2 Chronicles (Serbian)

1

1:1b.2CH.001.001I Solomun sin Davidov utvrdi se u carstvu svom, i Gospod Bog njegov beše s njim, i uzvisi ga veoma.

1:2b.2CH.001.002I Solomun reče svemu Izrailju, hiljadnicima i stotinicima i sudijama i svim knezovima svega Izrailja, glavarima domova otačkih,

1:3b.2CH.001.003Te otidoše, Solomun i sav zbor s njim, na visinu koja beše u Gavaonu; jer onde beše šator od sastanka Božjeg, koji načini Mojsije, sluga Gospodnji, u pustinji.

1:4b.2CH.001.004A kovčeg Božji beše preneo David iz Kirijat-Jarima na mesto koje mu spremi David; jer mu razape šator u Jerusalimu.

1:5b.2CH.001.005I oltar bronzani koji načini Veseleilo, sin Urija sina Orovog, beše onde pred šatorom Gospodnjim. I potraži Ga Solomun i sav zbor.

1:6b.2CH.001.006I prinese Solomun onde pred Gospodom na oltaru bronzanom, koji beše pred šatorom od sastanka, prinese na njemu hiljadu žrtava paljenica.

1:7b.2CH.001.007Onu noć javi se Bog Solomunu i reče mu: Išti šta hoćeš da ti dam.

1:8b.2CH.001.008A Solomun reče Bogu: Ti si učinio veliku milost Davidu ocu mom i postavio si mene carem na njegovo mesto.

1:9b.2CH.001.009Neka dakle, Gospode Bože, bude tvrda reč Tvoja, koju si rekao Davidu ocu mom, jer si me postavio carem nad narodom kog ima mnogo kao praha na zemlji.

1:10b.2CH.001.010Zato daj mi mudrost i znanje da polazim pred narodom ovim i dolazim, jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?

1:11b.2CH.001.011Tada reče Bog Solomunu: Što ti je to u srcu, a ne išteš bogatstvo, blago ni slavu, ni duše nenavidnika svojih, niti išteš dug život, nego išteš mudrost i znanje da možeš suditi narodu mom, nad kojim te postavih carem,

1:12b.2CH.001.012Mudrost i znanje daje ti se; a daću ti i bogatstva i slave, kakve nisu imali carevi pre tebe niti će posle tebe imati.

1:13b.2CH.001.013I vrati se Solomun s visine koja beše u Gavaonu ispred šatora od sastanka u Jerusalim, i carovaše nad Izrailjem.

1:14b.2CH.001.014I nakupi Solomun kola i konjanika, i imaše hiljadu i četiri stotine kola i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.

1:15b.2CH.001.015I učini car te beše u Jerusalimu srebra i zlata kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

1:16b.2CH.001.016I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i svakojaku robu, jer trgovci carevi uzimahu svakojaki trg za cenu.

1:17b.2CH.001.017I odlažahu, te dogonjahu iz Misira kola po šest stotina sikala srebra, a konje po sto pedeset; i tako svi carevi hetejski i carevi sirski preko njih dobivahu.

2

2:1b.2CH.002.001I naumi Solomun da zida dom imenu Gospodnjem i dom carski sebi.

2:2b.2CH.002.002I odbroja Solomun sedamdeset hiljada nosilaca i osamdeset hiljada koji će tesati u gori, i tri hiljade i šest stotina nastojnika nad njima.

2:3b.2CH.002.003I posla Solomun ka Hiramu, caru tirskom, i poruči mu: Kako je činio Davidu ocu mom i slao mu drva kedrovih da zida sebi kuću gde će sedeti, učini tako i meni.

2:4b.2CH.002.004Evo rad sam zidati dom imenu Gospoda Boga svog da mu ga posvetim da se kadi pred njim kadom mirisnim i da se postavljaju hlebovi vazda i da se prinose žrtve paljenice jutrom i večerom, i u subote i na mladine i na praznike Gospoda Boga našeg, što treba da biva u Izrailju doveka.

2:5b.2CH.002.005A dom koji ću zidati biće velik, jer je Bog naš veći od svih bogova.

2:6b.2CH.002.006A ko bi mogao Njemu sazidati dom kad Ga nebo i nebesa nad nebesima ne mogu obuhvatiti? I ko sam ja da mu sazidam dom? Nego samo da se kadi pred Njim.

2:7b.2CH.002.007Tako sada pošlji mi čoveka veštog, koji ume raditi od zlata i od srebra i od bronze i od gvoždja i od skerleta i od crvca i od porfire, i koji zna rezati, da radi s umetnicima koje imam kod sebe u Judeji i u Jerusalimu, koje je dobavio David, otac moj.

2:8b.2CH.002.008I pošalji mi drva kedrovih i jelovih i algumima s Livana, jer znam da sluge tvoje umeju seći drva livanska; a evo sluge će moje biti s tvojim slugama,

2:9b.2CH.002.009Da mi priprave mnogo drva, jer dom što ću zidati biće velik i divan.

2:10b.2CH.002.010A evo, poslanicima koji će seći drvo, slugama tvojim, daću pšenice ovršene dvadeset hiljada kora, i dvadeset hiljada kora ječma, i vina dvadeset hiljada vata, i ulja dvadeset hiljada vata.

2:11b.2CH.002.011I odgovori Hiram car tirski u knjizi koju posla Solomunu: Što Gospod ljubi svoj narod zato te postavi carem nad njim.

2:12b.2CH.002.012I govoraše Hiram: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je stvorio nebo i zemlju, što je dao caru Davidu sina mudrog, pametnog i razumnog, koji će sazidati dom Gospodu i carski dom sebi.

2:13b.2CH.002.013Šaljem ti dakle čoveka veštog i razumnog, Hirama Aviva,

2:14b.2CH.002.014Sina jedne žene izmedju kćeri Danovih, kome je otac bio Tirac; on ume raditi od zlata i od srebra, od bronze, od gvoždja, od kamena i od drveta, od skerleta, i od porfire, i od tankog platna i od crvca, i rezati svašta, i izmisliti svašta vešto šta mu se da, neka radi s tvojim umetnicima i s umetnicima gospodara mog Davida, oca tvog.

2:15b.2CH.002.015Neka dakle pšenicu i ječam, ulje i vino, što je rekao gospodar moj, pošalje slugama svojim.

2:16b.2CH.002.016A mi ćemo naseći drva na Livanu koliko ti god treba, i spustićemo ih u slapovima morem u Jopu, a ti ih odande vozi u Jerusalim.

2:17b.2CH.002.017Tada Solomun izbroja sve inostrance koji behu u zemlji Izrailjevoj posle brojanja kad ih izbroja David otac njegov, i nadje ih se sto i pedeset i tri hiljade i šest stotina;

2:18b.2CH.002.018I odredi od njih sedamdeset hiljada koji će nositi, i osamdeset hiljada koji će tesati u planini, a tri hiljade i šest stotina nastojnika da nastoje da radi narod.

3

3:1b.2CH.003.001I poče Solomun zidati dom Gospodnji u Jerusalimu na brdu Moriji, koje bi pokazano Davidu ocu njegovom na mestu koje beše pripravio David, na gumnu Ornana Jevusejina.

3:2b.2CH.003.002I poče zidati drugog dana drugog meseca četvrte godine carovanja svog.

3:3b.2CH.003.003A ovako zasnova Solomun da zida dom Božji: u dužinu šezdeset lakata po staroj meri, a u širinu dvadeset lakata.

3:4b.2CH.003.004A trem koji beše pred dužinom uz širinu doma imaše dvadeset lakata, a u visinu sto i dvadeset; i obloži ga iznutra čistim zlatom.

3:5b.2CH.003.005A dom veliki obloži drvetom jelovim, potom ga obloži čistim zlatom, i ozgo načini palme i lance.

3:6b.2CH.003.006I obloži dom kamenjem dragim da je nakićen, a zlato beše parvajimsko.

3:7b.2CH.003.007Obloži zlatom dom, grede, pragove i zidove i vrata, i izreza heruvime po zidovima.

3:8b.2CH.003.008I načini dom za svetinju nad svetinjama, dug uz širinu doma dvadeset lakata, i širok dvadeset lakata i obloži ga čistim zlatom, kog otide do šest stotina talanata.

3:9b.2CH.003.009A na kline dade pedeset sikala zlata; i kleti obloži zlatom.

3:10b.2CH.003.010I načini u domu svetinje nad svetinjama dva heruvima, naprave umetničke, i obloži ih zlatom.

3:11b.2CH.003.011I krila tih heruvima imahu u dužinu dvadeset lakata: jedno krilo beše od pet lakata, i ticaše u zid od doma i drugo krilo beše od pet lakata, i ticaše u krilo drugog heruvima;

3:12b.2CH.003.012Tako i drugog heruvima krilo beše od pet lakata, i ticaše u zid od doma, i drugo mu krilo beše od pet lakata i sastavljaše se s krilom drugog heruvima.

3:13b.2CH.003.013Krila tim heruvimima behu raširena na dvadeset lakata, a oni stajahu na nogama svojim, licem okrenutim u dom.

3:14b.2CH.003.014I načini zaves od porfire, od skerleta, od crvca i od tankog platna, i po njemu načini heruvime.

3:15b.2CH.003.015I načini pred domom dva stupa, u visinu od trideset i pet lakata, i oglavlja ozgo na svakom od pet lakata.

3:16b.2CH.003.016I načini lance kao u svetinji, i metnu ih na vrh stupova, i načini sto šipaka, i metnu ih medju lance.

3:17b.2CH.003.017I postavi stupove pred crkvom, jedan s desne strane a drugi s leve, i desni nazva Jahin, a levi Voas.

4

4:1b.2CH.004.001I načini oltar od bronze, dvadeset lakata dug i dvadeset lakata širok, a deset lakata visok.

4:2b.2CH.004.002I sali more, deset lakata beše mu od jednog kraja do drugog, okruglo unaokolo, pet lakata visoko; a unaokolo mu beše trideset lakata.

4:3b.2CH.004.003A pod njim behu likovi volovski, koji stajahu svuda unaokolo, po deset na jednom laktu, te okružavahu more: dva reda beše tih volova, salivenih s morem.

4:4b.2CH.004.004I stajaše more na dvanaest volova, tri gledahu na sever, a tri gledahu na zapad, a tri gledahu na jug, a tri gledahu na istok, a more stajaše ozgo na njima, i zadnja strana svih njih beše unutra.

4:5b.2CH.004.005Debljina mu beše s podlanice, a kraj mu beše kao kraj u čaše, kao cvet ljiljanov, a primaše tri hiljade vata.

4:6b.2CH.004.006I načini deset umivaonica, i metnu ih pet s desne strane, a pet s leve, da se u njima pere, šta god trebaše za žrtvu paljenicu, u njima prahu; a more beše za sveštenike da se u njima umivaju.

4:7b.2CH.004.007I načini deset svećnjaka od zlata, oblika kakav im trebaše, i namesti ih u crkvi, pet s desne strane a pet s leve.

4:8b.2CH.004.008I načini deset stolova, i namesti ih u crkvi, pet s desne strane a pet s leve; i načini stotinu čaša od zlata.

4:9b.2CH.004.009I načini trem sveštenički i veliki trem, i vrata na tremu, i okova vrata u bronzu.

4:10b.2CH.004.010A more metnu na desnu stranu k istoku s juga.

4:11b.2CH.004.011Još načini Hiram lonce i lopate i kotliće, i svrši Hiram posao, koji radi caru Solomunu za dom Božiji:

4:12b.2CH.004.012Dva stupa, i dva oglavlja okrugla navrh stupova, i pletenice dve da pokriju dva oglavlja navrh stupova;

4:13b.2CH.004.013I četiri stotine šipaka na dve pletenice, dva reda šipaka na svakoj pletenici, da pokrivaju dva oglavlja navrh stupova;

4:14b.2CH.004.014I načini podnožja, i umivaonice načini na podnožja;

4:15b.2CH.004.015Jedno more, i dvanaest volova pod njim;

4:16b.2CH.004.016I lonce i lopate i viljuške, i sve sprave za njih načini Hiram Aviv caru Solomunu za dom Gospodnji od ugladjene bronze.

4:17b.2CH.004.017To je car salivao u ravni jordanskoj u zemlji ilovači izmedju Sohota i Saridate.

4:18b.2CH.004.018I načini Solomun svega ovog posudja vrlo mnogo, da se nije tražila mera bronzi.

4:19b.2CH.004.019Načini Solomun i sve druge sprave za dom Božji, i oltar od zlata i stolove na kojima stajahu hlebovi postavljeni;

4:20b.2CH.004.020I svećnjake sa žišcima njihovim od čistog zlata da gore pred svetinjom nad svetinjama po običaju;

4:21b.2CH.004.021I cvetove i žiške i usekače od zlata; a to zlato beše veoma dobro:

4:22b.2CH.004.022I noževe i kotliće i kadionice i klešta od čistog zlata; i vrata od doma, vrata unutrašnja od svetinje nad svetinjama, i vrata od doma na koja se ulažaše u crkvu, behu od zlata.

5

5:1b.2CH.005.001I tako se svrši sav posao što uradi Solomun za dom Gospodnji; i unese Solomun šta beše posvetio David otac njegov, i srebro i zlato i sudove, i ostavi u riznicu doma Božijeg.

5:2b.2CH.005.002Tada sabra Solomun starešine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otačkih sinova Izrailjevih u Jerusalim da prenesu kovčeg zaveta Gospodnjeg iz grada Davidovog, koje je Sion.

5:3b.2CH.005.003I skupiše se k caru svi ljudi Izrailjevi na praznik koji biva sedmog meseca.

5:4b.2CH.005.004I kad dodjoše sve starešine Izrailjeve, uzeše Leviti kovčeg.

5:5b.2CH.005.005I prenesoše kovčeg i šator od sastanka i sve sudove svete što behu u šatoru, prenesoše sveštenici i Leviti.

5:6b.2CH.005.006A car Solomun i sav zbor izrailjski koji se sabra k njemu prinesoše k njemu na žrtvu ovaca i goveda toliko da se ne mogaše od mnoštva ni izbrojati ni proračunati.

5:7b.2CH.005.007I unesoše sveštenici kovčeg zaveta Gospodnjeg na mesto njegovo, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima.

5:8b.2CH.005.008Jer heruvimima behu raširena krila nad mestom gde će stajati kovčeg i zaklanjahu heruvimi kovčeg i poluge njegove ozgo.

5:9b.2CH.005.009I povukoše mu poluge tako da im se krajevi vidjahu od kovčega na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne vidjahu, i ostaše onde do danas.

5:10b.2CH.005.010U kovčegu ne beše ništa osim dve ploče koje metnu Mojsije na Horivu kad Gospod učini zavet sa sinovima Izrailjevim pošto izidjoše iz Misira.

5:11b.2CH.005.011A kad sveštenici izidjoše iz svetinje, jer sveštenici koji se nadjoše osveštaše se ne pazeći na red,

5:12b.2CH.005.012I Leviti pevači svi, koji behu uz Asafa i Emana i Jedutuna, i sinovi njihovi i braća njihova, obučeni u tanko platno, stajahu s kimvalima i psaltirima i s guslama s istočne strane oltaru, i s njima sto i dvadeset sveštenika, koji trubljahu u trube,

5:13b.2CH.005.013I kad oni koji trubljahu u trube i koji pevahu, složno jednim glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda, i podizahu glas uz trube i kimvale i gusle, hvaleći Gospoda da je dobar, da je doveka milost Njegova, tada se napuni oblaka dom Gospodnji,

5:14b.2CH.005.014Te ne mogahu sveštenici stajati da služe od oblaka, jer se slave Gospodnje napuni dom Božji.

6

6:1b.2CH.006.001Tada reče Solomun: Gospod je rekao da će nastavati u mraku.

6:2b.2CH.006.002A ja sazidah dom Tebi za stan i mesto da u njemu nastavaš do veka.

6:3b.2CH.006.003I okrenuvši se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajaše.

6:4b.2CH.006.004I reče: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom, govoreći:

6:5b.2CH.006.005Od onog dana kad izvedoh narod svoj iz zemlje misirske, ne izabrah grada medju svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, niti izabrah čoveka koji bi bio vodj narodu mom Izrailju,

6:6b.2CH.006.006Nego izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje, i izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.

