Numbers (Serbian)

1

1:1b.NUM.001.001Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj u šatoru od sastanka prvi dan drugog meseca druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske, govoreći:

1:2b.NUM.001.002Izbrojte sav zbor sinova Izrailjevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih i po imenima njihovim, sve muškinje, glavu po glavu,

1:3b.NUM.001.003Od dvadeset godina i više, sve koji mogu ići na vojsku u Izrailju, izbrojte ih po četama njihovim ti i Aron;

1:4b.NUM.001.004A s vama neka bude po jedan čovek od svakog plemena, koji je poglavar u domu otaca svojih.

1:5b.NUM.001.005A ovo su imena ljudi koji će biti s vama: od plemena Ruvimovog Elisur sin Sedijurov;

1:6b.NUM.001.006Od Simeunovog Salamilo sin Surisadajev;

1:7b.NUM.001.007Od Judinog Nason sin Aminadavov;

1:8b.NUM.001.008Od Isaharovog Natanailo sin Sogarov;

1:9b.NUM.001.009Od Zavulonovog Elijav Sin Helonov;

1:10b.NUM.001.010Od sinova Josifovih: od plemena Jefremovog Elisama sin Emijudov; od Manasijinog Gamalilo sin Fadasurov;

1:11b.NUM.001.011Od Venijaminovog Avidan sin Gadeonijev;

1:12b.NUM.001.012Od Danovog Ahijezer sin Amisadajev;

1:13b.NUM.001.013Od Asirovog Fagailo sin Ehranov;

1:14b.NUM.001.014Od Gadovog Elisaf sin Raguilov;

1:15b.NUM.001.015Od Neftalimovog Ahirej sin Enanov.

1:16b.NUM.001.016To su koji se sazivahu na zbor, knezovi u plemenima otaca svojih, hiljadnici Izrailjevi.

1:17b.NUM.001.017I uze Mojsije i Aron te ljude, koji biše imenovani.

1:18b.NUM.001.018I sabraše sav zbor prvi dan drugog meseca, i prepisaše ih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih i po imenima njihovim od dvadeset godina i više, glavu po glavu.

1:19b.NUM.001.019Kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, tako ih izbroja u pustinji sinajskoj.

1:20b.NUM.001.020I beše sinova prvenca Izrailjevog Ruvima, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbroja po imenima s glave na glavu sve muškinje od dvadeset godina i više, što mogaše ići na vojsku,

1:21b.NUM.001.021Beše ih izbrojanih od plemena Ruvimovog četrdeset i šest hiljada i pet stotina.

1:22b.NUM.001.022Sinova Simeunovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbroja po imenima s glave na glavu sve muškinje od dvadeset godina i više, što mogaše ići na vojsku,

1:23b.NUM.001.023Beše ih izbrojanih od plemena Simeunovog pedeset i devet hiljada i tri stotine.

1:24b.NUM.001.024Sinova Gadovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:25b.NUM.001.025Beše ih izbrojanih od plemena Gadovog četrdeset i pet hiljada, šest stotina i pedeset.

1:26b.NUM.001.026Sinova Judinih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:27b.NUM.001.027Beše ih izbrojanih od plemena Judinog sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina.

1:28b.NUM.001.028Sinova Isaharovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:29b.NUM.001.029Beše ih izbrojanih od plemena Isaharovog pedeset i četiri hiljade i četiri stotine.

1:30b.NUM.001.030Sinova Zavulonovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:31b.NUM.001.031Beše ih izbrojanih od plemena Zavulonovog pedeset i sedam hiljada i četiri stotine.

1:32b.NUM.001.032Od sinova Josifovih: sinova Jefremovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:33b.NUM.001.033Beše ih izbrojanih od plemena Jefremovog četrdeset hiljada i pet stotina.

1:34b.NUM.001.034Sinova Manasijinih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:35b.NUM.001.035Beše ih izbrojanih od plemena Manasijinog trideset i dve hiljade i dvesta.

1:36b.NUM.001.036Sinova Venijaminovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:37b.NUM.001.037Beše ih izbrojanih od plemena Venijaminovog trideset i pet hiljada i četiri stotine.

1:38b.NUM.001.038Sinova Danovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:39b.NUM.001.039Beše ih izbrojanih od plemena Danovog šezdeset dve hiljade i sedam stotina,

1:40b.NUM.001.040Sinova Asirovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:41b.NUM.001.041Beše ih izbrojanih od plemena Asirovog četrdeset i jedna hiljada i pet stotina.

1:42b.NUM.001.042Sinova Neftalimovih, roda njihovog po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih, kad se izbrojaše po imenima od dvadeset godina i više svi što mogahu ići na vojsku,

1:43b.NUM.001.043Beše ih izbrojanih od plemena Neftalimovog pedeset i tri hiljade i četiri stotine.

1:44b.NUM.001.044Ovo su oni koje Mojsije i Aron izbrojaše s knezovima izrailjskim, s dvanaest ljudi, koji behu po jedan za svaki dom otaca svojih.

1:45b.NUM.001.045I svega beše sinova Izrailjevih izbrojanih po domovima otaca svojih od dvadeset godina i više, svih što mogahu ići na vojsku,

1:46b.NUM.001.046Beše ih izbrojanih šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset.

1:47b.NUM.001.047Ali Leviti po plemenu otaca svojih ne biše brojani medju njih.

1:48b.NUM.001.048Jer Gospod reče Mojsiju govoreći:

1:49b.NUM.001.049Plemena Levijevog nemoj brojati, niti broj njihov sastaviti sa sinovima Izrailjevim.

1:50b.NUM.001.050Nego postavi Levite nad šatorom od svedočanstva i nad svim posudjem u njemu i nad svim što pripada njemu; oni neka nose šator i sve posudje njegovo, neka služe u njemu, i staju oko šatora.

1:51b.NUM.001.051I kad se šator krene, neka ga slože Leviti; i kad šator stane, onda neka ga razapnu Leviti. A ko bi drugi pristupio da se pogubi.

1:52b.NUM.001.052I sinovi Izrailjevi neka staju svaki u svom logoru i svaki kod svoje zastave po četama svojim.

1:53b.NUM.001.053A Leviti neka staju oko šatora od svedočanstva, da ne dodje gnev na zbor sinova Izrailjevih; i neka Leviti rade šta treba oko šatora od svedočanstva.

1:54b.NUM.001.054I učiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi, sve tako učiniše.

2

2:1b.NUM.002.001Potom reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

2:2b.NUM.002.002Sinovi Izrailjevi neka staju u oko svaki kod svoje zastave sa znakom doma otaca svojih, prema šatoru od sastanka unaokolo.

2:3b.NUM.002.003S istoka neka staje u oko zastava vojske Judine po četama svojim s vojvodom sinova Judinih Nasonom sinom Aminadavovim;

2:4b.NUM.002.004A u vojsci njegovoj sedamdeset i četiri hiljade i šest stotina izbrojanih.

2:5b.NUM.002.005A do njega neka staje u logor pleme Isaharovo s vojvodom sinova Isaharovih Natanailom, sinom Sogarovim;

2:6b.NUM.002.006A u vojsci njegovoj pedeset i četiri hiljade i četiri stotine izbrojanih.

2:7b.NUM.002.007Pa onda pleme Zavulonovo s vojvodom sinova Zavulonovih Elijavom, sinom Helonovim;

2:8b.NUM.002.008A u vojsci njegovoj pedeset i sedam hiljada i četiri stotine izbrojanih.

2:9b.NUM.002.009Svega izbrojanih u vojsci Judinoj sto i osamdeset i šest hiljada i četiri stotine po četama njihovim. Oni neka idu napred.

2:10b.NUM.002.010A zastava vojske Ruvimove po četama svojim neka bude s juga, s vojvodom sinova Ruvimovih Elisurom sinom Sedijurovim;

2:11b.NUM.002.011A u vojsci njegovoj četrdeset i šest hiljada i pet stotina izbrojanih.

2:12b.NUM.002.012A do njega neka staje u logor pleme Simeunovo s vojvodom sinova Simeunovih Salamilom sinom Surisadajevim;

2:13b.NUM.002.013A u vojsci njegovoj pedeset i devet hiljada i tri stotine izbrojanih.

2:14b.NUM.002.014Pa onda pleme Gadovo s vojvodom sinova Gadovih Elisafom, sinom Raguilovim;

2:15b.NUM.002.015A u vojsci njegovoj četrdeset i pet hiljada i šest stotina i pedeset izbrojanih.

2:16b.NUM.002.016A svega izbrojanih u vojsci Ruvimovoj sto i pedeset i jedna hiljada i četiri stotine i pedeset po četama njihovim. I oni neka idu drugi.

2:17b.NUM.002.017Potom neka ide šator od sastanka s vojskom sinova Levijevih usred ostale vojske; kako u logor staju tako neka i idu, svaki svojim redom pod svojom zastavom.

2:18b.NUM.002.018Zastava vojske Jefremove po četama svojim neka bude sa zapada, s vojvodom sinova Jefremovih Elisamom sinom Emijudovim;

2:19b.NUM.002.019A u vojsci njegovoj četrdeset hiljada i pet stotina izbrojanih.

2:20b.NUM.002.020A do njega pleme Manasijino s vojvodom sinova Manasijinih, Gamalilom, sinom Fadasurovim;

2:21b.NUM.002.021A u njegovoj vojsci trideset i dve hiljade i dvesta izbrojanih.

2:22b.NUM.002.022Pa onda pleme Venijaminovo s vojvodom sinova Venijaminovih, Avidanom sinom Gadeonijevim;

2:23b.NUM.002.023A u vojsci njegovoj trideset i pet hiljada i četiri stotine izbrojanih.

2:24b.NUM.002.024A svega izbrojanih u vojsci Jefremovoj sto i osam hiljada i sto po četama njihovim. I oni neka idu treći.

2:25b.NUM.002.025Zastava vojske Danove po četama svojim neka bude sa severa s vojvodom sinova Danovih Ahijezerom, sinom Amisadajevim;

2:26b.NUM.002.026A u vojsci njegovoj šezdeset i dve hiljade i sedam stotina izbrojanih.

2:27b.NUM.002.027A do njega neka staje u logor pleme Asirovo s vojvodom sinova Asirovih Fagailom, sinom Ehranovim;

2:28b.NUM.002.028A u vojsci njegovoj četrdeset i jedna hiljada i pet stotina izbrojanih.

2:29b.NUM.002.029Za njima pleme Neftalimovo s vojvodom sinova Neftalimovih Ahirejem, sinom Enanovim;

2:30b.NUM.002.030A u njegovoj vojsci pedeset i tri hiljade i četiri stotine izbrojanih.

2:31b.NUM.002.031A svega izbrojanih u vojsci Danovoj sto i pedeset i sedam hiljada i šest stotina. I oni neka idu najposle uza zastave svoje.

2:32b.NUM.002.032To su sinovi Izrailjevi koji biše izbrojani po domovima otaca svojih. Svega izbrojanih u celoj vojsci po četama njihovim šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset.

2:33b.NUM.002.033Ali Leviti ne biše brojani medju sinove Izrailjeve, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

2:34b.NUM.002.034I učiniše sinovi Izrailjevi sve; kako zapovedi Gospod Mojsiju, tako stajahu u logor, i tako idjahu svaki po porodici svojoj i po domu otaca svojih.

3

3:1b.NUM.003.001A ovo je pleme Aronovo i Mojsijevo, kad Gospod govori s Mojsijem na gori sinajskoj.

3:2b.NUM.003.002I ovo su imena sinova Aronovih: prvenac Nadav, pa Avijud i Eleazar i Itamar.

3:3b.NUM.003.003To su imena sinova Aronovih, sveštenika, koji biše pomazani i posvećeni da vrše službu svešteničku.

3:4b.NUM.003.004Ali pogibe Nadav i Avijud pred Gospodom, kad prinesoše oganj tudj pred Gospodom u pustinji sinajskoj; i ne imaše dece; zato Eleazar i Itamar otpravljahu službu svešteničku za života Arona, oca svog.

3:5b.NUM.003.005A Gospod reče Mojsiju govoreći:

3:6b.NUM.003.006Kaži neka pristupi pleme Levijevo, i postavi ga pred Aronom sveštenikom da mu služe,

3:7b.NUM.003.007I da rade za nj i za sav zbor pred šatorom od sastanka služeći šatoru,

3:8b.NUM.003.008I da čuvaju sve posudje u šatoru od sastanka, i da straže za sinove Izrailjeve služeći šatoru.

3:9b.NUM.003.009Pa ćeš dati Levite Aronu i sinovima njegovim; oni su darovani njemu izmedju sinova Izrailjevih.

3:10b.NUM.003.010A Arona i sinove njegove postavi da vrše svešteničku službu svoju; ako li bi ko drugi pristupio, da se pogubi.

3:11b.NUM.003.011Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

3:12b.NUM.003.012Evo uzeh Levite izmedju sinova Izrailjevih za sve prvence što otvaraju matericu medju sinovima Izrailjevim; zato će moji biti Leviti.

3:13b.NUM.003.013Jer je moj svaki prvenac; od onog dana kada pobih sve prvence u zemlji misirskoj, posvetih sebi svakog prvenca u Izrailju od čoveka do živinčeta; moji će biti; ja sam Gospod.

3:14b.NUM.003.014Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj govoreći:

3:15b.NUM.003.015Izbroj sinove Levijeve po domovima otaca njihovih, po porodicama njihovim, sve muškinje od meseca dana i više izbroj.

3:16b.NUM.003.016I Mojsije ih izbroja po zapovesti Gospodnjoj, kako mu bi zapovedjeno.

3:17b.NUM.003.017I behu sinovi Levijevi po imenu ovi: Girson i Kat i Merarije.

3:18b.NUM.003.018A ovo su imena sinova Girsonovih po porodicama njihovim: Lovenije i Semej.

3:19b.NUM.003.019A sinovi Katovi po porodicama svojim: Amram i Isar, Hevron i Ozilo.

3:20b.NUM.003.020A sinovi Merarijevi po porodicama svojim: Malije i Musije. To su porodice levitske po domovima otaca svojih.

3:21b.NUM.003.021Od Girsona porodica Lovenijeva i porodica Semejeva. To su porodice Girsonove.

3:22b.NUM.003.022A izbrojanih medju njima, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, beše ih izbrojanih svega sedam hiljada i pet stotina.

3:23b.NUM.003.023Porodice Girsonove stajahu u logor iza šatora sa zapada.

3:24b.NUM.003.024A starešina od doma otačkog u porodicama Girsonovim beše Elisaf, sin Dailov.

3:25b.NUM.003.025A sinovi Girsonovi čuvahu u šatoru od sastanka šator i naslon, pokrivač njegov i zaves na vratima šatora od sastanka,

3:26b.NUM.003.026I zavese od trema i zaves na vratima od trema što je oko šatora i oko oltara, i uža njegova za svaku potrebu njegovu.

3:27b.NUM.003.027A od Kata beše porodica Amramova i porodica Isarova i porodica Hevronova i porodica Ozilova. To su porodice Katove.

3:28b.NUM.003.028Svega muškinja od meseca dana i više beše na broj osam hiljada i šest stotina, koji služahu oko svetinje.

3:29b.NUM.003.029Porodice sinova Katovih stajahu u logor pored šatora s juga.

3:30b.NUM.003.030A starešina od doma otačkog u porodicama Katovim beše Elisafan, sin Ozilov.

3:31b.NUM.003.031A oni čuvahu kovčeg i sto i svećnjak i oltar i posudje u svetinji kojim služe, i zaves, i sve što pripada k njemu.

3:32b.NUM.003.032A starešina nad starešinama levitskim beše Eleazar, sin Arona sveštenika, postavljen nad onima koji čuvaju svetinju.

3:33b.NUM.003.033A od Merarija beše porodica Malijeva i porodica Musijeva. To su porodice Merarijeve.

3:34b.NUM.003.034I beše ih izbrojanih, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, šest hiljada i dvesta.

3:35b.NUM.003.035A starešina od doma otačkog u porodicama Merarijevim beše Surilo sin Avihejev; oni stajahu u logor pored šatora sa severa.

3:36b.NUM.003.036I sinovi Merarijevi čuvahu daske od šatora i prevornice njegove i stupce njegove i stopice njegove i sve sprave njegove i sve što k njemu pripada,

3:37b.NUM.003.037I stupce od trema unaokolo i stopice njihove i kolje i uža njihova.

3:38b.NUM.003.038A pred šatorom od sastanka s istoka stajahu u logor Mojsije i Aron i sinovi njegovi čuvajući svetinju za sinove Izrailjeve; a da ko drugi pristupi, poginuo bi.

3:39b.NUM.003.039A svega Levita kad ih izbroja Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj po porodicama njihovim, svega muškinja od mesec dana i više, beše dvadeset i dve hiljade.

3:40b.NUM.003.040I Gospod reče Mojsiju: Izbroj sve prvence muške medju sinovima Izrailjevim od meseca dana i više, i saberi broj imena njihovih.

3:41b.NUM.003.041I uzmi Levite za mene (ja sam Gospod) mesto svih prvenaca medju sinovima Izrailjevim, i stoku levitsku mesto svih prvenaca od stoke sinova Izrailjevih.

3:42b.NUM.003.042I izbroja Mojsije kako mu zapovedi Gospod, sve prvence medju sinovima Izrailjevim;

3:43b.NUM.003.043I svega prvenaca muških, kad se izbrojaše po imenima od jednog meseca i više, beše izbrojanih dvadeset i dve hiljade i dvesta i sedamdeset i tri.

3:44b.NUM.003.044I Gospod reče Mojsiju govoreći:

3:45b.NUM.003.045Uzmi Levite mesto svih prvenaca medju sinovima Izrailjevim i stoku levitsku mesto stoke njihove, da budu moji Leviti; ja sam Gospod.

3:46b.NUM.003.046A da se otkupe oni dvesta i sedamdeset i tri, što ima prvenaca medju sinovima Izrailjevim više nego Levita,

3:47b.NUM.003.047Uzmi po pet sikala od glave; uzmi po svetom siklu (a u taj sikal ide dvadeset gera).

3:48b.NUM.003.048I podaj te novce Aronu i sinovima njegovim, otkup za one koji prelaze broj njihov.

3:49b.NUM.003.049I uze Mojsije otkup od onih koji ostaše preko onih koji biše promenjeni za Levite.

3:50b.NUM.003.050I uze novce od prvenaca sinova Izrailjevih, hiljadu i trista i šezdeset i pet sikala, po svetom siklu.

3:51b.NUM.003.051I dade Mojsije taj otkup Aronu i sinovima njegovim po zapovesti Gospodnjoj, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.

4

4:1b.NUM.004.001Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

4:2b.NUM.004.002Izbroj sinove Katove izmedju sinova Levijevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih.

4:3b.NUM.004.003Od trideset godina i više do pedesete sve koji su za posao da mogu raditi poslove u šatoru od sastanka.

4:4b.NUM.004.004A ovo će biti posao sinovima Katovim u šatoru od sastanka u svetinji nad svetinjama:

4:5b.NUM.004.005Kad polazi vojska, doći će Aron sa sinovima svojim, i skinuće zaves s vrata, i pokriće njim kovčeg od svedočanstva.

4:6b.NUM.004.006Pa će po njemu prostreti pokrivač od koža jazavičijih, i odozgo će prostreti prostirač od same porfire, i provući će mu poluge.

4:7b.NUM.004.007I po stolu za hlebove postavljene neka prostru prostirač od porfire, i neka metnu na nj zdele i čaše i vedra i kotliće, i hleb svagda neka je na njemu.

4:8b.NUM.004.008Pa vrh toga neka prostru prostirač od crvca, i neka pokriju pokrivačem od koža jazavičijih, i neka mu provuku poluge.

4:9b.NUM.004.009I neka uzmu prostirač od porfire i pokriju svećnjak i žiške njegove i usekače njegove lopatice njegove i sve sudove za ulje, kojima služe oko njega.

