u dom odredjeni svima živima.

30:24b.JOB.030.024Ali neće pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neće vikati.

30:25b.JOB.030.025Nisam li plakao radi onog koji beše u zlu? Nije li duša moja žalosna bivala radi ubogog?

30:26b.JOB.030.026Kad se dobru nadah, dodje mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dodje mrak.

30:27b.JOB.030.027Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mučni.

30:28b.JOB.030.028Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vičem u zboru.

30:29b.JOB.030.029Brat postah zmajevima i drug sovama.

30:30b.JOB.030.030Pocrnela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.

30:31b.JOB.030.031Gusle se moje pretvoriše u zapevku, i svirala moja u plač.

31

31:1b.JOB.031.001Veru učinih sa očima svojim, pa kako bih pogledao na devojku?

31:2b.JOB.031.002Jer kakav je deo od Boga odozgo? I kakvo nasledstvo od Svemogućeg s visine?

31:3b.JOB.031.003Nije li pogibao nevaljalom i čudo onima koji čine bezakonje?

31:4b.JOB.031.004Ne vide li On puteve moje, i sve korake moje ne broji li?

31:5b.JOB.031.005Ako hodih s lažju ili ako pohita noga moja na prevaru,

31:6b.JOB.031.006Neka me izmeri na merilima pravim, i neka Bog pozna dobrotu moju.

31:7b.JOB.031.007Ako su koraci moji zašli s puta, i ako je za očima mojim pošlo srce moje, i za ruke moje prionulo šta god,

31:8b.JOB.031.008Neka ja sejem a drugi jede, i neka se iskorene izdanci moji.

31:9b.JOB.031.009Ako se zanelo srce moje za kojom ženom, i ako sam vrebao na vratima bližnjeg svog,

31:10b.JOB.031.010Neka drugom melje žena moja, i neka se drugi nad njom povijaju.

31:11b.JOB.031.011Jer je to grdilo i bezakonje za sudije.

31:12b.JOB.031.012Jer bi to bio oganj koji bi proždirao do uništenja, i svu bi moju letinu iskorenio.

31:13b.JOB.031.013Ako nisam hteo doći na sud sa slugom svojim ili sa sluškinjom svojom, kad bi se tužili na mene;

31:14b.JOB.031.014Jer šta bih činio kad bi se Bog podigao, i kad bi potražio, šta bih Mu odgovorio?

31:15b.JOB.031.015Koji je mene stvorio u utrobi, nije li stvorio i njega? Nije li nas On isti sazdao u materici?

31:16b.JOB.031.016Ako sam odbio siromasima želju njihovu, i oči udovici zamutio,

31:17b.JOB.031.017I ako sam zalogaj svoj sam jeo, a nije ga jela i sirota,

31:18b.JOB.031.018Jer je od mladosti moje rasla sa mnom kao kod oca, i od utrobe matere svoje vodao sam je;

31:19b.JOB.031.019Ako sam gledao koga gde gine nemajući haljine, i siromaha gde se nema čime pokriti,

31:20b.JOB.031.020Ako me nisu blagosiljala bedra njegova što se runom ovaca mojih utoplio,

31:21b.JOB.031.021Ako sam izmahnuo rukom na sirotu, kad videh na vratima pomoć svoju,

31:22b.JOB.031.022Neka mi ispadne rame iz pleća, i ruka moja neka se otkine iz zgloba.

31:23b.JOB.031.023Jer sam se bojao pogibli od Boga, kog veličanstvu ne bih odoleo.

31:24b.JOB.031.024Ako sam polagao na zlato nadanje svoje, ili čistom zlatu govorio: Uzdanico moja!

