Ruth (Serbian)

1

1:1b.RUT.001.001A u ono vreme kad sudiše sudije bi glad u zemlji; i jedan čovek iz Vitlejema Judinog otide da živi kao došljak u zemlji moavskoj sa ženom svojom i sa dva sina svoja.

1:2b.RUT.001.002A ime tom čoveku beše Elimeleh, a ženi mu ime Nojemina, a imena dvojice sinova njegovih Malon i Heleon; i behu Efraćani, iz Vitlejema Judinog; i dodjoše u zemlju moavsku i nastaniše se onde.

1:3b.RUT.001.003Potom umre Elimeleh muž Nojeminin i ona osta sa dva sina svoja.

1:4b.RUT.001.004Oni se oženiše Moavkama; Jednoj beše ime Orfa a drugoj Ruta; i onde stajahu do deset godina.

1:5b.RUT.001.005Potom umreše obojica, Malon i Heleon; i žena osta bez dva sina svoja i bez muža svog.

1:6b.RUT.001.006Tada se ona podiže sa snahama svojim da se vrati iz zemlje moavske, jer ču u zemlji moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj davši im hleba.

1:7b.RUT.001.007I izidje iz mesta gde beše, i obe snahe njene s njom; podjoše putem da se vrate u zemlju Judinu.

1:8b.RUT.001.008Tada reče Nojemina obema snahama svojim: Idite, vratite se svaka u dom matere svoje; Gospod neka vam učini milost kao što vi učiniste umrlima i meni.

1:9b.RUT.001.009Da vam da Gospod da nadjete počinak svaka u domu muža svog. I poljubi ih; a one povikavši zaplakaše,

1:10b.RUT.001.010I rekoše joj: Ne, nego ćemo se s tobom vratiti u tvoj narod.

1:11b.RUT.001.011A Nojemina im reče: Idite natrag, kćeri moje; što biste išle sa mnom? Zar ću još imati sinova u utrobi svojoj da vam budu muževi?

1:12b.RUT.001.012Vratite se, kćeri moje, idite; jer sam ostarela i nisam za udaju. A i da kažem da se nadam i da se još noćas udam, i da rodim sinove,

1:13b.RUT.001.013Zar ćete ih vi čekati dok odrastu? Zar ćete toga radi stajati neudate? Nemojte, kćeri moje; jer su moji jadi veći od vaših, jer se ruka Gospodnja podigla na me.

1:14b.RUT.001.014Tada one podigavši glas svoj plakaše opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje.

1:15b.RUT.001.015A ona joj reče: Eto, jetrva se tvoja vratila narodu svom i k bogovima svojim; vrati se i ti za jetrvom svojom.

1:16b.RUT.001.016Ali Ruta reče: Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ideš, idem i ja; i gde god ti nastaniš, nastaniću se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.

1:17b.RUT.001.017Gde ti umreš, umreću i ja, i onde ću biti pogrebena. To neka mi učini Gospod i to neka mi doda, smrt će me samo rastaviti s tobom.

1:18b.RUT.001.018A ona kad vide da je tvrdo naumila ići s njom, presta je odvraćati.

1:19b.RUT.001.019Tako idoše obe dok ne dodjoše u Vitlejem; a kad dodjoše u Vitlejem, sav grad uzavre njih radi, i govorahu: Je li to Nojemina?

1:20b.RUT.001.020A ona im govoraše: Ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade Svemogući.

1:21b.RUT.001.021Obilna sam otišla, a praznu me vrati Gospod. Zašto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemogući me ucveli.

1:22b.RUT.001.022Tako dodje natrag Nojemina i s njom Ruta Moavka, snaha njena, vrativši se iz zemlje moavske; a dodjoše u Vitlejem o početku ječmene žetve.

2

2:1b.RUT.002.001A beše jedan čovek, rod mužu Nojemininom, čovek bogat od porodice Elimelehove, kome ime beše Voz.

2:2b.RUT.002.002I Ruta Moavka reče Nojemini: Da idem u polje da pabirčim klasje za onim pred kim nadjem milost. A ona joj reče: Idi, kćeri moja.

2:3b.RUT.002.003I ona otide, i došavši stade pabirčiti po njivi za žeteocima: i dogodi se, te dodje na njivu koja pripadaše Vozu, koji beše od porodice Elimelehove.

2:4b.RUT.002.004I gle, dodje Voz iz Vitlejema, a reče žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: Da te blagoslovi Gospod!

2:5b.RUT.002.005Tada reče Voz sluzi svom koji beše nad žeteocima: Čija je ono mladica?

2:6b.RUT.002.006A sluga koji beše nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje moavske.

2:7b.RUT.002.007I reče: Da pabirčim, da kupim klasje izmedju snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuće.