4:10b.NUM.004.010I neka ga sa svim spravama njegovim zaviju u pokrivač od koža jazavičijih, i metnu ga na poluge.

4:11b.NUM.004.011I po zlatnom oltaru neka prostru prostirač od porfire i pokriju ga pokrivačem od koža jazavičijih, i provuku mu poluge.

4:12b.NUM.004.012I nek uzmu sve sprave za službu, kojima služe u svetinji, i neka ih metnu u prostirač od porfire i zaviju u pokrivač od koža jazavičijih, i metnu na poluge.

4:13b.NUM.004.013I neka ometu pepeo s oltara i po oltaru prostru prostirač od skerleta,

4:14b.NUM.004.014I neka metnu na nj sve sprave njegove, kojima služe na njemu, mašice, viljuške, lopatice i kotliće i sve sprave za oltar, i neka ga pokriju pokrivačem od koža jazavičijih, pa mu provuku poluge.

4:15b.NUM.004.015I kad to svrši Aron i sinovi njegovi i zaviju svetinju i sve sprave za svetinju, da podje vojska, onda neka dodju sinovi Katovi da nose, ali neka se ne dotaknu nijedne stvari svete, da ne poginu. To je posao sinova Katovih u šatoru od sastanka.

4:16b.NUM.004.016A Eleazar, sin Arona sveštenika, neka se stara za ulje za videlo, i za kad mirisni, i za žrtvu svagdašnju, i za ulje pomazanja, neka pazi na sav šator i na sve što je u njemu, na svetinju i na posudje njeno.

4:17b.NUM.004.017I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

4:18b.NUM.004.018Nemojte da se istrebi koleno porodica Katovih izmedju Levita;

4:19b.NUM.004.019Nego im učinite ovo da bi ostali živi i ne bi pomrli kad pristupaju k svetinji nad svetinjama: Aron i sinovi njegovi neka dodju i odrede svakome šta će koji raditi i šta će nositi.

4:20b.NUM.004.020A oni neka ne dolaze da gledaju kad se zavijaju svete stvari, da ne pomru.

4:21b.NUM.004.021Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

4:22b.NUM.004.022Izbroj i sinove Girsonove po domovima otaca njihovih i po porodicama njihovim.

4:23b.NUM.004.023Od trideset godina i više do pedeset godina izbroj ih sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.

4:24b.NUM.004.024Ovo je posao porodicama Girsonovim šta će raditi i nositi:

4:25b.NUM.004.025Neka nose zavese od naslona i šator od sastanka, pokrivač njegov i pokrivač od koža jazavičijih što je odozgo na njemu, i zaves na ulasku u šator od sastanka,

4:26b.NUM.004.026I zavese od trema i zaves na vratima od trema što je oko šatora i oko oltara, i uža njihova i sve posudje za službu njihovu i šta god treba oko toga raditi neka rade.

4:27b.NUM.004.027Po naredbi Aronovoj i sinova njegovih neka biva sva služba sinova Girsonovih za sve što će nositi i što će raditi, i ostavite im neka čuvaju sve što su dužni nositi.

4:28b.NUM.004.028To je služba porodica sinova Girsonovih u šatoru od sastanka; a Itamar sin Arona sveštenika neka upravlja njima.

4:29b.NUM.004.029Izbroj i sinove Merarijeve po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

4:30b.NUM.004.030Od trideset godina i više do pedeset godina izbroj ih sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.

4:31b.NUM.004.031A ovo im je dužnost nositi osim sve službe njihove u šatoru od sastanka: daske od šatora i prevornice njegove i stupce njegove i stopice njegove,

4:32b.NUM.004.032I stupce od trema unaokolo, i stopice njihove i kolje njihovo, i uža njihova, i sve sprave njihove, i šta god treba za te stvari; a poimence izbrojte sve sprave što će oni nositi.

4:33b.NUM.004.033To je služba porodica sinova Merarijevih što su dužni raditi u šatoru od sastanka pod rukom Itamara, sina Arona sveštenika.

4:34b.NUM.004.034I izbroja Mojsije i Aron s knezovima narodnim sinove Katove po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

4:35b.NUM.004.035Od trideset godina i više do pedeset godina sve koji su za službu da mogu služiti u šatoru od sastanka.

4:36b.NUM.004.036I beše ih izbrojanih po porodicama njihovim dve hiljade i sedam stotina i pedeset.

4:37b.NUM.004.037To su izbrojani iz porodica Katovih što behu za službu u šatoru od sastanka, koje izbroja Mojsije i Aron, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.

4:38b.NUM.004.038A sinova Girsonovih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovim i po domovima otaca njihovih beše izbrojanih,

4:39b.NUM.004.039Od trideset godina i više do pedeset godina, svih što behu za službu da služe u šatoru od sastanka,

4:40b.NUM.004.040Beše ih izbrojanih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih dve hiljade i šest stotina i trideset.

4:41b.NUM.004.041To su izbrojani iz porodica sinova Girsonovih, što behu za službu u šatoru od sastanka, koje izbroja Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj.

4:42b.NUM.004.042A iz porodica sinova Merarijevih po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih beše izbrojanih,

4:43b.NUM.004.043Od trideset godina i više do pedeset godina, svih što behu za službu da služe u šatoru od sastanka,

4:44b.NUM.004.044Beše ih izbrojanih po porodicama njihovim tri hiljade i dvesta.

4:45b.NUM.004.045To su izbrojani iz porodica sinova Merarijevih, koje izbroja Mojsije i Aron kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.

4:46b.NUM.004.046A svega beše izbrojanih Levita, koje izbroja Mojsije i Aron s knezovima Izrailjevim po porodicama njihovim i po domovima otaca njihovih,

4:47b.NUM.004.047Od trideset godina i više do pedeset godina, što behu za službu da služe i da nose u šatoru od sastanka,

4:48b.NUM.004.048Svega ih beše izbrojanih osam hiljada i pet stotina i osamdeset.

4:49b.NUM.004.049Kako Gospod zapovedi preko Mojsija, biše izbrojani, svaki za ono što treba da radi i da nosi; i izbrojani biše oni koje je Gospod zapovedio Mojsiju da se izbroje.

5

5:1b.NUM.005.001I reče Gospod Mojsiju govoreći:

5:2b.NUM.005.002Zapovedi sinovima Izrailjevim neka isteraju iz logora sve gubave i sve kojima teče seme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca,

5:3b.NUM.005.003Bio čovek ili žena, isterajte, iza logora isterajte ih, da ne skvrne logora onima medju kojima nastavam.

5:4b.NUM.005.004I učiniše tako sinovi Izrailjevi, i isteraše ih iz logora, kako Gospod kaza Mojsiju, tako učiniše sinovi Izrailjevi.

5:5b.NUM.005.005Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

5:6b.NUM.005.006Reci sinovima Izrailjevim: Čovek ili žena kad učini kakav greh ljudski, te zgreši Gospodu, i bude ona duša kriva,

5:7b.NUM.005.007Tada neka priznadu greh koji su učinili, i ko je kriv neka vrati celo čim je kriv i nek dometne odozgo peti deo i da onome kome je skrivio.

5:8b.NUM.005.008I ako onaj nema nikoga kome bi pripala naknada za štetu, neka se da Gospodu i neka bude svešteniku osim ovna za očišćenje kojim će ga očistiti.

5:9b.NUM.005.009Tako i svaki prinos izmedju svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi i donose svešteniku, njegov neka bude;

5:10b.NUM.005.010I šta god ko posveti, neka je njegovo, i šta god ko da svešteniku, neka je njegovo.

5:11b.NUM.005.011Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

5:12b.NUM.005.012Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Čija bi žena zastranila te bi mu zgrešila,

5:13b.NUM.005.013I drugi bi je obležao, a muž njen ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svedoka na nju, niti bi se zatekla,

5:14b.NUM.005.014A njemu bi došla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu došla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona ne bi bila oskvrnjena,

5:15b.NUM.005.015Onda neka muž dovede ženu svoju k svešteniku, i neka donese za nju prinos njen, deseti deo efe brašna ječmenog, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene greh;

5:16b.NUM.005.016I neka je sveštenik privede i postavi pred Gospodom.

5:17b.NUM.005.017I neka uzme sveštenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u šatoru neka uzme i uspe u vodu.

5:18b.NUM.005.018I postavivši sveštenik ženu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a sveštenik neka drži u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo.

5:19b.NUM.005.019I neka sveštenik zakune ženu, i reče joj: Ako nije niko spavao s tobom, i ako nisi zastranila od muža svog na nečistotu, neka ti ne bude ništa od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo.

5:20b.NUM.005.020Ako li si zastranila od muža svog i oskvrnila se, i kogod drugi osim muža tvog spavao s tobom,

5:21b.NUM.005.021Tada sveštenik zaklinjući ženu neka je prokune i reče ženi: Da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom učinivši da ti bedro spadne a trbuh oteče.

5:22b.NUM.005.022I neka ti ova voda prokleta udje u creva da ti oteče trbuh i da ti bedro spadne. A žena neka reče: Amin, amin.

5:23b.NUM.005.023Tada neka napiše sveštenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom.

5:24b.NUM.005.024I neka da ženi da se napije gorke vode proklete da udje u nju voda prokleta i bude gorka.

5:25b.NUM.005.025I neka uzme sveštenik iz ruku ženi dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru.

5:26b.NUM.005.026I neka uzme sveštenik u šaku od dara njenog spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da ženi vodu da popije.

5:27b.NUM.005.027A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i učinila neveru mužu svom, onda će ući voda prokleta u nju i postaće gorka, i trbuh će joj oteći i spasti bedro, i ona će žena postati uklin u narodu svom.

5:28b.NUM.005.028Ako li se ne bude oskvrnila žena, nego bude čista, neće joj biti ništa i imaće dece.

5:29b.NUM.005.029Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad žena zastrani od muža svog i oskvrni se;

5:30b.NUM.005.030Ili kad kome dodje sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na ženu svoju i postavi je pred Gospodom i svrši joj sveštenik sve po ovom zakonu.

5:31b.NUM.005.031I muž da je prost od greha, ali žena da nosi svoje bezakonje.

6

6:1b.NUM.006.001Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

6:2b.NUM.006.002Reci sinovima Izrailjevim, i kaži im: Kad čovek ili žena učini zavet nazirejski, da bude nazirej Gospodu,

6:3b.NUM.006.003Neka se uzdržava od vina i silovitog pića, i neka ne pije octa vinskog ni octa od silovitog pića niti kakvog pića od groždja i neka ne jede groždja ni novog ni suvog.

6:4b.NUM.006.004Dokle god traje njegovo nazirejstvo neka ne jede ništa od vinove loze, ni zrna ni ljuske.

6:5b.NUM.006.005Dokle traje njegovo nazirejstvo, neka mu britva ne predje preko glave; dokle se ne navrše dani za koje se učinio nazirej Gospodu, neka bude svet i neka ostavlja kosu na glavi svojoj.

6:6b.NUM.006.006Dokle traju dani za koje se učinio nazirej Gospodu, neka ne pristupa k mrtvacu.

6:7b.NUM.006.007Ni za ocem svojim ni za materom svojom ni za bratom svojim ni za sestrom svojom, neka se za njima ne skvrni kad umru; jer je nazirejstvo Boga njegovog na glavi njegovoj.

6:8b.NUM.006.008Dokle god traje nazirejstvo njegovo, svet je Gospodu.

6:9b.NUM.006.009Ako li bi ko umro do njega na prečac, te bi oskvrnio nazirejstvo glave njegove, neka obrije glavu svoju u dan čišćenja svog, sedmi dan neka je obrije.

6:10b.NUM.006.010A osmi dan neka donese dve grlice ili dva golubića svešteniku na vrata šatora od sastanka.

6:11b.NUM.006.011I sveštenik neka zgotovi od jednog žrtvu za greh a od drugog žrtvu paljenicu, i neka ga očisti od onog što je zgrešio kod mrtvaca; tako će posvetiti glavu njegovu u taj dan.

6:12b.NUM.006.012I neka odeli Gospodu dane nazirejstva svog, i donese jagnje od godine za krivicu; a predjašnji dani propadaju, jer mu se oskvrnilo nazirejstvo.

6:13b.NUM.006.013A ovo je zakon za nazireje: kad se navrše dani nazirejstva njegovog, neka dodje na vrata šatora od sastanka.

6:14b.NUM.006.014I neka donese za žrtvu Gospodu jagnje muško od godine zdravo za žrtvu paljenicu, i jagnje žensko od godine zdravo za greh, i ovna zdravog za žrtvu zahvalnu.

6:15b.NUM.006.015I kotaricu hlebova presnih, kolača od belog brašna zamešanih s uljem, i pogača presnih namazanih uljem, s darom njihovim i s nalivom njihovim.

6:16b.NUM.006.016A to će sveštenik prineti pred Gospodom i učiniti žrtvu za greh njegov i žrtvu njegovu paljenicu.

6:17b.NUM.006.017A ovna će prineti na žrtvu zahvalnu Gospodu s kotaricom presnih hlebova; prineće sveštenik i dar njegov i naliv njegov.

6:18b.NUM.006.018Tada nazirej neka obrije glavu svog nazirejstva na vratima šatora od sastanka; i uzevši kosu nazirejstva svog neka je metne u oganj koji je pod žrtvom zahvalnom.

6:19b.NUM.006.019I sveštenik neka uzme pleće kuvano od ovna i jedan kolač presan iz kotarice i jednu pogaču presnu, i neka metne na ruke nazireju, pošto obrije nazirejstvo svoje.

6:20b.NUM.006.020I sveštenik neka obrće te stvari na žrtvu obrtanu pred Gospodom; to je svetinja, koja pripada svešteniku osim grudi obrtanih i pleća podignutog; a posle toga nazirej može piti vino.

6:21b.NUM.006.021To je zakon za nazireja koji se zavetuje, i to je prinos njegov Gospodu za nazirejstvo njegovo, osim onog što bi više mogao učiniti; kakav mu bude zavet kojim se zavetuje, tako neka učini osim zakona svog nazirejstva.

6:22b.NUM.006.022Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

6:23b.NUM.006.023Reci Aronu i sinovima njegovim i kaži: Ovako blagosiljajte sinove Izrailjeve govoreći im:

6:24b.NUM.006.024Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!

6:25b.NUM.006.025Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!

6:26b.NUM.006.026Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir!

6:27b.NUM.006.027I neka prizivaju ime moje na sinove Izrailjeve, i ja ću ih blagosloviti.

7

7:1b.NUM.007.001I onaj dan kad Mojsije svrši i podiže šator, i kad ga pomaza i osveti sa svim posudjem njegovim i oltar sa svim posudjem njegovim, kad pomaza i osveti,

7:2b.NUM.007.002Donesoše knezovi Izrailjevi, starešine u domovima otaca svojih, knezovi nad plemenima i poglavari od onih koji biše izbrojani,

7:3b.NUM.007.003Donesoše prilog svoj pred Gospoda, šest kola pokrivenih i dvanaest volova, jedna kola dva kneza i po jednog vola svaki, i donesoše pred šator.

7:4b.NUM.007.004A Gospod reče Mojsiju govoreći:

7:5b.NUM.007.005Uzmi to od njih da bude za službu u šatoru od sastanka, i podaj Levitima, svakome prema službi njegovoj.

7:6b.NUM.007.006I uze Mojsije kola i volove, i dade ih Levitima.

7:7b.NUM.007.007Dvoja kola i četiri vola dade sinovima Girsonovim prema službi njihovoj.

7:8b.NUM.007.008A ostala četiri kola i osam volova dade sinovima Merarijevim prema službi njihovoj pod upravom Itamara, sina Arona sveštenika.

7:9b.NUM.007.009A sinovima Katovim ne dade ništa jer im posao beše služiti svetinji, i nošahu na ramenima.

7:10b.NUM.007.010I donesoše knezovi da se posveti oltar kad bi pomazan, donesoše knezovi priloge svoje pred oltar.

7:11b.NUM.007.011A Gospod reče Mojsiju: Jedan knez u jedan dan a drugi knez u drugi dan neka donose svoje priloge da se posveti oltar.

7:12b.NUM.007.012I prvi dan donese prilog svoj Nason, sin Aminadavov od plemena Judinog;

7:13b.NUM.007.013A prilog njegov beše jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala, po siklu svetom; a oboje puno brašna belog pomešanog s uljem za dar.

7:14b.NUM.007.014Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:15b.NUM.007.015Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:16b.NUM.007.016Jedan jarac za greh;

7:17b.NUM.007.017A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Nasona sina Aminadavovog.

7:18b.NUM.007.018Drugi dan donese Natanilo, sin Sogarov, knez plemena Isaharovog,

7:19b.NUM.007.019Donese prilog svoj: jednu zdelu srebrnu od sto i trideset sikala, jednu čašu srebrnu od sedamdeset sikala po siklu svetom, oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:20b.NUM.007.020Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:21b.NUM.007.021Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:22b.NUM.007.022Jedan jarac za greh;

7:23b.NUM.007.023A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Natanaila sina Sogarovog.

7:24b.NUM.007.024Treći dan donese knez sinova Zavulonovih, Elijav sin Helonov;

7:25b.NUM.007.025Njegov prilog beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:26b.NUM.007.026Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:27b.NUM.007.027Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:28b.NUM.007.028Jedan jarac za greh;

7:29b.NUM.007.029A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elijava, sina Helonovog.

7:30b.NUM.007.030Četvrti dan donese knez sinova Ruvimovih Elisur sin Sedijurov;

7:31b.NUM.007.031Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:32b.NUM.007.032Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:33b.NUM.007.033Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:34b.NUM.007.034Jedan jarac za greh;

7:35b.NUM.007.035A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisura, sina Sedijurovog.

7:36b.NUM.007.036Peti dan donese knez sinova Simeunovih, Salamilo, sin Surisadajev;

7:37b.NUM.007.037Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:38b.NUM.007.038Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:39b.NUM.007.039Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:40b.NUM.007.040Jedan jarac za greh;

7:41b.NUM.007.041A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Salamila sina Surisadajevog.

7:42b.NUM.007.042Šesti dan donese knez sinova Gadovih, Elisaf sin Raguilov;

7:43b.NUM.007.043Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:44b.NUM.007.044Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:45b.NUM.007.045Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:46b.NUM.007.046Jedan jarac za greh;

7:47b.NUM.007.047A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisafa, sina Raguilovog.

7:48b.NUM.007.048Sedmi dan donese knez sinova Jefremovih Elisama, sin Emijudov;

7:49b.NUM.007.049Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:50b.NUM.007.050Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:51b.NUM.007.051Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:52b.NUM.007.052Jedan jarac za greh;

7:53b.NUM.007.053A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Elisame, sina Emijudovog.

7:54b.NUM.007.054Osmi dan donese knez sinova Manasijinih Gamalilo, sin Fadasurov;

7:55b.NUM.007.055Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:56b.NUM.007.056Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:57b.NUM.007.057Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:58b.NUM.007.058Jedan jarac za greh;

7:59b.NUM.007.059A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Gamalila, sina Fadasurovog.

7:60b.NUM.007.060Deveti dan donese knez sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev;

7:61b.NUM.007.061Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:62b.NUM.007.062Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:63b.NUM.007.063Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:64b.NUM.007.064Jedan jarac za greh;

7:65b.NUM.007.065A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Avidana, sina Gadeonijevog.

7:66b.NUM.007.066Deseti dan donese knez sinova Danovih Ahijezer, sin Amisadajev;

7:67b.NUM.007.067Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:68b.NUM.007.068Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:69b.NUM.007.069Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:70b.NUM.007.070Jedan jarac za greh;

7:71b.NUM.007.071A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahijezera sina Amisadajevog.

7:72b.NUM.007.072Jedanaesti dan donese knez sinova Asirovih Fagailo sin Ehranov;

7:73b.NUM.007.073Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:74b.NUM.007.074Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:75b.NUM.007.075Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:76b.NUM.007.076Jedan jarac za greh;

7:77b.NUM.007.077A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Fagaila, sina Ehranovog.