31:25b.JOB.031.025Ako sam se veselio što mi je imanje veliko i što mnogo stiče ruka moja,

31:26b.JOB.031.026Ako sam gledao na sunce, kad sjaje, i na mesec kad ponosito hodi,

31:27b.JOB.031.027I srce se moje potajno prevarilo i ruku moju poljubila usta moja,

31:28b.JOB.031.028I to bi bilo bezakonje za sudije, jer bih se odrekao Boga ozgo;

31:29b.JOB.031.029Ako sam se radovao nesreći nenavidnika svog, i ako sam zaigrao kada ga je zlo zadesilo,

31:30b.JOB.031.030Jer ne dadoh jeziku svom da greši tražeći dušu njegovu s proklinjanjem;

31:31b.JOB.031.031Ako ne govorahu domašnji moji: Ko bi nam dao meso njegovo? Ne možemo se ni najesti;

31:32b.JOB.031.032Stranac nije noćivao napolju; vrata svoja otvarao sam putniku;

31:33b.JOB.031.033Ako sam, kao što čine ljudi, tajio prestupe svoje i krio svoje bezakonje u svojim nedrima,

31:34b.JOB.031.034Ako sam i mogao plašiti veliko mnoštvo, ipak od najmanjeg u domu beše me strah; zato ćutah i ne odlažah od vrata.

31:35b.JOB.031.035O da bih imao koga da me sasluša! Gle, želja je moja da mi Svemogući odgovori i suparnik moj da mi napiše knjigu.

31:36b.JOB.031.036Nosio bih je na ramenu svom, vezao bih je sebi kao venac,

31:37b.JOB.031.037Broj koraka svojih kazao bih Mu, kao knez pristupio bih k Njemu.

31:38b.JOB.031.038Ako je na me vikala moja zemlja, i brazde njene plakale,

31:39b.JOB.031.039Ako sam jeo rod njen bez novaca i dosadjivao duši gospodara njenih,

31:40b.JOB.031.040Mesto pšenice neka mi radja trnje, i mesto ječma kukolj. Svršiše se reči Jovove.

32

32:1b.JOB.032.001Tada prestaše ona tri čoveka odgovarati Jovu, jer se činjaše da je pravedan.

32:2b.JOB.032.002A Elijuj, sin Varahilov od Vuza, roda Ramovog, razgnevi se na Jova što se sam gradjaše pravedniji od Boga;

32:3b.JOB.032.003I na tri prijatelja njegova razgnevi se što ne nadjoše odgovora i opet osudjivahu Jova.

32:4b.JOB.032.004Jer Elijuj čekaše dokle oni govorahu s Jovom, jer behu stariji od njega.

32:5b.JOB.032.005Pa kad vide Elijuj da nema odgovora u ustima ona tri čoveka, raspali se gnev njegov.

32:6b.JOB.032.006I progovori Elijuj sin Varahilov od Vuza, i reče: Ja sam najmladji, a vi ste starci, zato se bojah i ne smeh vam kazati šta mislim.

32:7b.JOB.032.007Mišljah: neka govori starost, i mnoge godine neka objave mudrost.

32:8b.JOB.032.008Ali je duh u ljudima, i Duh Svemogućeg urazumljuje ih.

32:9b.JOB.032.009Veliki nisu svagda mudri, i starci ne znaju svagda šta je pravo.

32:10b.JOB.032.010Zato velim: poslušaj me da kažem i ja kako mislim.

32:11b.JOB.032.011Eto, čekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izvidjaste besedu.

32:12b.JOB.032.012Pazio sam, ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove reči.

32:13b.JOB.032.013Može biti da ćete reći: Nadjosmo mudrost, Bog će ga oboriti, ne čovek.

32:14b.JOB.032.014Nije na me upravio besede, ni ja mu neću odgovarati vašim rečima.

32:15b.JOB.032.015Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je reči.

32:16b.JOB.032.016Čekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.

32:17b.JOB.032.017Odgovoriću i ja za se, kazaću i ja kako mislim.

32:18b.JOB.032.018Jer sam pun reči, tesno je duhu u meni.

32:19b.JOB.032.019Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov meh.

32:20b.JOB.032.020Govoriću da odahnem, otvoriću usne svoje, i odgovoriću.

32:21b.JOB.032.021Neću gledati ko je ko, i čoveku ću govoriti bez laskanja.

32:22b.JOB.032.022Jer ne umem laskati; odmah bi me uzeo Tvorac moj.

33

33:1b.JOB.033.001Čuj dakle, Jove, besedu moju, i slušaj sve reči moje.

33:2b.JOB.033.002Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.

33:3b.JOB.033.003Po pravom srcu mom biće reči moje, i misao čistu izreći će usne moje.