2:8b.RUT.002.008Tada Voz reče Ruti: Čuješ, kćeri moja; nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.

2:9b.RUT.002.009Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij šta moje sluge zahvataju.

2:10b.RUT.002.010Tada ona pade ničice i pokloni se do zemlje, i reče mu: Kako nadjoh milost pred tobom, da me pogledaš kad sam tudjinka?

2:11b.RUT.002.011A Voz odgovori i reče joj: Čuo sam ja sve što si činila svekrvi svojoj po smrti muža svog, i kako si ostavila oca svog i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kog nisi znala pre.

2:12b.RUT.002.012Gospod da ti plati za delo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjevog, kad si došla da se pod krilima Njegovim skloniš.

2:13b.RUT.002.013A ona reče: Nadjoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utešio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.

2:14b.RUT.002.014A Voz joj reče: Kad bude vreme jesti, dodji ovamo i jedi hleba i umoči zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženih zrna, i ona jede i nasiti se, i preteče joj.

2:15b.RUT.002.015Potom usta da pabirči. A Voz zapovedi momcima svojim govoreći: Neka pabirči i medju snopovima, nemojte da je zastidite.

2:16b.RUT.002.016Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.

2:17b.RUT.002.017I ona pabirči na njivi do večera, i ovrše šta napabirči, i dodje oko efe ječma.

2:18b.RUT.002.018I uzevši otide u grad, i vide svekrva njena šta je napabirčila; a ona izvadi i dade joj i ono što je preteklo pošto se nasitila.

2:19b.RUT.002.019I reče joj svekrva: Gde si pabirčila danas? I gde si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreći: Ime je čoveku kod koga sam danas radila Voz.

2:20b.RUT.002.020A Nojemina reče snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reče joj Nojemina: Taj je čovek nama rod, i jedan od osvetnika naših.

2:21b.RUT.002.021A Ruta Moavka reče: Još mi je rekao: Drži se moje čeljadi dokle ne požanju sve moje.

2:22b.RUT.002.022A Nojemina reče Ruti snasi svojoj: Dobro je, kćeri moja, da ideš s njegovim devojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.

2:23b.RUT.002.023I tako se držaše devojaka Vozovih pabirčeći dokle se ne svrši žetva ječmena i žetva pšenična; i življaše kod svekrve svoje.

3

3:1b.RUT.003.001Potom reče joj Nojemina svekrva njena: Kćeri moja, ne treba li da ti potražim počinak, da bi ti dobro bilo?

3:2b.RUT.003.002Evo, nije li nam rod Voz, kod koga si bila sa devojkama njegovim? Evo, on će ovu noć vejati ječam na gumnu.

3:3b.RUT.003.003Umij se dakle, i namaži se, i obuci haljine svoje na se, pa idi na gumno; ali da ne dozna za te čovek dokle ne jede i ne napije se.

3:4b.RUT.003.004Pa kad legne, zapamti mesto gde legne, pa onda otidi i digni pokrivač s nogu njegovih, te lezi onde; a on će ti kazati šta ćeš raditi.

3:5b.RUT.003.005A Ruta joj reče: Šta mi god kažeš, učiniću.

3:6b.RUT.003.006I otide na gumno i učini sve što joj zapovedi svekrva.

3:7b.RUT.003.007A Voz jedavši i pivši i proveselivši se otide te leže kod stoga; a ona dodje polako, podiže pokrivač s nogu njegovih i leže.

3:8b.RUT.003.008A kad bi oko ponoći trže se čovek i obrnu se, a gle, žena ležaše kod nogu njegovih.

3:9b.RUT.003.009I on joj reče: Ko si? Odgovori: Ja sam Ruta sluškinja tvoja; raširi krilo svoje na sluškinju svoju, jer si mi osvetnik.

3:10b.RUT.003.010A on reče: Gospod da te blagoslovi, kćeri moja; ova potonja milost koju mi pokazuješ veća je od prve, što nisi tražila mladića, ni siromašnog ni bogatog.

3:11b.RUT.003.011Zato sada, kćeri moja, ne boj se; šta god kažeš učiniću ti; jer zna celo mesto naroda mog da si poštena žena.

3:12b.RUT.003.012Jeste istina, ja sam ti osvetnik; ali ima još te bliži od mene.

3:13b.RUT.003.013Prenoći ovde; pa sutra ako te htedbude uzeti, dobro, neka uzme; ako li ne htedbude uzeti, ja ću te uzeti, tako živ bio Gospod! Spavaj do jutra.

3:14b.RUT.003.014I ona spava kod nogu njegovih do jutra; potom usta dok još ne mogaše čovek čoveka raspoznati, jer Voz reče: Da se ne dozna da je žena dolazila na gumno.