7:78b.NUM.007.078Dvanaesti dan donese knez sinova Neftalimovih Ahirej sin Enanov;

7:79b.NUM.007.079Prilog njegov beše: jedna zdela srebrna od sto i trideset sikala, jedna čaša srebrna od sedamdeset sikala po siklu svetom, a oboje puno belog brašna pomešanog s uljem za dar;

7:80b.NUM.007.080Jedna kadionica zlatna od deset sikala, puna kada;

7:81b.NUM.007.081Jedno tele, jedan ovan, jedno jagnje od godine za žrtvu paljenicu;

7:82b.NUM.007.082Jedan jarac za greh;

7:83b.NUM.007.083A za žrtvu zahvalnu dva vola, pet ovnova, pet jaraca, pet jaganjaca od godine. To bi prilog Ahireja, sina Enanovog.

7:84b.NUM.007.084To je prilog od knezova Izrailjevih da se posveti oltar pošto bi pomazan: dvanaest zdela srebrnih, dvanaest čaša srebrnih, dvanaest kadionica zlatnih;

7:85b.NUM.007.085Svaka zdela srebrna od sto i trideset sikala, i svaka čaša od sedamdeset sikala; svega srebra u tim sudovima dve hiljade i četiri stotine sikala, po siklu svetom;

7:86b.NUM.007.086Dvanaest kadionica zlatnih punih kada, svaka kadionica od deset sikala, po siklu svetom; svega zlata u kadionicama sto i dvadeset sikala;

7:87b.NUM.007.087Svega stoke za žrtvu paljenicu dvanaest telaca, dvanaest ovnova, dvanaest jaganjaca od godine s darom svojim, i jaraca dvanaest za greh;

7:88b.NUM.007.088A svega stoke za žrtvu zahvalnu dvadeset i četiri vola, šezdeset ovnova, šezdeset jaraca, šezdeset jaganjaca od godine. To je prilog da se posveti oltar, pošto bi pomazan.

7:89b.NUM.007.089I kad Mojsije ulažaše u šator od sastanka da govori pred Bogom, tada čujaše glas gde mu govori sa zaklopca što beše na kovčegu od svedočanstva izmedju dva heruvima; i govoraše mu.

8

8:1b.NUM.008.001I reče Gospod Mojsiju govoreći:

8:2b.NUM.008.002Kaži Aronu i reci mu: Kad zapališ žiške, sedam žižaka neka svetli napred, na svećnjaku.

8:3b.NUM.008.003I učini Aron tako, i zapali žiške da svetle spreda, na svećnjaku, kao što Gospod zapovedi Mojsiju.

8:4b.NUM.008.004A svećnjak beše skovan od zlata, i stupac mu i cveće skovano; po prilici koju pokaza Gospod Mojsiju tako beše načinio svećnjak.

8:5b.NUM.008.005Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

8:6b.NUM.008.006Uzmi Levite izmedju sinova Izrailjevih, i očisti ih.

8:7b.NUM.008.007A učini im ovo da ih očistiš: pokropi ih vodom očišćenja, a oni neka obriju sve telo svoje i operu haljine svoje, i očistiće se.

8:8b.NUM.008.008Potom neka uzmu tele s darom uz njega, belim brašnom pomešanim s uljem; i drugo tele uzmi za greh.

8:9b.NUM.008.009Pa dovedi Levite pred šator od sastanka, i sazovi sav zbor sinova Izrailjevih.

8:10b.NUM.008.010I dovedi Levite pred Gospoda, i neka metnu sinovi Izrailjevi ruke svoje na Levite.

8:11b.NUM.008.011I Aron neka prinese Levite Gospodu za prinos od sinova Izrailjevih da vrše službu Gospodu.

8:12b.NUM.008.012A Leviti neka metnu ruke svoje na glave teocima, pa prinesi jedno tele za greh a drugo na žrtvu paljenicu Gospodu da se očiste Leviti.

8:13b.NUM.008.013I postavi Levite pred Aronom i sinovima njegovim, i prinesi ih za prinos Gospodu.

8:14b.NUM.008.014I odvoj Levite izmedju sinova Izrailjevih da budu moji Leviti.

8:15b.NUM.008.015A posle neka dodju Leviti da služe u šatoru od sastanka, kad ih očistiš i prineseš za prinos.

8:16b.NUM.008.016Jer su meni dani izmedju sinova Izrailjevih; za sve što otvara matericu, za sve prvence izmedju sinova Izrailjevih uzeh njih.

8:17b.NUM.008.017Jer je moj svaki prvenac izmedju sinova Izrailjevih i od ljudi i od stoke; onaj dan kad pobih sve prvence u zemlji misirskoj, posvetio sam ih sebi.

8:18b.NUM.008.018A Levite uzeh za sve prvence sinova Izrailjevih.

8:19b.NUM.008.019I dadoh Levite na dar Aronu i sinovima njegovim izmedju sinova Izrailjevih, da služe mesto sinova Izrailjevih u šatoru od sastanka, i da budu otkup za sinove Izrailjeve, da ne bi dolazio pomor na sinove Izrailjeve, kad bi pristupali k svetinji sinovi Izrailjevi.

8:20b.NUM.008.020I učini Mojsije i Aron i sav zbor sinova Izrailjevih Levitima sve što zapovedi Gospod Mojsiju za Levite, tako im učiniše sinovi Izrailjevi.

8:21b.NUM.008.021I očistiše se Leviti, i opraše haljine svoje, i prinese ih Aron za prinos pred Gospodom, i očisti ih Aron da bi bili čisti.

8:22b.NUM.008.022A onda tek pristupiše Leviti da vrše službu svoju u šatoru od sastanka pred Aronom i pred sinovima njegovim; kao što zapovedi Gospod Mojsiju za Levite, tako im učiniše.

8:23b.NUM.008.023I opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

8:24b.NUM.008.024I ovo je za Levite: od dvadeset i pet godina i više neka stupaju u službu da služe u šatoru od sastanka.

8:25b.NUM.008.025A kad kome bude pedeset godina, neka izlazi iz te službe i više neka ne služi.

8:26b.NUM.008.026Ali neka služi braći svojoj u šatoru od sastanka radeći šta treba raditi, a sam neka ne vrši službu. Tako učini Levitima za poslove njihove.

9

9:1b.NUM.009.001Još reče Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske prvog meseca, govoreći:

9:2b.NUM.009.002Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u odredjeno vreme.

9:3b.NUM.009.003Četrnaestog dana ovog meseca uveče slavite je u odredjeno vreme, po svim zakonima i po svim uredbama njenim slavite je.

9:4b.NUM.009.004I reče Mojsije sinovima Izrailjevim da slave pashu.

9:5b.NUM.009.005I slavite pashu prvog meseca četrnaestog dana uveče u pustinji sinajskoj; kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, sve onako učiniše sinovi Izrailjevi.

9:6b.NUM.009.006A behu neki koji se oskvrniše o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i dodjoše isti dan pred Mojsija i pred Arona;

9:7b.NUM.009.007I rekoše mu ljudi oni: Mi smo nečisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno prineti žrtvu Gospodu u vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?

9:8b.NUM.009.008A Mojsije im reče: Stanite da čujem šta će zapovediti Gospod za vas.

9:9b.NUM.009.009A Gospod reče Mojsiju govoreći:

9:10b.NUM.009.010Kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ko bi bio nečist od mrtvaca ili bi bio na dalekom putu izmedju vas ili izmedju vašeg natražja, neka slavi pashu Gospodu,

9:11b.NUM.009.011Drugog meseca četrnaestog dana uveče neka je slave s presnim hlebom i s gorkim zeljem neka je jedu.

9:12b.NUM.009.012Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave.

9:13b.NUM.009.013A ko je čist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi duša ona iz naroda svog, jer ne prinese Gospodu žrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj čovek.

9:14b.NUM.009.014I ako bi medju vama živeo stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onome ko se rodio u zemlji.

9:15b.NUM.009.015A u koji dan bi podignut šator, pokri oblak šator nad naslonom od svedočanstva; a uveče beše nad šatorom kao oganj do jutra.

9:16b.NUM.009.016Tako beše jednako: oblak ga zaklanjaše, ali noću beše kao oganj.

9:17b.NUM.009.017I kad bi se oblak podigao iznad šatora, tada polažahu sinovi Izrailjevi, a gde bi stao oblak, onde se zaustavljahu sinovi Izrailjevi.

9:18b.NUM.009.018Po zapovesti Gospodnjoj polažahu sinovi Izrailjevi, i po zapovesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajaše oblak nad šatorom, oni stajahu u logoru,

9:19b.NUM.009.019I kad oblak dugo stajaše nad šatorom, tada svršivahu sinovi Izrailjevi šta treba svršivati Gospodu i ne polažahu.

9:20b.NUM.009.020I kad oblak beše nad šatorom malo dana, po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logoru i po zapovesti Gospodnjoj polažahu.

9:21b.NUM.009.021Kad bi, pak, oblak stajao od večera do jutra, a ujutro bi se podigao oblak, tada polažahu; bilo danju ili noću, kad bi se oblak podigao, oni polažahu.

9:22b.NUM.009.022Ako li bi dva dana ili mesec dana ili godinu oblak stajao nad šatorom, stajahu u logoru sinovi Izrailjevi i ne polažahu, a kako bi se podigao, oni polažahu.

9:23b.NUM.009.023Po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logor, i po zapovesti Gospodnjoj polažahu; i svršivahu šta treba svršivati Gospodu, kao što beše zapovedio Gospod preko Mojsija.

10

10:1b.NUM.010.001Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

10:2b.NUM.010.002Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.

10:3b.NUM.010.003Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.

10:4b.NUM.010.004A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.

10:5b.NUM.010.005A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku.

10:6b.NUM.010.006A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da podju.

10:7b.NUM.010.007A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući.

10:8b.NUM.010.008A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena.

10:9b.NUM.010.009I kad podjete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih.

10:10b.NUM.010.010Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.

10:11b.NUM.010.011I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva.

10:12b.NUM.010.012I podjoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.

10:13b.NUM.010.013Tako podjoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.

10:14b.NUM.010.014I podje napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;

10:15b.NUM.010.015A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;

10:16b.NUM.010.016A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.

10:17b.NUM.010.017I složiše šator, pa podjoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator.

10:18b.NUM.010.018Potom podje zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,

10:19b.NUM.010.019A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,

10:20b.NUM.010.020A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.

10:21b.NUM.010.021I podjoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dodju.

10:22b.NUM.010.022Potom podje zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,

10:23b.NUM.010.023A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,

10:24b.NUM.010.024A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.

10:25b.NUM.010.025Najposle podje zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,

10:26b.NUM.010.026A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,

10:27b.NUM.010.027A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.

10:28b.NUM.010.028Tim redom podjoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako idjahu.

10:29b.NUM.010.029A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra.

10:30b.NUM.010.030A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.

10:31b.NUM.010.031A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vodj.

10:32b.NUM.010.032I ako podješ s nama kad dodje dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.

10:33b.NUM.010.033I tako podjoše od gore Gospodnje, i idjahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg idjaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli.

10:34b.NUM.010.034I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.

10:35b.NUM.010.035I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.

10:36b.NUM.010.036A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.

11

11:1b.NUM.011.001Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u logoru.

11:2b.NUM.011.002Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj.

11:3b.NUM.011.003I prozva se ono mesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji.

11:4b.NUM.011.004A svetina što beše medju njima, beše vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreći: Ko će nas nahraniti mesa?

11:5b.NUM.011.005Opomenusmo se riba što jedjasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog.

11:6b.NUM.011.006A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred očima našim.

11:7b.NUM.011.007A mana beše kao seme korijandrovo, a boja mu beše kao boja u bdela.

11:8b.NUM.011.008I izlažaše narod, te kupljahu, i meljahu na žrvnjima ili tucahu u stupama, i kuvahu u kotlu, ili mešahu pogače; a ukus joj beše kao ukus od novog ulja.

11:9b.NUM.011.009I kad padaše rosa po logoru noću, padaše s njom i mana.

11:10b.NUM.011.010I ču Mojsije gde narod plače u porodicama svojim, svaki na vratima od šatora svog; i Gospod se razgnevi vrlo, i Mojsiju bi teško.

11:11b.NUM.011.011Pa reče Mojsije Gospodu: Zašto učini takvo zlo sluzi svom? I zašto ne nadjoh milosti pred Tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovog?

11:12b.NUM.011.012Eda li ja začeh sav ovaj narod? Eda li ga ja rodih, kad mi kažeš: Iznesi ga u naručju svom, kao što nosi dojilja dete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovim.

11:13b.NUM.011.013Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? Jer plaču preda mnom govoreći: Daj nam mesa da jedemo.

11:14b.NUM.011.014Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je teško za mene.

11:15b.NUM.011.015Ako ćeš tako činiti sa mnom, ubij me bolje, ako sam našao milost pred Tobom, da ne gledam zlo svoje.

11:16b.NUM.011.016A Gospod reče Mojsiju: Saberi mi sedamdeset ljudi izmedju starešina Izrailjevih, koje znaš da su starešine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k šatoru od sastanka, neka onde stanu s tobom.

11:17b.NUM.011.017Tada ću sići i govoriti onde s tobom, i uzeću od duha koji je na tebi i metnuću na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosiš ti sam.

11:18b.NUM.011.018A narodu reci: Pripravite se za sutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod ču, i rekoste: Ko će nas nahraniti mesa? Jer nam dobro beše u Misiru. Daće vam, dakle, Gospod mesa i ješćete.

11:19b.NUM.011.019Nećete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana;

11:20b.NUM.011.020Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je medju vama i plakaste pred Njim govoreći: Zašto izidjosmo iz Misira?

11:21b.NUM.011.021A Mojsije reče: Šest stotina hiljada pešaka ima naroda, u kome sam, pa Ti kažeš: Daću im mesa da jedu ceo mesec dana.

11:22b.NUM.011.022Eda li će im se poklati ovce i goveda da im dostane? Ili će im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?

11:23b.NUM.011.023A Gospod reče Mojsiju: Zar ruka Gospodnja neće biti dovoljna? Videćeš hoće li biti šta ti rekoh ili neće.

11:24b.NUM.011.024I Mojsije izidje i reče narodu reči Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi izmedju starešina narodnih, i postavi ih oko šatora.

11:25b.NUM.011.025I Gospod sidje u oblaku i govori k njemu, i uzevši od duha koji beše na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi starešina; i kad duh dodje na njih, prorokovahu, ali više nikad.

11:26b.NUM.011.026A dva čoveka ostaše u logoru, jednom beše ime Eldad, a drugom Modad, na koje dodje duh, jer i oni behu zapisani, ali ne dodjoše k šatoru, i stadoše prorokovati u logoru.

11:27b.NUM.011.027I dotrča momak, te javi Mojsiju govoreći: Eldad i Modad prorokuju u logoru.

11:28b.NUM.011.028A Isus, sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovih, reče govoreći: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im.

11:29b.NUM.011.029A Mojsije mu odgovori: Zar zavidiš mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!

11:30b.NUM.011.030Potom se vrati Mojsije u logor sa starešinama Izrailjevim.

11:31b.NUM.011.031Tada se podiže vetar od Gospoda, i potera od mora prepelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.

11:32b.NUM.011.032I ustavši narod ceo onaj dan i svu noć i ceo drugi dan kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povešaše ih sebi redom oko logora.

11:33b.NUM.011.033Ali meso još im beše u zubima, jošte ga ne pojedoše, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim.

11:34b.NUM.011.034I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopaše narod koji se beše polakomio.

11:35b.NUM.011.035I podje narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stadoše u Asirotu.

12

12:1b.NUM.012.001I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom.

12:2b.NUM.012.002I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to ču Gospod.

12:3b.NUM.012.003A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.

12:4b.NUM.012.004I odmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dodjite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.

12:5b.NUM.012.005Tada sidje Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dodjoše oboje.

12:6b.NUM.012.006I reče im: Čujte sada reči moje: prorok kad je medju vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu.

12:7b.NUM.012.007Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.

12:8b.NUM.012.008Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?

12:9b.NUM.012.009I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.

12:10b.NUM.012.010I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.

12:11b.NUM.012.011Tada reče Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meći na nas greha ovog, jer ludo učinismo i zgrešismo.

12:12b.NUM.012.012Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.

12:13b.NUM.012.013I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože, molim Ti se, isceli je.

12:14b.NUM.012.014A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.

12:15b.NUM.012.015Tako bi Marija odlučena izvan logora sedam dana; i narod ne podje odande dokle Marija ne bi opet primljena.

12:16b.NUM.012.016

13

13:1b.NUM.013.001A potom podje narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj.

13:2b.NUM.013.002I Gospod reče Mojsiju govoreći:

13:3b.NUM.013.003Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare izmedju njih.

13:4b.NUM.013.004I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.

13:5b.NUM.013.005A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;

13:6b.NUM.013.006Od plemena Simeunovog Safat sin Surin;

13:7b.NUM.013.007Od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;

13:8b.NUM.013.008Od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;

13:9b.NUM.013.009Od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;

13:10b.NUM.013.010Od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;

13:11b.NUM.013.011Od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;

13:12b.NUM.013.012Od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;

13:13b.NUM.013.013Od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.

13:14b.NUM.013.014Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;

13:15b.NUM.013.015Od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;

13:16b.NUM.013.016Od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.

13:17b.NUM.013.017To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.

13:18b.NUM.013.018I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa izidjite na goru;

13:19b.NUM.013.019I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;

13:20b.NUM.013.020I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rdjava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;

13:21b.NUM.013.021I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom groždju.

13:22b.NUM.013.022I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.

13:23b.NUM.013.023I otidoše na jug, i dodjoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.

13:24b.NUM.013.024Potom dodjoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.

13:25b.NUM.013.025I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.

13:26b.NUM.013.026I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.

13:27b.NUM.013.027I vrativši se dodjoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.

13:28b.NUM.013.028I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog.

13:29b.NUM.013.029Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.

13:30b.NUM.013.030Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.

13:31b.NUM.013.031A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.

13:32b.NUM.013.032Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.

13:33b.NUM.013.033I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše medju sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. (13:34) Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.

14

14:1b.NUM.014.001Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noć.

14:2b.NUM.014.002I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reče im: Kamo da smo pomrli u zemlji misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji!

14:3b.NUM.014.003Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od mača, žene naše i deca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?

14:4b.NUM.014.004I rekoše medju sobom: Da postavimo starešinu, pa da se vratimo u Misir.

14:5b.NUM.014.005Tada Mojsije i Aron padoše ničice pred svim zborom sinova Izrailjevih.

14:6b.NUM.014.006A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin izmedju onih što uhodiše zemlju razdreše haljine svoje,

14:7b.NUM.014.007I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevih govoreći: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.

14:8b.NUM.014.008Ako smo mili Gospodu, On će nas odvesti u tu zemlju, i daće nam je; a to je zemlja u kojoj teče mleko i med.

14:9b.NUM.014.009Samo se ne odmećite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se.

14:10b.NUM.014.010Tada reče sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka.

14:11b.NUM.014.011I reče Gospod Mojsiju: Dokle će me vredjati taj narod? Kad li će mi verovati posle tolikih znaka što sam učinio medju njima?

14:12b.NUM.014.012Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod velik i jači od ovog.

14:13b.NUM.014.013A Mojsije reče Gospodu: Ali će čuti Misirci, izmedju kojih si izveo ovaj narod silom svojom,

14:14b.NUM.014.014I reći će s ljudima ove zemlje, koji su čuli da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se očima vidjao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danu i u stupu ognjenom noću;

14:15b.NUM.014.015Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednog, govoriće narodi, koji su čuli pripovest o Tebi, govoreći:

14:16b.NUM.014.016Nije mogao Gospod dovesti narod ovaj u zemlju koju im je sa zakletvom obećao, zato ih pobi u pustinji.

14:17b.NUM.014.017Neka se, dakle, proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreći:

14:18b.NUM.014.018Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena.

14:19b.NUM.014.019Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde.