33:4b.JOB.033.004Duh Božji stvorio me je, i dah Svemogućega dao mi je život.

33:5b.JOB.033.005Ako možeš, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.

33:6b.JOB.033.006Evo, ja ću biti mesto Boga, kao što si rekao; od kala sam načinjen i ja.

33:7b.JOB.033.007Eto, strah moj neće te strašiti, i ruka moja neće te tištati.

33:8b.JOB.033.008Rekao si, dakle, preda mnom, i čuo sam glas tvojih reči:

33:9b.JOB.033.009Čist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.

33:10b.JOB.033.010Evo, traži zadevicu sa mnom, drži me za svog neprijatelja.

33:11b.JOB.033.011Meće u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.

33:12b.JOB.033.012Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veći od čoveka.

33:13b.JOB.033.013Zašto se preš s Njim, što za sva dela svoja ne odgovara?

33:14b.JOB.033.014Jedan put govori Bog i dva puta; ali čovek ne pazi.

33:15b.JOB.033.015U snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,

33:16b.JOB.033.016Tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava,

33:17b.JOB.033.017Da bi odvratio čoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;

33:18b.JOB.033.018Da bi sačuvao dušu njegovu od jame, i život njegov da ne naidje na mač.

33:19b.JOB.033.019I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove teškom bolešću.

33:20b.JOB.033.020Tako da se životu njegovom gadi hleb i duši njegovoj jelo najmilije;

33:21b.JOB.033.021Nestaje tela njegovog na očigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,

33:22b.JOB.033.022I duša se njegova približava grobu, i život njegov smrti.

33:23b.JOB.033.023Ako ima glasnika, tumača, jednog od hiljade, koji bi kazao čoveku dužnost njegovu,

33:24b.JOB.033.024Tada će se smilovati na nj, i reći će: Izbavi ga da ne otide u grob; našao sam otkup.

33:25b.JOB.033.025I podmladiće se telo njegovo kao u deteta, i povratiće se na dane mladosti svoje,

33:26b.JOB.033.026Moliće se Bogu, i pomilovaće ga, i gledaće lice njegovo radujući se, i vratiće čoveku po pravdi njegovoj.

33:27b.JOB.033.027Gledajući ljudi reći će: Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomože.

33:28b.JOB.033.028On izbavi dušu moju da ne otide u jamu, i život moj da gleda svetlost.

33:29b.JOB.033.029Gle, sve ovo čini Bog dva puta i tri puta čoveku,

33:30b.JOB.033.030Da bi povratio dušu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost živih.

33:31b.JOB.033.031Pazi, Jove, slušaj me, ćuti, da ja govorim.

33:32b.JOB.033.032Ako imaš šta reći, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;

33:33b.JOB.033.033Ako li ne, slušaj ti mene; ćuti, i naučiću te mudrosti.

34

34:1b.JOB.034.001Još govori Elijuj i reče:

34:2b.JOB.034.002Čujte, mudri, besedu moju, i razumni poslušajte me.

34:3b.JOB.034.003Jer uho poznaje besedu kao što grlo kuša jelo.

34:4b.JOB.034.004Razaberimo šta je pravo, izvidimo medju sobom šta je dobro.

34:5b.JOB.034.005Jer Jov reče: Pravedan sam, a Bog odbaci moju pravdu.

34:6b.JOB.034.006Hoću li lagati za svoju pravdu? Strela je moja smrtna, a bez krivice.

34:7b.JOB.034.007Koji je čovek kao Jov da kao vodu pije podsmeh?

34:8b.JOB.034.008I da se druži s onima koji čine bezakonje, i da hodi s bezbožnim ljudima?

34:9b.JOB.034.009Jer reče: Ne pomaže čoveku da ugadja Bogu.

34:10b.JOB.034.010Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloća i nepravda od Svemogućeg.

34:11b.JOB.034.011Jer po delu plaća čoveku i daje svakom da nadje prema putu svom.

34:12b.JOB.034.012Doista Bog ne radi zlo i Svemogući ne izvrće pravde.

34:13b.JOB.034.013Ko Mu je predao zemlju? I ko je uredio vasiljenu?

34:14b.JOB.034.014Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;

34:15b.JOB.034.015Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah.

