Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božijoj i brata Timotija crkvi Božjoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji:

Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.

Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe,

Koji nas utešava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog utešava.

Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista.

Ako li smo, pak, u nevolji, za vašu je utehu i spasenje, koje postaje u trpljenju tih istih stradanja koja i mi podnosimo.

I nadanje naše tvrdo je za vas. Ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje, znajući da kao što ste zajedničari u našem stradanju tako i u utesi.

Jer vam nećemo, braćo, zatajiti nevolju našu koja nam se dogodi u Aziji kad nam je bilo preteško i preko sile tako da se nismo nadali ni živeti;

Nego sami u sebi rasudismo da nam valja pomreti, da se već ne uzdasmo u sebe nego u Boga koji podiže mrtve.

Koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja; i u Njega se uzdamo da će nas i još izbaviti,

S pomoću i vaše molitve za nas; da mnogi ljudi mnogu hvalu daju Bogu za dare koji su nama dati vas radi.

Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božjoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božjoj živeli na svetu, a osobito medju vama.

Jer vam drugo ne pišemo nego šta čitate i razumevate. A nadam se da ćete i do kraja razumeti.

Kao što neki i razumeste da smo vam slava kao i vi nama za dan Gospoda našeg Isusa Hrista.

I u ovom pouzdanju htedoh da vam dodjem pre, da drugu blagodat imate;

I kroz vas da dodjem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dodjem k vama, i vi da me pratite u Judeju.

Ali kad sam ovo hteo, eda li sam dakle šta nepristojno činio? Ili što se nakanjujem, da se po telu nakanjujem, da bude u mene da da, a ne ne?

Ali je Bog veran, te reč naša k vama ne bi da i ne.

Jer Sin Božji Isus Hristos, kog mi vama pripovedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u Njemu bi da.

Jer koliko je obećanja Božijih, u Njemu su da, i u Njemu amin, Bogu na slavu kroz nas.

A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas,

Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.

A ja za svedoka Boga prizivam na svoju dušu da štedeći vas ne dodjoh više u Korint.

Ne kao da mi vladamo verom vašom, nego smo pomagači vaše radosti; jer u veri stojite.

Ovo pak sudih u sebi da opet ne dodjem k vama u žalosti.

Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene?

I pisah vam ovo isto, da kad dodjem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas.

Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.

Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama.

Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.

Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost.

Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav.

Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni.

A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,

Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.

A kad dodjoh u Troadu da propovedam jevandjelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu,

Ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima izidjoh u Makedoniju.

Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.

Jer smo mi Hristov miris Bogu i medju onima koji se spasavaju i koji ginu:

Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan?

Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.

Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas?

Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;

Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.

A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,

Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;

Koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.

Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:

A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?

Jer kad je služba osudjenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.

Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.

Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.

Imajući dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo;

I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.

No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.

Nego do danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.

A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.

A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.

Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.

Zato imajući ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosadjuje nam se;

Nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečijoj pred Bogom.

Ako li je pak pokriveno jevandjelje naše u onima je pokriveno koji ginu,

U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevandjelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.

Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.

Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.

Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.

U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosadjuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;

Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.

I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.

Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.

Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.

Imajući pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.

Znajući da će Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.

Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.

Zato nam se ne dosadjuje; no ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.

Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.

Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno.

Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima.

Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan.

I da se obučeni, ne goli nadjemo!

Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.

A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.

Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda.

Jer po veri živimo, a ne po gledanju.

Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.

Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni.

Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki šta je koji u telu činio, ili dobro ili zlo;

Znajući, dakle, strah Gospodnji ljude savetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašim savestima poznati.

Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate šta odgovoriti onima koji se hvale onim šta je spolja, a ne šta je u srcu.

Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.

Jer ljubav Božja nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.

Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.

Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu; i ako Hrista poznasmo po telu, ali Ga sad više ne poznajemo.

Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prodje, gle, sve novo postade.

Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja.

Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja.

Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom.

Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.

Molimo vas, pak, kao pomagači da ne primite uzalud blagodat Božiju.

Jer On govori: U vreme najbolje poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!

Nikakvo ni u čemu ne dajete spoticanje, da se služba ne kudi;

Nego u svemu pokažite se kao sluge Božije, u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u tesnotama,

U ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu,

U čistoti, u razumu, u podnošenju, u dobroti, u Duhu svetom, u ljubavi istinitoj,

U reči istine, u sili Božjoj, s oružjem pravde i nadesno i nalevo,

Slavom i sramotom, kudjenjem i pohvalom, kao varalice i istiniti,

Kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo smo živi, kao nakaženi, a ne umoreni,

Kao žalosni, a koji se jednako vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćavaju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju.

Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše rasprostrani se.

Vama nije tesno mesto u nama, ali vam je tesno u srcima vašim.

A da mi vratite (kao deci govorim), rasprostranite se i vi.

Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?

Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?

Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,

I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.

Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubazni! Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem.

Primite nas, nikom ne učinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.

Ne govorim na osudjenje, jer pre rekoh da ste u srcima našim, da bih s vama i umro i živeo.

Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utehe, izobilan sam radošću pored svih briga naših.

Jer kad dodjosmo u Makedoniju, nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.

Ali Bog, koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim.

A ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši za vas kazujući vašu želju, vaše plakanje, vaše stradanje za mene, tako da se još većma obradovah.

Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bejah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas.

Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.

Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a žalost ovog sveta smrt donosi.

Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko učini staranje medju vama? Kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu želju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste čisti u delu.

Jer ako vam i pisah, ne ovog radi koji je skrivio, niti onog radi kome je krivo učinjeno, nego da se pokaže medju vama staranje naše za vas pred Bogom.

Zato se utešismo utehom vašom; a još se većma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.

Jer što sam mu se za vas pohvalio, nisam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi.

I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja svih vas, kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.

Radujem se, dakle, što se u svemu smem osloniti na vas.

Dajemo vam pak na znanje, braćo, blagodat Božiju koja je dana u crkvama makedonskim,

Da u mnogom kušanju nevolja suvišak radosti njihove i puko siromaštvo njihovo izobilova u bogatstvu prostote njihove.

Jer po mogućstvu njihovom (ja sam svedok) i preko mogućstva dobrovoljni behu,

I s mnogim moljenjem moliše nas da primimo blagodat i zajednicu službe k svetima.

I ne kao što se nadasmo nego najpre sebe predaše Gospodu i nama, po volji Božjoj,

Da mi umolismo Tita da kao što je počeo onako i svrši i medju vama blagodat ovu.

A vi kako ste u svemu izobilni, u veri, i u reči, i u razumu, i u svakom staranju, i u ljubavi svojoj k nama, da i u ovoj blagodati izobilujete.

Ne govorim po zapovesti, nego kad se drugi staraju, i vašu ljubav kušam je li istinita.

Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim siromaštvom obogatite.

I savet dajem u tom; jer je ovo na korist vama, koji ne samo činite nego i hteti počeste još od lanjske godine.

A sad dovršite to i činiti, da kao što bi dobra volja hteti tako da bude i učiniti, od toga što imate.

Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onom što ima, a ne po onom što nema.

Jer se ne želi da drugima bude radost a vama žalost, nego jednako.

Da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost,

Kao što je pisano: Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.

A hvala Bogu, koji je dao takvo staranje za vas u srce Titovo.

Jer primi moljenje; a budući da se tako vrlo stara, svojevoljno otide k vama.

Poslasmo, pak, s njim i brata, kog je pohvala u jevandjelju po svim crkvama.

A ne samo to, nego je i izabran od crkava da ide s nama u ovu blagodat u kojoj mi služimo za samog Gospoda slavu i vašu dobru volju:

Čuvajući se toga da nas ko ne pokudi za ovo obilje u kome mi služimo,

I promišljajući za dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima.

A poslasmo s njima i brata svog, kog mnogo puta poznasmo u mnogim stvarima da je ustalac, a sad mnogo veći zbog velikog nadanja na vas.

A za Tita, on je moj drug i pomagač medju vama; a za braću našu, oni su poslanici crkveni i slava Hristova.

Pokažite, dakle, na njima svedočanstvo svoje ljubavi i naše hvale vama i pred crkvama.

Jer za takvu porezu koja se kupi svetima nije mi potrebno pisati vam;

Jer poznajem vašu dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima da se Ahaja pripremi od prošle godine, i vaša revnost razdraži mnoge.

A braću poslah da se hvala naša vama ne isprazni u ovoj stvari, nego da budete prigotovljeni, kao što sam govorio;

Da se, ako dodju sa mnom Makedonci i medju vas neprigotovljene, ne osramotimo mi (da ne kažem vi) u toj hvali.