14:20b.NUM.014.020A Gospod reče: Praštam po reči tvojoj.

14:21b.NUM.014.021Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje,

14:22b.NUM.014.022Ti ljudi koji videše slavu moju i znake moje što sam učinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me već deset puta, i ne poslušaše reči moje,

14:23b.NUM.014.023Neće videti zemlje koju sa zakletvom obećah ocima njihovim, neće videti ni jedan od onih koji me uvrediše.

14:24b.NUM.014.024A slugu svog Haleva, u kome beše drugi duh i koji se sasvim mene držao, njega ću odvesti u zemlju u koju je išao, i seme će je njegovo naslediti.

14:25b.NUM.014.025Ali Amalik i Hananej sede u dolini, zato se sutra vratite natrag, i idite u pustinju k crvenom moru.

14:26b.NUM.014.026Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

14:27b.NUM.014.027Dokle će taj zli zbor vikati na me, čuo sam viku sinova Izrailjevih, koji viču na me.

14:28b.NUM.014.028Kaži im: Tako ja živ bio, kaže Gospod, učiniću vam onako kako ste govorili i ja čuh.

14:29b.NUM.014.029U ovoj će pustinji popadati mrtva telesa vaša, i svi izmedju vas koji su izbrojani u svem broju vašem od dvadeset godina i više, koji vikaste na me,

14:30b.NUM.014.030Nećete ući u zemlju, za koju podigavši ruku svoju zakleh se da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinog.

14:31b.NUM.014.031A decu vašu, za koju rekoste da će postati roblje, njih ću odvesti, i oni će poznati zemlju za koju vi ne marite.

14:32b.NUM.014.032A vaša telesa mrtva će popadati u ovoj pustinji.

14:33b.NUM.014.033A deca vaša biće pastiri po pustinji četrdeset godina, i nosiće kar za preljube vaše, dokle ne ispropadaju telesa vaša u pustinji.

14:34b.NUM.014.034Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, četrdeset dana, za svaki dan po godinu, nosićete grehe svoje, četrdeset godina, i poznaćete da sam prekinuo s vama.

14:35b.NUM.014.035Ja Gospod rekoh, i tako ću učiniti svemu tom zboru zlom, koji se sabrao na me: u pustinji će propasti i tu pomreti.

14:36b.NUM.014.036A ljudi koje beše poslao Mojsije da uhode zemlju, i koji vrativši se pobuniše sav zbor da viče na nj, prosuvši zao glas o zemlji,

14:37b.NUM.014.037Ti ljudi, koji prosuše zao glas o zemlji, pomreše od pomora pred Gospodom;

14:38b.NUM.014.038A Isus, sin Navin i Halev, sin Jefonijin ostaše živi izmedju ljudi koji su išli da uhode zemlju.

14:39b.NUM.014.039I Mojsije kaza sve ove reči svim sinovima Izrailjevim, i narod plaka veoma.

14:40b.NUM.014.040A sutradan ustavši podjoše navrh gore, i rekoše: Evo nas, idemo na mesto za koje je govorio Gospod, jer zgrešismo.

14:41b.NUM.014.041Ali Mojsije reče: Zašto prestupate zapovest Gospodnju? Od toga neće biti ništa.

14:42b.NUM.014.042Ne idite gore, jer Gospod nije medju vama; nemojte da vas pobiju neprijatelji vaši.

14:43b.NUM.014.043Jer je Amalik i Hananej tamo pred vama, i izginućete od mača, jer odustaviste Gospoda, pa neće ni Gospod biti s vama.

14:44b.NUM.014.044Ali oni, ipak, navališe da idu navrh gore; ali kovčeg zaveta Gospodnjeg i Mojsije ne izadjoše iz logora.

14:45b.NUM.014.045Tada sidje Amalik i Hananej, koji življahu u onoj gori, i razbiše ih i baciše dori do Orme.

15

15:1b.NUM.015.001Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

15:2b.NUM.015.002Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad dodjete u zemlju gde ćete nastavati, koju ću vam ja dati,

15:3b.NUM.015.003I stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu, žrtvu paljenicu ili žrtvu zaveta radi ili od drage volje, ili o praznicima svojim, gotoveći miris ugodni Gospodu od krupne ili od sitne stoke,

15:4b.NUM.015.004Tada ko prinese prinos svoj Gospodu, neka donese uza nj dar, desetinu efe belog brašna pomešanog s četvrtinom ina ulja.

15:5b.NUM.015.005I vina četvrt ina za naliv donesi uz žrtvu paljenicu ili uz drugu žrtvu, na svako jagnje.

15:6b.NUM.015.006A uz ovna donesi dar, dve desetine belog brašna pomešanog sa trećinom ina ulja,

15:7b.NUM.015.007I vina za naliv trećinu ina prinećeš za miris ugodni Gospodu.

15:8b.NUM.015.008A kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu ili na žrtvu radi zaveta ili na žrtvu zahvalnu Gospodu,

15:9b.NUM.015.009Onda neka se donese uz tele dar, tri desetine efe belog brašna pomešanog s po ina ulja,

15:10b.NUM.015.010I vina donesi za naliv po ina; to je žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.

15:11b.NUM.015.011Tako neka bude uza svakog vola i uza svakog ovna i uza svako živinče izmedju ovaca ili koza.

15:12b.NUM.015.012Prema broju koliko prinesete, učinite tako uza svako, koliko ih bude.

15:13b.NUM.015.013Svaki domorodac tako neka čini prinoseći žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu.

15:14b.NUM.015.014Tako ako bude medju vama i došljak ili ko bi se bavio medju vama, pa bi prineo žrtvu ognjenu za miris ugodni Gospodu, neka čini onako kako vi činite.

15:15b.NUM.015.015Zbore! Vama i došljaku koji je medju vama jedan da je zakon, zakon večan od kolena na koleno; došljak će biti kao i vi pred Gospodom.

15:16b.NUM.015.016Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i došljaku, koji je medju vama.

15:17b.NUM.015.017Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

15:18b.NUM.015.018Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dodjete u zemlju, u koju ću vas ja odvesti,

15:19b.NUM.015.019Pa stanete jesti hleb one zemlje, tada prinesite prinos Gospodu.

15:20b.NUM.015.020Od prvina testa svog prinosite u prinos kolač, kao prinos od gumna tako ga prinosite.

15:21b.NUM.015.021Od prvina testa svog dajte Gospodu prinos od kolena do kolena.

15:22b.NUM.015.022A kad biste pogrešili, te ne biste učinili svih ovih zapovesti, koje kaza Gospod Mojsiju,

15:23b.NUM.015.023Sve što vam je zapovedio Gospod preko Mojsija, od dana kad zapovedi Gospod i posle od kolena do kolena,

15:24b.NUM.015.024Ako se bude učinilo pogreškom, da zbor ne zna, onda sav zbor neka prinese na žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu tele s darom njegovim i s nalivom njegovim po uredbi, i jedno jare na žrtvu za greh.

15:25b.NUM.015.025I sveštenik neka očisti sav zbor sinova Izrailjevih, i oprostiće im se, jer je pogreška i oni donesoše pred Gospoda svoj prinos za žrtvu ognjenu Gospodu i prinos za greh svoj radi pogreške svoje.

15:26b.NUM.015.026Oprostiće se svemu zboru sinova Izrailjevih i došljaku koji se bavi medju njima, jer je pogreška svega naroda.

15:27b.NUM.015.027Ako li jedna duša zgreši ne znajući, neka prinese kozu od godine na žrtvu za greh.

15:28b.NUM.015.028I sveštenik neka očisti dušu koja bude zgrešila ne znajući pred Gospodom, i kad je očisti oprostiće joj se.

15:29b.NUM.015.029I za rodjenog u zemlji sinova Izrailjevih i za došljaka, koji se bavi medju vama, jedan zakon neka bude kad ko zgreši ne znajući.

15:30b.NUM.015.030Ali ko od sile zgreši izmedju rodjenih u zemlji ili izmedju došljaka, on ruži Gospoda; neka se istrebi duša ona iz naroda svog.

15:31b.NUM.015.031Jer prezre reč Gospodnju, i zapovest Njegovu pogazi; neka se istrebi ona duša; bezakonje je njeno na njoj.

15:32b.NUM.015.032A kad behu sinovi Izrailjevi u pustinji, nadjoše jednog gde kupi drva u subotu.

15:33b.NUM.015.033I koji ga nadjoše gde kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i ka svemu zboru.

15:34b.NUM.015.034I metnuše ga pod stražu, jer ne beše kazano šta će se činiti s njim.

15:35b.NUM.015.035A Gospod reče Mojsiju: Neka se pogubi taj čovek; neka ga zaspe kamenjem sav zbor iza logora.

15:36b.NUM.015.036I sav zbor izvede ga iza logora i zasuše ga kamenjem, i umre, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.

15:37b.NUM.015.037Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

15:38b.NUM.015.038Reci sinovima Izrailjevim i kaži im, neka udaraju rese po skutovima od haljina svojih od kolena do kolena, i nad rese neka meću vrpcu plavu.

15:39b.NUM.015.039I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svih zapovesti Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;

15:40b.NUM.015.040Nego da pamtite i tvorite sve zapovesti moje, i budete sveti Bogu svom.

15:41b.NUM.015.041Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske, da vam budem Bog. Ja sam Gospod Bog vaš.

16

16:1b.NUM.016.001A Korej, sin Isara sina Kata sina Levijevog, i Datan i Aviron sinovi Elijavovi, i Avnan sin Faleta sina Ruvimovog pobuniše se,

16:2b.NUM.016.002I ustaše na Mojsija, i s njima dvesta i pedeset ljudi izmedju sinova Izrailjevih, glavara narodnih, koji se sazivahu na zbor i behu ljudi znatni.

16:3b.NUM.016.003I skupiše se na Mojsija i na Arona i rekoše im: Dosta nek vam je; sav ovaj narod, svi su sveti, i medju njima je Gospod; zašto se vi podižete nad zborom Gospodnjim?

16:4b.NUM.016.004Kad to èu Mojsije, pade nièice.

16:5b.NUM.016.005Potom reèe Koreju i svoj družini njegovoj govoreæi: Sutra æe pokazati Gospod ko je Njegov, i ko je svet, i koga je pustio k sebi, jer koga je izabrao onog æe pustiti k sebi.

16:6b.NUM.016.006Ovo uèinite: Uzmite kadionice, Korej sa svom družinom svojom.

16:7b.NUM.016.007I metnite sutra u njih ognja i metnite u njih kada pred Gospodom, i koga izbere Gospod onaj æe biti svet. Dosta nek vam je, sinovi Levijevi!

16:8b.NUM.016.008I reèe Mojsije Koreju: Èujte sinovi Levijevi!

16:9b.NUM.016.009Malo li vam je što vas je Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjevog pustivši vas k sebi da vršite službu u šatoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i služite za nj?

16:10b.NUM.016.010Pustio je k sebi tebe i svu braæu tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi tražite još i sveštenstvo?

16:11b.NUM.016.011Zato ti i sva družina tvoja skupite se na Gospoda. Jer Aron šta je da vièete na nj?

16:12b.NUM.016.012I posla Mojsije da dozovu Datana i Avirona, sinove Elijavove. A oni odgovoriše: Neæemo da idemo.

16:13b.NUM.016.013Malo li je što si nas izveo iz zemlje u kojoj teèe mleko i med da nas pobiješ u ovoj pustinji, nego još hoæeš da vladaš nad nama?

16:14b.NUM.016.014Jesi li nas odveo u zemlju gde teèe mleko i med? I jesi li nam dao da imamo njive i vinograde? Hoæeš li oèi ovim ljudima da iskopaš? Neæemo da idemo.

16:15b.NUM.016.015Tada se rasrdi Mojsije vrlo, i reèe Gospodu: Nemoj pogledati na dar njihov; nijednog magarca nisam uzeo od njih, niti sam kome od njih uèinio kakvo zlo.

16:16b.NUM.016.016Potom reèe Mojsije Koreju: Ti i svi tvoji stanite sutra pred Gospodom, ti i oni i Aron.

16:17b.NUM.016.017I uzmite svaki svoju kadionicu, i metnite u njih kada, i stanite pred Gospodom svaki sa svojom kadionicom, dvesta i pedeset kadionica, i ti i Aron, svaki sa svojom kadionicom.

16:18b.NUM.016.018I uzeše svaki svoju kadionicu, i metnuvši u njih ognja metnuše u njih kada, i stadoše na vrata šatora od sastanka s Mojsijem i Aronom.

16:19b.NUM.016.019A Korej sabra na njih sav zbor na vrata šatora od sastanka; tada se pokaza slava Gospodnja svemu zboru.

16:20b.NUM.016.020I reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi:

16:21b.NUM.016.021Odvojte se iz tog zbora, da ih odmah satrem.

16:22b.NUM.016.022A oni padoše nièice i rekoše: Bože, Bože duhovima i svakom telu! Ovaj jedan zgrešio, i na sav li æeš se zbor gneviti?

16:23b.NUM.016.023Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

16:24b.NUM.016.024Reci zboru i kaži: Odstupite od šatora Korejevog i Datanovog i Avironovog.

16:25b.NUM.016.025I ustavši Mojsije otide k Datanu i Avironu, a za njim otidoše starešine Izrailjeve.

16:26b.NUM.016.026I reèe zboru govoreæi: Odstupite od šatora tih bezbožnika, i ne dodevajte se nièeg što je njihovo, da ne izginete sa svih greha njihovih.

16:27b.NUM.016.027I odstupiše sa svih strana od šatora Korejevog i Datanovog I Avironovog; a Datan i Aviron izašavši stadoše svaki na vrata od šatora svog sa ženama svojim i sa sinovima svojim i s decom svojom.

16:28b.NUM.016.028Tada reèe Mojsije: Ovako æete poznati da me je Gospod poslao da èinim sva ova dela, i da ništa ne èinim od sebe:

16:29b.NUM.016.029Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi, i ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod;

16:30b.NUM.016.030Ako li šta novo uèini Gospod, i zemlja otvori usta svoja i proždre ih sa svim što je njihovo, i sidju živi u grob, tada znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda.

16:31b.NUM.016.031A kad izgovori reèi ove, rasede se zemlja pod njima,

16:32b.NUM.016.032I otvorivši zemlja usta svoja proždre ih, i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo.

16:33b.NUM.016.033I tako sidjoše sa svim što imahu živi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.

16:34b.NUM.016.034A svi Izrailjci koji behu oko njih pobegoše od vike njihove, jer govorahu: Da nas ne proždre zemlja.

16:35b.NUM.016.035I izadje oganj od Gospoda, i sažeže onih dvesta i pedeset ljudi koji prinesoše kad.

16:36b.NUM.016.036Tada reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

16:37b.NUM.016.037Kaži Eleazaru, sinu Arona sveštenika neka pokupi kadionice iz tog garišta, i ugljevlje iz njih neka razbaci, jer su svete;

16:38b.NUM.016.038Kadionice onih koji ogrešiše duše svoje neka raskuju na ploèe da se okuje oltar, jer kadiše njima pred Gospodom, zato su svete, i neka budu sinovima Izrailjevim znak.

16:39b.NUM.016.039I pokupi Eleazar sveštenik kadionice bronzane, kojima behu kadili oni što izgoreše, i raskovaše ih na okov oltaru

16:40b.NUM.016.040Za spomen sinovima Izrailjevim, da ne pristupa niko drugi koji nije roda Aronovog da kadi pred Gospodom, da mu ne bude kao Koreju i družini njegovoj, kao što mu beše kazao Gospod preko Mojsija.

16:41b.NUM.016.041A sutradan vikaše sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona govoreæi: Pobiste narod Gospodnji.

16:42b.NUM.016.042A kad se stecaše narod na Mojsija i na Arona, pogledaše na šator od sastanka, a to oblak na njemu, i pokaza se slava Gospodnja.

16:43b.NUM.016.043I dodje Mojsije i Aron pred šator od sastanka.

16:44b.NUM.016.044I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

16:45b.NUM.016.045Uklonite se iz tog zbora da ih odmah potrem. A oni padoše nièice.

16:46b.NUM.016.046I reèe Mojsije Aronu: Uzmi kadionicu, i metni u nju ognja s oltara, i metni kada, i idi brže ka zboru, i oèisti ih; jer gnev žestok izadje od Gospoda, i pomor poèe.

16:47b.NUM.016.047I uzevši Aron kadionicu, kao što mu reèe Mojsije, otrèa usred zbora, i gle, pomor veæ beše poèeo u narodu; i okadiv oèisti narod.

16:48b.NUM.016.048I stajaše medju mrtvima i živima, i ustavi se pomor.

16:49b.NUM.016.049A onih koji pomreše od tog pomora beše èetrnaest hiljada i sedam stotina, osim onih što izgiboše s Koreja.

16:50b.NUM.016.050I vrati se Aron k Mojsiju na vrata šatora od sastanka, kad se ustavi pomor.

17

17:1b.NUM.017.001Potom reče Gospod Mojsiju govoreći:

17:2b.NUM.017.002Reci sinovima Izrailjevim, i uzmi od njih po jednu palicu od svakog doma otaca njihovih, od svih knezova njihovih, po domovima otaca njihovih, dvanaest palica, i ime svakog napiši na palici njegovoj.

17:3b.NUM.017.003A na palici Levijevoj napiši ime Aronovo, jer je svaka palica za jednog poglavara od doma otaca njihovih.

17:4b.NUM.017.004I ostavi ih u šatoru od sastanka pred svedočanstvom, gde se sastajem s vama.

17:5b.NUM.017.005I koga izaberem, njegova će palica procvetati; tako ću utišati pred sobom viku sinova Izrailjevih što viču na vas.

17:6b.NUM.017.006Kad to reče Mojsije sinovima Izrailjevim, dadoše mu svi knezovi njihovi palice, svaki knez po palicu od doma oca svog, dvanaest palica, i palica Aronova beše medju palicama njihovim.

17:7b.NUM.017.007I ostavi Mojsije palice pred Gospodom u šatoru od svedočanstva.

17:8b.NUM.017.008A sutradan dodje Mojsije u šator od svedočanstva, i gle, procvetala palica Aronova od doma Levijevog; beše napupila i cvetala, i bademi zreli na njoj.

17:9b.NUM.017.009I iznese Mojsije sve one palice ispred Gospoda k svim sinovima Izrailjevim, i razgledavši ih uzeše svaki svoju palicu.

17:10b.NUM.017.010A Gospod reče Mojsiju: Donesi opet palicu Aronovu pred svedočanstvo da se čuva za znak nepokornima, da prestane vika njihova na me, da ne izginu.

17:11b.NUM.017.011I učini Mojsije, kako mu zapovedi Gospod tako učini.

17:12b.NUM.017.012Tada rekoše sinovi Izrailjevi Mojsiju govoreći: Pomresmo, propadosmo, svi propadosmo.

17:13b.NUM.017.013Ko se god približi k šatoru Gospodnjem gine; hoćemo li svi izginuti?

18

18:1b.NUM.018.001A Gospod reče Aronu: Ti i sinovi tvoji i dom oca tvog s tobom nosite grehe u svetinju; ti i sinovi tvoji s tobom nosite grehe sveštenstva svog.

18:2b.NUM.018.002I braću svoju, pleme Levijevo, pleme oca svog uzmi k sebi da budu uza te i služe ti; a ti ćeš i sinovi tvoji s tobom služiti pred šatorom od sastanka.

18:3b.NUM.018.003Neka dobro slušaju zapovesti tvoje i rade šta treba u svem šatoru; ali k sudovima od svetinje k oltaru neka ne pristupaju, da ne izginu i oni i vi.

18:4b.NUM.018.004Neka budu, dakle, uza te i neka rade sve što treba u šatoru od sastanka u svakoj službi u njemu; ali niko drugi da ne pristupi s vama.

18:5b.NUM.018.005A vi radite šta treba u svetinji i šta treba na oltaru, da više ne dodje gnev na sinove Izrailjeve.