34:16b.JOB.034.016Ako si, dakle, razuman, čuj ovo: slušaj glas reči mojih.

34:17b.JOB.034.017Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu? Hoćeš li osuditi onog koji je najpravedniji?

34:18b.JOB.034.018Kaže li se caru: Nitkove! I knezovima: Bezbožnici?

34:19b.JOB.034.019A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su, niti u Njega vredi više bogati od siromaha, jer su svi delo ruku Njegovih.

34:20b.JOB.034.020Umiru za čas, i u po noći uskoleba se narod i propadne, i odnese se jaki bez ruke ljudske.

34:21b.JOB.034.021Jer su oči Njegove obraćene na puteve čovečije i vidi sve korake njegove.

34:22b.JOB.034.022Nema mraka ni sena smrtnoga gde bi se sakrili koji čine bezakonje.

34:23b.JOB.034.023Jer nikome ne odgadja kad dodje da se sudi s Bogom.

34:24b.JOB.034.024Satire jake nedokučivo, i postavlja druge na njihovo mesto.

34:25b.JOB.034.025Jer zna dela njihova, i dok obrati noć, satru se.

34:26b.JOB.034.026Kao bezbožne razbija ih na vidiku.

34:27b.JOB.034.027Jer odstupiše od Njega i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;

34:28b.JOB.034.028Te dodje do Njega vika siromahova, i ču viku nevoljnih.

34:29b.JOB.034.029Kad On umiri, ko će uznemiriti? I kad On sakrije lice, ko će Ga videti? I to biva i narodu i čoveku.

34:30b.JOB.034.030Da ne bi carovao licemer, da ne bi bilo zamke narodu.

34:31b.JOB.034.031Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam, neću više grešiti.

34:32b.JOB.034.032A šta ne vidim, Ti me nauči; ako sam činio nepravdu, neću više.

34:33b.JOB.034.033Eda li će po tebi plaćati, jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On? Ako znaš šta, govori.

34:34b.JOB.034.034Ljudi će razumni sa mnom kazati, i mudar će čovek pristati,

34:35b.JOB.034.035Da Jov ne govori razumno, i da reči njegove nisu mudre.

34:36b.JOB.034.036Oče moj, neka se Jov iskuša do kraja, što odgovara kao zli ljudi.

34:37b.JOB.034.037Jer domeće na greh svoj bezakonje, pljeska rukama medju nama, i mnogo govori na Boga.

35

35:1b.JOB.035.001Još govori Elijuj i reče:

35:2b.JOB.035.002Misliš li da si pravo rekao: Moja je pravda veća od Božije?

35:3b.JOB.035.003Jer si rekao: Šta će mi pomoći, kakva će mi biti korist, da ne grešim?

35:4b.JOB.035.004Ja ću odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.

35:5b.JOB.035.005Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.

35:6b.JOB.035.006Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti? Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?

35:7b.JOB.035.007Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati? Ili šta će primiti iz ruke tvoje?

35:8b.JOB.035.008Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća, i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.

35:9b.JOB.035.009Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;

35:10b.JOB.035.010A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj, koji daje pesmu noću;

35:11b.JOB.035.011Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog, i mudriji od ptica nebeskih.

35:12b.JOB.035.012Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.

35:13b.JOB.035.013Jer Bog ne sluša taštinu, i Svemogući ne gleda na nju.

35:14b.JOB.035.014A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to. Pred Njim je sud; čekaj Ga.

35:15b.JOB.035.015A sada čim te gnev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si učinio;

35:16b.JOB.035.016Zato Jov na prazno otvara usta svoja, i bezumno umnožava reči.

36

36:1b.JOB.036.001Još govori Elijuj i reče:

36:2b.JOB.036.002Potrpi me malo, i pokazaću ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.

36:3b.JOB.036.003Počeću izdaleka besedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

36:4b.JOB.036.004Doista, neće biti lažne reči moje, kod tebe je koji pravo misli.

36:5b.JOB.036.005Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.

36:6b.JOB.036.006Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima čini pravdu.

36:7b.JOB.036.007Ne odvraća od pravednika očiju svojih, nego još s carevima na presto posadjuje ih na vek, te se uzvišuju.

36:8b.JOB.036.008Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljničkim,

36:9b.JOB.036.009Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.