6:7b.2CH.006.007I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

6:8b.2CH.006.008Ali Gospod reče Davidu, ocu mom: Što si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si učinio što si to naumio.

6:9b.2CH.006.009Ali nećeš ti sazidati taj dom, nego sin tvoj koji će izaći iz bedara tvojih, on će sazidati dom imenu mom.

6:10b.2CH.006.010I tako ispuni Gospod reč svoju koju je rekao, jer ustah na mesto oca svog Davida i sedoh na presto Izrailjev, kao što je rekao Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

6:11b.2CH.006.011I namestih ovde kovčeg, u kome je zavet Gospodnji što je učinio sinovima Izrailjevim.

6:12b.2CH.006.012Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji, pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje.

6:13b.2CH.006.013A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu.

6:14b.2CH.006.014I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama, koji hode pred Tobom svim srcem svojim;

6:15b.2CH.006.015Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas.

6:16b.2CH.006.016Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako uščuvaju sinovi tvoji put svoj hodeći po zakonu mom, kao što si ti hodio preda mnom.

6:17b.2CH.006.017Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu.

6:18b.2CH.006.018Ali, hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah.

6:19b.2CH.006.019Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj.

6:20b.2CH.006.020Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim danju i noću, nad ovim mestom, gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.

6:21b.2CH.006.021Čuj molbe sluge svog i naroda svog Izrailja, kojima će se moliti na ovom mestu, čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj i smiluj se.

6:22b.2CH.006.022Kad ko zgreši bližnjemu svom, te mu se da zakletva, da se zakune, i zakletva dodje pred Tvoj oltar u ovom domu,

6:23b.2CH.006.023Ti čuj s neba, i učini, i sudi slugama svojim plaćajući krivcu i dela njegova obraćajući na njegovu glavu, a pravoga pravdajući i plaćajući mu po pravdi njegovoj.

6:24b.2CH.006.024I kad se razbije pred neprijateljem narod Tvoj Izrailj zato što Ti zgreše, pa se obrate i daju slavu imenu Tvom i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,

6:25b.2CH.006.025Ti čuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju, koju si dao njima i ocima njihovim.

6:26b.2CH.006.026Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom i od greha se svog obrate, kad ih namučiš,

6:27b.2CH.006.027Ti čuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim će hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju koju si dao narodu svom u nasledstvo.

6:28b.2CH.006.028Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest,

6:29b.2CH.006.029Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu,

6:30b.2CH.006.030Ti čuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, šta znaš u srcu njegovom, jer Ti sam znaš srca sinova čovečijih;

6:31b.2CH.006.031Da Te se boje hodeći putevima Tvojim dokle su god živi na zemlji, koju si dao ocima našim.

6:32b.2CH.006.032I inostranac koji nije od naroda Tvog Izrailja, nego dodje iz daleke zemlje imena radi Tvog velikog i ruke Tvoje krepke i mišice Tvoje podignute, kad dodje i pomoli se u ovom domu,

6:33b.2CH.006.033Ti čuj s neba, iz stana svog, i učini sve za šta poviče k Tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na zemlji ime Tvoje i bojali se Tebe, kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovaj dom, koji sazidah.

6:34b.2CH.006.034Kad narod Tvoj izidje na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga pošalješ, i pomole Ti se okrenuvši se ka gradu ovom, koji si izabrao, i k ovom domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

6:35b.2CH.006.035Čuj s neba molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu.

6:36b.2CH.006.036Kad Ti zgreše, jer nema čoveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daleku ili koja je blizu,

6:37b.2CH.006.037Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo;

6:38b.2CH.006.038I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji ropstva svog, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

6:39b.2CH.006.039Tada čuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu, i oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili.

6:40b.2CH.006.040Tako, Bože moj, neka budu oči Tvoje otvorene i uši Tvoje prignute na molbu u ovom mestu.

6:41b.2CH.006.041I tako, stani, Gospode Bože, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje; sveštenici Tvoji, Gospode Bože, neka se obuku u spasenje, i sveci Tvoji neka se raduju dobru.

6:42b.2CH.006.042Gospode Bože, nemoj odvratiti lice svoje od pomazanika svog; opominji se milosti obećane Davidu sluzi Tvom.

7

7:1b.2CH.007.001A kad svrši Solomun molitvu, sidje oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slave Gospodnje napuni se dom,

7:2b.2CH.007.002Te ne mogahu sveštenici ući u dom Gospodnji, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.

7:3b.2CH.007.003A svi sinovi Izrailjevi videći gde sidje oganj i slava Gospodnja na dom saviše se licem k zemlji do poda i pokloniše se i hvališe Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

7:4b.2CH.007.004I car i sav narod prinesoše žrtve pred Gospodom.

7:5b.2CH.007.005I prinese car Solomun na žrtvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca, i tako posvetiše dom Božji car i sav narod.

7:6b.2CH.007.006A sveštenici stajahu na službi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje što ih beše načinio car David da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi sveštenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu.

7:7b.2CH.007.007I posveti Solomun sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese žrtve paljenice i pretilinu od žrtava zahvalnih, jer na bronzanom oltaru koji načini Solomun, ne mogoše stati žrtve paljenice i dari i pretilina njihova.

7:8b.2CH.007.008U to vreme svetkova Solomun svetkovinu sedam dana i sav Izrailj s njim, sabor veoma velik od Emata do potoka misirskog.

7:9b.2CH.007.009I u osmi dan praznovaše praznik, jer posvećivanje oltara svetkovaše sedam dana, i svetkovinu sedam dana.

7:10b.2CH.007.010A dvadeset trećeg dana sedmog meseca otpusti narod k šatorima njihovim, i behu radosni i veseli radi dobra što učini Gospod Davidu i Solomunu i Izrailju narodu svom.

7:11b.2CH.007.011I svrši Solomun dom Gospodnji i dom carski, i bi srećan u svemu što beše naumio da načini u domu Gospodnjem i u domu svom.

7:12b.2CH.007.012Potom javi se Gospod Solomunu noću i reče mu: Uslišio sam molbu tvoju i izabrao sam to mesto da mi bude dom za žrtve.

7:13b.2CH.007.013Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj,

7:14b.2CH.007.014I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu.

7:15b.2CH.007.015I oči će moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s tog mesta.

7:16b.2CH.007.016Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu doveka; i biće tu oči moje i srce moje vazda.

7:17b.2CH.007.017A ti ako uzideš preda mnom kako je išao David otac tvoj, tvoreći sve što sam ti zapovedio i držeći uredbe moje i zakone moje,

7:18b.2CH.007.018Utvrdiću presto carstva tvog kako sam obećao Davidu ocu tvom govoreći: Neće ti nestati čoveka koji bi vladao u Izrailju.

7:19b.2CH.007.019Ali ako se odvratite, i ostavite uredbe moje i zapovesti moje, koje sam vam dao, i otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se,

7:20b.2CH.007.020Tada ću ih istrebiti iz zemlje svoje koju sam im dao, i ovaj dom koji sam posvetio imenu svom odbaciću od sebe, i učiniću od njega priču i podsmeh medju svim narodima.

7:21b.2CH.007.021I dom ovaj koliko je slavan, ko god prodje mimo nj, začudiće mu se i reći će: Zašto učini ovo Gospod od ove zemlje i od ovog doma?

7:22b.2CH.007.022I odgovoriće se: Jer odustaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove i klanjaše im se i služiše im, zato pusti na njih sve ovo zlo.

8

8:1b.2CH.008.001A kad prodje dvadeset godina, u koje sazida Solomun dom Gospodnji i dom svoj,

8:2b.2CH.008.002Pogradi Solomun gradove, koje mu dade Hiram, i naseli onuda sinove Izrailjeve.

8:3b.2CH.008.003Potom otide Solomun na Emat sovski, i osvoji ga.

8:4b.2CH.008.004I sazida Tadmor u pustinji i sve gradove za žitnice sazida u Ematu.

8:5b.2CH.008.005Sazida i Vet-Oron gornji i Vet-Oron donji, tvrde gradove sa zidovima, vratima i prevornicama,

8:6b.2CH.008.006I Valat i sve gradove u kojima Solomun imaše žitnice, i gradove u kojima mu behu kola, i gradove u kojima behu konjanici, i šta god Solomunu bi volja zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji carstva svog.

8:7b.2CH.008.007I sav narod što beše ostao od Heteja i od Amoreja i od Ferezeja i od Jeveja i od Jevuseja, koji ne behu kod Izrailja,

8:8b.2CH.008.008Od sinova njihovih koji behu ostali iza njih u zemlji, kojih ne potrše sinovi Izrailjevi, njih nagna Solomun da plaćaju danak do današnjeg dana.

8:9b.2CH.008.009A od sinova Izrailjevih, kojih ne učini Solomun robovima za svoj posao, nego behu vojnici i poglavari nad vojvodama njegovim, i zapovednici nad kolima i konjanicima njegovim,

8:10b.2CH.008.010Od njih beše glavnih nastojnika, koje imaše car Solomun, dvesta i pedeset, koji upravljahu narodom.

8:11b.2CH.008.011I kćer faraonovu preseli Solomun iz grada Davidovog u dom koji joj sazida, jer reče: Neće sedeti žena moja u domu Davida cara Izrailjevog, jer je svet što je došao u nj kovčeg Gospodnji.

8:12b.2CH.008.012Tada prinošaše Solomun žrtve paljenice Gospodu na oltaru Gospodnjem koji načini pred tremom,

8:13b.2CH.008.013Šta trebaše od dana na dan prinositi po zapovesti Mojsijevoj, u subote i na mladine i na praznike, tri puta u godini, na praznik presnih hlebova i na praznik sedmica i na praznik senica.

8:14b.2CH.008.014I postavi po naredbi Davida oca svog redove svešteničke prema službi njihovoj, i levitske prema dužnosti njihovoj, da hvale Boga i služe pred sveštenicima kako treba svaki dan, i vratare po redovima njihovim kako treba nad svakim vratima; jer takva beše zapovest Davida, čoveka Božijeg.

8:15b.2CH.008.015I ne odstupiše od zapovesti careve za sveštenike i Levite ni u čem, ni za riznice.

8:16b.2CH.008.016Tako se svrši sve delo Solomunovo od onog dana kad bi osnovan dom Gospodnji pa dokle ga ne dovrši, i gotov bi dom Gospodnji.

8:17b.2CH.008.017Tada otide Solomun u Esion-Gaver i u Elot na bregu morskom u zemlji edomskoj.

8:18b.2CH.008.018A Hiram posla mu po svojim slugama ladje i sluge vešte moru, i otidoše sa slugama Solomunovim u Ofir i uzeše odande četiri stotine i pedeset talanata zlata i donesoše caru Solomunu.

9

9:1b.2CH.009.001A carica savska ču glas o Solomunu, pa dodje u Jerusalim da iskuša Solomuna zagonetkama sa silnom pratnjom i s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njom o svemu što joj beše u srcu.

9:2b.2CH.009.002I Solomun joj odgovori na sve reči njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.

9:3b.2CH.009.003A kad carica savska vide mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,

9:4b.2CH.009.004I jela na stolu njegovom, i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove, i njihovo odelo, i njihove žrtve paljenice koje prinošahu u domu Gospodnjem, ona dodje izvan sebe,

9:5b.2CH.009.005Pa reče caru: Istina je sve što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

9:6b.2CH.009.006Ali ne hteh verovati šta govorahu dokle ne dodjem i vidim svojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano o velikoj mudrosti tvojoj; nadvisio si glas koji sam slušala.

9:7b.2CH.009.007Blago ljudima tvojim i blago svim slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

9:8b.2CH.009.008Da je blagosloven Gospod Bog tvoj, kome si omileo, te te posadi na presto svoj da caruješ mesto Gospoda Boga svog; jer Bog ljubi Izrailja da bi ga utvrdio doveka, zato im postavi tebe carem da sudiš i deliš pravicu.

9:9b.2CH.009.009Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja; nikada više ne bi takvih mirisa kakve dade carica savska caru Solomunu.

9:10b.2CH.009.010I sluge Hiramove i sluge Solomunove koje donose zlata iz Ofira, dovezoše drveta almugima i dragog kamenja.

9:11b.2CH.009.011I načini car od tog drveta almugima put u dom Gospodnji i u dom carev, i gusle i psaltire za pevače; nikada se pre nisu videle takve stvari u zemlji Judinoj.

9:12b.2CH.009.012A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim uzdarja za ono što beše donela caru. Potom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

9:13b.2CH.009.013A zlata što dohodjaše Solomunu svake godine beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

9:14b.2CH.009.014Osim onog što donošahu trgovci i oni koji prodavahu mirise; i svi carevi arapski i glavari zemaljski donošahu Solomunu zlato i srebro.

9:15b.2CH.009.015I načini car Solomun dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala kovanog zlata dajući na jedan štit.

9:16b.2CH.009.016I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, dajući trista sikala zlata na jedan štitić. I ostavi ih car u domu od šume livanske.

9:17b.2CH.009.017I načini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga čistim zlatom.

9:18b.2CH.009.018A beše šest basamaka u prestola, i podnožje od zlata sastavljeno s prestolom, i ručice s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj ručica.

9:19b.2CH.009.019I dvanaest lavova stajaše na šest basamaka otud i odovud. Ne behu takvi načinjeni ni u kome carstvu.

9:20b.2CH.009.020I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od čistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.

9:21b.2CH.009.021Jer careve ladje hodjahu u Tarsis sa slugama Hiramovim: jedanput u tri godine vraćahu se ladje tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti i majmune i paune.

9:22b.2CH.009.022Tako car Solomun beše veći od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošću.

9:23b.2CH.009.023I svi carevi zemaljski tražahu da vide Solomuna da čuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.

9:24b.2CH.009.024I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise, konje i mazge svake godine,

9:25b.2CH.009.025Tako da imaše Solomun četiri hiljade staja za konje i kola, i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.

9:26b.2CH.009.026I vladaše nad svim carevima od reke do zemlje filistejske i do medje misirske.

9:27b.2CH.009.027I učini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

9:28b.2CH.009.028I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i iz svih zemalja.

9:29b.2CH.009.029A ostala dela Solomunova prva i poslednja nisu li zapisana u knjizi Natana proroka i u proročanstvu Ahije Silomljanina i u utvari Ida videoca o Jerovoamu sinu Navatovom?

9:30b.2CH.009.030A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem četrdeset godina.

9:31b.2CH.009.031I počinu Solomun kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davida oca njegovog; a na njegovo mesto zacari se Rovoam, sin njegov.

10

10:1b.2CH.010.001Tada otide Rovoam u Sihem, jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.

10:2b.2CH.010.002A kad ču Jerovoam, sin Navatov, koji beše u Misiru pobegao onamo od cara Solomuna, vrati se Jerovoam iz Misira.

10:3b.2CH.010.003Jer poslaše, te ga dozvaše; i dodje Jerovoam i sav Izrailj i rekoše Rovoamu govoreći:

10:4b.2CH.010.004Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas pa ćemo ti služiti.

10:5b.2CH.010.005A on im reče: Do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.

10:6b.2CH.010.006Tada car Rovoam učini veće sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reče: Kako savetujete da odgovorim narodu?

10:7b.2CH.010.007A oni mu rekoše govoreći: Ako se udobriš narodu i ugodiš im i odgovoriš im lepim rečima, oni će ti biti sluge svagda.

10:8b.2CH.010.008Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i učini veće s mladićima koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim;

10:9b.2CH.010.009I reče im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu koji mi rekoše govoreći: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac.

10:10b.2CH.010.010Tada mu odgovoriše mladići koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reče: Otac je tvoj metnuo na nas težak jaram, nego ti nam olakšaj; ovako im reci: Moj mali prst deblji je od bedara oca mog.

10:11b.2CH.010.011Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljivim bičevima.

10:12b.2CH.010.012A treći dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu kako im beše kazao car rekavši: Dodjite opet k meni do tri dana.

10:13b.2CH.010.013I car im odgovori oštro, jer ostavi car Rovoam savet starački,

10:14b.2CH.010.014I odgovori im kako ga savetovaše mladići, govoreći: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na nj; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću bodljivim bičevima.

10:15b.2CH.010.015I car se ogluši naroda, jer Bog beše tako uredio da bi potvrdio Gospod reč svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.

10:16b.2CH.010.016A kad vide sav Izrailj da ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreći: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. Svak u svoj šator, Izrailju! A ti, Davide, sad gledaj svoju kuću. Tako otide sav Izrailj u šatore svoje.