18:6b.NUM.018.006Jer evo, ja uzeh braću vašu Levite izmedju sinova Izrailjevih, i vama su dani na dar za Gospoda, da vrše službu u šatoru od sastanka.

18:7b.NUM.018.007A ti i sinovi tvoji s tobom vršite svešteničku službu svoju u svemu što pripada k oltaru i šta biva iza zavesa, i služite; sveštenstvo darovah vam, zato ko bi drugi pristupio, da se pogubi.

18:8b.NUM.018.008Još reče Gospod Aronu: Evo, dajem ti i prinose svoje što se uvis podižu, izmedju svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi dajem ih tebi radi pomazanja i sinovima tvojim zakonom večnim.

18:9b.NUM.018.009To neka je tvoje od stvari posvećenih, koje se ne sažižu; svaki prinos njihov izmedju svih darova njihovih i izmedju svih prinosa za greh i svih prinosa za krivicu, koje mi donesu, svetinja nad svetinjama da je tvoja i sinova tvojih.

18:10b.NUM.018.010U svetinji ga jedi, sve muškinje neka ga jede, sveta stvar da ti je.

18:11b.NUM.018.011Tvoje su, dakle, žrtve darova njihovih koje se u vis podižu; i svaku žrtvu sinova Izrailjevih koja se obrće tebi dajem i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; ko je god čist u domu tvom, neka jede.

18:12b.NUM.018.012Najbolje od ulja i najbolje od vina i žita, prvine koje daju Gospodu, tebi dajem.

18:13b.NUM.018.013Prvine od svega što rodi u zemlji njihovoj, koje donesu Gospodu, tvoje neka budu; ko je god čist u domu tvom neka jede.

18:14b.NUM.018.014Sve zavetovano Bogu i Izrailju, tvoje neka je.

18:15b.NUM.018.015Šta god otvara matericu izmedju svakog tela koje prinose Gospodu, i izmedju ljudi i izmedju stoke, tvoje da bude; ali prvenac čovečji neka se otkupljuje; i prvenac nečiste stoke neka se otkupljuje.

18:16b.NUM.018.016A otkup neka mu bude kad bude od meseca dana po tvojoj ceni pet sikala srebra, po siklu svetom; u njemu je dvadeset gera.

18:17b.NUM.018.017A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovom pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.

18:18b.NUM.018.018A meso od njih da je tvoje, kao grudi što se obrću i kao pleće desno, da je tvoje.

18:19b.NUM.018.019Sve prinose što se podižu od posvećenih stvari, što prinose sinovi Izrailjevi Gospodu, dajem tebi i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; to će biti zavet osoljen, večan pred Gospodom tebi i semenu tvom s tobom.

18:20b.NUM.018.020Još reče Gospod Aronu: U zemlji njihovoj da nemaš nasledstvo, ni dela medju njima da nemaš; ja sam deo tvoj i tvoje nasledstvo medju sinovima Izrailjevim.

18:21b.NUM.018.021A sinovima Levijevim evo dajem u nasledstvo sve desetke od Izrailja za službu njihovu što služe u šatoru od sastanka.

18:22b.NUM.018.022A sinovi Izrailjevi neka više ne pristupaju k šatoru od sastanka, da se ne ogreše i ne izginu.

18:23b.NUM.018.023Nego sami Leviti neka služe službu u šatoru od sastanka, i oni neka nose greh svoj zakonom večnim od kolena do kolena, pa da nemaju nasledstvo medju sinovima Izrailjevim.

18:24b.NUM.018.024Jer desetke sinova Izrailjevih, što će donositi Gospodu na žrtvu što se podiže, dajem Levitima u nasledstvo; toga radi rekoh za njih; medju sinovima Izrailjevim da nemaju nasledstvo.

18:25b.NUM.018.025Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

18:26b.NUM.018.026Reci Levitima i kaži im: Kad uzmete od sinova Izrailjevih desetak koji vam dadoh od njih za nasledstvo vaše, onda prinesite od njega prinos što se podiže Gospodu, deseto od desetog.

18:27b.NUM.018.027I primiće vam se prinos vaš kao žito s gumna i kao vino iz kace.

18:28b.NUM.018.028Tako i vi prinosite prinos što se podiže Gospodu od svih desetaka svojih, koje ćete uzimati od sinova Izrailjevih, i dajite od njih prinos Gospodnji Aronu svešteniku.

18:29b.NUM.018.029Od svega što vam se da prinosite svaki prinos što se podiže Gospodu, od svega što bude najbolje sveti deo.

18:30b.NUM.018.030I reci im: Kad prinesete najbolje od toga, tada će se primiti Levitima kao dohodak od gumna i kao dohodak od kace.

18:31b.NUM.018.031A jesti možete to na svakom mestu i vi i porodice vaše, jer vam je plata za službu vašu u šatoru od sastanka.

18:32b.NUM.018.032I nećete zato navući na se greha, kad stanete prinositi šta je najbolje, i nećete oskvrniti svete stvari sinova Izrailjevih, i nećete izginuti.

19

19:1b.NUM.019.001Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

19:2b.NUM.019.002Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreći: Reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu;

19:3b.NUM.019.003I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim.

19:4b.NUM.019.004I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta.

19:5b.NUM.019.005Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim očima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale.

19:6b.NUM.019.006I sveštenik uzevši drveta kedrovog, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica.

19:7b.NUM.019.007Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka udje u logor, i neka bude sveštenik nečist do večera.

19:8b.NUM.019.008Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude nečist do večera.

19:9b.NUM.019.009A čist čovek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja; to je žrtva za greh.

19:10b.NUM.019.010I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude nečist do večera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi medju njima večan zakon.

19:11b.NUM.019.011Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg, da je nečist sedam dana.

19:12b.NUM.019.012On neka se očisti onom vodom treći dan i sedmi dan, i biće čist; ako li se ne očisti treći dan i sedmi, neće biti čist.

19:13b.NUM.019.013Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg pa se ne očisti, onaj je oskrvnio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom očišćenja, zato je nečist, i nečistota je njegova na njemu.

19:14b.NUM.019.014Ovo je zakon kad čovek umre u šatoru: Ko god udje u onaj šator i ko god bude u šatoru, nečist da je sedam dana;

19:15b.NUM.019.015I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, nečist je.

19:16b.NUM.019.016I ko se god dotakne u polju posečenog mačem ili umrlog ili kosti čovečije ili groba, nečist da je sedam dana.

19:17b.NUM.019.017I neka za nečistog uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na nj vode žive u sud.

19:18b.NUM.019.018Potom neka uzme čist čovek isopa i zamoči u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onog koji bi se dotakao kosti ili čoveka posečenog ili umrla ili groba.

19:19b.NUM.019.019Čisti nečistog neka pokropi treći i sedmi dan; i kad ga očisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biće čist uveče.

19:20b.NUM.019.020A ko bude nečist pa se ne očisti, da se istrebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom očišćenja; nečist je.

19:21b.NUM.019.021I ovo neka im je zakon večan: i koji pokropi vodom očišćenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode očišćenja, da je nečist do večera.

19:22b.NUM.019.022I čega se god dotakne ko je nečist, da je nečisto; i ko se njega dotakne, da je nečist do večera.

20

20:1b.NUM.020.001I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dodjoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadisu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.

20:2b.NUM.020.002A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.

20:3b.NUM.020.003I svadjaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braća naša pred Gospodom!

20:4b.NUM.020.004Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?

20:5b.NUM.020.005I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni groždje ni šipak, a ni vode nema za piće?

20:6b.NUM.020.006I dodje Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja.

20:7b.NUM.020.007I reče Gospod Mojsiju govoreći:

20:8b.NUM.020.008Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te će dati vodu svoju; tako ćeš im izvesti vodu iz stene, i napojićeš zbor i stoku njihovu.

20:9b.NUM.020.009I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.

20:10b.NUM.020.010I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im reče: Slušajte odmetnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?

20:11b.NUM.020.011I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i izidje voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.

20:12b.NUM.020.012A Gospod reče Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.

20:13b.NUM.020.013To je voda od svadje, gde se svadjaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi medju njima.

20:14b.NUM.020.014Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snadjoše:

20:15b.NUM.020.015Kako naši oci sidjoše u Misir, i bejasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo činiše nama i ocima našim;

20:16b.NUM.020.016I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla andjela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj medji.

20:17b.NUM.020.017Pusti nas da prodjemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kog studenca; ići ćemo carskim putem, nećemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne predjemo medju tvoju.

20:18b.NUM.020.018A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne izidjem s mačem preda te.

20:19b.NUM.020.019A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Ići ćemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; ništa više, samo da pešice prodjemo.

20:20b.NUM.020.020A on im odgovori: Nećete proći. I izidje Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.

20:21b.NUM.020.021I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da pridje preko medje njegove, Izrailj otide od njega.

20:22b.NUM.020.022I krenuvši se od Kadisa dodjoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.

20:23b.NUM.020.023I Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru kod medje edomske govoreći:

20:24b.NUM.020.024Aron valja da se pribere k rodu svom, jer neće ući u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svadje.

20:25b.NUM.020.025Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.

20:26b.NUM.020.026I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa će se Aron pribrati i umreti onde.

20:27b.NUM.020.027I učini Mojsije kako zapovedi Gospod; i izidjoše na goru Or pred svim zborom.

20:28b.NUM.020.028I svuče Mojsije s Arona haljine njegove i obuče ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidjoše s gore.

20:29b.NUM.020.029A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.

21

21:1b.NUM.021.001A kad ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu, da ide Izrailj putem kojim idoše uhode, on se pobi s njima i zarobi ih nekoliko.

21:2b.NUM.021.002Tada se Izrailj zavetova Gospodu i reče: Ako daš ovaj narod meni u ruke, do temelja ću raskopati gradove njihove.

21:3b.NUM.021.003I usliši Gospod glas Izrailjev i dade mu Hananeje, a on zatre njih i gradove njihove, i prozva ono mesto Orma.

21:4b.NUM.021.004Potom podjoše od gore Ora k Crvenom moru obilazeći zemlju edomsku, i oslabi duh narodu od puta.

21:5b.NUM.021.005I vikaše narod na Boga i na Mojsija: Zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj se nikakvi hleb već ogadio duši našoj.

21:6b.NUM.021.006A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju.

21:7b.NUM.021.007Tada dodje narod k Mojsiju i rekoše: Zgrešismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod.

21:8b.NUM.021.008I Gospod reče Mojsiju: Načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti.

21:9b.NUM.021.009I načini Mojsije zmiju od bronze, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od bronze, i ozdravi.

21:10b.NUM.021.010Potom podjoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u Ovotu.

21:11b.NUM.021.011I iz Ovota otišavši stadoše u logor na brdima avarimskim u pustinji koja je prema moavskoj s istoka.

21:12b.NUM.021.012Odande otišavši stadoše u logor u dolini Zaredu.

21:13b.NUM.021.013I odatle otišavši stadoše u logor na brdu na Arnonu, koji je u pustinji i izlazi od medje amorejske. Jer je Arnon medja moavska izmedju Moavaca i Amorejaca.

21:14b.NUM.021.014Zato se kaže u knjizi o ratovima Gospodnjim: Na Vajeva u Sufi i na potoke arnonske.

21:15b.NUM.021.015Jer ti potoci, koji dopiru do mesta Ara, teku pokraj medje moavske.

21:16b.NUM.021.016A otuda dodjoše k Viru; to je studenac za koji beše rekao Gospod Mojsiju: Skupi narod, i daću im vode.

21:17b.NUM.021.017Tada peva Izrailj pesmu ovu: Diži se, studenče; pripevajte ga;

21:18b.NUM.021.018Studenče, koji kopaše knezovi, koji iskopaše poglavari narodni s onim koji postavi zakon, palicama svojim. A iz pustinje otidoše u Mantanail,

21:19b.NUM.021.019A iz Mantanaila, u Nadil, a iz Nadila u Vamot,

21:20b.NUM.021.020A iz Vamota u dolinu koja je u polju moavskom kod gore Fazge i gleda u pustinju.

21:21b.NUM.021.021Tada posla Izrailj poslanike k Sionu, caru amorejskom govoreći:

21:22b.NUM.021.022Pusti da prodjemo kroz tvoju zemlju, nećemo svrtati ni u polje ni u vinograd, niti ćemo piti vode iz studenaca; ići ćemo carskim putem dokle ne predjemo medju tvoju.

21:23b.NUM.021.023Ali ne dade Sion Izrailju da prodje kroz zemlju njegovu, nego sabra Sion sav narod svoj, i izadje na Izrailja u pustinju, i dodje u Jasu, i pobi se s Izrailjem.

21:24b.NUM.021.024Ali ga iseče Izrailj oštrim mačem, i osvoji zemlju njegovu od Arona pa do Javoka, do sinova Amonovih, jer tvrda beše medja sinova Amonovih.

21:25b.NUM.021.025I uze Izrailj sva ona mesta i naseli se u svim gradovima amorejskim, u Esevonu i u svim selima njegovim.

21:26b.NUM.021.026Jer Esevon beše grad Siona, cara amorejskog, koji beše prvi zavojštio na cara moavskog i beše mu uzeo svu zemlju njegovu do Arnona.

21:27b.NUM.021.027Zato govore u priči: Hodite u Esevon, da se sagradi i podigne grad Sionov.

21:28b.NUM.021.028Jer oganj izadje iz Esevona, plamen iz grada Sionovog, i spali Ar moavski i stanovnike na visini arnonskoj.

21:29b.NUM.021.029Teško tebi, Moave; propao si; narode Hemosov; dao je sinove svoje koji utekoše i kćeri svoje u ropstvo Sionu, caru amorejskom.

21:30b.NUM.021.030Ali ih postreljasmo, propade Esevon do Devona, i potrsmo ih do Nofe, koja dopire do Medeve.

21:31b.NUM.021.031I tako živi Izrailj u zemlji amorejskoj.

21:32b.NUM.021.032Potom posla Mojsije da uhode Jazir, i uzeše sela oko njega, i izagnaše Amorejce koji behu onde.

21:33b.NUM.021.033Potom obrativši se podjoše u Vasan; i izidje Og, car vasanski pred njih, on i sav narod njegov na boj u Edrajin.

21:34b.NUM.021.034A Gospod reče Mojsiju: Ne boj ga se; jer sam ga dao u tvoje ruke i sav narod njegov i zemlju njegovu; i učini mu kako si učinio Sionu, caru Amorejskom koji življaše u Esevonu.

21:35b.NUM.021.035I pobiše ga i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta nijedan, i osvojiše zemlju njegovu.

22

22:1b.NUM.022.001Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.

22:2b.NUM.022.002I vide Valak, sin Seforov sve što učini Izrailj Amoreju.

22:3b.NUM.022.003I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga beše mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevih.

22:4b.NUM.022.004Pa reče Moav starešinama madijanskim: Sada će ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov beše u ono vreme car moavski.

22:5b.NUM.022.005I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreći: Evo narod izidje iz Misira, evo prekrilo je zemlju, i stoji prema meni.

22:6b.NUM.022.006Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš biće blagosloven, a koga prokuneš biće proklet.

22:7b.NUM.022.007I otidoše starešine moavske i starešine madijanske noseći darove za vračanje; i dodjoše k Valamu, i kazaše mu reči Valakove.

22:8b.NUM.022.008A on im reče: Ostanite ovde ovu noć, i odgovoriću vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi moavski kod Valama.

22:9b.NUM.022.009A Bog dodje k Valamu i reče mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?

22:10b.NUM.022.010I reče Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreći:

22:11b.NUM.022.011Evo narod izidje iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.

22:12b.NUM.022.012A Bog reče Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.

22:13b.NUM.022.013I ujutru ustavši Valam reče knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.

22:14b.NUM.022.014I ustavši knezovi moavski dodjoše k Valaku, i rekoše: Ne hte Valam poći s nama.

22:15b.NUM.022.015Tada opet posla Valak više knezova i veće od prvih.

22:16b.NUM.022.016I oni došavši k Valamu rekoše mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dodji k meni.

22:17b.NUM.022.017Jer ću te dobro darivati, i šta mi god kažeš činiću; zato dodji, molim te, prokuni mi ovaj narod.

22:18b.NUM.022.018A Valam odgovori i reče slugama Valakovim: Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospoda Boga svog da učinim šta malo ili veliko.

22:19b.NUM.022.019Ali opet ostanite ovde i vi ovu noć da vidim šta će mi sada kazati Gospod.

22:20b.NUM.022.020I dodje Bog noću k Valamu i reče mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali šta ti kažem ono da činiš.

22:21b.NUM.022.021A ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i podje s knezovima moavskim.

22:22b.NUM.022.022Ali se razgnevi Bog što on podje; i stade andjeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sedjaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.

22:23b.NUM.022.023A kad magarica vide andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci, svrnu magarica s puta i podje preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.

22:24b.NUM.022.024A andjeo Gospodnji stade na stazu medju vinogradima, a beše zid i odovud i odonud.

22:25b.NUM.022.025I magarica videći andjela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.

22:26b.NUM.022.026Potom andjeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne beše mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.

22:27b.NUM.022.027I magarica videći andjela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom.

22:28b.NUM.022.028Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reče Valamu: Šta sam ti učinila, te me biješ već treći put?

22:29b.NUM.022.029A Valam reče magarici: Što mi prkosiš? Da imam mač u ruci, sad bih te ubio.

22:30b.NUM.022.030A magarica reče Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako učinila? A on reče: Nisi.

22:31b.NUM.022.031Tada Gospod otvori oči Valamu, koji ugleda andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.

22:32b.NUM.022.032I reče mu andjeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju već tri puta? Evo ja izidjoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.

22:33b.NUM.022.033Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene već tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih već ubio, a nju bih ostavio u životu.

22:34b.NUM.022.034A Valam reče andjelu Gospodnjem: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja ću se vratiti.

22:35b.NUM.022.035A andjeo Gospodnji reče Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.

22:36b.NUM.022.036A kad ču Valak da ide Valam, izidje mu na susret u grad moavski na medji arnonskoj nakraj medje.

22:37b.NUM.022.037I reče Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi ne dodje? Eda li te ne mogu darivati?

22:38b.NUM.022.038A Valam reče Valaku: Evo sam došao k tebi; ali hoću li moći šta govoriti? Šta mi Bog metne u usta, ono ću govoriti.

22:39b.NUM.022.039I otide Valam s Valakom, i dodjoše u grad Uzot.

22:40b.NUM.022.040I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.

22:41b.NUM.022.041A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.

23

23:1b.NUM.023.001I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

23:2b.NUM.023.002I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

23:3b.NUM.023.003Pa reče Valam Valaku: Stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa šta mi javi kazaću ti. I on otide sam.

23:4b.NUM.023.004I srete Bog Valama, a on mu reče: Sedam oltara spremnih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.

23:5b.NUM.023.005A Gospod metnu reči u usta Valamu, i reče vrati se k Valaku i tako mu reci.

23:6b.NUM.023.006I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi moavski.

23:7b.NUM.023.007A on otvori priču svoju, i reče: Iz Arama dovede me Valak, car moavski s planine istočne, govoreći: Hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja.

23:8b.NUM.023.008Kako bih kleo onog koga ne kune Bog? Ili kako bih ružio onog koga Gospod ne ruži?

23:9b.NUM.023.009Jer svrh stena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomešati.

23:10b.NUM.023.010Ko će izbrojati prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!

23:11b.NUM.023.011Tada reče Valak Valamu: Šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako.

23:12b.NUM.023.012A on odgovori i reče: Zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?

23:13b.NUM.023.013Tada mu reče Valak: Hodi sa mnom na drugo mesto, odakle ćeš ga videti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande.

23:14b.NUM.023.014I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

23:15b.NUM.023.015Tada Valam reče Valaku: Stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu.

23:16b.NUM.023.016I srete Gospod Valama, i metnu mu reč u usta, i reče: Vrati se k Valaku, i tako govori.

23:17b.NUM.023.017I dodje k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi moavski; i reče Valak: Šta veli Gospod?