36:10b.JOB.036.010I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.

36:11b.JOB.036.011Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.

36:12b.JOB.036.012Ako li ne poslušaju, ginu od mača i umiru s bezumlja.

36:13b.JOB.036.013A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

36:14b.JOB.036.014Umire u mladosti duša njihova i život njihov medju kurvama.

36:15b.JOB.036.015Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.

36:16b.JOB.036.016Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosadjuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

36:17b.JOB.036.017Ali si zaslužio sud bezbožnički; i sud i pravda snadje te.

36:18b.JOB.036.018Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.

36:19b.JOB.036.019Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

36:20b.JOB.036.020Ne uzdiši za noću u koju narodi odlaze na svoje mesto.

36:21b.JOB.036.021Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.

36:22b.JOB.036.022Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao On?

36:23b.JOB.036.023Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

36:24b.JOB.036.024Opominji se da veličaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.

36:25b.JOB.036.025Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.

36:26b.JOB.036.026Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

36:27b.JOB.036.027Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

36:28b.JOB.036.028Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.

36:29b.JOB.036.029I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?

36:30b.JOB.036.030Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?

36:31b.JOB.036.031Time sudi narodima, daje hrane izobila.

36:32b.JOB.036.032Rukama zaklanja svetlost, i naredjuje koga da srete,

36:33b.JOB.036.033Javljajući prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.

37

37:1b.JOB.037.001I od toga drhće srce moje, i odskače sa svog mesta.

37:2b.JOB.037.002Slušajte dobro gromovni glas Njegov i govor što izlazi iz usta Njegovih.

37:3b.JOB.037.003Pod sva nebesa pušta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.

37:4b.JOB.037.004Za njom riče grom, grmi glasom veličanstva svog, niti šta odgadja kad se čuje glas Njegov.

37:5b.JOB.037.005Divno Bog grmi glasom svojim, čini stvari velike, da ih ne možemo razumeti.

37:6b.JOB.037.006Govori snegu: Padni na zemlju; i daždu sitnom i daždu silnom.

37:7b.JOB.037.007Zapečaćava ruku svakom čoveku, da pozna sve poslenike svoje.

37:8b.JOB.037.008Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

37:9b.JOB.037.009S juga dolazi oluja, i sa severa zima.

37:10b.JOB.037.010Od dihanja Božijeg postaje led, i široke vode stiskaju se.

37:11b.JOB.037.011I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetlošću svojom.

37:12b.JOB.037.012I on se obrće i tamo i amo po volji Njegovoj da čini sve što mu zapovedi po vasiljenoj.

37:13b.JOB.037.013Čini da se nadje ili za kar ili za zemlju ili za dobročinstvo.

37:14b.JOB.037.014Čuj to, Jove, stani i gledaj čudesa Božija.

37:15b.JOB.037.015Znaš li kako ih On uredjuje i kako sija svetlošću iz oblaka svog?

37:16b.JOB.037.016Znaš li kako vise oblaci? Znaš li čudesa Onog koji je savršen u svakom znanju?

37:17b.JOB.037.017Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?

37:18b.JOB.037.018Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

37:19b.JOB.037.019Nauči nas šta ćemo Mu reći; ne možemo od tame govoriti po redu.

37:20b.JOB.037.020Hoće li Mu ko pripovediti šta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

37:21b.JOB.037.021Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, pošto vetar prodje i očisti ga;

37:22b.JOB.037.022Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

37:23b.JOB.037.023Svemoguć je, ne možemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muči.

37:24b.JOB.037.024Zato Ga se boje ljudi: Ne može Ga videti nikakav mudrac.

38

38:1b.JOB.038.001Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:

38:2b.JOB.038.002Ko je to što zamračuje savet rečima nerazumno?

38:3b.JOB.038.003Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj.

38:4b.JOB.038.004Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman.

38:5b.JOB.038.005Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje?

38:6b.JOB.038.006Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?

38:7b.JOB.038.007Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu.

38:8b.JOB.038.008Ili ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe izidje?

38:9b.JOB.038.009Kad ga odeh oblakom i povih tamom;

38:10b.JOB.038.010Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prevornice i vrata;

38:11b.JOB.038.011I rekoh: Dovde ćeš dolaziti, a dalje nećeš, i tu će se ustavljati ponositi valovi tvoji.