Tako nadjoh da je potrebno umoliti braću da napred idu k vama, i da priprave ovaj napred obrečeni vaš blagoslov, da bude gotov tako kao blagoslov, a ne kao lakomstvo.

Ovo pak velim: koji s tvrdjom seje, s tvrdjom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti.

Svaki po volji svog srca, a ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onog koji dragovoljno daje.

A Bog je kadar učiniti da je medju vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete za svako dobro delo;

Kao što je pisano: Prosu, dade siromasima; pravda njegova ostaje vavek.

A koji daje seme sejaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše;

Da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.

Jer služba ove poreze ne ispunjuje samo nedostatak svetih, nego čini te se i mnoge hvale daju Bogu,

Ogledom poreze ove hvaleći Boga za vaše pokorno priznanje jevandjelja Hristovog, i za prostotu podele k njima i k svima,

I da se mole Bogu za vas i da čeznu za vama za premnogu blagodat Božju na vama.

A hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru.

A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tišine Hristove, koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama.

Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu živimo;

Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu.

Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli

I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu,

I u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrši vaša pokornost.

Gledate li na ono što vam je pred očima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi.

Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti.

Ali da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama;

Jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa.

Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reči po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu.

Jer ne smemo sebe mešati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.

A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas.

Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosežemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevandjeljem Hristovim,

Ne hvaleći se preko mere u tudjim poslovima, imajući pak nadu kad uzraste vera vaša da ćemo se u vama veličati po pravilu svom izobilno,

Da u dalekim stranama od vas propovedimo jevandjelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tudjem pravilu uradjeno.

A koji se hvali, Gospodom neka se hvali.

Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.

O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me.

Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku čistu izvedem pred Hrista.

Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.

Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevandjelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli.

Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.

Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati medju vama.

Ili greh učinih ponižujući se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevandjelje propovedih.

Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome.

Jer moju sirotinju popuniše braća koja dodjoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaću.

Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neće uzeti od mene u ahajskim krajevima.

Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta činim i činiću,

Da odsečem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome čime se hvale našli se kao i mi.

Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove.

I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla.

Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.

Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim.

A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale.

Budući da se mnogi hvale po telu, i ja ću da se hvalim.

Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri.

Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko veliča.

Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan.

Jesu li Jevreji? I ja sam; Jesu li Izrailjci? I ja sam? Jesu li seme Avraamovo? I ja sam;

Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog;

Od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac;

Triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se ladja sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj.

Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu medju lažnom braćom;

U trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žedji, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji;

Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.

Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim?

Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.

Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem.

U Damasku neznabožački knez cara Arete čuvaše grad Damask i htede da me uhvati; i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.

Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na vidjenja i otkrivenja Gospodnja.

Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba.

I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)

Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti.

Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, već ako slabostima svojim.

Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene.

I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, andjeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim.

Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.

I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najsladje hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.

Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.

Jer znaci apostolovi učiniše se medju vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.

Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.

Evo sam gotov treći put da vam dodjem, i ne dosadjujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci.

A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.

Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom.

Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?

Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?

Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.

Jer se bojim da kad po čem dodjem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svadje, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:

Da me opet kad dodjem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.

Ovo treći put idem ka vama; u ustima dva ili tri svedoka ostaće svaka reč.

Napred kazah i napred govorim kako u vas bivši drugi put, i sad ne budući kod vas pišem onima koji su pre sagrešili i svima ostalima da ako dodjem opet neću poštedeti.

Jer tražite da iskušate Hrista što u meni govori, koji medju vama nije slab, nego je silan medju vama.

Jer ako i raspet bi po slabosti, ali je živ po sili Božijoj; jer smo i mi slabi u Njemu, ali ćemo biti živi s njim silom Božijom medju vama.

Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani.

A nadam se da ćete poznati da mi nismo nevaljani.

A molimo se Bogu da vi ne činite nikakvo zlo, ne da se mi valjani pokažemo, nego da vi dobro činite, a mi kao nevaljani da budemo.

Jer ništa ne možemo na istinu nego za istinu.

Jer se radujemo kad mi slabimo, a vi jačate. A zato se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.

Zato, ne budući kod vas, pišem ovo da kad dodjem ne učinim bez štedjenja po vlasti koju mi je Gospod dao na popravljanje, a ne na raskopavanje.

A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.

Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas svi sveti.

Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.