23:18b.NUM.023.018A on otvori priču svoju, i reče: Ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov!

23:19b.NUM.023.019Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?

23:20b.NUM.023.020Gle, primih da blagoslovim; jer je On blagoslovio, a ja neću poreći.

23:21b.NUM.023.021Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada.

23:22b.NUM.023.022Bog ga je izveo iz Misira, On mu je kao snaga jednorogova.

23:23b.NUM.023.023Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog.

23:24b.NUM.023.024Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavić skočiće; neće leći dokle ne pojede lov i popije krv pobijenih.

23:25b.NUM.023.025Tada reče Valak Valamu: Nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.

23:26b.NUM.023.026A Valam odgovori Valaku: Nisam li ti kazao da ću činiti šta mi god Gospod kaže?

23:27b.NUM.023.027A Valak reče Valamu: Hodi, odvešću te na drugo mesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.

23:28b.NUM.023.028I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.

23:29b.NUM.023.029I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

23:30b.NUM.023.030I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.

24

24:1b.NUM.024.001I videvši Valam da je Božja volja da blagosilja Izrailja, ne hte više ni ići kao pre po vračanje, nego se okrete licem k pustinji,

24:2b.NUM.024.002I podigavši oči svoje ugleda Izrailja gde stoji po plemenima svojim; i duh Božji dodje na nj.

24:3b.NUM.024.003I otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam, sin Veorov; kaže čovek kome su otvorene oči.

24:4b.NUM.024.004Kaže onaj koji čuje reči Božje, koji vidi utvaru Svemogućeg, koji kad padne otvorene su mu oči:

24:5b.NUM.024.005Kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju!

24:6b.NUM.024.006Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj reke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi.

24:7b.NUM.024.007Poteći će voda iz vedra njegovog, i seme će njegovo biti medju velikim vodama, i car će se njegov podignuti svrh Agaga, i carstvo će se njegovo uzvisiti.

24:8b.NUM.024.008Bog ga je izveo iz Misira, i On mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njegove potrti, i strelama svojim postreljati ih.

24:9b.NUM.024.009Spustio se, leži kao lavić i kao ljuti lav; ko će ga probuditi? Ko tebe blagosilja, biće blagosloven; a ko tebe kune, biće proklet.

24:10b.NUM.024.010Tada se razgnevi Valak na Valama, i pljesnu se rukama, i reče Valak Valamu: Dozvah te da prokuneš neprijatelje moje, a ti si ih blagoslovio eto već tri puta.

24:11b.NUM.024.011Odlazi u svoje mesto; rekoh da ću te darivati, a eto Gospod ne da ti dara,

24:12b.NUM.024.012A Valam reče Valaku: Nisam li i poslanicima tvojim koje si poslao k meni rekao govoreći:

24:13b.NUM.024.013Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospodnje da učinim šta dobro ili zlo od sebe; šta kaže Gospod ono ću kazati.

24:14b.NUM.024.014Ja sada evo idem k narodu svom, ali da ti kažem šta će taj narod učiniti narodu tvom najposle.

24:15b.NUM.024.015Potom otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam sin Veorov, kaže čovek kome su otvorene oči,

24:16b.NUM.024.016Kaže koji čuje reči Božje, i zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemogućeg i kad padne otvorene su mu oči.

24:17b.NUM.024.017Vidim Ga, ali ne sad; gledam Ga, ali ne izbliza; izaći će zvezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove moavske i razoriti sve sinove sitove.

24:18b.NUM.024.018I Edoma će osvojiti i Sira će osvojiti neprijatelji njegovi; jer će Izrailj raditi junački.

24:19b.NUM.024.019I vladaće koji je od Jakova, i zatrće ostatak od grada.

24:20b.NUM.024.020A ugleda Amalika, otvori priču svoju, i reče: Amalik je početak narodima, ali će najposle propasti.

24:21b.NUM.024.021A ugledavši Keneja, otvori priču svoju, i reče: Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje;

24:22b.NUM.024.022Ali će biti izagnan Kenej; Asur će ga zarobiti.

24:23b.NUM.024.023I opet otvori priču svoju, i reče: Jaoh! Ko će biti živ kad to učini Bog!

24:24b.NUM.024.024I ladje iz zemlje Kitimske doploviće i dosadiće Asircima i dosadiće Jevrejima; ali će i sami propasti.

24:25b.NUM.024.025Potom ustavši Valam otide, i vrati se u svoje mesto; i Valak otide svojim putem.

25

25:1b.NUM.025.001I življaše Izrailj u Sitimu, i narod stade činiti preljubu sa kćerima moavskim.

25:2b.NUM.025.002One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jedjaše, i klanjaše se bogovima njihovim.

25:3b.NUM.025.003I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja.

25:4b.NUM.025.004I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja.

25:5b.NUM.025.005I reče Mojsije sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora.

25:6b.NUM.025.006I gle, jedan izmedju sinova Izrailjevih dodje i dovede k braći svojoj jednu Madijanku na oči Mojsiju i na oči svemu zboru sinova Izrailjevih; a oni zaplakaše na vratima šatora od sastanka.

25:7b.NUM.025.007A kad to vide Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika, usta isred zbora i uze koplje u ruku;

25:8b.NUM.025.008I udje za čovekom Izrailjcem u šator, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i onu ženu, kroz trbuh, i presta pogibija medju sinovima Izrailjevim.

25:9b.NUM.025.009I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade.

25:10b.NUM.025.010Tada reče Gospod Mojsiju govoreći:

25:11b.NUM.025.011Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih otvorivši revnost za me medju njima, da ne bih istrebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj.

25:12b.NUM.025.012Zato mu kaži: Evo dajem mu svoj zavet mirni.

25:13b.NUM.025.013I imaće on i seme njegovo nakon njega zavet sveštenstva večnog, jer revnova za Boga svog i očisti sinove Izrailjeve.

25:14b.NUM.025.014A čoveku Izrailjcu ubijenom, koji bi ubijen s Madijankom, beše ime Zamrije, sin Salmanov, knez od doma oca svog od plemena Simeunovog.

25:15b.NUM.025.015A ubijenoj ženi Madijani beše ime Hazvija, kći Sura kneza narodnog u domu oca svog medju Madijanima.

25:16b.NUM.025.016I reče Gospod Mojsiju govoreći:

25:17b.NUM.025.017Zavojštite na Madijane, i bijte ih;

25:18b.NUM.025.018Jer oni zavojštiše na vas prevarama svojim, i pretvoriše vas Velfegorom i Hazvijom kćerju kneza madijanskog, sestrom svojom, koja bi ubijena u dan pogibije koja dodje s Fegora.

26

26:1b.NUM.026.001A posle te pogibije reče Gospod Mojsiju i Eleazaru, sinu Aronovom svešteniku govoreći:

26:2b.NUM.026.002Izbrojte sav zbor sinova Izrailjevih od dvadeset godina i više po domovima otaca njihovih, sve koji mogu ići na vojsku u Izrailju.

26:3b.NUM.026.003I reče im Mojsije i Eleazar sveštenik u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:

26:4b.NUM.026.004Da se izbroje od dvadeset godina i više, kako zapovedi Gospod Mojsiju i sinovima Izrailjevim, koji izadjoše iz zemlje misirske.

26:5b.NUM.026.005Ruvim beše prvenac Izrailjev; a sinovi Ruvimovi: od Enoha porodica Enohova; od Faluja porodica Falujeva;

26:6b.NUM.026.006Od Asrona porodica Asronova, od Harmije porodica Harmijina.

26:7b.NUM.026.007To su porodice Ruvimove; a izbrojanih beše medju njima četrdeset i tri hiljade i sedam stotina i trideset.

26:8b.NUM.026.008Sin Falujev beše Elijav.

26:9b.NUM.026.009A sinovi Elijavovi: Namuilo i Datan i Aviron. Ovaj Datan i ovaj Aviron koji behu od onih što se sazivahu na zbor, ustaše na Mojsija i Arona u buni Korejevoj, kad beše buna na Gospoda;

26:10b.NUM.026.010I zemlja otvorivši usta svoja proždre njih i Koreja, i izgibe ta gomila, i spali ih oganj dvesta i pedeset ljudi, koji postaše ugled.

26:11b.NUM.026.011A sinovi Korejevi ne pogiboše.

26:12b.NUM.026.012Sinovi Simeunovi po porodicama svojim: od Namuila porodica Namuilova; od Jamina porodica Jaminova; od Jahina porodica Jahinova;

26:13b.NUM.026.013Od Zare porodica Zarina, od Saula porodica Saulova.

26:14b.NUM.026.014To su porodice Simeunove; od njih beše dvadeset i dve hiljade i dve stotine.

26:15b.NUM.026.015A sinovi Gadovi po porodicama svojim: od Sifona porodica Sifonova; od Agija porodica Agijeva; od Sunija i porodica Sunijeva;

26:16b.NUM.026.016Od Azena porodica Azenova; od Irija porodica Irijeva;

26:17b.NUM.026.017Od Aroda porodica Arodova; od Arilija porodica Arilijeva.

26:18b.NUM.026.018To su porodice sinova Gadovih, a medju njima beše izbrojanih četrdeset hiljada i pet stotina.

26:19b.NUM.026.019Sinovi Judini: Ir i Avnan; ali umreše Ir i Avnan u zemlji hananskoj.

26:20b.NUM.026.020Behu, pak, sinovi Judini po porodicama svojim: od Siloma porodica Silomova; od Faresa porodica Faresova; od Zare porodica Zarina.

26:21b.NUM.026.021A sinovi Faresovi behu: od Asrona porodica Asronova; od Jamuila porodica Jamuilova.

26:22b.NUM.026.022To su porodice Judine, a medju njima beše izbrojanih sedamdeset i šest hiljada i pet stotina.

26:23b.NUM.026.023A sinovi Isaharovi po porodicama svojim: od Tole porodica Tolina; od Fuve porodica Fuvina;

26:24b.NUM.026.024Od Jasuva porodica Jasuvova; od Amrama porodica Amramova.

26:25b.NUM.026.025To su porodice Isaharove; a medju njima beše izbrojanih šezdeset i četiri hiljade i tri stotine.

26:26b.NUM.026.026Sinovi Zavulonovi po porodicama svojim: od Sareda porodica Saredova, od Alona porodica Alonova, od Alila porodica Alilova.

26:27b.NUM.026.027To su porodice Zavulonove, a medju njima beše izbrojanih šezdeset hiljada i pet stotina.

26:28b.NUM.026.028Sinovi Josifovi po porodicama svojim: Manasija i Jefrem;

26:29b.NUM.026.029Sinovi Manasijini: od Mahira porodica Mahirova, a Mahir rodi Galada, od kog je porodica Galadova.

26:30b.NUM.026.030Ovo su sinovi Galadovi; od Ahijezera porodica Ahijezerova; od Heleka porodica Helekova.

26:31b.NUM.026.031Od Esrila porodica Esrilova, od Sihema porodica Sihemova;

26:32b.NUM.026.032Od Simaera porodica Simaerova; od Ofera porodica Oferova;

26:33b.NUM.026.033A Salpad sin Oferov nemaše sinove nego kćeri, kojima su imena Mala i Nuja i Egla i Melha i Tersa.

26:34b.NUM.026.034To su porodice Manasijine, a od njih beše izbrojanih pedeset i dve hiljade i sedam stotina.

26:35b.NUM.026.035Sinovi, pak, Jefremovi po porodicama svojim: od Sutala porodica Sutalova; od Vehera porodica Veherova; od Tahana porodica Tahanova.

26:36b.NUM.026.036A ovo su sinovi Sutalovi: od Erana porodica Eranova.

26:37b.NUM.026.037To su porodice sinova Jefremovih; a medju njima beše izbrojanih trideset i dve hiljade i pet stotina. To su sinovi Josifovi po porodicama svojim.

26:38b.NUM.026.038A sinovi Venijaminovi po porodicama svojim: od Vele porodica Velina; od Asvila porodica Asvilova; od Ahirama porodica Ahiramova;

26:39b.NUM.026.039Od Sufama porodica Sufamova; od Ufama porodica Ufamova.

26:40b.NUM.026.040A Velini sinovi behu: Ader i Naman; od Adera porodica Aderova; od Namana porodica Namanova.

26:41b.NUM.026.041To su sinovi Venijaminovi po porodicama svojim, a medju njima beše izbrojanih četrdeset i pet hiljada i šest stotina.

26:42b.NUM.026.042A ovo su sinovi Danovi po porodicama svojim: od Sameja porodica Samejeva; to je rod Danov po porodicama svojim.

26:43b.NUM.026.043U svim porodicama Samejevim beše izbrojanih šezdeset i četiri hiljade i četiri stotine.

26:44b.NUM.026.044Sinovi Asirovi po porodicama svojim: od Jamina porodica Jaminova; od Jesuja porodica Jesujeva: od Verija porodica Verijina.

26:45b.NUM.026.045Sinovi Verijini: od Hovera porodica Hoverova; od Melhila porodica Melhilova.

26:46b.NUM.026.046A kćeri Asirovoj beše ime Sara.

26:47b.NUM.026.047To su porodice sinova Asirovih; a medju njima beše izbrojanih pedeset i tri hiljade i četiri stotine.

26:48b.NUM.026.048Sinovi Neftalimovi po porodicama svojim: od Asila porodica Asilova; od Gunija porodica Gunijeva.

26:49b.NUM.026.049Od Jesera porodica Jeserova; od Selima porodica Selimova.

26:50b.NUM.026.050To je rod Neftalimov po porodicama svojim, a medju njima beše izbrojanih četrdeset i pet hiljada i četiri stotine.

26:51b.NUM.026.051To su izbrojani medju sinovima Izrailjevim, šest stotina i jedna hiljada i sedam stotina i trideset.

26:52b.NUM.026.052A Gospod reče Mojsiju govoreći:

26:53b.NUM.026.053Tim neka se podeli zemlja u nasledstvo prema broju imena;

26:54b.NUM.026.054Kojih ima više, podaj im veće nasledstvo, a kojih ima manje, njima manje; svi prema broju izbrojanih svojih neka imaju nasledstvo.

26:55b.NUM.026.055Ali žrebom neka se podeli zemlja: po imenima plemena otaca svojih neka dobiju nasledstvo.

26:56b.NUM.026.056Ždrebom neka se podeli svakome plemenu, bilo veliko ili malo.

26:57b.NUM.026.057A ovo su izbrojani izmedju Levita po porodicama svojim: od Girsona porodica Girsonova; od Kata porodica Katova; od Merarija porodica Merarijeva.

26:58b.NUM.026.058Ovo su porodice Levijeve: porodica Lovenijeva, porodica Hevronova, porodica Melijeva, porodica Musijeva, porodica Korejeva. A Kat je rodeo Amrama.

26:59b.NUM.026.059A ime je ženi Amramovoj Johaveda, kći Levijeva, koja mu se rodila u Misiru; a ona rodi Amramu Arona i Mojsija, i Mariju sestru njihovu.

26:60b.NUM.026.060A Aronu se rodi Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.

26:61b.NUM.026.061Ali Nadav i Avijud pogiboše kad prinesoše tudj oganj pred Gospodom.

26:62b.NUM.026.062I beše ih izbrojanih dvadeset i tri hiljade, svega muškinja od jednog meseca i više; i ne biše brojani medju sinove Izrailjeve, jer im nije dano nasledstvo medju sinovima Izrailjevim

26:63b.NUM.026.063To su izbrojani, kad Mojsije i Eleazar sveštenik izbrojaše sinove Izrailjeve u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.

26:64b.NUM.026.064A medju njima ne beše nijedan od onih koje izbrojaše Mojsije i Aron, sveštenik, kad brojaše sinove Izrailjeve u pustinji sinajskoj.

26:65b.NUM.026.065Jer Gospod beše rekao za njih: Pomreće u pustinji. I ne osta ih ni jedan osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa sina Navinog.

27

27:1b.NUM.027.001Tada dodjoše kćeri Salpada, sina Ofera sina Galada sina Mahira sina Manasijinog, od plemena Manasije sina Josifovog, a imena im behu Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.

27:2b.NUM.027.002I stadoše pred Mojsija i pred Eleazara sveštenika i ped knezove i sav zbor na vratima šatora od sastanka, i rekoše:

27:3b.NUM.027.003Otac naš umre u pustinji, ali ne beše u društvu s onima koji se pobuniše na Gospoda u buni Korejevoj, nego umre od greha svog, a ne ostavi sinove.

27:4b.NUM.027.004Zašto da se istrebi ime oca našeg iz porodice njegove zato što nije imao sina? Daj nam nasledstvo medju braćom oca našeg.

27:5b.NUM.027.005I iznese Mojsije stvar njihovu pred Gospoda.

27:6b.NUM.027.006A Gospod reče Mojsiju govoreći:

27:7b.NUM.027.007Pravo govore, kćeri Salpadove; podaj im pravo da imaju nasledstvo medju braćom oca svog, i prinesi nasledstvo oca njihovog na njih.

27:8b.NUM.027.008A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Kad ko umre, a nema sina, onda prenesite nasledstvo njegovo na kćer njegovu;

27:9b.NUM.027.009Ako li ni kćeri nema, onda podajte nasledstvo njegovo braći njegovoj;

27:10b.NUM.027.010Ako li ni braće nema, onda podajte nasledstvo njegovo braći oca njegovog;

27:11b.NUM.027.011Ako li nema ni braću očevu, onda podajte nasledstvo njegovo onome ko mu je najbliži u rodu njegovom, i neka je njegovo. I to neka bude sinovima Izrailjevim zakon za sudjenje, kako zapovedi Gospod Mojsiju.

27:12b.NUM.027.012Još reče Gospod Mojsiju: Izidji na goru ovu avarimsku, i vidi zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim.

27:13b.NUM.027.013I kad je vidiš, pribraćeš se k rodu svom i ti, kao što se pribrao Aron, brat tvoj.

27:14b.NUM.027.014Jer ne poslušaste reči moje u pustinji Sinu u svadji narodnoj, kad je trebalo da me proslavite na vodi pred očima njihovim. To je voda od svadje u Kadisu u pustinji Sinu.

27:15b.NUM.027.015I reče Mojsije Gospodu govoreći:

27:16b.NUM.027.016Gospode Bože duhovima i svakom telu, postavi čoveka nad ovim zborom,

27:17b.NUM.027.017Koji će izlaziti pred njima i koji će dolaziti pred njima, koji će ih izvoditi i opet dovoditi, da ne bi bio zbor Gospodnji kao ovce koje nemaju pastira.

27:18b.NUM.027.018A Gospod reče Mojsiju: Uzmi k sebi Isusa sina Navinog, čoveka u kome je duh moj, i metni ruku svoju na nj,

27:19b.NUM.027.019I izvedi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor, i podaj mu zapovesti pred njima.

27:20b.NUM.027.020I podaj mu od slave svoje, da ga sluša sav zbor sinova Izrailjevih.

27:21b.NUM.027.021I neka staje pred Eleazara sveštenika da ga pita za sud Urim pred Gospodom; po zapovesti Njegovoj neka polaze i po zapovesti Njegovoj neka dolaze on i svi sinovi Izrailjevi s njim i sav zbor.

27:22b.NUM.027.022I učini Mojsije kako mu zapovedi Gospod; i uzevši Isusa postavi ga pred Eleazara sveštenika i pred sav zbor.

27:23b.NUM.027.023I metnu ruke svoje na nj, i dade mu zapovesti, kako beše zapovedio Gospod preko Mojsija.

28

28:1b.NUM.028.001Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

28:2b.NUM.028.002Zapovedi sinovima Izrailjevim, i reci im: Prinose moje, hleb moj, žrtve što mi se sažižu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vreme.

28:3b.NUM.028.003Reci im dakle: Ovo je žrtva ognjena što ćete prinositi Gospodu: dva jagnjeta od godine zdrava, svaki dan na žrtvu paljenicu bez prestanka.

28:4b.NUM.028.004Jedno jagnje prinesi ujutru, a drugo jagnje prinesi uveče.