38:12b.JOB.038.012Jesi li svog veka zapovedio jutru, pokazao zori mesto njeno,

38:13b.JOB.038.013Da se uhvati zemlji za krajeve, i da se rasteraju s nje bezbožnici,

38:14b.JOB.038.014Da se ona promeni kao blato pečatno, a oni da stoje kao haljina,

38:15b.JOB.038.015Da se oduzme bezbožnicima svetlost njihova i ruka podignuta da se slomi?

38:16b.JOB.038.016Jesi li dolazio do dubina morskih? I po dnu propasti jesi li hodio?

38:17b.JOB.038.017Jesu li ti se otvorila vrata smrtna, i vrata sena smrtnog jesi li video?

38:18b.JOB.038.018Jesi li sagledao širinu zemaljsku? Kaži, ako znaš sve to.

38:19b.JOB.038.019Koji je put k stanu svetlosti? I gde je mesto tami,

38:20b.JOB.038.020Da bi je uzeo i odveo do medje njene, i znao staze k domu njenom?

38:21b.JOB.038.021Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik.

38:22b.JOB.038.022Jesi li ulazio u riznice snežne? Ili riznice gradne jesi li video,

38:23b.JOB.038.023Koje čuvam za vreme nevolje, za dan boja i rata?

38:24b.JOB.038.024Kojim se putem deli svetlost i ustoka se razilazi po zemlji?

38:25b.JOB.038.025Ko je razdelio jazove povodnju i put svetlici gromovnoj?

38:26b.JOB.038.026Da bi išao dažd na zemlju gde nema nikoga, i na pustinju gde nema čoveka,

38:27b.JOB.038.027Da napoji pusta i nerodna mesta, i učini da raste trava zelena.

38:28b.JOB.038.028Ima li dažd oca? Ili ko je rodio kaplje rosne?

38:29b.JOB.038.029Iz čije je utrobe izašao led, i ko je rodio slanu nebesku,

38:30b.JOB.038.030Da se vode skrivaju i postaju kao kamen i krajevi propasti srastaju?

38:31b.JOB.038.031Možeš li svezati miline vlašićima? Ili svezu štapima razrešiti?

38:32b.JOB.038.032Možeš li izvesti južne zvezde na vreme? Ili kola sa zvezdama njihovim hoćeš li voditi?

38:33b.JOB.038.033Znaš li red nebeski? Možeš li ti uredjivati vladu njegovu na zemlji?

38:34b.JOB.038.034Možeš li dignuti glas svoj do oblaka da bi te mnoštvo vode pokrilo?

38:35b.JOB.038.035Možeš li pustiti munje da idu, i da ti kažu: Evo nas?

38:36b.JOB.038.036Ko je metnuo čoveku u srce mudrost? Ili ko je dao duši razum?

38:37b.JOB.038.037Ko će izbrojati oblake mudrošću, i mehove nebeske ko će izliti,

38:38b.JOB.038.038Da se raskvašen prah zgusne i grude se slepe?

38:39b.JOB.038.039

38:40b.JOB.038.040

38:41b.JOB.038.041

39

39:1b.JOB.039.001Loviš li ti lavu lov? I lavićima trbuh puniš,

39:2b.JOB.039.002Kad leže u pećinama i vrebaju u zaklonu svom?

39:3b.JOB.039.003Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k Bogu i lutaju nemajući šta jesti?

39:4b.JOB.039.004Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu?

39:5b.JOB.039.005Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu?

39:6b.JOB.039.006Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova?

39:7b.JOB.039.007Kako jača mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraća se k njima?

39:8b.JOB.039.008Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio?

39:9b.JOB.039.009Kome odredih pustinju za kuću i za stan slatinu.

39:10b.JOB.039.010On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove.

39:11b.JOB.039.011Šta nalazi u gorama, ono mu je pića, i traži svaku zelen.

39:12b.JOB.039.012Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noćivao za jaslama tvojim?

39:13b.JOB.039.013Možeš li vezati užem jednoroga da ore? Hoće li vlačiti brazde za tobom?

39:14b.JOB.039.014Hoćeš li se osloniti na nj što mu je snaga velika? I ostaviti na njemu svoj posao?