10:17b.2CH.010.017Samo nad sinovima Izrailjevim koji življahu po gradovima Judinim zacari se Rovoam.

10:18b.2CH.010.018I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom, ali ga sinovi Izrailjevi zasuše kamenjem, te pogibe. Tada car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.

10:19b.2CH.010.019Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.

11

11:1b.2CH.011.001A kad dodje Rovoam u Jerusalim, sazva dom Judin i Venijaminov, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zarate na Izrailja da povrate carstvo Rovoamu.

11:2b.2CH.011.002Ali dodje reč Gospodnja Semaji, čoveku Božjem, govoreći:

11:3b.2CH.011.003Kaži Rovoamu sinu Solomunovom, caru Judinom i svim sinovima Izrailjevim od Jude i Venijamina, i reci:

11:4b.2CH.011.004Ovako veli Gospod: Ne idite i ne bijte se s braćom svojom, vratite se svak k svojoj kući, jer sam ja naredio da tako bude. I oni poslušaše reč Gospodnju i vratiše se i ne idoše na Jerovoama.

11:5b.2CH.011.005I Rovoam sede u Jerusalimu, i sazida tvrde gradove u zemlji Judinoj;

11:6b.2CH.011.006Sazida Vitlejem i Itam i Tekuju,

11:7b.2CH.011.007I Vet-Sur i Sohot i Odolam,

11:8b.2CH.011.008I Gat i Marisu i Zif,

11:9b.2CH.011.009I Adoraim i Ahis i Aziku,

11:10b.2CH.011.010I Saraju i Ejalon i Hevron koji je u zemlji Judinoj i Venijaminovoj tvrdi gradovi.

11:11b.2CH.011.011A kad utvrdi te gradove, namesti u njima zapovednike, i staje za žito i za ulje i za vino,

11:12b.2CH.011.012I u svakom gradu štitova i kopalja, i utvrdi ih jako. Tako njegov beše Juda i Venijamin.

11:13b.2CH.011.013I sveštenici i Leviti, koji behu po svemu Izrailju, sabraše se k njemu iz svih krajeva svojih.

11:14b.2CH.011.014Jer ostaviše Leviti podgradja svoja i dostojanja svoja, i otidoše u judejsku i u Jerusalim, jer ih otera Jerovoam i sinovi njegovi da ne vrše službe svešteničke Gospodu.

11:15b.2CH.011.015I postavi sebi sveštenike za visine i za djavole i za teoce, koje načini.

11:16b.2CH.011.016A za njima iz svih plemena Izrailjevih koji upraviše srce svoje da traže Gospoda Boga Izrailjevog, dodjoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Gospodu Bogu otaca svojih.

11:17b.2CH.011.017I tako utvrdiše carstvo Judino, i ukrepiše Rovoama sina Solomunovog za tri godine, jer za te tri godine hodjahu putem Davidovim i Solomunovim.

11:18b.2CH.011.018A Rovoam se oženi Maeletom, kćerju Jerimota sina Davidovog i Avihailom, kćerju Esijava sina Jesejevog,

11:19b.2CH.011.019Koja mu rodi sinove: Jeusa i Samariju i Zama.

11:20b.2CH.011.020A posle nje oženi se Mahom kćerju Avesalomovom, koja mu rodi Aviju i Ataja i Zivu i Selomita.

11:21b.2CH.011.021A ljubljaše Rovoam Mahu kćer Avesalomovu većma od svih žena svojih i inoča svojih; jer imaše osamnaest žena i šezdeset inoča, i rodi dvadeset i osam sinova i šezdeset kćeri.

11:22b.2CH.011.022I Rovoam postavi Aviju, sina Mašinog, poglavarom i knezom nad braćom njegovom, jer ga htede postaviti carem.

11:23b.2CH.011.023I mudro radeći rasturi sve sinove svoje po svim krajevima Judinim i Venijaminovim, po svim tvrdim gradovima, i dade im hrane izobila, i dovede im mnogo žena.

12

12:1b.2CH.012.001A kad Rovoam utvrdi carstvo i kad osili, ostavi zakon Gospodnji i sav Izrailj s njim.

12:2b.2CH.012.002A pete godine carovanja Rovoamovog dodje Sisak car misirski na Jerusalim, jer zgrešiše Gospodu,

12:3b.2CH.012.003S hiljadu i dve stotine kola i sa šezdeset hiljada konjanika, i ne beše broja narodu koji dodje s njim iz Misira, Luvejima, Suhejima i Husejima.

12:4b.2CH.012.004I uze tvrde gradove Judine i dodje do Jerusalima.

12:5b.2CH.012.005Tada dodje Semaja prorok k Rovoamu i knezovima Judinim, koji se behu skupili u Jerusalim od Sisaka, i reče im: Ovako veli Gospod: Vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku.

12:6b.2CH.012.006Tada se poniziše knezovi Izrailjevi i car i rekoše: Pravedan je Gospod.

12:7b.2CH.012.007A kad ih vide Gospod gde se poniziše, dodje reč Gospodnja Semaji govoreći: Poniziše se, neću ih potrti, nego ću im sada dati izbavljenje, i neće se izliti jarost moja na Jerusalim preko Sisaka.

12:8b.2CH.012.008Nego će mu biti sluge da poznadu šta je meni služiti, šta li služiti carstvima zemaljskim.

12:9b.2CH.012.009I tako dodje Sisak, car misirski, u Jerusalim i uze blago doma Gospodnjeg i blago doma carevog, sve to uze; uze i štitove zlatne, koje beše načinio Solomun;

12:10b.2CH.012.010I na njihovo mesto načini car Rovoam štitove od bronze, i predade ih starešinama nad stražarima koji čuvaju vrata doma carevog.

12:11b.2CH.012.011I kad idjaše car u dom Gospodnji dolažahu stražari i nošahu ih, a posle ih opet ostavljahu u riznicu stražarsku.

12:12b.2CH.012.012Što se dakle ponizi, odvrati se od njega gnev Gospodnji, i ne zatre ga sasvim; jer još u Judi beše dobra.

12:13b.2CH.012.013I utvrdi se car Rovoam u Jerusalimu, i carova; jer beše Rovoamu četrdeset i jedna godina kad se zacari, i sedamdeset godina carova u Jerusalimu gradu, koji izabra Gospod izmedju svih plemena Izrailjevih da onde namesti ime svoje. A materi njegovoj beše ime Nama, Amonka.

12:14b.2CH.012.014Ali on činjaše zlo, jer ne upravi srca svog da traži Gospoda.

12:15b.2CH.012.015Ali dela Rovoamova prva i poslednja nisu li zapisana u knjizi proroka Semaje i videoca Ida, gde se kazuju koljena, a i ratovi koji behu jednako medju Rovoamom i Jerovoamom?

12:16b.2CH.012.016I počinu Rovoam kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Avija, sin njegov.

13

13:1b.2CH.013.001Godine osamnaeste carovanja Jerovoamovog zacari se Avija nad Judom.

13:2b.2CH.013.002Tri godine carova u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mahaja, kći Urilova iz Gavaje. A beše rat izmedju Avije i Jerovoama.

13:3b.2CH.013.003I Avija izidje na boj s hrabrom vojskom, četiri stotine hiljada izabranih vojnika; a Jerovoam uvrsta prema njemu vojsku, osam stotina hiljada izabranih hrabrih vojnika.

13:4b.2CH.013.004I sta Avija navrh brda Semarajima u gori Jefremovoj, i reče: Čujte me, Jerovoame i sav Izrailju!

13:5b.2CH.013.005Ne trebaše li vam znati da je Gospod Bog Izrailjev predao Davidu carstvo nad Izrailjem doveka, njemu i sinovima njegovim zavetom osoljenim?

13:6b.2CH.013.006Ali usta Jerovoam sin Navatov, sluga Solomuna sina Davidovog, i odvrže se od gospodara svog.

13:7b.2CH.013.007I skupiše se k njemu ljudi praznovi i nevaljalci, i odupreše se Rovoamu, sinu Solomunovom, koji beše dete i strašljivog srca, te im se ne odupre.

13:8b.2CH.013.008Pa vi sad velite da se opirete carstvu Gospodnjem, koje je u rukama sinova Davidovih, jer vas je mnogo i imate kod sebe zlatne teoce, koje vam je načinio Jerovoam da su vam bogovi.

13:9b.2CH.013.009Niste li oterali sveštenike Gospodnje sinove Aronove i Levite? I načinili sebi sveštenike kao narodi po drugim zemljama? Ko god dodje da mu se posvete ruke s teletom i sa sedam ovnova, postaje sveštenik onima koji nisu bogovi.

13:10b.2CH.013.010Ali s nama je Gospod Bog, niti smo Ga ostavili, a sveštenici koji služe Gospodu jesu sinovi Aronovi, i Leviti rade svoj posao;

13:11b.2CH.013.011I pale Gospodu žrtve paljenice svako jutro i svako veče, i kade mirisima, i hlebovi postavljeni stoje na čistom stolu, i pale se svako veče žišci na zlatnom svećnjaku; jer držimo što je Gospod Bog naš naredio, a vi Ga ostaviste,

13:12b.2CH.013.012Zato evo s nama je napred Bog i sveštenici njegovi i trube glasne da trube protivu vas. Sinovi Izrailjevi, ne vojujte na Gospoda Boga otaca svojih, jer nećete biti srećni.

13:13b.2CH.013.013Ali Jerovoam zavede zasedu da im zadju za ledja, i tako Judejcima behu spred jedni a s ledja zaseda.

13:14b.2CH.013.014I kad se obazreše Judejci, a to boj i spred i sastrag, te povikaše ka Gospodu a sveštenici zatrubiše u trube.

13:15b.2CH.013.015I narod Judin opet povika, i kad vikaše narod Judin, razbi Bog Jerovoama i svega Izrailja pred Avijom i Judom.

13:16b.2CH.013.016I pobegoše sinovi Izrailjevi od Jude, i dade ih Bog njima u ruke.

13:17b.2CH.013.017I pobi ih ljuto Avija i narod njegov, i pade od Izrailja pobijenih pet stotina hiljada odabranih ljudi.

13:18b.2CH.013.018Tako biše pokoreni sinovi Izrailjevi u to vreme, a sinovi Judini osiliše, jer se pouzdaše u Gospoda Boga otaca svojih.

13:19b.2CH.013.019I Avija potera Jerovoama, i uze mu gradove Vetilj i sela njegova, i Jesanu i sela njena, i Efron i sela njegova.

13:20b.2CH.013.020I Jerovoam se više ne oporavi za života Avijinog; i udari ga Gospod te umre.

13:21b.2CH.013.021A Avija utvrdi se, i uze četrnaest žena, i rodi dvadeset dva sina i šesnaest kćeri.

13:22b.2CH.013.022A ostala dela Avijina i putevi njegovi i besede njegove zapisane su u knjizi proroka Ida.

14

14:1b.2CH.014.001A kad počinu Avija kod otaca svojih i pogreboše ga u gradu Davidovom, zacari se na njegovo mesto Asa, sin njegov. Za njegovog vremena počinu zemlja deset godina.

14:2b.2CH.014.002I činjaše Asa šta je dobro i pravo pred Gospodom Bogom njegovim.

14:3b.2CH.014.003Jer obori oltare tudje i visine, i izlomi likove njihove i iseče lugove njihove.

14:4b.2CH.014.004I zapovedi sinovima Judinim da traže Gospoda Boga otaca svojih i da izvršuju zakon i zapovest Njegovu.

14:5b.2CH.014.005Obori po svim gradovima Judinim visine i sunčane likove, i počinu carstvo za njegovog vremena.

14:6b.2CH.014.006I sazida tvrde gradove u zemlji Judinoj, jer zemlja beše u miru, niti beše rata s njim onih godina, jer mu Gospod dade mir.

14:7b.2CH.014.007I reče Judi: Da sazidamo ove gradove i da ih opašemo zidom i kulama i vratima i prevornicama, dok je zemlja naša; jer tražimo Gospoda Boga svog, tražismo Ga i dade nam mir odsvuda. I tako zidaše, i biše srećni.

14:8b.2CH.014.008I imaše Asa vojske trista hiljada od Jude sa štitovima i kopljima, i od Venijamina dvesta i osamdeset hiljada sa štitovima i lukovima. Svi behu hrabri vojnici.

14:9b.2CH.014.009I izidje iz njih Zara Etiopljanin s hiljadu hiljada vojske i s trista kola, i dodje do Marise.

14:10b.2CH.014.010I Asa izidje preda nj; i uvrstaše se vojske u dolini Sefati kod Marise.

14:11b.2CH.014.011I zavapi Asa ka Gospodu Bogu svom govoreći: Gospode Tebi je ništa pomoći množini ili nejakom; pomozi nam, Gospode Bože naš, jer se u Te uzdamo, i u Tvoje ime dodjosmo na ovo mnoštvo. Gospode, Ti si Bog naš, ne daj da može šta na Te čovek.

14:12b.2CH.014.012I razbi Gospod Etiopljane pred Asom i pred Judom, i pobegoše Etiopljani.

14:13b.2CH.014.013I tera ih Asa i narod koji beše s njim dori do Gerara. i popadaše Etiopljani da ih ni jedan ne osta živ, jer se satrše pred Gospodom i pred vojskom Njegovom; i oni odnesoše plen velik veoma.

14:14b.2CH.014.014I pobiše sve gradove oko Gerara, jer dodje na njih strah Gospodnji, i opleniše sve one gradove, jer beše u njima mnogo plena.

14:15b.2CH.014.015Pobiše i po stanovima pastirskim ljude, i odvedoše mnogo ovaca i kamila; i vratiše se u Jerusalim.

15

15:1b.2CH.015.001Tada duh Božji dodje na Azariju, sina Odidovog;

15:2b.2CH.015.002Te otide pred Asu i reče mu: Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s Njim; i ako Ga ustražite, naći ćete Ga; ako li Ga ostavite, i On će vas ostaviti.

15:3b.2CH.015.003Dugo je Izrailj bez pravog Boga i bez sveštenika učitelja, i bez zakona.

15:4b.2CH.015.004A da su se u nevolji svojoj obratili ka Gospodu Bogu Izrailjevom i tražili Ga, našli bi Ga.

15:5b.2CH.015.005Ali u ovo vreme ne može se na miru odlaziti ni dolaziti; jer je nemir velik medju svim stanovnicima zemaljskim;

15:6b.2CH.015.006I potiru narod jedan drugi, i gradovi jedan drugi, jer ih Bog smete svakojakim nevoljama.

15:7b.2CH.015.007Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.

15:8b.2CH.015.008A kad ču Asa te reči i proroštvo proroka Odida, ohrabri se, i istrebi gadne bogove iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje beše uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji koji beše pred tremom Gospodnjim.

15:9b.2CH.015.009Potom sazva sve pleme Judino i Venijaminovo i došljake koji behu kod njih od Jefrema i Manasije i Simeuna, jer ih mnogo prebeže k njemu iz naroda Izrailjevog kad videše da je Gospod Bog njegov s njim.

15:10b.2CH.015.010I skupiše se u Jerusalim trećeg meseca petnaeste godine carovanja Asinog.

15:11b.2CH.015.011I u onaj dan prinesoše Gospodu žrtve od plena koji dognaše, sedam stotina volova i sedam hiljada ovaca.

15:12b.2CH.015.012I uhvatiše veru da traže Gospoda Boga otaca svojih svim srcem svojim i svom dušom svojom;

15:13b.2CH.015.013A ko god ne bi tražio Gospoda Boga Izrailjevog, da se pogubi, bio mali ili veliki, čovek ili žena.

15:14b.2CH.015.014I zakleše se Gospodu glasom velikim i uz klikovanje i uz trube i rogove.

15:15b.2CH.015.015I radovaše se sav narod Judin radi te zakletve, jer iz svega srca svog zakleše se, i od sve volje svoje tražiše Ga i nadjoše Ga; i Gospod im dade mir odsvuda.

15:16b.2CH.015.016Jošte i Mahu, mater svoju, svrže Asa s vlasti, jer beše načinila u lugu idola; i Asa obali idola njenog i izlomi ga i sažeže na potoku Kedronu.

15:17b.2CH.015.017Ali visine ne biše oborene u Izrailju, ali srce Asino beše pravo svega veka njegovog.