3:15b.RUT.003.015I reče: Daj ogrtač koji imaš na sebi; i drži ga. I ona ga podrža, a on joj izmeri šest merica ječma, i naprti joj i ona otide u grad.

3:16b.RUT.003.016I dodje svekrvi svojoj, koja joj reče: Šta bi kćeri moja? A ona joj kaza sve što joj učini onaj čovek.

3:17b.RUT.003.017I reče: Ovih šest merica ječma dade mi, jer mi reče: Nemoj se vratiti prazna k svekrvi svojoj.

3:18b.RUT.003.018A ona joj reče: Počekaj, kćeri moja, dok doznaš kako će izaći; jer onaj čovek neće se smiriti dok ne svrši stvar danas.

4

4:1b.RUT.004.001A Voz izidje na vrata gradska, i sede onde. I gle, naidje onaj osvetnik, za kog Voz govoraše, i reče mu Voz: Hodi ovamo, sedi ovde. I on dodje i sede.

4:2b.RUT.004.002Potom uze Voz deset ljudi izmedju starešina gradskih i reče: Posedajte ovde. I posedaše.

4:3b.RUT.004.003Tada reče onom osvetniku: Njivu koja je bila brata našeg Elimeleha prodala je Nojemina, koja se vratila iz zemlje moavske.

4:4b.RUT.004.004Zato rekoh: Da javim tebi, i kažem ti: Uzmi njivu pred ovima što sede ovde i pred starešinama naroda mog; ako ćeš otkupiti, otkupi; ako li nećeš otkupiti, kaži mi da znam; jer osim tebe nema drugog koji bi otkupio, a posle tebe idem ja. A on reče: Ja ću otkupiti.

4:5b.RUT.004.005A Voz reče: U koji dan uzmeš njivu iz ruke Nojeminine, treba da uzmeš i Rutu Moavku ženu umrloga, da podigneš ime umrlom u nasledstvu njegovom.

4:6b.RUT.004.006Tada reče onaj osvetnik: Ne mogu otkupiti, da ne raspem svoje nasledstvo; otkupi ti šta bi trebalo da ja otkupim, jer ja ne mogu otkupiti.

4:7b.RUT.004.007A beše od starine običaj u Izrailju o otkupljivanju i promenjivanju, da bi svaka stvar bila tvrda, da jedan izuje obuću svoju i da drugom, i to beše svedodžba u Izrailju.

4:8b.RUT.004.008Kad dakle onaj osvetnik reče Vozu: Uzmi ti, izu obuću svoju.

4:9b.RUT.004.009A Voz reče starešinama i svemu narodu: Vi ste svedoci danas da sam otkupio iz ruke Nojeminine šta je god bilo Elimelehovo i šta je god bilo Heleonovo i Malonovo;

4:10b.RUT.004.010I da sam uzeo za ženu Rutu Moavku ženu Malonovu da podignem ime umrlom u nasledstvu njegovom, da ne bi poginulo ime umrlom medju braćom njegovom i u mestu njegovom; vi ste svedoci danas.

4:11b.RUT.004.011I sav narod koji beše na vratima gradskim i starešine rekoše: Svedoci smo; da da Gospod da žena koja dolazi u dom tvoj bude kao Rahilja i Lija, koje obe sazidaše dom Izrailjev; bogati se u Efrati, i proslavi ime svoje u Vitlejemu!

4:12b.RUT.004.012I od semena koje ti Gospod da od te žene, da postane dom tvoj kao dom Faresa kog rodi Tamara Judi.

4:13b.RUT.004.013I tako uze Voz Rutu i bi mu žena, i on leže s njom, i Gospod joj dade te zatrudne, i rodi sina.

4:14b.RUT.004.014I rekoše žene Nojemini: Da je blagosloven Gospod koji te nije ostavio danas bez osvetnika, da se ime Njegovo slavi u Izrailju!

4:15b.RUT.004.015On će ti utešiti dušu i biće potpora starosti tvojoj, jer ga rodi snaha tvoja koja te ljubi i koja ti je bolja nego sedam sinova.

4:16b.RUT.004.016I uze Nojemina dete, i metnu ga na krilo svoje, i beše mu dadilja.

4:17b.RUT.004.017I susede nadenuše mu ime govoreći: Rodi se sin Nojemini, i prozvaše ga Ovid. On bi otac Jeseja, oca Davidovog.

4:18b.RUT.004.018A ovo je pleme Faresovo: Fares rodi Esroma;

4:19b.RUT.004.019A Esrom rodi Arama; a Aram rodi Aminadava;

4:20b.RUT.004.020A Aminadav rodi Nasona; a Nason rodi Salmona;

4:21b.RUT.004.021A Salmon rodi Voza; a Voz rodi Ovida;

4:22b.RUT.004.022A Ovid rodi Jeseja; a Jesej rodi Davida.