39:15b.JOB.039.015Hoćeš li se pouzdati u nj da će ti svesti letinu i na gumno tvoje složiti?

39:16b.JOB.039.016Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju?

39:17b.JOB.039.017Koji snese na zemlji jajca svoja, i ostavi ih da ih prah greje?

39:18b.JOB.039.018I ne misli da će ih noga razbiti i zver poljska zgaziti;

39:19b.JOB.039.019Nemilostiv je ptićima svojim kao da nisu njegovi, i da mu trud ne bude uzalud ne boji se.

39:20b.JOB.039.020Jer mu Bog nije dao mudrosti niti mu je udelio razuma.

39:21b.JOB.039.021Kad se podigne u vis, smeje se konju i konjiku.

39:22b.JOB.039.022Jesi li ti dao konju jačinu? Jesi li ti okitio vrat njegov rzanjem?

39:23b.JOB.039.023Hoćeš li ga poplašiti kao skakavca? Frkanje nozdrva njegovih strašno je;

39:24b.JOB.039.024Kopa zemlju, veseo je od sile, ide na susret oružju;

39:25b.JOB.039.025Smeje se strahu i ne plaši se niti uzmiče ispred mača;

39:26b.JOB.039.026Kad zvekće nad njim tul i seva koplje i sulica;

39:27b.JOB.039.027Od nemirnoće i ljutine kopa zemlju, i ne može da stoji kad truba zatrubi.

39:28b.JOB.039.028Kad truba zatrubi, on vrišti, iz daleka čuje boj, viku vojvoda i poklič.

39:29b.JOB.039.029Eda li po tvom razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug?

39:30b.JOB.039.030Eda li se na tvoju zapovest diže u vis orao, i na visini vije gnezdo? (39:31) Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu. (39:32) Odatle gleda hrane, daleko mu vide oči. (39:33) I ptići njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on. (39:34) I tako odgovarajući Gospod Jovu reče: (39:35) Ko se prepire s Bogom, hoće li ga učiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to. (39:36) Tada Jov odgovori Gospodu i reče: (39:37) Gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio? Mećem ruku svoju na usta svoja. (39:38) Jednom govorih, ali neću odgovarati; i drugom, ali neću više.

40

40:1b.JOB.040.001A Gospod opet odgovarajući Jovu iz vihora reče:

40:2b.JOB.040.002Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj.

40:3b.JOB.040.003Hoćeš li ti uništiti moj sud? Hoćeš li mene osuditi da bi sebe opravdao?

40:4b.JOB.040.004Je li u tebe mišica kao u Boga? Grmiš li glasom kao On?

40:5b.JOB.040.005Okiti se sada čašću i veličanstvom, u slavu i krasotu obuci se.

40:6b.JOB.040.006Prospi jarost gneva svog, i pogledaj sve ponosite, i obori ih.

40:7b.JOB.040.007Pogledaj sve ponosite, i ponizi ih, i potri bezbožnike na mestu njihovom.

40:8b.JOB.040.008Zatrpaj ih sve u prah, i poveži im lice na skrivenom mestu.

40:9b.JOB.040.009Tada ću te i ja hvaliti da te čuva desnica tvoja.

40:10b.JOB.040.010A gle, slon, kog sam stvorio s tobom, jede travu kao vo;

40:11b.JOB.040.011Gle, snaga mu je u bedrima njegovim, i sila mu je u pupku trbuha njegovog;

40:12b.JOB.040.012Diže rep svoj kao kedar, žile od jaja njegovih spletene su kao grane;

40:13b.JOB.040.013Kosti su mu kao cevi bronzane, zglavci kao poluge gvozdene.

40:14b.JOB.040.014On je prvo izmedju dela Božijih, Tvorac njegov dao mu je mač.

40:15b.JOB.040.015Gore nose mu piću, i sve zverje poljsko igra se onde.

40:16b.JOB.040.016U hladu leže, u gustoj trsci i glibu.

40:17b.JOB.040.017Granata drveta zaklanjaju ga senom svojim, i opkoljavaju ga vrbe na potocima.

40:18b.JOB.040.018Gle, ustavlja reku da ne teče, uzda se da će ispiti Jordan gubicom svojom.