15:18b.2CH.015.018I unese u dom Božji šta beše posvetio otac njegov i šta beše sam posvetio, srebro i zlato i sudove.

15:19b.2CH.015.019I ne bi rata do trideset pete godine carovanja Asinog.

16

16:1b.2CH.016.001Godine trideset šeste carovanja Asinog izidje Vasa, car Izrailjev, na Judu, i stade zidati Ramu da ne da nikome otići k Asi, caru Judinom, ni od njega doći.

16:2b.2CH.016.002Tada uze Asa srebro i zlato iz riznica doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Ven-Adadu caru sirskom, koji življaše u Damasku, i poruči:

16:3b.2CH.016.003Vera je izmedju mene i tebe, izmedju oca mog i oca tvog, evo šaljem ti srebra i zlata, hajde pokvari veru koju imaš sa Vasom carem Izrailjevim, eda bi otišao od mene.

16:4b.2CH.016.004I posluša Ven-Adad cara Asu, i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve, i osvojiše Ijon i Dan i Avel-Majim i sve gradove Neftalimove u kojima behu žitnice.

16:5b.2CH.016.005A kad Vasa to ču, presta zidati Ramu i ostavi delo svoje.

16:6b.2CH.016.006Tada car Asa uze sav narod Judin, te odnesoše kamenje iz Rame i drvo, čim zidaše Vasa, i od njega sazida Gavaju i Mispu.

16:7b.2CH.016.007A u to vreme dodje Ananije videlac k Asi, caru Judinom, i reče mu: Što si se pouzdao u cara sirskog a nisi se pouzdao u Gospoda Boga svog, zato se vojska cara sirskog izmače iz tvojih ruku.

16:8b.2CH.016.008Nisu li Etiopljani i Luveji imali velike vojske s vrlo mnogo kola i konjika? Pa kad si se pouzdao u Gospoda, dade ti ih u ruke.

16:9b.2CH.016.009Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu. Ludo si u tom radio; zato će odsada biti ratovi na te.

16:10b.2CH.016.010Tada se Asa razgnevi na proroka, i stavi ga u tamnicu, jer se rasrdi na nj za to; i potlači Asa neke iz naroda u to vreme.

16:11b.2CH.016.011Ali gle, dela Asina, prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.

16:12b.2CH.016.012I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svog od nogu, i bolest njegova bi vrlo teška, ali ni u bolesti svojoj ne traži Gospoda nego lekare.

16:13b.2CH.016.013I tako počinu Asa kod otaca svojih, i umre četrdeset prve godine carovanja svog.

16:14b.2CH.016.014I pogreboše ga u grobu njegovom, koji iskopa sebi u gradu Davidovom, i metnuše ga na postelju koju beše napunio mirisavih stvari i masti zgotovljenih veštinom apotekarskom, i spališe mu ih vrlo mnogo.

17

17:1b.2CH.017.001Tada se zacari Josafat, sin njegov, na njegovo mesto, i ukrepi se na Izrailja.

17:2b.2CH.017.002I ponamešta vojsku po svim tvrdim gradovima Judinim, i ponamešta straže po zemlji Judinoj i po gradovima Jefremovim, koje zadobi Asa, otac njegov.

17:3b.2CH.017.003I beše Gospod s Josafatom, jer hodjaše prvim putevima Davida oca svog i ne tražaše Vala.

17:4b.2CH.017.004Nego Boga oca svog tražaše i po zapovestima Njegovim hodjaše, i ne činjaše kao sinovi Izrailjevi.

17:5b.2CH.017.005Zato utvrdi Gospod carstvo u ruci njegovoj, i sav narod Judin davaše dare Josafatu, te imaše veliko blago i slavu.

17:6b.2CH.017.006I srce se njegovo oslobodi na putevima Gospodnjim, te još obori visine i lugove u Judeji.

17:7b.2CH.017.007I treće godine svog carovanja posla knezove svoje Ven-Aila i Ovadiju i Zahariju i Natanaila i Miheju da uče po gradovima Judinim;

17:8b.2CH.017.008I s njima Levite: Semaju i Nataniju i Zevadiju i Asaila i Semiramota i Jonatana i Adoniju i Toviju i Tov-Adoniju, Levite, i s njima Elisamu i Jorama sveštenike.

17:9b.2CH.017.009I učahu po Judeji imajući pri sebi knjigu zakona Gospodnjeg, i prohodjahu sve gradove Judine učeći narod.

17:10b.2CH.017.010I dodje strah Gospodnji na sva carstva po zemljama oko Jude, te ne vojevaše na Josafata.

17:11b.2CH.017.011I sami Filisteji donošahu Josafatu dare i danak u novcu; i Arapi dogonjahu mu stoku, po sedam hiljada i sedam stotina ovnova i po sedam hiljada i sedam stotina jaraca.

17:12b.2CH.017.012Tako napredovaše Josafat i podiže se veoma; i sazida u Judeji kule i gradove za žitnice.

17:13b.2CH.017.013I imaše mnogo dobra po gradovima Judinim, i vojnika, hrabrih junaka u Jerusalimu.

17:14b.2CH.017.014A ovo je broj njihov po domovima otaca njihovih; od Jude hiljadnici: Adna vojvoda, s kojim beše tri stotine hiljada hrabrih junaka.

17:15b.2CH.017.015A za njim Joanam vojvoda, s kojim beše dvesta osamdeset hiljada;

17:16b.2CH.017.016A za njim Amasija sin Zihrijev, koji se dragovoljno dade Gospodu, i s kim beše dvesta hiljada hrabrih junaka.

17:17b.2CH.017.017A od Venijamina: hrabri junak Elijada, s kojim beše dvesta hiljada naoružanih lukom i štitom;

17:18b.2CH.017.018A za njim Jozavad, s kojim beše sto i osamdeset hiljada naoružanih za boj.

17:19b.2CH.017.019Ovi služahu caru osim onih koje ponamešta car po tvrdim gradovima u svoj zemlji Judinoj.

18

18:1b.2CH.018.001I Josafat imajući veliko blago i slavu, oprijatelji se s Ahavom.

18:2b.2CH.018.002I posle nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji beše s njim, i nagovaraše ga da podje na Ramot galadski.

18:3b.2CH.018.003I reče Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinom: Hoćeš li ići sa mnom na Ramot galadski? A on reče: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoćemo s tobom na vojsku.

18:4b.2CH.018.004Još reče Josafat caru Izrailjevom: Pitaj danas šta će Gospod reći.

18:5b.2CH.018.005Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, četiri stotine ljudi, i reče im: Hoćemo li ići na vojsku na Ramot galadski, ili ću se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru.

18:6b.2CH.018.006A Josafat reče: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?

18:7b.2CH.018.007A car reče Josafatu: Ima još jedan čovek preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne proriče dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reče: Neka car ne govori tako.

18:8b.2CH.018.008Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reče mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.

18:9b.2CH.018.009A car Izrailjev i Josafat, car Judin sedjahu, svaki na svom prestolu obučeni u carske haljine, sedjahu na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

18:10b.2CH.018.010I Sedekija sin Hananin načini sebi gvozdene rogove, i reče: Ovako veli Gospod: Ovim ćeš biti Sirce dokle ih ne istrebiš.

18:11b.2CH.018.011Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: Idi na Ramot galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod predati caru u ruke.

18:12b.2CH.018.012A poslanik koji otide da dozove Miheju reče mu govoreći: Evo proroci proriču svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reč bude kao njihova, i govori dobro.

18:13b.2CH.018.013A Miheja reče: Tako da je živ Gospod, govoriću ono što reče Bog moj.

18:14b.2CH.018.014I kad dodje k caru, reče mu car: Miheja! Hoćemo li ići na vojsku na Ramot galadski, ili ću se okaniti? A on reče: Idite, bićete srećni, i daće vam se u ruke.

18:15b.2CH.018.015A car mu reče: Koliko ću te puta zaklanjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?

18:16b.2CH.018.016Tada reče: Video sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reče Gospod: Ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kući s mirom.

18:17b.2CH.018.017Tada reče car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati dobra nego zlo?

18:18b.2CH.018.018A Miheja reče: Zato čujte reč Gospodnju: Videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane;

18:19b.2CH.018.019I Gospod reče: Ko će prevariti Ahava cara Izrailjevog da otide i padne kod Ramota galadskog? Još reče: Jedan reče ovo a drugi ono.

18:20b.2CH.018.020Tada izidje jedan duh, i stavši pred Gospoda reče: Ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: Kako?

18:21b.2CH.018.021Odgovori: Izići ću i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reče: Prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi učini tako.

18:22b.2CH.018.022Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.

18:23b.2CH.018.023Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreći: Kojim je putem otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

18:24b.2CH.018.024A Miheja mu reče: Eto, videćeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.

18:25b.2CH.018.025Tada car Izrailjev reče: Uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu sinu carevom.

18:26b.2CH.018.026I recite im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, a dajite mu po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.

18:27b.2CH.018.027A Miheja reče: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reče: Čujte svi narodi.

18:28b.2CH.018.028I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.

18:29b.2CH.018.029I reče car Izrailjev Josafatu: Ja ću se preobući kad podjem u boj, a ti obuci svoje odelo. I preobuče se car Izrailjev, i otidoše u boj.

18:30b.2CH.018.030A car sirski zapovedi vojvodama od kola svojih govoreći: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.

18:31b.2CH.018.031A kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: To je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da ga udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomože, i odvrati ih Bog od njega.

18:32b.2CH.018.032Jer videvši vojvode od kola da nije car Izrailjev, odstupiše od njega.

18:33b.2CH.018.033A jedan zastreli iz luka nagonom i ustreli cara Izrailjevog gde spuča oklop. A on reče svom vozaču: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.

18:34b.2CH.018.034I boj bi žestok onog dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do večera, i umre o sunčanom zahodu.

19

19:1b.2CH.019.001A kad se Josafat, car Judin, vraćaše s mirom kući svojoj u Jerusalim,

19:2b.2CH.019.002Izidje preda nj Juj sin Ananijev, videlac, i reče Josafatu: Bezbožniku li pomažeš, i one koji mrze na Gospoda ljubiš? Zato se podigao na te gnev Gospodnji.

19:3b.2CH.019.003Ali se našlo dobro na tebi što si istrebio lugove iz zemlje i što si upravio srce svoje da tražiš Boga.

19:4b.2CH.019.004Potom Josafat sedjaše u Jerusalimu, i opet prodje po narodu od Virsaveje do gore Jefremove, i povrati ih ka Gospodu Bogu otaca njegovih.

19:5b.2CH.019.005I postavi sudije u zemlji po svim tvrdim gradovima Judinim, u svakom gradu.

19:6b.2CH.019.006I reče sudijama: Gledajte šta ćete raditi, jer nećete suditi za čoveka nego za Gospoda, koji je s vama kad sudite.

19:7b.2CH.019.007Zato neka bude strah Gospodnji u vama; pazite i radite, jer u Gospoda Boga našeg nema nepravde, niti gleda ko je ko, niti prima poklone.

19:8b.2CH.019.008Takodje u Jerusalimu postavi Josafat od Levita i sveštenika i glavara domova otačkih u Izrailju za sudove Gospodnje i za raspre; jer dolažahu opet u Jerusalim.

19:9b.2CH.019.009I zapovedi im govoreći: Tako radite u strahu Gospodnjem, verno i celog srca.

19:10b.2CH.019.010I u svakoj parnici koja dodje k vama od braće vaše što sede po gradovima svojim, da rasudite izmedju krvi i krvi, izmedju zakona i zapovesti, izmedju uredbi i sudova, obavestite ih da ne bi grešili Gospodu, da ne bi došao gnev Njegov na vas i na braću vašu; tako činite, te nećete zgrešiti.

19:11b.2CH.019.011I evo, Amarija, poglavar sveštenički, biće nad vama u svim poslovima Gospodnjim, a Zavdija, sin Ismailov, vodj doma Judinog u svim poslovima carskim; takodje, Leviti upravitelji biće uz vas. Budite slobodni, i radite, i Gospod će biti s dobrim.

20

20:1b.2CH.020.001A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji žive medju sinovima Amonovim, dodjoše da vojuju na Josafata.

20:2b.2CH.020.002I dodjoše te javiše Josafatu govoreći: Ide na te veliko mnoštvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad.

20:3b.2CH.020.003A Josafat se uplaši, i obrati lice svoje da traži Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.

20:4b.2CH.020.004I skupiše se svi sinovi Judini da traže Gospoda, i iz svih gradova Judinih dodjoše da traže Gospoda.

20:5b.2CH.020.005Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,

20:6b.2CH.020.006I reče: Gospode Bože otaca naših! Nisi li Ti Bog na nebu i vladaš svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moć i sila da Ti niko ne može odoleti?

20:7b.2CH.020.007Nisi li Ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog?

20:8b.2CH.020.008Te se naseliše u njoj, i sagradiše Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreći:

20:9b.2CH.020.009Kad nas zadesi kako zlo, mač osvetni ili pomor ili glad, staćemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapićemo Tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi.

20:10b.2CH.020.010A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proći kad idjahu iz zemlje misirske, nego ih obidjoše i ne istrebiše;

20:11b.2CH.020.011A evo, oni nam vraćaju došavši da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao.

20:12b.2CH.020.012Bože naš, zar im nećeš suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnoštvu velikom, koje ide na nas, niti znamo šta bismo činili, nego su oči naše uprte u Te.

20:13b.2CH.020.013A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, žene njihove i sinovi njihovi.

20:14b.2CH.020.014Tada sidje duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita izmedju sinova Asafovih,

20:15b.2CH.020.015I reče: Slušajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plašite se tog mnoštva velikog, jer nije vaš rat nego Božji.

20:16b.2CH.020.016Sutra izadjite na njih; oni će poći uz brdo Zis, i naći ćete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu.

20:17b.2CH.020.017Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako će vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plašite se, sutra izidjite pred njih, i Gospod će biti s vama.

20:18b.2CH.020.018Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu.

20:19b.2CH.020.019A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustaše, te hvališe Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim.

20:20b.2CH.020.020A ujutru ustavši rano izidjoše u pustinju tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reče: Čujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i bićete jaki, verujte prorocima Njegovim i bićete srećni.

20:21b.2CH.020.021I tako dogovoriv se s narodom postavi pevače Gospodnje da hvale svetu krasotu idući pred vojskom i govoreći: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova.

20:22b.2CH.020.022A kad počeše pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidjoše na Judu, te se razbiše.

20:23b.2CH.020.023Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustaše na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše.

20:24b.2CH.020.024A kad Juda dodje do stražare prema pustinji, i pogleda na mnoštvo, a to mrtva telesa leže po zemlji, i nijedan ne beše ostao živ.

20:25b.2CH.020.025Zato dodje Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nadjoše kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i napleniše da već ne mogoše nositi; tri dana kupiše plen, jer ga beše mnogo.

20:26b.2CH.020.026A četvrti dan skupiše se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagosloviše Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas.

20:27b.2CH.020.027Potom okrenuše svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim.

20:28b.2CH.020.028I dodjoše u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji.

20:29b.2CH.020.029I strah Božji dodje na sva carstva zemaljska kad čuše da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve.

20:30b.2CH.020.030I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda.

20:31b.2CH.020.031I carovaše Josafat nad Judom; trideset i pet godina beše mu kad poče carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Azuva, kći Silejeva.

20:32b.2CH.020.032I hodjaše putem oca svog Ase, niti zadje s njega, čineći što je pravo pred Gospodom.

20:33b.2CH.020.033Ali visine ne biše oborene, jer još ne beše narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih.

20:34b.2CH.020.034A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim.

20:35b.2CH.020.035Potom združi se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji činjaše bezakonje.

20:36b.2CH.020.036A združi se s njim zato da načine ladje da idu u Tarsis; i načiniše ladje u Esion-Gaveru.

20:37b.2CH.020.037Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreći: Što si se združio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbiše se ladje i ne mogoše ići u Tarsis.

21

21:1b.2CH.021.001Potom počinu Josafat kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.

21:2b.2CH.021.002A braća mu, sinovi Josafatovi, behu: Azarija i Jehilo i Zaharija i Azarija i Mihailo i Sefatija; ti svi behu sinovi Josafata cara Izrailjevog.

21:3b.2CH.021.003I otac im dade velike darove, srebra i zlata i zaklada s tvrdim gradovima u zemlji Judinoj; carstvo pak dade Joramu, jer beše prvenac.