28:5b.NUM.028.005I desetinu efe belog brašna za dar smešanog s četvrtinom ina čistog ulja.

28:6b.NUM.028.006To je žrtva paljenica svagdašnja, koja bi prinesena na gori sinajskoj za miris ugodni, žrtva ognjena Gospodu.

28:7b.NUM.028.007I naliv njen da bude četvrt ina na svako jagnje; u svetinji prinosi naliv dobrog pića Gospodu.

28:8b.NUM.028.008A drugo jagnje prinesi uveče; dar kao ujutru i naliv njegov prinesi za žrtvu ognjenu, za ugodni miris Gospodu.

28:9b.NUM.028.009A u subotu dva jagnjeta od godine zdrava, i dve desetine belog brašna smešanog s uljem za dar s nalivom njegovim.

28:10b.NUM.028.010To je subotna žrtva paljenica svake subote, osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog.

28:11b.NUM.028.011I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu, po dva teleta i jednog ovna i sedam jaganjaca od godine zdravih;

28:12b.NUM.028.012I tri desetine belog brašna pomešanog s uljem za dar na svako tele, i dve desetine belog brašna pomešanog s uljem za dar na ovna;

28:13b.NUM.028.013I po jednu desetinu belog brašna pomešanog s uljem za dar na svako jagnje; to je žrtva paljenica na ugodni miris, žrtva ognjena Gospodu.

28:14b.NUM.028.014A naliv njihov da bude vina po ina na tele, trećina ina na ovna, i četvrt ina na jagnje. To je žrtva paljenica u početak meseca, svakog meseca u godini.

28:15b.NUM.028.015I jarca jednog za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice, prinosite Gospodu s nalivom njegovim.

28:16b.NUM.028.016A prvog meseca četrnaesti dan da je pasha Gospodu;

28:17b.NUM.028.017A petnaesti dan tog meseca praznik: sedam dana jedite presne hlebove.

28:18b.NUM.028.018Prvi dan neka je sabor sveti; nikakav posao ropski ne radite.

28:19b.NUM.028.019Nego prinesite Gospodu žrtvu paljenicu, dva teleta i jednog ovna i sedam jaganjaca od godine, sve da vam je zdravo;

28:20b.NUM.028.020A dar uz njih belog brašna pomešanog s uljem tri desetine uza svako tele i dve desetine uz ovna prinesite.

28:21b.NUM.028.021Po jednu desetinu prinesite uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;

28:22b.NUM.028.022I jednog jarca za greh, radi očišćenja vašeg.

28:23b.NUM.028.023To prinesite osim jutarnje žrtve paljenice, koja je žrtva svagdašnja.

28:24b.NUM.028.024Tako prinosite svaki dan za onih sedam dana, da bude jelo, žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu, osim svagdašnje žrtve paljenice i njen naliv prinosite.

28:25b.NUM.028.025I sedmi dan da imate sveti sabor; posao ropski nijedan ne radite.

28:26b.NUM.028.026I na dan prvina, kad prinosite nov dar Gospodu posle svojih nedelja, da imate sabor sveti, nijedan posao ropski ne radite;

28:27b.NUM.028.027Nego prinesite žrtvu paljenicu za ugodni miris Gospodu, dva teleta, jednog ovna sedam jaganjaca od godine;

28:28b.NUM.028.028I dar uz njih: belog brašna pomešanog s uljem po tri desetine uz tele, dve desetine uz ovna,

28:29b.NUM.028.029Po jednu desetinu uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;

28:30b.NUM.028.030Jednog jarca, radi očišćenja vašeg.

28:31b.NUM.028.031Prinesite to, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog; a sve neka vam je zdravo s nalivom svojim.

29

29:1b.NUM.029.001A sedmog meseca prvi dan da imate sveti sabor; posao ropski nijedan ne radite; to da vam je trubni dan.

29:2b.NUM.029.002I prinesite žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine zdravih;

29:3b.NUM.029.003A dar uz njih belog brašna smešanog s uljem tri desetine uz tele i dve desetine uz ovna,

29:4b.NUM.029.004I po jednu desetinu uz svako jagnje od sedam jaganjaca;

29:5b.NUM.029.005I jednog jarca za greh, radi očišćenja vašeg;

29:6b.NUM.029.006Osim žrtve paljenice u početku meseca i dara njenog, i osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njihovih po uredbi njihovoj, za miris ugodni, za žrtvu ognjenu Gospodu.

29:7b.NUM.029.007I deseti dan tog meseca sedmog da imate sveti sabor; i mučite duše svoje; ne radite nikakav posao;

29:8b.NUM.029.008Nego prinesite Gospodu za miris ugodni žrtvu paljenicu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine, a neka vam je zdravo;

29:9b.NUM.029.009I dar uz njih belog brašna pomešanog s uljem tri desetine uz tele, dve desetine uz ovna,

29:10b.NUM.029.010Po jednu desetinu uza svako jagnje od onih sedam jaganjaca;

29:11b.NUM.029.011Jarca jednog za greh, osim žrtve za greh radi očišćenja, i osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njihovih.

29:12b.NUM.029.012I petnaesti dan tog meseca sedmog da imate sveti sabor; nijedan posao ropski ne radite; nego praznujte praznik Gospodu sedam dana.

29:13b.NUM.029.013I prinesite žrtvu paljenicu, ognjenu žrtvu za ugodni miris Gospodu, trinaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine, a neka su zdravi;

29:14b.NUM.029.014I dar uz njih brašna belog smešana s uljem po tri desetine uza svako tele od trinaest telaca, po dve desetine uza svakog ovna od ona dva ovna,

29:15b.NUM.029.015I po jednu desetinu uza svako jagnje od onih četrnaest jaganjaca;

29:16b.NUM.029.016I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:17b.NUM.029.017A drugi deo dvanaest telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,

29:18b.NUM.029.018I dar njihov i naliv njihov, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:19b.NUM.029.019I jarca jednog za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:20b.NUM.029.020A treći dan jedanaest telaca, dva ovna i četrnaest jaganjaca od godine zdravih;

29:21b.NUM.029.021I darove njihove i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:22b.NUM.029.022I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:23b.NUM.029.023A četvrti dan deset telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih;

29:24b.NUM.029.024I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:25b.NUM.029.025I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:26b.NUM.029.026A peti dan devet telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih;

29:27b.NUM.029.027I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:28b.NUM.029.028I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:29b.NUM.029.029A šesti dan osam telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,

29:30b.NUM.029.030I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:31b.NUM.029.031I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:32b.NUM.029.032A sedmi dan sedam telaca, dva ovna, četrnaest jaganjaca od godine zdravih,

29:33b.NUM.029.033I dar njihov i nalive njihove, uz teoce, uz ovnove i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:34b.NUM.029.034I jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:35b.NUM.029.035A osmi dan da vam je praznik; nijedan posao ropski ne radite.

29:36b.NUM.029.036Nego prinesite žrtvu paljenicu, žrtvu ognjenu za ugodni miris Gospodu, jedno tele, jednog ovna, sedam jaganjaca od godine zdravih.

29:37b.NUM.029.037I dar njihov i nalive njihove, uz tele, uz ovna i uz jaganjce, po broju njihovom, kako je uredjeno;

29:38b.NUM.029.038I jednog jarca za greh, osim svagdašnje žrtve paljenice i dara njenog i naliva njenog.

29:39b.NUM.029.039To prinosite Gospodu na praznike svoje, osim onog što biste po zavetu ili od svoje volje prineli za žrtve paljenice ili darove ili nalive ili žrtve zahvalne.

29:40b.NUM.029.040

30

30:1b.NUM.030.001I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim sve što zapovedi Gospod.

30:2b.NUM.030.002I reče Mojsije knezovima od plemena sinova Izrailjevih govoreći: Ovo je zapovedio Gospod.

30:3b.NUM.030.003Kad koji čovek učini zavet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi reči svoje, nego neka učini sve što izadje iz usta njegovih.

30:4b.NUM.030.004A kad žena učini zavet Gospodu ili se veže u mladosti svojoj, dokle je u kući oca svog,

30:5b.NUM.030.005I čuje otac njen za zavet njen ili kako se vezala dušom svojom, pa joj otac ne reče ništa, onda da su tvrdi svi zaveti njeni, i sve čim je vezala dušu svoju da je tvrdo.

30:6b.NUM.030.006Ako li otac njen poreče to onaj dan kad čuje, zaveti njeni i čim je god vezala dušu svoju, ništa da nije tvrdo; i Gospod će joj oprostiti, jer otac njen poreče.

30:7b.NUM.030.007Ako li se uda pa ima na sebi zavet ili izreče šta na usta svoja čim bi se vezala,

30:8b.NUM.030.008A muž njen čuvši ne reče joj ništa onaj dan kad čuje, onda da su tvrdi zaveti njeni, i tvrdo da je sve čim je vezala dušu svoju.

30:9b.NUM.030.009Ako li muž njen kad čuje onaj dan poreče, ukida se zavet koji je bio na njoj ili što je izrekla na usta svoja te se vezala; i Gospod će joj oprostiti.

30:10b.NUM.030.010A zavet koji učini udovica ili puštenica, i sve čim veže dušu svoju, da joj je tvrdo.

30:11b.NUM.030.011Ali ako bude u kući muža svog učinila zavet i za šta vezala dušu svoju zakletvom,

30:12b.NUM.030.012I muž njen čuvši oćuti i ne poreče, tada da su tvrdi svi zaveti njeni, i da je tvrdo sve za šta je vezala dušu svoju.

30:13b.NUM.030.013Ako li to poreče muž njen onaj dan kad čuje, svaki zavet koji bi izašao iz usta njenih i sve čim bi vezala dušu svoju da nije tvrdo; muž je njen porekao, i Gospod će joj oprostiti.

30:14b.NUM.030.014Svaki zavet i sve za šta bi se vezala zakletvom da muči dušu svoju, muž njen potvrdjuje i ukida.

30:15b.NUM.030.015Ako bi muž njen od dana do dana ćutao, onda potvrdjuje sve zavete njene i sve za šta bi se vezala; potvrdjuje, jer joj ne poreče u onaj dan kad ču.

30:16b.NUM.030.016Ako li poreče pošto čuje, sam će nositi greh njen. (30:17) Ovo su naredbe, koje zapovedi Gospod Mojsiju za muža i ženu, za oca i kćer u mladosti njenoj, dokle je u kući oca svog.

31

31:1b.NUM.031.001Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

31:2b.NUM.031.002Osveti sinove Izrailjeve na Madijanima, pa ćeš se onda pribrati k rodu svom.

31:3b.NUM.031.003I Mojsije reče narodu govoreći: Opremite izmedju sebe ljude na vojsku da idu na Madijane da učine osvetu Gospodnju na Madijanima,

31:4b.NUM.031.004Po hiljadu od plemena, od svakog plemena Izrailjevog opremite na vojsku.

31:5b.NUM.031.005I dadoše od hiljada Izrailjevih po hiljadu od svakog plemena, dvanaest hiljada opremiše na vojsku.

31:6b.NUM.031.006I posla Mojsije po hiljadu od svakog plemena na vojsku, i s njima Finesa, sina Eleazara sveštenika, i u njega behu sudovi sveti i trube.

31:7b.NUM.031.007I zavojštiše na Madijane, kako zapovedi Gospod Mojsiju, i pobiše sve muškinje.

31:8b.NUM.031.008Pobiše i careve madijanske, s drugima koje im pobiše, Evina i Rokoma i Sura i Ura i Rovoka, pet careva madijanskih, i Valama sina Veorovog ubiše mačem.

31:9b.NUM.031.009I zarobiše sinovi Izrailjevi žene Madijanke i decu njihovu, i zapleniše svu stoku njihovu, krupnu i sitnu, i sve blago njihovo.

31:10b.NUM.031.010A mesta njihova u kojima življahu i gradove njihove sve popališe ognjem.

31:11b.NUM.031.011I sve roblje i sav plen, ljude i stoku, uzeše;

31:12b.NUM.031.012I povedoše k Mojsiju i Eleazaru svešteniku i ka zboru sinova Izrailjevih, i roblje i ostali plen i dobit u logor na polju moavskom, koje je na Jordanu prema Jerihonu.

31:13b.NUM.031.013A Mojsije i Eleazar sveštenik i svi knezovi od zbora izidjoše im na susret iz logora.

31:14b.NUM.031.014I Mojsije se razgnevi na vojvode, na hiljadnike i stotinare, koji se vraćahu s vojske;

31:15b.NUM.031.015I reče im Mojsije: A što ostaviste u životu sve žene?

31:16b.NUM.031.016Ta one po reči Valamovoj navratiše sinove Izrailjeve da zgreše Gospodu s Fegora, te dodje ona pogibija na narod Gospodnji.

31:17b.NUM.031.017Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka.

31:18b.NUM.031.018A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.

31:19b.NUM.031.019A vi ostanite izvan logora sedam dana; svaki koji je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga očistite se treći dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje.

31:20b.NUM.031.020I sve haljine i sve stvari kožne i sve što je od kostreti i sve sudove drvene očistite.

31:21b.NUM.031.021I reče Eleazar sveštenik vojnicima, koji behu išli na vojsku: Ovo je naredba i zakon što je Gospod zapovedio Mojsiju:

31:22b.NUM.031.022Zlato, srebro, bronzu, gvoždje, kositer i olovo,

31:23b.NUM.031.023Šta god podnosi vatru, propustite kroz vatru, i očistiće se, ali pošto se očisti vodom očišćenja; a šta god ne podnosi vatru, propustite kroz vodu.

31:24b.NUM.031.024I operite haljine svoje sedmi dan, i bićete čisti; i onda ćete ući u logor.

31:25b.NUM.031.025Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

31:26b.NUM.031.026Izbroj sve što je zaplenjeno, ljude i stoku, ti i Eleazar sveštenik i poglavari od plemena narodnih.

31:27b.NUM.031.027I razdeli sve zaplenjeno na dvoje: na vojnike koji su išli na vojsku i na sav zbor.

31:28b.NUM.031.028I uzmi deo za Gospoda od vojnika koji su išli na vojsku, po jednu dušu od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca.

31:29b.NUM.031.029Od njihove polovine to uzmite, i podajte Eleazaru svešteniku za prinos Gospodu.

31:30b.NUM.031.030I od polovine koja dopade sinovima Izrailjevim uzmi po jedno od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca i od svake stoke, i to podaj Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji.

31:31b.NUM.031.031I učini Mojsije i Eleazar sveštenik kako zapovedi Gospod Mojsiju.

31:32b.NUM.031.032I beše plena, što osta od plena koji zapleni vojska: šest stotina i sedamdeset i pet hiljada ovaca,

31:33b.NUM.031.033I sedamdeset i dve hiljade goveda,

31:34b.NUM.031.034I šezdeset i jedna hiljada magaraca,

31:35b.NUM.031.035I ženskinja što ne beše poznalo čoveka, svega trideset i dve hiljade duša.

31:36b.NUM.031.036A u polovini, u delu onih koji behu išli na vojsku, beše na broj tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

31:37b.NUM.031.037A od toga deo Gospodu beše šest stotina i sedamdeset i pet ovaca:

31:38b.NUM.031.038I trideset i šest hiljada goveda, a od toga deo Gospodu sedamdeset i dva;

31:39b.NUM.031.039I trideset hiljada i pet stotina magaraca, a od toga deo Gospodu šezdeset i jedan;

31:40b.NUM.031.040I šesnaest hiljada duša ljudskih, a od toga deo Gospodu trideset i dve duše.

31:41b.NUM.031.041I dade Mojsije Eleazaru svešteniku deo za prinos Gospodu, kao što mu zapovedi Gospod.

31:42b.NUM.031.042A od druge polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, koju uze Mojsije od ljudi koji behu išli na vojsku,

31:43b.NUM.031.043A i u toj polovini, koja dopade zboru, beše tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

31:44b.NUM.031.044Trideset i šest hiljada goveda,

31:45b.NUM.031.045Trideset hiljada i pet stotina magaraca,

31:46b.NUM.031.046I šesnaest hiljada duša ljudskih.

31:47b.NUM.031.047Od te polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, uze Mojsije po jedno od pedeset, i od ljudi i od stoke, i dade Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji, kao što mu Gospod zapovedi,

31:48b.NUM.031.048I pristupiše k Mojsiju vojvode, hiljadnici i stotinari,

31:49b.NUM.031.049I rekoše mu: Sluge tvoje prebrojaše vojnike koji behu pod našom rukom, i nijednog nije manje.

31:50b.NUM.031.050Zato prinosimo Gospodu prinos, svaki što je ko zadobio, zlatnih zaklada, kopača, narukvica, prstena, obodaca i lančića, da bi se očistile duše naše pred Gospodom.

31:51b.NUM.031.051I uze Mojsije i Eleazar sveštenik od njih zlato, svakojake zaklade.

31:52b.NUM.031.052A beše svega zlata prinesenog, što prinesoše Mojsiju hiljadnici i stotinari, šesnaest hiljada i sedam stotina i pedeset sikala.

31:53b.NUM.031.053A vojnici zadržaše sebi šta koji beše zaplenio.

31:54b.NUM.031.054I uzevši Mojsije i Eleazar zlato od hiljadnika i stotinara, unesoše ga u šator od sastanka za spomen sinovima Izrailjevim pred Gospodom.

32

32:1b.NUM.032.001A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i videše zemlju jazirsku i zemlju galadsku da je dobra za stoku.

32:2b.NUM.032.002I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreći:

32:3b.NUM.032.003Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean,

32:4b.NUM.032.004Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke.

32:5b.NUM.032.005Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u nasledstvo, nemoj nas voditi preko Jordana.

32:6b.NUM.032.006A Mojsije reče sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braća će vaša ići na vojsku, a vi hoćete ovde da ostanete?

32:7b.NUM.032.007Zašto obarate srce sinovima Izrailjevim da ne predju u zemlju koju im je dao Gospod?

32:8b.NUM.032.008Tako su učinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varnije da uhode zemlju;

32:9b.NUM.032.009I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevim da ne idu u zemlju koju im dade Gospod;

32:10b.NUM.032.010I razgnevi se onda Gospod, i zakle se govoreći:

32:11b.NUM.032.011Neće ti ljudi koji izadjoše iz Misira, od dvadeset godina i više, videti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim,

32:12b.NUM.032.012Osim Haleva, sina Jefonijinog Kenezeja i Isusa sina Navinog, jer se sasvim držaše Gospoda.

32:13b.NUM.032.013I razgnevi se Gospod na Izrailja, i učini te se potucaše po pustinji četrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji činjaše zlo pred Gospodom.

32:14b.NUM.032.014A vi sada izadjoste na mesto otaca svojih, rod grešnih ljudi, da umnožavate žestinu gneva Gospodnjeg na Izrailja.

32:15b.NUM.032.015Ako se odvratite od njega, On će ga još ostaviti u pustinji, i tako ćete upropastiti sav onaj narod.

32:16b.NUM.032.016A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: Mi smo radi samo torove načiniti ovde za stada svoja i gradove za decu svoju.

32:17b.NUM.032.017A sami ćemo naoružani junački poći pred sinovima Izrailjevim, dokle ih ne odvedemo na njihovo mesto; a naša deca neka stoje u gradovima tvrdim radi stanovnika te zemlje.

32:18b.NUM.032.018Nećemo se vratiti kućama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasledstvo.

32:19b.NUM.032.019Niti ćemo uzeti nasledstvo s njima s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasledstvo s ove strane Jordana prema istoku.

32:20b.NUM.032.020Tada im reče Mojsije; ako ćete učiniti tako i ići pod oružjem pred Gospodom na vojsku,

32:21b.NUM.032.021Ako svaki od vas pod oružjem predje preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otera ispred sebe neprijatelja svojih,

32:22b.NUM.032.022I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgrešite Gospodu ni Izrailju, onda će ova zemlja pripasti vama u nasledstvo pred Gospodom.