40:19b.JOB.040.019Hoće li ga ko uhvatiti na oči njegove? Zamku mu provući kroz nos?

40:20b.JOB.040.020Hoćeš li udicom izvući krokodila ili užem podvezati mu jezik?

40:21b.JOB.040.021Hoćeš li mu provući situ kroz nos? Ili mu šiljkom provrteti čeljusti?

40:22b.JOB.040.022Hoće li te mnogo moliti, ili će ti laskati?

40:23b.JOB.040.023Hoće li učiniti veru s tobom da ga uzmeš da ti bude sluga do veka?

40:24b.JOB.040.024Hoćeš li se igrati s njim kao s pticom, ili ćeš ga vezati devojkama svojim? (40:25) Hoće li se njim častiti drugovi? Razdeliti ga medju trgovce? (40:26) Hoćeš li mu napuniti kožu šiljcima i glavu ostvama? (40:27) Digni na nj ruku svoju; nećeš više pominjati boja. (40:28) Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo ugleda čovek, ne pada li?

41

41:1b.JOB.041.001Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko će stati preda me?

41:2b.JOB.041.002Ko mi je pre dao šta, da mu vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je.

41:3b.JOB.041.003Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.

41:4b.JOB.041.004Ko će mu uzgrnuti gornju odeću? K čeljustima njegovim ko će pristupiti?

41:5b.JOB.041.005Vrata grla njegovog ko će otvoriti? Strah je oko zuba njegovih.

41:6b.JOB.041.006Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

41:7b.JOB.041.007Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi medju njih.

41:8b.JOB.041.008Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.

41:9b.JOB.041.009Kad kiha kao da munja seva, a oči su mu kao trepavice u zore.

41:10b.JOB.041.010Iz usta mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču.

41:11b.JOB.041.011Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla.

41:12b.JOB.041.012Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.

41:13b.JOB.041.013U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.

41:14b.JOB.041.014Udi mesa njegovog spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmiče se.

41:15b.JOB.041.015Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.

41:16b.JOB.041.016Kad se digne, drhću junaci, i od straha očišćaju se od greha svojih.

41:17b.JOB.041.017Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop.

41:18b.JOB.041.018Njemu je gvoždje kao pleva, a bronza kao trulo drvo.

41:19b.JOB.041.019Neće ga poterati strela, kamenje iz praće njemu je kao slamka;

41:20b.JOB.041.020Kao slama su mu ubojne sprave, i smeje se bačenom koplju.

41:21b.JOB.041.021Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.

41:22b.JOB.041.022Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.

41:23b.JOB.041.023Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana osedela.

41:24b.JOB.041.024Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.

41:25b.JOB.041.025Šta je god visoko prezire, car je nad svim zverjem.

41:26b.JOB.041.026

41:27b.JOB.041.027

41:28b.JOB.041.028

41:29b.JOB.041.029

41:30b.JOB.041.030

41:31b.JOB.041.031

41:32b.JOB.041.032

41:33b.JOB.041.033

41:34b.JOB.041.034

42

42:1b.JOB.042.001Tada Jov odgovori Gospodu i reče:

42:2b.JOB.042.002Znam da sve možeš, i da se ne može smesti šta naumiš.

42:3b.JOB.042.003Ko je to što zamračuje savet nerazumno? Zato kažem da nisam razumevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati.

42:4b.JOB.042.004Slušaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kaži mi.

42:5b.JOB.042.005Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi.

42:6b.JOB.042.006Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu.

42:7b.JOB.042.007A kad Gospod izgovori one reči Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

42:8b.JOB.042.008Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

42:9b.JOB.042.009I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.

42:10b.JOB.042.010I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.

42:11b.JOB.042.011I dodjoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi predjašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.

42:12b.JOB.042.012I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.

42:13b.JOB.042.013I imaše sedam sinova i tri kćeri.

42:14b.JOB.042.014I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha.

42:15b.JOB.042.015I ne nahodjaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade nasledstvo medju braćom njihovom.

42:16b.JOB.042.016I posle požive Jov sto i četrdeset godina, i vide sinove i unuke do četvrtog kolena.

42:17b.JOB.042.017I umre Jov star i sit života.