21:4b.2CH.021.004A Joram stupivši na carstvo oca svog i utvrdivši se, pobi svu braću svoju mačem i neke knezove Izrailjeve.

21:5b.2CH.021.005Imaše Joram trideset i dve godine kad se zacari, i carova osam godina u Jerusalimu.

21:6b.2CH.021.006I hodjaše putem careva Izrailjevih, kao što činjaše dom Ahavov, jer se oženi kćerju Ahavovom; i činjaše što je zlo pred Gospodom.

21:7b.2CH.021.007Ali Gospod ne hte zatrti dom Davidov radi zaveta koji učini s Davidom i što mu beše rekao da će dati videlo njemu i sinovima njegovim uvek.

21:8b.2CH.021.008Za njegovog vremena odvrže se Edom da ne bude pod Judom, i postaviše sebi cara.

21:9b.2CH.021.009Zato otide Joram s vojvodama svojim i sa svim kolima svojim; i usta noću, te pobi Edomce koji ga behu opkolili, i zapovednike od kola.

21:10b.2CH.021.010Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom do danas. U isto vreme odvrže se Livna da ne bude pod njim, jer ostavi Gospoda Boga otaca svojih.

21:11b.2CH.021.011Još i visine načini po brdima Judinim, i navede na preljubu Jerusalimljane i prelasti Judu.

21:12b.2CH.021.012Tada mu dodje knjiga od Ilije proroka, gde mu govoraše: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Što nisi hodio putevima Josafata, oca svog i putevima Ase, cara Judinog,

21:13b.2CH.021.013Nego si hodio putem careva Izrailjevih i naveo si na preljubu Judu i Jerusalimljane, kao što je dom Ahavov naveo na preljubu Izrailja, i još si pobio braću svoju, dom oca svog, bolje od sebe,

21:14b.2CH.021.014Evo, Gospod će udariti velikim zlom narod tvoj i sinove tvoje i žene tvoje i sve što imaš.

21:15b.2CH.021.015I ti ćeš bolovati teško, od bolesti u crevima, da će ti creva izaći od bolesti, koja će trajati dve godine.

21:16b.2CH.021.016I tako podiže Gospod na Jorama duh Filistejima i Arapima koji žive od Etiopljana.

21:17b.2CH.021.017I oni došavši na zemlju Judinu prodreše u nju, i odnesoše sve blago što se nadje u domu carevom, i sinove njegove i žene njegove, da mu ne osta nijedan sin osim Joahaza najmladjeg sina njegovog.

21:18b.2CH.021.018I posle svega toga udari ga Gospod bolešću u crevima, kojoj ne beše leka.

21:19b.2CH.021.019I dan po dan prolažaše, i kad se navršiše dve godine, izidjoše mu creva s bolešću i umre od teških bolova i narod mu ne pali mirisa kao što je činio ocima njegovim.

21:20b.2CH.021.020Imaše trideset i dve godine kad poče carovati, i carova osam godina u Jerusalimu, i preminu da niko ne zažali za njim; i pogreboše ga u gradu Davidovom, ali ne u grobu carskom.

22

22:1b.2CH.022.001A Jerusalimljani zacariše na njegovo mesto Ohoziju najmladjeg sina njegovog, jer starije sve pobi četa koja dodje s Arapima u logor; i tako Ohozija, sin Joramov, posta car Judin.

22:2b.2CH.022.002Imaše Ohozija četrdeset i dve godine kad poče carovati, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrijeva.

22:3b.2CH.022.003I on hodjaše putevima doma Ahavovog, jer ga mati nagovaraše na zla dela.

22:4b.2CH.022.004I činjaše što je zlo pred Gospodom kao dom Ahavov; jer mu oni behu savetnici po smrti oca njegovog na pogibao njegovu.

22:5b.2CH.022.005I po njihovom savetu hodeći izidje s Joramom sinom Ahavovim, carem Izrailjevim, na vojsku na Azaila, cara sirskog, u Ramot galadski; i onde Sirci raniše Jorama.

22:6b.2CH.022.006A on se vrati da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše u Rami, kad se biše s Azailom, carem sirskim. A Azarija, sin Joramov car Judin, dodje u Jezrael da vidi Jorama, sina Ahavovog, jer beše bolestan.

22:7b.2CH.022.007Ali beše od Boga na propast Ohoziji što dodje k Joramu; jer došav otide s Joramom na Juja, sina Nimsijinog, koga Gospod pomaza da istrebi dom Ahavov.

22:8b.2CH.022.008Jer kad Juj izvršavaše osvetu na domu Ahavovom, nadje knezove Judine i sinove braće Ohozijine, koji služahu Ohoziji, i pogubi ih.

22:9b.2CH.022.009Potom potraži Ohoziju, i uhvatiše ga kad se sakrivaše u Samariji, i dovedavši ga k Juju pogubiše ga, i pogreboše ga; jer rekoše: Sin je Josafata koji je tražio Gospoda svim srcem svojim. I tako ne bi nikoga od doma Ohozijinog koji bi mogao biti car.

22:10b.2CH.022.010Zato Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj sin pogibe, usta i pobi sve carsko seme doma Judinog.

22:11b.2CH.022.011Ali Josaveja, kći careva, uze Joasa, sina Ohozijinog i ukrade ga izmedju sinova carevih, koje ubijahu; i sakri ga s dojkinjom njegovom u ložnicu. I tako Josaveja, kći cara Jorama, žena Jodaja sveštenika, sakri ga od Gotolije, jer beše sestra Ohozijina, te ga ne ubi.

22:12b.2CH.022.012I beše s njima sakriven u domu Božijem šest godina; a Gotolija carovaše u zemlji.

23

23:1b.2CH.023.001A sedme godine oslobodi se Jodaj, i uze k sebi stotnike Azariju sina Jeroamovog i Ismaila sina Joananovog i Azariju sina Ovidovog i Masiju sina Adajevog i Elisafata sina Zihrijevog, i uhvati veru s njima,

23:2b.2CH.023.002Te prolazeći zemlju Judinu sabraše Levite iz svih gradova Judinih i glavare porodica otačkih u Izrailju, i dodjoše u Jerusalim.

23:3b.2CH.023.003I sav zbor učini veru u domu Božjem s carem; i Jodaj im reče: Evo, sin će carev carovati, kao što je rekao Gospod za sinove Davidove.

23:4b.2CH.023.004Ovo učinite: trećina vas koji dolazite u subotu izmedju sveštenika i Levita neka budu vratari na pragu;

23:5b.2CH.023.005A druga trećina neka bude u carskom dvoru; a ostala trećina na vratima od temelja, a sav narod u tremovima doma Gospodnjeg.

23:6b.2CH.023.006Niko da ne ulazi u dom Gospodnji osim sveštenika i onih Levita koji služe; oni neka ulaze, jer su posvećeni, a sav narod neka čini ono što je Gospod zapovedio da čini.

23:7b.2CH.023.007I Leviti neka opkole cara, svaki s oružjem svojim u ruci; i ko bi god ušao u dom, da se pogubi; i budite uz cara kad stane ulaziti i izlaziti.

23:8b.2CH.023.008I učiniše Leviti i sav narod Judin sve što zapovedi sveštenik Jodaj; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u subotu i koji odlažahu u subotu; jer Jodaj sveštenik ne otpusti redove.

23:9b.2CH.023.009I dade Jodaj sveštenik stotinicima koplja i štitove i štitiće cara Davida što behu u domu Božijem.

23:10b.2CH.023.010I postavi sav narod sve s oružjem u ruku, od desne strane doma do leve prema oltaru i prema domu, oko cara.

23:11b.2CH.023.011Tada izvedoše sina carevog, i metnuše mu na glavu venac, i dadoše mu svedočanstvo, i zacariše ga, i Jodaj i sinovi njegovi pomazaše ga i rekoše: Da živi car!

23:12b.2CH.023.012A kad Gotolija ču viku naroda koji se stecaše i hvaljaše cara, dodje k narodu u dom Gospodnji.

23:13b.2CH.023.013I pogleda, i gle, car stajaše kod svog stupa na ulasku, a knezovi i trube oko cara, i sav narod zemaljski radovaše se i trube trubljahu i pevači pevahu uz orudja muzička i oni koji počinjahu u pevanju. Tada razdre Gotolija haljine svoje i povika: Buna! Buna!

23:14b.2CH.023.014A Jodaj sveštenik zapovedi da izadju stotinici koji behu nad vojskom, i reče im: Izvedite je iz vrsta napolje, i ko podje za njom neka se pogubi mačem; jer reče sveštenik: Nemojte je ubiti u domu Gospodnjem.

23:15b.2CH.023.015I načiniše joj mesto, te otide kako se ide vratima konjskim u dom carev, i onde je pogubiše.

23:16b.2CH.023.016Tada Jodaj učini veru medju sobom i svim narodom i carem da će biti narod Gospodnji.

23:17b.2CH.023.017Potom sav narod otide u dom Valov, i raskopaše ga, i oltare njegove i likove njegove izlomiše, a Matana, sveštenika Valovog, ubiše pred oltarima.

23:18b.2CH.023.018I Jodaj uredi opet službu u domu Gospodnjem medju sveštenicima i Levitima, koje David beše odredio domu Gospodnjem, da bi prinosili žrtve paljenice Gospodu, kao što piše u zakonu Mojsijevom, s veseljem i pesmama po naredbi Davidovoj.

23:19b.2CH.023.019Postavi i vratare na vratima doma Gospodnjeg da ne bi ulazio nečist oda šta mu drago.

23:20b.2CH.023.020I uze stotinike i znatnije ljude i koji upravljahu narodom, sav narod zemaljski, i izvede cara iz doma Gospodnjeg i udjoše visokim vratima u dom carski, i posadiše cara na carski presto.

23:21b.2CH.023.021I radovaše se sav narod zemaljski, i grad se umiri, kad Gotoliju ubiše mačem.

24

24:1b.2CH.024.001Beše Joasu sedam godina kad se zacari, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje.

24:2b.2CH.024.002I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle god beše živ Jodaj sveštenik.

24:3b.2CH.024.003I Jodaj ga oženi dvema ženama, te rodi sinove i kćeri.

24:4b.2CH.024.004Potom Joas naumi da opravi dom Gospodnji.

24:5b.2CH.024.005I sazva sveštenike i Levite, pa im reče: Podjite po gradovima Judinim i kupite od svega Izrailja novac da se opravlja dom Boga vašeg od godine do godine, i vi pohitajte s tim. Ali ne hiteše Leviti.

24:6b.2CH.024.006Zato car dozva Jodaja poglavara i reče mu: Zašto ne nastojiš da Leviti donose iz Judeje i Jerusalima priloge koje je naredio Mojsije sluga Gospodnji zboru Izrailjevom na šator od sastanka?

24:7b.2CH.024.007Jer bezbožna Gotolija i sinovi njeni opleniše dom Gospodnji i sve stvari posvećene domu Gospodnjem obratiše na Vale.

24:8b.2CH.024.008I tako zapovedi car te načiniše kovčeg, i metnuše ga na vrata doma Gospodnjeg spolja.

24:9b.2CH.024.009I oglasiše po Judeji i po Jerusalimu da donose Gospodu prilog koji je naredio Mojsije, sluga Božji, Izrailju u pustinji.

24:10b.2CH.024.010I obradovaše se knezovi i sav narod, i donoseći metahu u kovčeg dokle se ne svrši.

24:11b.2CH.024.011I kad donošahu Leviti kovčeg, po zapovesti carevoj, videvši da ima mnogo novca, dolažaše pisar carev i poslanik poglavara svešteničkog, te izručivahu kovčeg, potom ga opet odnošahu i ostavljahu na njegovo mesto; i tako činjahu svaki dan, i nakupiše mnogo novca.

24:12b.2CH.024.012I davaše ga car Jodaj nastojnicima nad poslom oko doma Gospodnjeg, a oni naimahu kamenare i drvodelje da se obnovi dom Gospodnji, i kovače koji rade od gvoždja i od bronze, da se opravi dom Gospodnji.

24:13b.2CH.024.013I poslovahu poslenici, i opravljanje napredovaše pod njihovim rukama, te povratiše domu Božjem obličje njegovo, i utvrdiše ga.

24:14b.2CH.024.014A kad svršiše, donesoše pred cara i Jodaja novce što pretekoše; i od tog novca načini sudove za dom Gospodnji, sudove za službu i za žrtve, i kadionice, i druge sudove zlatne i srebrne. I tako prinošahu žrtve paljenice u domu Gospodnjem jednako svega veka Jodajevog.

24:15b.2CH.024.015Potom ostarevši Jodaj sit života umre; sto i trideset godina beše mu kad umre.

24:16b.2CH.024.016I pogreboše ga u gradu Davidovom kod careva; jer činjaše dobro Izrailju i Bogu i domu njegovom.

24:17b.2CH.024.017A kad umre Jodaj, dodjoše knezovi Judini i pokloniše se caru; tada ih posluša car,

24:18b.2CH.024.018Te ostaviše dom Gospoda Boga otaca svojih, i stadoše služiti lugovima i idolima; i podiže se gnev Gospodnji na Judu i na Jerusalim za taj greh njihov.

24:19b.2CH.024.019I slaše im proroke da ih vrate ka Gospodu, i oni im svedočahu, ali ih ne poslušaše.

24:20b.2CH.024.020I dodje duh Gospodnji na Zahariju, sina Jodaja sveštenika, te stade više naroda i reče im: Ovako veli Bog: Zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Nećete biti srećni; što ostaviste Gospoda, zato i On vas ostavi.

24:21b.2CH.024.021A oni se pobuniše na nj, i zasuše ga kamenjem po zapovesti carevoj u tremu doma Gospodnjeg.

24:22b.2CH.024.022I ne opomenu se Joas milosti koju mu učini Jodaj, otac njegov, nego ubi sina njegovog; a on umirući reče: Gospod neka vidi i traži.

24:23b.2CH.024.023A kad prodje godina, podiže se na nj vojska sirska i udje u zemlju judejsku i u Jerusalim, i pobiše po narodu sve knezove narodne, i sav plen od njih poslaše caru u Damask.

24:24b.2CH.024.024Ako i mala beše vojska sirska koja dodje, ipak Gospod dade u ruke njihove vrlo veliku vojsku, jer behu ostavili Gospoda Boga otaca svojih. I tako na Joasu izvršiše sud.

24:25b.2CH.024.025A kad otidoše od njega ostavivši ga u teškoj bolesti, pobuniše se na nj sluge njegove za krv sinova Jodaja sveštenika, i ubiše ga na postelji njegovoj, te pogibe; i pogreboše ga u gradu Davidovom, ali ga ne pogreboše u grobovima carskim.

24:26b.2CH.024.026A ovo su što se pobuniše na nj: Zavad, sin Simeate Amonke i Jozavad, sin Simrite Moavke.

24:27b.2CH.024.027A o sinovima njegovim i o velikom porezu što bi pod njim, i o gradjenju doma Božjeg, eto zapisano je u knjizi o carevima. A zacari se na njegovo mesto Amasija, sin njegov.

25

25:1b.2CH.025.001Beše Amasiji dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Joadana iz Jerusalima.

25:2b.2CH.025.002On činjaše što je pravo pred Gospodom, ali ne celim srcem.

25:3b.2CH.025.003I kad se utvrdi u carstvu, pobi sluge svoje koji ubiše cara oca njegovog.

25:4b.2CH.025.004Ali sinove njihove ne pogubi, nego učini kako piše u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove, ni sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine.

25:5b.2CH.025.005Iza toga skupi Amasija narod Judin, i postavi po domovima otačkim hiljadnike i stotinike po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj, i izbroja ih od dvadeset godina i više, i nadje ih trista hiljada vojnika izbranih, koji nošahu koplje i štit.

25:6b.2CH.025.006I jošte najmi izmedju Izrailjaca sto hiljada hrabrih ljudi za sto talanata srebra.

25:7b.2CH.025.007Ali dodje mu čovek Božji i reče: Care, da ne ide s tobom vojska izrailjska, jer Gospod nije s Izrailjcima niti sa sinovima Jefremovim.

25:8b.2CH.025.008Nego idi ti, i budi hrabar u boju; inače će te oboriti Bog pred neprijateljem, jer Bog može i pomoći i oboriti.

