Od Pavla i Timotija, slugu Isusa Hrista, svima svetima u Hristu Isusu koji su u Filibi, s vladikama i djakonima:

Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

Zahvaljujem Bogu svom kad se god opomenem vas,

Svagda u svakoj molitvi svojoj za sve vas s radošću moleći se,

Što vi postadoste zajedničari u jevandjelju, od prvog dana i do danas;

Uzdajući se u ovo isto da će Onaj koji je počeo dobro delo u vama dovršiti ga tja do dana Isusa Hrista.

Kao što je pravo da ja ovo mislim za sve vas, jer vas imam u srcu u okovima svojim i u odgovoru i potvrdjivanju jevandjelja, kao sve zajedničare sa mnom u blagodati.

Jer Bog mi je svedok da vas ljubim ljubavlju Isusa Hrista,

I zato se molim Bogu da ljubav vaša još više i više izobiluje u razumu i svakoj volji,

Da kušate šta je bolje, da budete čisti i bez spoticanja na dan Hristov,

Napunjeni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božiju.

Hoću, pak, da znate, braćo, da ovo što se radi sa mnom izidje za napredak jevandjelja,

Tako da se razglasi u svoj sudnici i kod svih ostalih da su moji okovi za Hrista.

I mnoga braća u Gospodu oslobodivši se okovima mojim većma smeju govoriti reč Božiju bez straha.

Istina, jedni iz zavisti i svadje, a jedni od dobre volje Hrista propovedaju.

Tako ovi, uprkos, Hrista objavljuju nečisto, misleći da će naneti žalost mojim okovima;

A ovi iz ljubavi, znajući da za odbranu jevandjelja ležim u tamnici.

Šta dakle? Bilo kako mu drago, dvoličenjem ili istinom, Hristos se propoveda; i zato se radujem, a i radovaću se;

Jer znam da će mi se ovo zbiti na spasenje vašom molitvom i pomoću Duha Isusa Hrista.

Kao što čekam i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se i sad kao svagda sa svakom slobodom Hristos veličati u telu mom, bilo životom ili smrću.

Jer je meni život Hristos, a smrt dobitak.

A kad mi življenje u telu plod donosi, to ne znam šta ću izabrati.

A oboje mi je milo, imajući želju otići i s Hristom biti, koje bi mnogo bolje bilo;

Ali ostati u telu potrebnije je vas radi.

I ovo znam jamačno da ću biti i ostati kod svih vas na vaš napredak i radost vere,

Da hvala vaša mnome izobiluje u Hristu Isusu kad vam opet dodjem.

Samo živite kao što se pristoji jevandjelju Hristovom, da vas vidim kad dodjem ili ako vam ne dodjem da čujem za vas da stojite u jednom duhu i jednodušno borite se za veru jevandjelja,

I ni u čem da se ne plašite od protivnika; koje je njima znak pogibli a vama spasenja, i to od Boga;

Jer se vama darova, Hrista radi, ne samo da Ga verujete nego i da stradate za Nj,

Imajući onu istu borbu kakvu u meni videste i sad čujete za mene.

Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost,

Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni:

Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe.

Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.

Jer ovo da se misli medju vama šta je i u Hristu Isusu,

Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;

Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nadje se kao čovek.

Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.

Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.

Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;

I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.

Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.

Sve činite bez vike i premišljanja.

Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,

Pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud.

No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.

Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.

A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi.

Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.

Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa.

A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevandjelju.

Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene.

A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama.

Ali nadjoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe;

Jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao.

Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dodje žalost na žalost.

Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo.

Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte;

Jer za delo Hristovo dodje do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.

A dalje, braćo moja, radujte se u Gospodu. Jer sve jedno da vam pišem meni nije dosadno, a vama je potrebno.

Čuvajte se od pasa, čuvajte se od zlih poslenika, čuvajte se od sečenja.

Jer mi smo obrezanje koji duhom Bogu služimo i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo.

Premda bih se i ja mogao uzdati u telo. Ako ko drugi misli da se može uzdati u telo, ja još većma,

Koji sam obrezan osmi dan, od roda Izrailjevog, kolena Venijaminovog, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej.

Po revnosti gonih crkvu Božiju, po pravdi zakonskoj bih bez mane.

No šta mi beše dobitak ono primih za štetu Hrista radi.

Jer sve držim za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i držim sve da su trice, samo da Hrista dobijem,

I da se nadjem u Njemu, ne imajući svoje pravde koja je od zakona, nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u veri;

Da poznam Njega i silu vaskrsenja Njegovog i zajednicu Njegovih muka, da budem nalik na smrt Njegovu,

Da bih, kako dostigao u vaskrsenje mrtvih;

Ne kao da već dostigoh ili se već savrših, nego teram ne bih li dostigao kao što me dostiže Hristos Isus.

Braćo! Ja još ne mislim da sam dostigao; jedno pak velim: Šta je ostrag zaboravljam, a za onim što je napred sežem se,

I trčim k belezi, k daru gornjeg zvanja Božijeg u Hristu Isusu.

Koji smo god dakle savršeni ovako da mislimo; ako li šta drugo mislite, i ovo će vam Bog otkriti.

Ali šta dostigosmo u onome jednako da mislimo, i po onom pravilu da živimo.

Ugledajte se na mene, braćo, i gledajte na one koji tako žive kao što nas imate za ugled.

Jer mnogi hode, za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plačući govorim, neprijatelji krsta Hristovog;

Kojima je svršetak pogibao, kojima je Bog trbuh, i slava u sramu njihovom, koji zemaljski misle.

Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista,

Koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave Njegove, po sili da može sve sebi pokoriti.

Zato, braćo moja ljubazna i poželjena, radosti i venče moj! Tako stojte u Gospodu, ljubazni.

Evodiju molim, i Sintihiju molim da jedno misle u Gospodu,

Da, molim i tebe, druže pravi, pomaži njima koji se u jevandjelju trudiše sa mnom, i Klementom, i s ostalima pomagačima mojim, kojih su imena u knjizi života.

Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se.

Krotost vaša da bude poznata svim ljudima.

Gospod je blizu. Ne brinite se nizašta nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša.

I mir Božji, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu.

A dalje, braćo moja, šta je god istinito, šta je god pošteno, šta je god pravedno, šta je god prečisto, šta je god preljubazno, šta je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite,

Što i naučiste, i primiste i čuste, i videste u meni, ono činite, i Bog mira biće s vama.

Obradovah se, pak, vrlo u Gospodu što se opet opomenuste starati se za mene; kao što se i staraste, ali se nezgodnim vremenom zadržaste.

Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam.

Znam se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i gladovati, i izobilovati, i nemati.

Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.

Ali dobro učiniste što se primiste moje nevolje.

A znate i vi, Filibljani, da od početka jevandjelja, kad izidjoh iz Makedonije, nijedna mi crkva ne prista u stvar davanja i uzimanja osim vas jednih;

Jer i u Solun i jednom i drugom poslaste mi u potrebu moju.

Ne kao da tražim dar, nego tražim plod koji se množi na korist vašu.

A ja sam primio sve i imam izobila. Ispunio sam se primivši od Epafrodita šta ste mi poslali, slatki miris, prilog prijatan, ugodan Bogu.

A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po bogatstvu svom u slavi, u Hristu Isusu.

A Bogu i Ocu našem slava va vek veka. Amin.

Pozdravite svakog svetog u Hristu Isusu. Pozdravljaju vas braća što su sa mnom.

Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito koji su iz doma Ćesarevog.

Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.