32:23b.NUM.032.023Ako li ne učinite tako, gle, zgrešićete Gospodu, i znajte da će vas greh vaš stići.

32:24b.NUM.032.024Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stoku svoju; i šta je izašlo iz usta vaših, učinite.

32:25b.NUM.032.025I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Sluge će tvoje učiniti kako gospodar naš zapoveda.

32:26b.NUM.032.026Deca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovde će ostati u gradovima galadskim;

32:27b.NUM.032.027A sluge će tvoje preći svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš.

32:28b.NUM.032.028Tada Mojsije zapovedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinom i glavarima od domova otačkih medju sinovima Izrailjevim,

32:29b.NUM.032.029I reče im: Ako predju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju galadsku u nasledstvo.

32:30b.NUM.032.030Ako li ne predju s vama pod oružjem, onda neka im bude nasledstvo medju vama u zemlji hananskoj.

32:31b.NUM.032.031I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreći: Kako je Gospod kazao slugama tvojim tako ćemo učiniti.

32:32b.NUM.032.032Preći ćemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju hanansku, a naše nasledstvo da bude s ove strane Jordana.

32:33b.NUM.032.033I dade Mojsije sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim i polovini plemena Manasije sina Josifovog carstvo Siona, cara amorejskog i carstvo Oga, cara vasanskog, zemlju i gradove po medjama njenim, gradove one zemlje unaokolo.

32:34b.NUM.032.034I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir.

32:35b.NUM.032.035I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju,

32:36b.NUM.032.036I Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku.

32:37b.NUM.032.037A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim,

32:38b.NUM.032.038I Navon i Valmeon predenuvši im imena, i Sivmu; i nadeše druga imena gradovima koje sagradiše.

32:39b.NUM.032.039A sinovi Mahira, sina Manasijinog otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji behu onde.

32:40b.NUM.032.040I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinom, koji se onde naseli.

32:41b.NUM.032.041I Jair, sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova.

32:42b.NUM.032.042I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovim, i prozva ga Navav po imenu svom.

33

33:1b.NUM.033.001Ovo su putevi sinova Izrailjevih kad izadjoše iz zemlje misirske u četama svojim pod upravom Mojsijevom i Aronovom.

33:2b.NUM.033.002I Mojsije popisa kako izidjoše i gde stajaše po zapovesti Gospodnjoj; i ovo su putevi njihovi kako putovaše.

33:3b.NUM.033.003Podjoše iz Ramese prvog meseca petnaesti dan, sutradan posle pashe, i izidjoše sinovi Izrailjevi rukom podignutom pred očima svih Misiraca.

33:4b.NUM.033.004A Misirci pogrebavahu prvence koje pobi Gospod medju njima, kad i na bogovima njihovim izvrši Gospod sudove.

33:5b.NUM.033.005I otišavši sinovi Izrailjevi iz Ramese stadoše u logor u Sohotu.

33:6b.NUM.033.006A iz Sohota otišavši stadoše u logor u Etamu, koji je na kraj pustinje.

33:7b.NUM.033.007A iz Etame otišavši saviše k Irotu, koji je prema Velsefonu i stadoše u logor pred Magdalom.

33:8b.NUM.033.008A od Irota otišavši predjoše preko mora u pustinju, i išavši tri dana preko pustinje Etama stadoše u logor u Meri.

33:9b.NUM.033.009A iz Mere otišavši dodjoše u Elim, gde beše dvanaest studenaca i sedamdeset palmovih drveta, i onde stadoše u logor.

33:10b.NUM.033.010A iz Elima otišavši stadoše u logor kod Crvenog Mora.

33:11b.NUM.033.011I otišavši od Crvenog Mora stadoše u logor u pustinji Sinu.

33:12b.NUM.033.012A iz pustinje Sina otišavši stadoše u logor u Rafaku.

33:13b.NUM.033.013A iz Rafaka otišavši stadoše u logor u Elusu.

33:14b.NUM.033.014A iz Elusa otišavši stadoše u logor u Rafidinu, gde nemaše narod vode da pije.

33:15b.NUM.033.015A iz Rafidina otišavši stadoše u logor u pustinji sinajskoj.

33:16b.NUM.033.016A iz pustinje sinajske otišavši stadoše u logor u Kivrot-Atavi.

33:17b.NUM.033.017A iz Kivrot-Atave otišavši stadoše u logor u Asirotu.

33:18b.NUM.033.018A iz Asirota otišavši stadoše u logor u Ratamu.

33:19b.NUM.033.019A iz Ratama otišavši stadoše u logor u Remnon-Faresu.

33:20b.NUM.033.020A iz Remnon-Faresa otišavši stadoše u logor u Lemvonu.

33:21b.NUM.033.021A iz Lemvona otišavši stadoše u logor u Resanu.

33:22b.NUM.033.022A iz Resana otišavši stadoše u logor u Makelatu.

33:23b.NUM.033.023A iz Makelata otišavši stadoše u logor kod gore Safera.

33:24b.NUM.033.024A od gore Safera otišavši stadoše u logor u Haradu.

33:25b.NUM.033.025A iz Harada otišavši stadoše u logor u Makidotu.

33:26b.NUM.033.026A iz Makidota otišavši stadoše u logor u Katatu.

33:27b.NUM.033.027A iz Katata otišavši stadoše u logor u Taratu.

33:28b.NUM.033.028A iz Tarata otišavši stadoše u logor u Meteku.

33:29b.NUM.033.029A iz Meteka otišavši stadoše u logor u Aselmonu.

33:30b.NUM.033.030A iz Aselmona otišavši stadoše u logor u Mosirotu.

33:31b.NUM.033.031A iz Mosirota otišavši stadoše u logor u Vanakanu.

33:32b.NUM.033.032A iz Vanakana otišavši stadoše u logor na planini Gadadu.

33:33b.NUM.033.033A sa planine Gadada otišavši stadoše u logor u Etavati.

33:34b.NUM.033.034A iz Etavate otišavši stadoše u logor i Evronu.

33:35b.NUM.033.035A iz Evrona otišavši stadoše u logor u Gesion-Gaveru.

33:36b.NUM.033.036A iz Gesion-Gavera otišavši stadoše u logor u pustinji Sinu, a to je Kadis.

33:37b.NUM.033.037A iz Kadisa otišavši stadoše u logor kod gore Ora ne medji zemlje edomske.

33:38b.NUM.033.038I izidje Aron sveštenik na goru Or po zapovesti Gospodnjoj, i umre onde četrdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje misirske, prvi dan petog meseca.

33:39b.NUM.033.039A Aronu beše sto i dvadeset i tri godine kad umre na gori Oru.

33:40b.NUM.033.040Tada ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu u zemlji hananskoj, da idu sinovi Izrailjevi.

33:41b.NUM.033.041Potom otišavši od gore Ora stadoše u logor u Selmonu.

33:42b.NUM.033.042A iz Selmona otišavši stadoše u logor u Finonu.

33:43b.NUM.033.043A iz Finona otišavši stadoše u logor u Ovotu.

33:44b.NUM.033.044A iz Ovota otišavši stadoše u logor na humovima avarimskim na medji moavskoj.

33:45b.NUM.033.045A od tih humova otišavši stadoše u logor u Devon-Gadu.

33:46b.NUM.033.046A iz Devon-Gada otišavši stadoše u logor u Gelmon-Devlataimu.

33:47b.NUM.033.047A iz Gelmon-Devlataima otišavši stadoše u logor u planinama avarimskim prema Navavu.

33:48b.NUM.033.048A iz planina avarimskih otišavši stadoše u logor u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.

33:49b.NUM.033.049I stajahu u logoru kraj Jordana od Esimota do Vel-Satima u polju moavskom.

33:50b.NUM.033.050I reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:

33:51b.NUM.033.051Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad predjete preko Jordana u zemlju hanansku,

33:52b.NUM.033.052Oterajte od sebe sve koji žive u onoj zemlji, i potrite sve slike njihove rezane, i sve slike njihove livene potrite, i sve visine njihove oborite.

33:53b.NUM.033.053A kad ih isterate iz zemlje, naselite se u njoj; jer sam vama dao onu zemlju da je vaša.

33:54b.NUM.033.054I razdelite je u nasledstvo žrebom na porodice svoje; kojih ima više, njima veće nasledstvo podajte; a kojih ima manje, njima podajte manje nasledstvo; koje mesto kome žrebom dopadne, ono neka mu bude; na plemena otaca svojih razdelite nasledstvo.

33:55b.NUM.033.055Ako li ne oterate od sebe onih koji žive u onoj zemlji, onda će oni koje ostavite biti trnje očima vašim i ostani vašim bokovima, i pakostiće vam u zemlji u kojoj ćete živeti.

33:56b.NUM.033.056I šta sam mislio učiniti njima, učiniću vama.

34

34:1b.NUM.034.001Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

34:2b.NUM.034.002Zapovedi sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dodjete u zemlju hanansku, ta će vam zemlja pripasti u nasledstvo, zemlja hananska s medjama svojim.

34:3b.NUM.034.003Južni kraj da vam je od pustinje Sina, uz medju edomsku, i da vam je južna medja od brega slanog mora na istok;

34:4b.NUM.034.004I ta medja neka se savije od juga k Akravimu i ide do Sina, i neka se pruži od juga preko Kadis-Varnije, a otuda neka izidje na selo Adar i ide do Aselmona;

34:5b.NUM.034.005Potom neka se savije ta medja od Aselmona do potoka misirskog i ide do mora.

34:6b.NUM.034.006A zapadna medja da vam bude veliko more; to da vam je zapadna medja.

34:7b.NUM.034.007A severna medja ovo da vam bude: od velikog mora povucite sebi medju do gore Ora;

34:8b.NUM.034.008A od gore Ora povucite sebi medju kako se ide u Emat, i ta medja neka ide na Sedad;

34:9b.NUM.034.009I neka ide ta medja do Zefrona, i kraj neka joj bude kod sela Enana, to da vam bude severna medja.

34:10b.NUM.034.010A s istoka povucite sebi medju od sela Enana do Sefama;

34:11b.NUM.034.011A od Sefama neka ide ta medja k Rivli, s istoka Ainu, i neka ide dalje ta medja dokle dodje do mora Hinerota k istoku;

34:12b.NUM.034.012I neka se spusti ta medja ka Jordanu, i neka izadje na slano more. Ta će zemlja biti vaša s medjama svojim unaokolo.

34:13b.NUM.034.013I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim govoreći: To je zemlja koju ćete dobiti u nasledstvo žrebom, za koju je zapovedio Gospod da je dobije devet plemena i po.

34:14b.NUM.034.014Jer pleme sinova Ruvimovih po porodicama otaca svojih, i pleme sinova Gadovih po porodicama otaca svojih, i polovina plemena Manasijinog primiše svoje nasledstvo.

34:15b.NUM.034.015Ova dva plemena i po primiše nasledstvo svoje s ovu stranu Jordana prema Jerihonu s istočne strane.

34:16b.NUM.034.016Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

34:17b.NUM.034.017Ovo su imena ljudi koji će vam razdeliti u nasledstvo zemlju: Eleazar sveštenik i Isus sin Navin.

34:18b.NUM.034.018I po jednog kneza iz svakog plemena uzmite da deli zemlju.

34:19b.NUM.034.019A ovo su imena tih ljudi: od plemena Judinog Halev sin Jefonijin,

34:20b.NUM.034.020Od plemena sinova Simeunovih Samuilo sin Emijudov,

34:21b.NUM.034.021Od plemena Venijaminovog Eldad sin Haslonov,

34:22b.NUM.034.022Od plemena sinova Danovih knez Vokor sin Jeklinov,

34:23b.NUM.034.023Od sinova Josifovih: od plemena sinova Manasijinih knez Anilo sin Sufidov,

34:24b.NUM.034.024Od plemena sinova Jefremovih, knez Kamuilo sin Saftanov,

34:25b.NUM.034.025Od plemena sinova Zavulonovih knez Elisafan sin Harnahov,

34:26b.NUM.034.026Od plemena sinova Isaharovih knez Faltilo sin Ozainov,

34:27b.NUM.034.027Od plemena sinova Asirovih knez Ahior sin Selemijin,

34:28b.NUM.034.028I od plemena Neftalimovog knez Fadailo sin Amijudov.

34:29b.NUM.034.029Ovima zapovedi Gospod da razdele nasledstvo sinovima Izrailjevim u zemlji hananskoj.

35

35:1b.NUM.035.001Još reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:

35:2b.NUM.035.002Zapovedi sinovima Izrailjevim neka dadu od nasledstva svog Levitima gradove, gde će živeti; i podgradja oko gradova podajte im,

35:3b.NUM.035.003Da u gradovima žive, a u podgradjima njihovim da im stoji stoka i imanje njihovo i sve životinje njihove.

35:4b.NUM.035.004A podgradja koja date Levitima neka budu na hiljadu lakata daleko od zidova gradskih unaokolo.

35:5b.NUM.035.005Zato izmerite iza svakog grada na istok dve hiljade lakata, i na jug dve hiljade lakata, i na zapad dve hiljade lakata, i na sever dve hiljade lakata, tako da grad bude u sredi. Tolika neka budu podgradja njihova.

35:6b.NUM.035.006A od gradova koje date Levitima odvojte šest gradova za utočište, da onamo uteče ko bi koga ubio; i osim njih podajte im četrdeset i dva grada.

35:7b.NUM.035.007Svega gradova, koje ćete dati Levitima da bude četrdeset i osam gradova, svaki sa svojim podgradjem.

35:8b.NUM.035.008A tih gradova što ćete dati od nasledstva sinova Izrailjevih, od onih koji imaju više podajte više, a od onih koji imaju manje podajte manje; svaki prema nasledstvu koje će imati neka da od svojih gradova Levitima.

35:9b.NUM.035.009Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

35:10b.NUM.035.010Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad predjete preko Jordana u zemlju hanansku,

35:11b.NUM.035.011Od gradova koji vam dopadnu odvojte gradove za utočište da u njih uteče krvnik koji ubije koga nehotice.

35:12b.NUM.035.012I ti će vam gradovi biti utočišta od osvetnika, da ne pogine krvnik dokle ne stane na sud pred zbor.

35:13b.NUM.035.013I tako od tih gradova koje date šest gradova biće vam utočišta.

35:14b.NUM.035.014Tri takva grada podajte s ove strane Jordana, a tri grada podajte u zemlji hananskoj, ti gradovi neka budu utočišta.

35:15b.NUM.035.015Sinovima Izrailjevim i došljaku i strancu, koji se bavi medju njima, neka tih šest gradova budu utočišta, da uteče u njih ko god ubije koga nehotice.

35:16b.NUM.035.016Ali ako gvoždjem udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.

35:17b.NUM.035.017I ako kamenom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.

35:18b.NUM.035.018Ili ako drvetom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.

35:19b.NUM.035.019Osvetnik neka pogubi krvnika; kad ga udesi, neka ga pogubi.

35:20b.NUM.035.020Ako ga iz mržnje turi, ili se baci čim na nj navalice, te onaj umre,

35:21b.NUM.035.021Ili ako ga iz neprijateljstva udari rukom, te onaj umre, neka se pogubi takav ubica, krvnik je; osvetnik neka pogubi tog krvnika kad ga udesi.

35:22b.NUM.035.022Ako li ga nehotice turi bez neprijateljstva, ili se baci na nj čim nehotice,

35:23b.NUM.035.023Ili kamenom od kog može čovek poginuti, ako se baci na nj nehotice, te onaj umre, a nije mu neprijatelj, niti mu traži zla,

35:24b.NUM.035.024Tada da sudi zbor izmedju ubice i osvetnika po ovom zakonu.

35:25b.NUM.035.025I zbor neka izbavi krvnika iz ruke osvetnikove i vrati ga u utočište njegovo, kuda je utekao, i onde neka ostane dokle ne umre poglavar sveštenički, koji je pomazan svetim uljem.

35:26b.NUM.035.026Ako krvnik kako god izidje preko medje svog utočišta u koje je utekao,

35:27b.NUM.035.027I nadje ga osvetnik preko medje utočišta njegovog, ako krvnika ubije osvetnik, neće biti kriv za krv.

35:28b.NUM.035.028Jer u utočištu svom valja da stoji dokle ne umre poglavar sveštenički; pa kad umre poglavar sveštenički, onda treba da se vrati krvnik u zemlju nasledstva svog.

35:29b.NUM.035.029Ovo da vam je uredba za sudjenje od kolena do kolena po svim stanovima vašim.

35:30b.NUM.035.030Ko bi hteo pogubiti čoveka, po svedocima neka pogubi krvnika; ali jedan svedok ne može svedočiti da se ko pogubi.

35:31b.NUM.035.031Ne uzimajte otkup za krvnika, koji zasluži smrt, nego neka se pogubi.

35:32b.NUM.035.032Ni od onog ne uzimajte otkup koji uteče u utočište, da bi se vratio da živi u svojoj zemlji pre nego umre sveštenik;

35:33b.NUM.035.033Da ne biste skvrnili zemlju u kojoj ste, jer krv ona skvrni zemlju, a zemlja se ne može očistiti od krvi koja se prolije na njoj drugačije nego krvlju onog koji je prolije.

35:34b.NUM.035.034Zato ne skvrnite zemlje u kojoj nastavate i u kojoj ja nastavam, jer ja Gospod nastavam usred sinova Izrailjevih.

36

36:1b.NUM.036.001Tada pristupiše starešine iz porodice sinova Galada sina Mahira sina Manasijinog od plemena sinova Josifovih, i rekoše pred Mojsijem i pred knezovima, glavarima od domova otačkih medju sinovima Izrailjevim,

36:2b.NUM.036.002I govoriše: Gospodaru našem zapovedi Gospod da podeli žrebom zemlju u nasledstvo sinovima Izrailjevim; i gospodar naš ima zapovest od Gospoda da da nasledstvo Salpada, brata našeg kćerima njegovim.

36:3b.NUM.036.003Ako se one udadu za koga iz drugog plemena sinova Izrailjevih, onda će se nasledstvo njihovo otkupiti od nasledstva otaca naših i dodaće se nasledstvu onog plemena u koje se udadu, i tako će se deo naš okrnjiti.

36:4b.NUM.036.004I kad bude oprosna godina sinovima Izrailjevim, opet će ostati nasledstvo njihovo s nasledstvom onog plemena u koje se budu udale, i tako će od nasledstva plemena otaca naših ostati otkinuto nasledstvo njihovo.

36:5b.NUM.036.005Tada zapovedi Mojsije sinovima Izrailjevim po zapovesti Gospodnjoj govoreći: Pravo govori pleme sinova Josifovih.

36:6b.NUM.036.006Ovo zapovedi Gospod za kćeri Salpadove i reče: Neka se udadu za koga im bude volja, ali u porodici plemena svog neka se udadu.

36:7b.NUM.036.007Da se ne bi prenosilo nasledstvo sinova Izrailjevih od jednog plemena na drugo; jer će sinovi Izrailjevi držati svaki nasledstvo plemena otaca svojih.

36:8b.NUM.036.008I svaka kći u plemenima sinova Izrailjevih kojoj dopadne nasledstvo, neka se udaje za koga iz porodice plemena oca svog, da bi sinovi Izrailjevi držali svaki nasledstvo otaca svojih,

36:9b.NUM.036.009Da se ne bi prenosilo nasledstvo od jednog plemena sinova Izrailjevih da drži svoje nasledstvo.

36:10b.NUM.036.010Kako zapovedi Gospod Mojsiju, tako učiniše kćeri Salpadove.

36:11b.NUM.036.011Jer Mala i Tersa i Egla i Melha i Nuja, kćeri Salpadove, udadoše se za sinove stričeva svojih,

36:12b.NUM.036.012U porodice sinova Manasije sina Josifovog udadoše se, i osta nasledstvo njihovo u plemenu porodice oca njihovog.

36:13b.NUM.036.013To su zapovesti i zakoni, koje zapovedi Gospod preko Mojsija sinovima Izrailjevim u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.