25:9b.2CH.025.009Tada reče Amasija čoveku Božjem: A šta će biti sa sto talanata što sam dao vojsci Izrailjevoj? A čovek Božji reče: Ima Gospod da ti da više od toga.

25:10b.2CH.025.010I tako odvoji Amasija vojsku što mu beše došla od Jefrema da otidu u svoje mesto; a oni se vrlo rasrdiše na Judu, i vratiše se u svoje mesto s velikim gnevom.

25:11b.2CH.025.011A Amasija oslobodivši se povede narod svoj i otide u slanu dolinu, i pobi deset hiljada sinova Sirovih;

25:12b.2CH.025.012I deset hiljada živih zarobiše Judejci, i odvedoše ih na vrh stene, i pobacaše ih sa vrh stene da se svi raspadoše.

25:13b.2CH.025.013A vojnici koje Amasija posla natrag da ne idu s njim u boj, navališe na gradove Judine od Samarije do Vet-Orona, i pobiše po njima tri hiljade, i zapleniše velik plen.

25:14b.2CH.025.014A kad se vrati Amasija razbivši Idumeje, donese bogove sinova Sirovih, i postavi ih sebi za bogove, i klanjaše im se i kadjaše im.

25:15b.2CH.025.015Tada se razgnevi Gospod na Amasiju, i posla k njemu proroka, koji mu reče: Zašto tražiš bogove tog naroda, koji ne izbaviše svoj narod iz tvoje ruke?

25:16b.2CH.025.016I kad govoraše caru, on mu reče: Jesi li postavljen caru za savetnika? Prestani; zašto da pogineš? I tako presta prorok, ali reče: Znam da te je Bog naumio istrebiti kad to radiš a ne slušaš savet moj.

25:17b.2CH.025.017Tada smisli Amasija, car Judin, i posla k Joasu sina Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i poruči: Hodi da se ogledamo.

25:18b.2CH.025.018A Joas car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu. Ali naidje zverje livansko i izgazi trn.

25:19b.2CH.025.019Veliš, pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje, i tražiš slave; sedi kod kuće svoje; zašto bi se zapletao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom?

25:20b.2CH.025.020Ali ne posluša Amasija, jer od Gospoda to bi da ih da u ruke neprijatelju, što tražiše bogove edomske.

25:21b.2CH.025.021I otide Joas car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom.

25:22b.2CH.025.022Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki ka svom šatoru.

25:23b.2CH.025.023A Amasiju cara Judinog, sina Joasa sina Joahazovog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu, i odvede ga u Jerusalim; i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu, četiri stotine lakata.

25:24b.2CH.025.024I uze sve zlato i srebro i sve posudje što se nadje u domu Božijem u Ovid-Edoma i u riznici doma carskog, i taoce, pa se vrati u Samariju.

25:25b.2CH.025.025I požive Amasija sin Joasov car Judin po smrti Joasa sina Joahaza cara Izrailjevog petnaest godina.

25:26b.2CH.025.026A ostala dela Amasijina prva i poslednja, eto nisu li zapisana u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim?

25:27b.2CH.025.027I pošto Amasija odstupi od Gospoda, digoše bunu na nj u Jerusalimu, a on pobeže u Lahis. Ali poslaše za njim u Lahis, i ubiše ga onde.

25:28b.2CH.025.028I donesoše ga na konjima i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Judinom.

26

26:1b.2CH.026.001Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.

26:2b.2CH.026.002On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih.

26:3b.2CH.026.003Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima.

26:4b.2CH.026.004On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio Amasija otac njegov.

26:5b.2CH.026.005I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu sreću Bog.

26:6b.2CH.026.006Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.

26:7b.2CH.026.007I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.

26:8b.2CH.026.008I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.

26:9b.2CH.026.009I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.

26:10b.2CH.026.010Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja.

26:11b.2CH.026.011I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja idjaše u rat u četama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.

26:12b.2CH.026.012Svega na broj beše glavara domova otačkih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina,

26:13b.2CH.026.013A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja.

26:14b.2CH.026.014I načini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za praćke.

26:15b.2CH.026.015I načini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meću strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.

26:16b.2CH.026.016Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:

26:17b.2CH.026.017A za njim udje Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi;

26:18b.2CH.026.018I opreše se caru Oziji govoreći: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posvećeni da kade; izidji iz svetinje, jer si zgrešio, i neće ti biti na čast pred Gospodom Bogom.

26:19b.2CH.026.019Tada se razgnevi Ozija držeći u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, izidje mu guba na čelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.

26:20b.2CH.026.020I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenički i svi sveštenici, a on gubav na čelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da izidje, jer ga Gospod udari.

26:21b.2CH.026.021I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlučen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i sudjaše narodu u zemlji.

26:22b.2CH.026.022A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.

26:23b.2CH.026.023I počinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.

27

27:1b.2CH.027.001Dvadeset i pet godina beše Jotamu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu; materi mu beše ime Jerusa, kći Sadokova.

27:2b.2CH.027.002On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio Ozija otac njegov, samo što ne udje u crkvu Gospodnju; ali narod još beše pokvaren.

27:3b.2CH.027.003On načini visoka vrata na domu Gospodnjem, i na zidu Ofilu mnogo nazida.

27:4b.2CH.027.004Još sazida i gradove u gori Judinoj, i u šumama pogradi dvorove i kule.

27:5b.2CH.027.005I vojeva s carem sinova Amonovih i savlada ih; i dadoše mu sinovi Amonovi one godine sto talanata srebra i deset hiljada kora pšenice i ječma deset hiljada. Toliko mu dadoše sinovi Amonovi i druge i treće godine.

27:6b.2CH.027.006I tako osili Jotam, jer upravi puteve svoje pred Gospodom Bogom svojim.

27:7b.2CH.027.007A ostala dela Jotamova i ratovi svi njegovi i putevi njegovi, eno su zapisani u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim.

27:8b.2CH.027.008Dvadeset i pet godina beše mu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu.

27:9b.2CH.027.009I počinu Jotam kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.

28

28:1b.2CH.028.001Dvadeset godina beše Ahazu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu; ali ne činjaše što je pravo pred Gospodom kao David, otac njegov.

28:2b.2CH.028.002Jer hodjaše putevima careva Izrailjevih, i još sali likove Valima.

28:3b.2CH.028.003I sam kadjaše u dolini sina Enomovog, i sažizaše sinove svoje ognjem po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.

28:4b.2CH.028.004I prinošaše žrtve i kadjaše na visinama i po brdima i pod svakim zelenim drvetom.

28:5b.2CH.028.005Zato ga dade Gospod Bog njegov u ruke caru sirskom, te ga razbiše i zarobiše mu veliko mnoštvo, i odvedoše ih u Damask. Još bi dat u ruke caru Izrailjevom, te ga razbi ljuto.

28:6b.2CH.028.006Jer Fekaj, sin Remalijin, pobi sto i dvadeset hiljada Judejaca u jedan dan, sve hrabrih ljudi, jer ostaviše Gospoda Boga otaca svojih.

28:7b.2CH.028.007I Zihrije junak od Jefrema ubi Masiju sina carevog i Azrikama upravitelja dvorskog i Elkanu, drugog do cara.

28:8b.2CH.028.008I zarobiše sinovi Izrailjevi braći svojoj dvesta hiljada žena i sinova i kćeri; i zapleniše veliki plen od njih, i odnesoše plen u Samariju.

28:9b.2CH.028.009A onde beše prorok Gospodnji po imenu Odid, i izidje pred vojsku koja idjaše u Samariju, i reče im: Gle, Gospod Bog otaca vaših razgnevi se na Judejce, zato ih dade u vaše ruke, te ih pobiste ljuto da do neba dopre.

28:10b.2CH.028.010I još mislite podvrći sinove Judine i jerusalimske da vam budu robovi i robinje; a niste li i vi sami skrivili Gospodu Bogu svom?

28:11b.2CH.028.011Zato poslušajte me sada, i vratite natrag to roblje što zarobiste braći svojoj, jer se raspalio gnev Gospodnji na vas.

28:12b.2CH.028.012Tada ustaše poglavari sinova Jefremovih: Azarija sin Joananov, Varahija sin Mesilemotov i Jezekija sin Salumov i Amasa sin Adlajev na one što se vraćahu s vojske,

28:13b.2CH.028.013I rekoše im: Nećete dovesti ovamo to roblje, jer bi nam bilo na greh pred Gospodom što vi mislite domećući na grehe naše i na krivice naše, jer je velika krivica na nama i gnev se raspalio na Izrailja.

28:14b.2CH.028.014I ostaviše vojnici roblje i plen svoj pred knezovima i svim zborom.

28:15b.2CH.028.015I ustaše ljudi imenovani i uzeše roblje, i sve gole izmedju njih odenuše iz plena; i kad ih odenuše i obuše, nahraniše ih i napojiše i namazaše, i odvedoše na magarcima sve iznemogle, i dovedoše ih u Jerihon, grad gde ima mnogo palmi, k braći njihovoj, pa se vratiše u Samariju.

28:16b.2CH.028.016U to vreme posla car Ahaz k carevima asirskim da mu pomognu.

28:17b.2CH.028.017Jer još i Idumejci dodjoše i razbiše Judu i odvedoše roblje;

28:18b.2CH.028.018I Filisteji udariše na gradove po ravni na južnom kraju Judinom, i uzeše Vet-Semes, i Ejalon i Gedirot i Sohot i sela njegova i Tamnu i sela njena i Gimzon i sela njegova, i naseliše se u njima.

28:19b.2CH.028.019Jer Gospod obaraše Judu s Ahaza cara Izrailjevog, jer odvuče Judu da grdno greši Gospodu.

28:20b.2CH.028.020I dodje k njemu Teglat-Felasar, car asirski, i ojadi ga a ne utvrdi.

28:21b.2CH.028.021Jer Ahaz uze deo iz doma Gospodnjeg i iz doma carskog i od knezova, i dade caru asirskom, ali mu ne pomože.

28:22b.2CH.028.022I kad beše u nevolji, on još većma grešaše Gospodu; takav beše car Ahaz.

28:23b.2CH.028.023I prinošaše žrtve bogovima damaštanskim, koji ga razbiše, i govoraše: Kad bogovi careva sirskih njima pomažu, prinosiću njima žrtve da bi mi pomagali; ali mu oni biše na to da padne on i sav Izrailj.

28:24b.2CH.028.024A Ahaz pokupi sudove doma Božijeg, i izlomi sudove doma Božijeg, i zatvori vrata doma Gospodnjeg i načini sebi oltare po svim uglovima u Jerusalimu.

28:25b.2CH.028.025I u svakom gradu Judinom načini visine da kadi bogovima tudjim; i gnevi Gospoda Boga otaca svojih.

28:26b.2CH.028.026A ostala dela njegova i svi putevi njegovi prvi i poslednji, eto zapisani su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.

28:27b.2CH.028.027I počinu Ahaz kod otaca svojih i pogreboše ga u gradu Jerusalimu; ali ga ne metnuše u grob careva Izrailjevih. I zacari se na njegovo mesto Jezekija, sin njegov.

29

29:1b.2CH.029.001Jezekiji beše dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kći Zaharijina.

29:2b.2CH.029.002I činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio David otac njegov.

29:3b.2CH.029.003Prve godine svog carovanja, prvog meseca, otvori vrata na domu Gospodnjem, i opravi ih.

29:4b.2CH.029.004I sazva sveštenike i Levite, i sabra ih na istočnu ulicu,

29:5b.2CH.029.005I reče im: Čujte me, Leviti, osveštajte se sada i osvetite dom Gospoda Boga otaca svojih, i iznesite nečistotu iz svetinje.

29:6b.2CH.029.006Jer sagrešiše oci naši i činiše što je zlo pred Gospodom Bogom našim, i ostaviše ga; i odvratiše lice svoje od šatora Gospodnjeg i okrenuše mu ledja;

29:7b.2CH.029.007I zatvoriše vrata od trema, i pogasiše žiške, i kadom ne kadiše, niti žrtava paljenica prinosiše u svetinji Bogu Izrailjevom.

29:8b.2CH.029.008Zato se razgnevi Gospod na Judu i na Jerusalim, te ih dade da se potucaju, i da budu čudo i podsmeh, kako vidite svojim očima.

29:9b.2CH.029.009Jer, eto, padoše oci naši od mača, i sinovi naši i kćeri naše i žene naše zarobiše se zato.

29:10b.2CH.029.010Sada dakle naumio sam zadati veru Gospodu Bogu Izrailjevom, da bi se odvratila od nas žestina gneva Njegovog.

29:11b.2CH.029.011Sinovi moji, ne oklevajte više, jer je vas izabrao Gospod da stojite pred Njim i služite mu, i da mu budete sluge i da mu kadite.

29:12b.2CH.029.012Tada ustaše Leviti Mat sin Amasajev i Joilo sin Azarijin od sinova Katovih; a od sinova Merarijevih Kis sin Avdijev i Azarija sin Jaleleilov; i od sinova Girsonovih Joah sin Zimin i Eden sin Joahov;

29:13b.2CH.029.013I od sinova Elifasanovih Simrije i Jeilo, i od sinova Asafovih Zaharija i Matanija;

29:14b.2CH.029.014I od sinova Amonovih Jeilo i Simej, i od sinova Jedutunovih Semaja i Ozilo;

29:15b.2CH.029.015I skupiše braću svoju, i osveštavši se dodjoše, kako beše zapovedio car po reči Gospodnjoj, da očiste dom Gospodnji.

29:16b.2CH.029.016I ušavši sveštenici u dom Gospodnji da ga očiste, iznosiše svu nečistotu što nadjoše u crkvi Gospodnjoj u trem doma Gospodnjeg; a Leviti kupiše i iznosiše napolje na potok Kedron.

29:17b.2CH.029.017A počeše osvećivati prvog dana prvog meseca; a osmog dana tog meseca udjoše u trem Gospodnji, i osvećivaše dom Gospodnji osam dana, i šesnaestog dana prvog meseca svršiše.

29:18b.2CH.029.018Potom dodjoše k caru Jezekiji i rekoše: Očistismo sav dom Gospodnji i oltar za žrtve paljenice i sve sudove njegove i sto za postavljanje i sve sudove njegove,

29:19b.2CH.029.019I sve sudove koje beše bacio car Ahaz dokle carovaše grešeći, i spremismo i osvetismo, i eno ih pred oltarom Gospodnjim.

29:20b.2CH.029.020Potom car Jezekija usta rano, i sazva upravitelje gradske, i otide u dom Gospodnji.

29:21b.2CH.029.021I dovede sedam junica i sedam ovnova i sedam jaganjaca i sedam jaraca za greh, za carstvo i za svetinju i za Judu; i reče sinovima Aronovim sveštenicima da prinesu na oltaru Gospodnjem.

29:22b.2CH.029.022Tada zaklaše goveda, i sveštenici uzevši krv njihovu pokropiše oltar; zaklaše i ovnove, i krvlju njihovom pokropiše oltar; i zaklaše jaganjce i krvlju njihovom pokropiše oltar.

29:23b.2CH.029.023Potom dovedoše jarce za greh pred cara i pred zbor, i oni metnuše ruke svoje na njih.

29:24b.2CH.029.024I zaklaše ih sveštenici, i očistiše krvlju njihovom oltar na očišćenje svemu Izrailju, jer car zapovedi da se za sav narod Izrailjev prinese žrtva paljenica i žrtva za greh.

29:25b.2CH.029.025I postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako beše zapovedio David i Gad videlac carev i Natan prorok; jer od Gospoda beše zapovest preko proroka Njegovih.

29:26b.2CH.029.026I tako stajahu Leviti sa spravama Davidovim a sveštenici s trubama.

29:27b.2CH.029.027Tada zapovedi Jezekija da prinesu žrtvu paljenicu na oltaru. I kad se poče žrtva paljenica, poče se pesma Gospodnja uz trube i sprave Davida, cara Izrailjevog.

29:28b.2CH.029.028I sav se zbor klanjaše, i pevači pevahu i trubači trubljahu, i to sve dokle se ne svrši žrtva paljenica.

29:29b.2CH.029.029A kad svršiše žrtvu, car i svi koji behu s njim padoše i pokloniše se.

29:30b.2CH.029.030Potom reče car i knezovi Levitima da hvale Gospoda rečima Davidovim i Asafa videoca; i hvališe s velikim veseljem, i savivši se pokloniše se.

29:31b.2CH.029.031Tada Jezekija progovori i reče: Sada posvetiste ruke svoje Gospodu, pristupite i donesite prinose i žrtve zahvalne u dom Gospodnji. I donese sav zbor prinose i žrtve zahvalne, i ko god beše voljnog srca žrtve paljenice.

29:32b.2CH.029.032I na broj beše žrtava paljenica što donese zbor, sedamdeset volova, sto ovnova, dvesta jaganjaca, sve za žrtvu paljenicu Gospodu;

29:33b.2CH.029.033A drugih stvari posvećenih beše šest stotina volova i tri hiljade ovaca.

29:34b.2CH.029.034Ali malo beše sveštenika, te ne mogahu drati svih žrtava paljenica; zato im pomagahu braća njihova Leviti, dokle se ne svrši posao i dokle se ne osveštaše drugi sveštenici; jer Leviti behu radiji osveštati se nego sveštenici.

29:35b.2CH.029.035I beše vrlo mnogo žrtava paljenica s pretilinom od žrtava zahvalnih i naliva na žrtve paljenice. Tako bi povraćena služba u domu Gospodnjem.

29:36b.2CH.029.036I radovaše se Jezekija i sav narod, što Bog upravi narod, jer ovo bi naglo.

30

30:1b.2CH.030.001Potom posla Jezekija k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim da dodju u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom.

30:2b.2CH.030.002Jer car i knezovi njegovi i sav zbor svećaše u Jerusalimu da slave pashu drugog meseca.

30:3b.2CH.030.003Jer je ne mogaše slaviti u to vreme, jer ne beše dosta sveštenika posvećenih i narod se ne beše skupio u Jerusalim.

30:4b.2CH.030.004I to bi po volji caru i svemu zboru.

30:5b.2CH.030.005I odrediše da oglase po svemu Izrailju od Virsaveje do Dana da dodju u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom, jer je odavna ne behu slavili kako je napisano.

30:6b.2CH.030.006I tako otidoše glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovom, Isakovom i Izrailjevom, pa će se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od ruku careva asirskih.

30:7b.2CH.030.007Ne budite kao oci vaši i kao braća vaša što grešiše Gospodu Bogu otaca svojih, te ih dade da budu čudo, kako vidite.

30:8b.2CH.030.008Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši, dajte ruku Gospodu i hodite u svetinju Njegovu koju je osvetio navek, i služite Gospodu Bogu svom, pa će se odvratiti od vas žestina gneva Njegovog.

30:9b.2CH.030.009Jer ako se obratite ka Gospodu, braća će vaša i sinovi vaši steći milost u onih koji ih zarobiše, te će se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod Bog vaš milostiv i žalostiv, i neće odvratiti lica od vas, ako se obratite k Njemu.

30:10b.2CH.030.010A kad ti glasnici idjahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona, podsmevahu im se i rugahu im se.

30:11b.2CH.030.011Ali neki od Asira i od Manasije i od Zavulona pokorivši se dodjoše u Jerusalim.

30:12b.2CH.030.012I nad Judu dodje ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da učine šta beše zapovedio car i knezovi po reči Gospodnjoj.

30:13b.2CH.030.013I skupi se u Jerusalim mnoštvo naroda da praznuju praznik presnih hlebova drugog meseca, i bi sabor veoma velik.

30:14b.2CH.030.014Tada se podigoše, i oboriše oltare što behu u Jerusalimu, i sve oltare kadione oboriše i baciše u potok Kison.

30:15b.2CH.030.015Potom zaklaše pashu četrnaestog dana drugog meseca; a sveštenici i Leviti postidevši se osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji.

30:16b.2CH.030.016I stadoše svojim redom kako treba po zakonu Mojsija sluge Božijeg; i sveštenici kropiše krvlju primajući iz ruke Levitima.

30:17b.2CH.030.017I jer ih mnogo beše u zboru koji se ne behu osveštali; zato Leviti klahu pashu za svakog koji ne beše čist da bi ih posvetili Gospodu.

30:18b.2CH.030.018Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema i od Manasije i od Isahara i od Zavulona ne očistiše se, nego jedoše pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreći: Gospod blagi neka očisti svakog,

30:19b.2CH.030.019Ko je upravio srce svoje da traži Boga Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio čist prema svetom očišćenju.

30:20b.2CH.030.020I usliši Gospod Jezekiju, i sačuva narod.

30:21b.2CH.030.021I tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana u velikom veselju, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i sveštenici uz orudja za slavu Gospodnju.

30:22b.2CH.030.022I Jezekija govori ljubazno sa svim Levitima koji vešti behu službi Gospodnjoj; i jedoše o prazniku sedam dana prinoseći žrtve zahvalne i slaveći Gospoda Boga otaca svojih.

30:23b.2CH.030.023I sav zbor dogovori se da praznuje još sedam dana; i praznovaše još sedam dana u veselju.

30:24b.2CH.030.024Jer Jezekija, car Judin, dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca; a knezovi dadoše zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca; i osvešta se mnogo sveštenika.

30:25b.2CH.030.025I tako se proveseli sav zbor Judin i sveštenici i Leviti, i sav zbor što beše došao od Izrailja, i došljaci što behu došli iz zemlje Izrailjeve i koji življahu u zemlji Judinoj.

30:26b.2CH.030.026I bi veselje veliko u Jerusalimu; jer od vremena Solomuna sina Davidovog cara Izrailjevog ne bi tako u Jerusalimu.

30:27b.2CH.030.027Potom ustaše sveštenici i Leviti i blagosloviše narod; i uslišen bi glas njihov, i molitva njihova dodje u stan svetinje Gospodnje na nebo.

31

31:1b.2CH.031.001A kad se sve ovo svrši, svi sinovi Izrailjevi što se nadjoše onde, zadjoše po gradovima Judinim, i izlomiše likove i isekoše lugove, i oboriše visine i oltare po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj i po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj, dokle sve ne svršiše; potom se vratiše svi sinovi Izrailjevi svak na svoje nasledstvo, u svoje gradove.

31:2b.2CH.031.002A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske po redovima njihovim, svakog po službi njegovoj, sveštenike i Levite, za žrtve paljenice i zahvalne, da služe, i da slave i hvale Gospoda na vratima logora Njegovog.

31:3b.2CH.031.003I odredi deo carski od blaga svog za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.

31:4b.2CH.031.004I zapovedi narodu, Jerusalimljanima, da daju deo sveštenicima i Levitima, da se jače drže zakona Gospodnjeg.

31:5b.2CH.031.005A čim se to razglasi, stadoše donositi sinovi Izrailjevi silu prvina od žita i od vina i od ulja i od meda i svakog roda zemaljskog; i desetka od svega donosiše vrlo mnogo.

31:6b.2CH.031.006I sinovi Izrailjevi i Judini koji življahu po gradovima Judinim, donosiše i oni desetak od goveda i ovaca, i desetak od svetih stvari posvećenih Gospodu Bogu njihovom, i metnuše u gomile.

31:7b.2CH.031.007Trećeg meseca počeše metati u gomile, a sedmog meseca svršiše.

31:8b.2CH.031.008I dodje Jezekija s knezovima, i videvši gomile blagosloviše Gospoda i narod Njegov Izrailja.

31:9b.2CH.031.009I Jezekija zapita sveštenike i Levite za gomile.

31:10b.2CH.031.010A Azarija poglavar sveštenički od doma Sadokovog reče mu: Otkad počeše donositi ove priloge u dom Gospodnji, jedemo i siti smo i preteče mnogo, jer je Gospod blagoslovio svoj narod, te je preteklo ovo mnoštvo.

31:11b.2CH.031.011Tada zapovedi Jezekija da se načine kleti u domu Gospodnjem; i načiniše;

31:12b.2CH.031.012I onde ostavljahu verno priloge i desetke i stvari posvećene; i nad tim beše poglavar Honanija Levit i Simej brat mu, drugi do njega.

31:13b.2CH.031.013A Jehilo i Azazija i Nahat i Asailo i Jerimot i Jozavad i Elilo i Ismahija i Mat i Venaja behu nastojnici pod rukom Honanije i brata mu Simeja po naredbi cara Jezekije i Azarije starešine u domu Božijem.

31:14b.2CH.031.014A Korej sin Jemne Levita, vratar na istoku, beše nad onim što se dragovoljno prinošaše Bogu, da bi razdeljivao prinos Gospodnji i stvari svete nad svetim.

31:15b.2CH.031.015A pod njim beše Eden i Minijamin i Isus i Semaja i Amarija i Sehanija po gradovima svešteničkim, ljudi pouzdani, da razdaju braći svojoj delove, velikom i malom,

31:16b.2CH.031.016Osim muških u rodu njihovom od tri godine i više, svakome koji ulažaše u dom Gospodnji na posao svakidašnji po dužnosti njihovoj u službi njihovoj po redu njihovom,

31:17b.2CH.031.017I onima koji biše izbrojani u rodu svešteničkom po domovima otaca njihovih, i Levitima od dvadeset godina i više po službi njihovoj po redovima njihovim,

31:18b.2CH.031.018I porodici njihovoj, svoj deci njihovoj, ženama njihovim, sinovima njihovim i kćerima njihovim, svemu mnoštvu; jer se verno posvetiše svetinji;

31:19b.2CH.031.019I sinovima Aronovim sveštenicima u podgradjima gradova njihovih, po svim gradovima, ljudi imenovani davahu delove svakom muškarcu izmedju sveštenika i svakome roda levitskog.

31:20b.2CH.031.020I tako učini Jezekija u svoj zemlji Judinoj; i činjaše šta je dobro i pravo i istinito pred Gospodom Bogom njegovim.

31:21b.2CH.031.021I u svakom poslu koji poče za službu doma Božjeg i u zakonu i u zapovesti tražeći Boga svog, trudjaše se svim srcem svojim, i srećan beše.

32

32:1b.2CH.032.001Posle tih stvari i pošto se one utvrdiše, dodje Senahirim car asirski, i udje u zemlju Judinu, i opkoli tvrde gradove, i mišljaše ih osvojiti.

32:2b.2CH.032.002A kad vide Jezekija gde dodje Senahirim i gde se okrenu da udari na Jerusalim,

32:3b.2CH.032.003Učini veće s knezovima svojim i s junacima svojim da zaroni izvore vodene, koji behu iza grada, i pomogoše mu.

32:4b.2CH.032.004Jer se sabra mnoštvo naroda, te zaroniše sve izvore i potok koji teče posred zemlje govoreći: Zašto kad dodju carevi asirski da nadju toliko vode?

32:5b.2CH.032.005I ohrabri se, te ozida vas zid oboreni, i podiže kule, i spolja ozida još jedan zid; i utvrdi Milon u gradu Davidovom, i načini mnogo oružja i štitova.

32:6b.2CH.032.006I postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na ulicu kod vrata gradskih, i govori im ljubazno i reče:

32:7b.2CH.032.007Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne plašite se cara asirskog ni svega mnoštva što je s njim, jer je s nama veći nego s njim.

32:8b.2CH.032.008S njim je mišica telesna a s nama je Gospod Bog naš da nam pomogne i da bije naše bojeve. I narod se osloni na reči Jezekije cara Judinog.

32:9b.2CH.032.009Potom Senahirim car asirski dok beše na Lahisu sa svom silom svojom, posla sluge svoje u Jerusalim k Jezekiji caru Judinom i ka svemu narodu Judinom koji beše u Jerusalimu, i poruči:

32:10b.2CH.032.010Ovako veli Senahirim car asirski: U šta se uzdate, te stojite u Jerusalimu zatvoreni?

32:11b.2CH.032.011Ne nagovara li vas Jezekija da vas pomori gladju i žedju govoreći: Gospod Bog naš izbaviće nas iz ruke cara asirskog?

32:12b.2CH.032.012Nije li taj Jezekija oborio visine njegove i oltare njegove, i zapovedio Judi i Jerusalimljanima govoreći: Klanjajte se samo pred jednim oltarom i na njemu kadite?

32:13b.2CH.032.013Eda li ne znate šta sam učinio ja i moji stari od svih naroda na zemlji? Jesu li bogovi naroda zemaljskih mogli izbaviti zemlju svoju iz mojih ruku?

32:14b.2CH.032.014Koji je izmedju svih bogova onih naroda koje zatrše oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao vaš Bog vas izbaviti iz moje ruke?

32:15b.2CH.032.015Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer nijedan bog nijednog naroda ili carstva nije mogao izbaviti narod svoj iz mojih ruku ni iz ruku mojih otaca, a kamoli će vaši bogovi izbaviti vas iz mojih ruku?

32:16b.2CH.032.016I još više govoriše sluge njegove na Gospoda Boga i na Jezekiju, slugu Njegovog.

32:17b.2CH.032.017A i knjigu napisa ružeći Gospoda Boga Izrailjevog i govoreći na Nj rečima: Kao što bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku, tako neće ni Bog Jezekijin izbaviti narod svoj iz mojih ruku.

32:18b.2CH.032.018I vikahu glasno judejski narodu jerusalimskom koji beše na zidu da ih uplaše i smetu da bi uzeli grad.

32:19b.2CH.032.019I govorahu o Bogu jerusalimskom kao o bogovima naroda zemaljskih, koji su delo ruku čovečjih.

32:20b.2CH.032.020Tada se pomoli toga radi car Jezekija i prorok Isaija sin Amosov, i vapiše k nebu.

32:21b.2CH.032.021I posla Gospod andjela, koji pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskog, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju. I kad udje u kuću svog boga, ubiše ga onde mačem koji izidjoše iz bedara njegovih.

32:22b.2CH.032.022Tako sačuva Gospod Jezekiju i narod jerusalimski od ruku Senahirima cara asirskog i od ruku svih drugih, i čuva ih na sve strane.

32:23b.2CH.032.023I mnogi donošahu dare Gospodu u Jerusalim i zaklade Jezekiji caru Judinom; i od tada se uzvisi pred svim narodima.

32:24b.2CH.032.024U to vreme razboli se Jezekija na smrt, i pomoli se Gospodu, koji mu progovori i učini mu čudo.

32:25b.2CH.032.025Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se učini, jer se ponese srce njegovo; zato se podiže na nj gnev i na Judu i na Jerusalim.

32:26b.2CH.032.026Ali se ponizi Jezekija zato što se beše ponelo srce njegovo, i on i Jerusalimljani, te ne dodje na njih gnev Gospodnji za života Jezekijinog.

32:27b.2CH.032.027A imaše Jezekija vrlo veliko blago i slavu; i načini sebi riznice za srebro i zlato i za drago kamenje i za mirise i za štitove i za svakojake zaklade,

32:28b.2CH.032.028I staje za dohode od žita i od vina i od ulja, i staje za svakojaku stoku, i torove za ovce.

32:29b.2CH.032.029I gradove sazida sebi, i imaše mnogo stoke, i ovaca i goveda, jer mu Bog dade veoma veliko blago.

32:30b.2CH.032.030Isti Jezekija zagradi gornji izvor vode Giona, i pravo je svede dole na zapadnu stranu grada Davidovog; i beše srećan Jezekija u svakom poslu svom.

32:31b.2CH.032.031Samo kad dodjoše poslanici knezova vavilonskih, koji poslaše k njemu da raspitaju za čudo koje bi u zemlji, ostavi ga Bog da bi ga iskušao, da bi se znalo sve što mu je u srcu.

32:32b.2CH.032.032A ostala dela Jezekijina i milosti njegove, eto, to je zapisano u utvari proroka Isaije, sina Amosovog i u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.

32:33b.2CH.032.033I počinu Jezekija kod otaca svojih, i pogreboše ga iznad grobova sinova Davidovih; i učiniše mu na smrti čast svi Judejci i Jerusalimljani. A na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.

33

33:1b.2CH.033.001Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu.

33:2b.2CH.033.002A činjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.

33:3b.2CH.033.003Jer opet pogradi visine, koje beše raskopao Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valima, i načini lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.

33:4b.2CH.033.004Načini oltare i u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu će biti ime moje doveka.

33:5b.2CH.033.005Načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.

33:6b.2CH.033.006I provodi sinove svoje kroz oganj u dolini sina Enomovog, i gledaše na vremena i gataše i vračaše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare, i činjaše vrlo mnogo šta je zlo pred Gospodom gneveći Ga.

33:7b.2CH.033.007I postavi lik rezan koji načini u domu Božjem, za koji beše rekao Bog Davidu i Solomunu sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka.

33:8b.2CH.033.008I neću više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i uredbe i sudove.

33:9b.2CH.033.009Ali Manasija zavede Judu i Jerusalim, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.

33:10b.2CH.033.010I Gospod govoraše Manasiji i narodu njegovom, ali ne hteše slušati.

33:11b.2CH.033.011Zato dovede Gospod na njih glavare od vojske cara asirskog, i uhvatiše Manasiju u trnju, i svezavši ga u dvoje verige bronzane odvedoše ga u Vavilon.

33:12b.2CH.033.012I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih.

33:13b.2CH.033.013I moleći se umoli Mu se, te usliši molitvu njegovu i povrati ga u Jerusalim na carstvo njegovo. Tada pozna Manasija da je Gospod Bog.

33:14b.2CH.033.014A posle toga ozida zid iza grada Davidovog sa zapada Gionu, od samog potoka pa do ribljih vrata i oko Ofila, i izvede ga vrlo visoko; i postavi vojvode po svim tvrdim gradovima Judinim.

33:15b.2CH.033.015I iznese iz doma Gospodnjeg bogove tudje i lik i sve oltare koje beše načinio na gori doma Gospodnjeg i u Jerusalimu, i baci iza grada.

33:16b.2CH.033.016Pa opravi oltar Gospodnji i prinese na njemu žrtve zahvalne i u slavu, i zapovedi Judejcima da služe Gospodu Bogu Izrailjevom.

33:17b.2CH.033.017Ali narod još prinošaše žrtve na visinama, ali samo Gospodu Bogu svom.

33:18b.2CH.033.018A ostala dela Manasijina i molitva njegova Bogu njegovom i reči koje mu govoriše videoci u ime Gospoda Boga Izrailjevog, to je sve u knjizi o carevima Izrailjevim.

33:19b.2CH.033.019A molitva njegova i kako se umolio, i svi gresi njegovi i prestupi, i mesta gde je pogradio visine i podigao lugove i likove rezane pre nego se ponizi, to je sve zapisano u knjigama proročkim.

33:20b.2CH.033.020I počinu Manasija kod otaca svojih, i pogreboše ga u domu njegovom. A na njegovo se mesto zacari Amon, sin njegov.

33:21b.2CH.033.021Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu.

33:22b.2CH.033.022I činjaše što je zlo pred Gospodom kao što je činio Manasija, otac mu; jer svim likovima rezanim, koje načini Manasija, otac njegov, prinošaše Amon žrtve i služaše im.

33:23b.2CH.033.023Ali se ne ponizi pred Gospodom, kao što se ponizi Manasija otac njegov; nego isti Amon još više grešaše.

33:24b.2CH.033.024I pobuniše se na nj sluge njegove, i ubiše ga u kući njegovoj.

33:25b.2CH.033.025Tada pobi narod zemaljski sve koji se behu pobunili na cara Amona, i zacari narod zemaljski Josiju, sina njegovog na njegovo mesto.

34

34:1b.2CH.034.001Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu.

34:2b.2CH.034.002On činjaše što je pravo pred Gospodom i hodjaše putevima Davida oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.

34:3b.2CH.034.003Jer osme godine carovanja svog, dok još beše dete, poče tražiti Boga Davida oca svog; a dvanaeste godine poče čistiti Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih.

34:4b.2CH.034.004Jer pred njim raskopaše oltare Valima, i likove sunčane koji behu na njima iseče, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satre, i razasu po grobovima onih koji im prinosiše žrtve;

34:5b.2CH.034.005A kosti svešteničke sažeže na oltarima njihovim; i očisti Judeju i Jerusalim;

34:6b.2CH.034.006Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pustoši njihove unaokolo.

34:7b.2CH.034.007I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satre, i sve likove sunčane iseče po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim.

34:8b.2CH.034.008A osamnaeste godine carovanja svog pošto očisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijinog i Masiju zapovednika gradskog i Joaha sina Joahazovog, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegovog.

34:9b.2CH.034.009I oni otidoše ka Helkiji, poglavaru svešteničkom, i predaše novce donesene u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i od svega ostatka Izrailjevog, i od svega Jude i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim;

34:10b.2CH.034.010I dadoše nastojnicima nad poslom, koji behu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji radjahu u domu Gospodnjem opravljajući što je trošno i utvrdjujući dom;

34:11b.2CH.034.011Davahu drvodeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuće koje behu razvalili carevi Judini.

34:12b.2CH.034.012A ti ljudi radjahu verno posao; i nad njima behu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovih da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umehu udarati u sprave muzičke.

34:13b.2CH.034.013I behu nad nosiocima i nad svim poslenicima u svakoj službi, i pisari i upravitelji i vratari behu Leviti.

34:14b.2CH.034.014I kad iznošahu novce donesene u dom Gospodnji, nadje Helkija sveštenik knjigu zakona Gospodnjeg danog preko Mojsija.

34:15b.2CH.034.015I kaza Helkija Safanu pisaru i reče: Nadjoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu.

34:16b.2CH.034.016A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreći: Sluge tvoje rade sve što im je zapovedjeno.

34:17b.2CH.034.017Jer pokupivši novce što se nadjoše u domu Gospodnjem, dadoše ih nastojnicima i poslenicima.

34:18b.2CH.034.018I još kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru.

34:19b.2CH.034.019A kad car ču šta govori zakon, razdre haljine svoje.

34:20b.2CH.034.020I zapovedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovom i Avdonu sinu Mihejinom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom govoreći:

34:21b.2CH.034.021Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi reči knjige ove što se nadje, jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše reči Gospodnje da čine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi.

34:22b.2CH.034.022I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi proročici, ženi Saluma sina Tekuja sina Asre rizničara, a ona sedjaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoriše s njom o tom.

34:23b.2CH.034.023A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:

34:24b.2CH.034.024Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su pročitali caru Judinom.

34:25b.2CH.034.025Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato će se izliti gnev moj na to mesto i neće se ugasiti.

34:26b.2CH.034.026A caru Judinom koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo:

34:27b.2CH.034.027Što je omekšalo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si čuo šta je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.

34:28b.2CH.034.028Evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš videti svojim očima zlo koje ću pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. I kazaše to caru.

34:29b.2CH.034.029Tada posla car te skupi sve starešine Judine i jerusalimske.

34:30b.2CH.034.030I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sveštenici i Leviti i sav narod, malo i veliko, i pročita im sve reči knjige zavetne, koja se nadje u domu Gospodnjem.

34:31b.2CH.034.031I car stojeći na svom mestu zadade veru pred Gospodom da će ići za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom svojom vršeći reči tog zaveta napisane u toj knjizi.

34:32b.2CH.034.032I kaza, te pristaše svi koji se nadjoše u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovom; i činjahu Jerusalimljani po zavetu Boga, Boga otaca svojih.

34:33b.2CH.034.033I ukide Josija sve gadove po svim krajevima sinova Izrailjevih, i učini, te svi koji behu u Izrailju služahu Gospodu Bogu svom. Svega veka njegovog ne odstupiše od Gospoda Boga otaca svojih.

35

35:1b.2CH.035.001I praznova Josija u Jerusalimu pashu Gospodu; i klaše pashu četrnaestog dana prvog meseca.

35:2b.2CH.035.002I postavi sveštenike u službe njihove, i utvrdi ih da služe u domu Gospodnjem.

35:3b.2CH.035.003I reče Levitima, koji učahu sav narod Izrailjev i behu posvećeni Gospodu: Namestih sveti kovčeg u domu koji je sazidao Solomun, sin Davidov car Izrailjev, ne treba više da ga nosite na ramenima; sada služite Gospodu Bogu svom i narodu Njegovom Izrailju.

35:4b.2CH.035.004I pripravite se po domovima otaca svojih po redovima svojim kako je naredio David car Izrailjev i Solomun sin njegov.

35:5b.2CH.035.005I stojte u svetinji po redovima domova otačkih braće svoje, sinova narodnih, i po redovima domova otačkih medju Levitima.

35:6b.2CH.035.006I tako zakoljite pashu, i osveštajte se i pripravite braću svoju da bi činili kako je rekao Gospod preko Mojsija.

35:7b.2CH.035.007I Josija dade narodu od stoke jaganjaca i jarića, sve za pashu, svima koji behu onde, na broj dve hiljade i šest stotina, i tri hiljade goveda, sve od carevog blaga.

35:8b.2CH.035.008I knezovi njegovi dadoše dragovoljno narodu, sveštenicima i Levitima: Helkija i Zaharija i Jehilo starešine u domu Božijem dadoše sveštenicima za pashu dve hiljade i šest stotina jaganjaca i jarića i tri stotine goveda.

35:9b.2CH.035.009Honanija i Semaja i Natanailo braća njegova, i Asavija i Jeilo i Jozavad, poglavari levitski dadoše Levitima za pashu pet hiljada jaganjaca i jarića, i pet stotina goveda.

35:10b.2CH.035.010I kad bi spremljeno za službu, stadoše sveštenici na svoje mesto i Leviti u redovima svojim po zapovesti carevoj.

35:11b.2CH.035.011I klahu pashu, i sveštenici kropljahu krvlju primajući iz njihovih ruku, a Leviti derahu.

35:12b.2CH.035.012I odvojiše žrtvu paljenicu da dadu narodu po redovima domova otačkih da se prinese Gospodu, kako je napisano u knjizi Mojsijevoj. Tako učiniše i s govedima.

35:13b.2CH.035.013I pekoše pashu na ognju po običaju; a druge posvećene stvari kuvaše u loncima i u kotlovima i u tavama, i razdavaše brzo svemu narodu.

35:14b.2CH.035.014Potom gotoviše sebi i sveštenicima; jer sveštenici sinovi Aronovi imahu posla oko žrtava paljenica i pretilina do noći; zato Leviti gotoviše i sebi i sveštenicima sinovima Aronovim.

35:15b.2CH.035.015I pevači sinovi Asafovi stajahu na svom mestu po zapovesti Davidovoj i Asafovoj i Emanovoj i Jedutuna videoca carevog; i vratari na svim vratima; ne micahu se od službe svoje, nego braća njihova, ostali Leviti, gotoviše im.

35:16b.2CH.035.016Tako bi uredjena sva služba Gospodnja u onaj dan da se proslavi pasha i prinesu žrtve paljenice na oltaru Gospodnjem po zapovesti cara Josije.

35:17b.2CH.035.017I praznovaše sinovi Izrailjevi koji se nadjoše onde pashu u to vreme i praznik presnih hlebova sedam dana.

35:18b.2CH.035.018I ne bi pasha praznovana kao ova u Izrailju od vremena Samuila proroka, niti koji od careva Izrailjevih praznova pashu kao što je praznova Josija sa sveštenicima i Levitima i sa svim Judom i Izrailjem što ga se nadje, i s Jerusalimljanima.

35:19b.2CH.035.019Osamnaeste godine carovanja Josijinog praznovana bi ta pasha.

35:20b.2CH.035.020Posle svega toga, kad Josija uredi dom, dodje Nehaon car misirski da bije Harkemis na Efratu, i Josija izidje preda nj.

35:21b.2CH.035.021A on posla k njemu poslanike i poruči: Šta ja imam s tobom, care Judin? Ne idem ja danas na tebe, nego na dom koji vojuje na mene, i Bog mi je zapovedio da pohitam. Prodji se Boga koji je sa mnom, da te ne ubije.

35:22b.2CH.035.022Ali se Josija ne odvrati od njega, nego se preobuče da se bije s njim, i ne posluša reči Nehaonove iz usta Božjih, nego dodje da se pobije u polju megidonskom.

35:23b.2CH.035.023I strelci ustreliše cara Josiju, i car reče slugama svojim: Izvezite me odavde, jer sam ljuto ranjen.

35:24b.2CH.035.024I skidoše ga sluge njegove s kola, i metnuše na druga kola koja imaše, i odvezoše ga u Jerusalim; i umre, i bi pogreban u groblju otaca svojih. I sav Juda i Jerusalim plaka za Josijom.

35:25b.2CH.035.025I prorok Jeremija narica za Josijom. I svi pevači i pevačice spominjaše u tužbalicama svojim Josiju do današnjeg dana, i uvedoše ih u običaj u Izrailju, i eto napisane su u plaču.

35:26b.2CH.035.026A ostala dela Josijina i milostinje njegove, kako piše u zakonu Gospodnjem,

35:27b.2CH.035.027Dela njegova prva i poslednja, eto zapisana su u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim.

36

36:1b.2CH.036.001Tada uze narod zemaljski Joahaza, sina Josijinog, i zacariše ga mesto oca njegovog u Jerusalimu.

36:2b.2CH.036.002Dvadeset i tri godine imaše Joahaz kad poče carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu.

36:3b.2CH.036.003Jer ga svrže car misirski u Jerusalimu i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanata zlata.

36:4b.2CH.036.004I postavi car misirski Elijakima brata njegovog carem nad Judom i Jerusalimom, i pre mu beše ime Joakim; a Joahaza brata njegovog uze Nehaon i odvede ga u Misir.

36:5b.2CH.036.005Dvadeset i pet godina beše Joakimu kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu; i činjaše zlo pred Gospodom Bogom svojim.

36:6b.2CH.036.006I dodje na nj Navuhodonosor car vavilonski, i sveza ga u dvoje verige bronzane i odvede ga u Vavilon.

36:7b.2CH.036.007I sudove doma Gospodnjeg odnese Navuhodonosor u Vavilon, i metnu ih u crkvu svoju u Vavilonu.

36:8b.2CH.036.008A ostala dela Joakimova i gadove koje je činio, i šta se na njemu nadje, eto, to je zapisano u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim; i zacari se na njegovo mesto Joahin sin njegov.

36:9b.2CH.036.009Beše Joahinu osam godina kad poče carovati, i carova tri meseca i deset dana u Jerusalimu; i činjaše što je zlo pred Gospodom.

36:10b.2CH.036.010I kad prodje ona godina, posla car Navuhodonosor, te ga odnesoše u Vavilon sa zakladama doma Gospodnjeg, a carem postavi Sedekiju, brata njegovog nad Judom i Jerusalimom.

36:11b.2CH.036.011Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu.

36:12b.2CH.036.012I činjaše zlo pred Gospodom Bogom svojim, i ne pokori se pred Jeremijom prorokom, koji mu govoraše iz usta Gospodnjih;

36:13b.2CH.036.013Nego se još odvrže od cara Navuhodonosora, koji ga beše zakleo Bogom; i otvrdnu vratom svojim i otvrdnu srcem svojim da se ne obrati ka Gospodu Bogu Izrailjevom.

36:14b.2CH.036.014I svi glavari izmedju sveštenika i narod grešaše veoma mnogo po svim gadnim delima drugih naroda, skvrneći dom Gospodnji, koji beše osvetio u Jerusalimu.

36:15b.2CH.036.015I Gospod Bog otaca njihovih slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu beše žao naroda Njegovog i stana Njegovog.

36:16b.2CH.036.016A oni se rugahu glasnicima Božjim, i ne marahu za reči Njegove, i smejahu se prorocima Njegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, te ne bi leka.

36:17b.2CH.036.017I dovede na njih cara haldejskog, koji pobi mladiće njihove mačem u domu svetinje njihove, i ne požali ni mladića ni devojke, ni starca ni nemoćna. Sve mu dade u ruke.

36:18b.2CH.036.018I sve sudove doma Božjeg, velike i male, i blago doma Gospodnjeg i blago carevo i knezova njegovih, sve odnese u Vavilon.

36:19b.2CH.036.019I upališe dom Božji, i razvališe zid jerusalimski, i sve dvorove u njemu popališe ognjem, i iskvariše sve dragocene zaklade njegove.

36:20b.2CH.036.020I šta ih osta od mača, odnese u Vavilon i biše robovi njemu i sinovima njegovim, dokle ne nasta carstvo persijsko,

36:21b.2CH.036.021Da se ispuni reč Gospodnja koju reče ustima Jeremijinim, dokle se zemlja ne izdovolji subotama svojim, jer počivaše sve vreme dokle beše pusta, dokle se ne navrši sedamdeset godina.

36:22b.2CH.036.022Ali prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila reč Gospodnja koju reče na usta Jeremijina, podiže Gospod duh Kira cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govoreći:

36:23b.2CH.036.023Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmedju vas od svega naroda Njegovog? Gospod Bog njegov neka bude s njim, pa nek ide.