Osmog meseca druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreći:

Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše.

Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.

Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu predjašnji proroci govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.

Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?

Ali reči moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? Te se oni obratiše i rekoše: Kako Gospod nad vojskama beše namislio učiniti nam prema putevima našim i po delima našim, tako nam učini.

Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dodje reč Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreći:

Videh noću, a to čovek jahaše na konju ridjem, i stajaše medju mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridji, šareni i beli.

I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj? A andjeo koji govoraše sa mnom reče mi: Ja ću ti pokazati šta je ovo.

Tada čovek koji stajaše medju mirtama progovori i reče: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.

I oni progovoriše andjelu Gospodnjem koji stajaše medju mirtama, i rekoše: Mi obidjosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i mirna je.

Tada andjeo Gospodnji odgovori i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gneviš već sedamdeset godina?

A Gospod odgovori andjelu koji govoraše sa mnom, dobrim rečima, milim rečima.

I reče mi andjeo koji govoraše sa mnom: Viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.

I gnevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnevih, a oni pomogoše na zlo.

Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošću, dom će se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže će se zategnuti preko Jerusalima.

Još viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod će opet utešiti Sion i opet će izabrati Jerusalim.

Tada podigoh oči svoje i videh, i gle, četiri roga.

I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to? A on mi reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.

Potom pokaza mi Gospod četiri kovača.

I rekoh: Šta su ti došli da rade? A on odgovori i reče: Ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dodjoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.

Opet podigoh oči svoje i videh, i gle, čovek, i u ruci mu uže meračko.

I rekoh: Kuda ideš? A on mi reče: Da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je širina i kolika mu je dužina.

I gle, andjeo koji govoraše sa mnom izadje, i drugi andjeo izadje mu na susret.

I reče mu: Trči. Govori onom mladiću i reci: Jerusalimljani će se naseliti po selima radi mnoštva ljudi i stoke što će biti u njemu.

I ja ću mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i biću za slavu usred njega.

Ej, ej, bežite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u četiri vetra nebeska, govori Gospod.

Ej Sione, koji sediš kod kćeri vavilonske, izbavi se.

Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka Njegovog.

Jer evo, ja ću mahnuti rukom svojom na njih, i biće plen slugama svojim, i poznaćete da me je poslao Gospod nad vojskama.

Pevaj i veseli se, kćeri sionska, jer evo ja idem i nastavaću usred tebe, govori Gospod.

I mnogi će se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i biće mi narod, i ja ću nastavati usred tebe, i poznaćeš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama.

I Gospod će naslediti Judu, svoj deo, u zemlji svetoj, i opet će izabrati Jerusalim.

Neka ćuti svako telo pred Gospodom, jer usta iz svetog stana svog.

Posle mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkog, koji stajaše pred andjelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre.

A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li On glavnja istrgnuta iz ognja?

A Isus beše obučen u haljine prljave, i stajaše pred andjelom.

A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine.

I rekoh mu: Neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a andjeo Gospodnji stajaše.

I andjeo Gospodnji zasvedoči Isusu govoreći:

Ovako veli Gospod nad vojskama: Ako uzideš mojim putevima, i ako uzdržiš šta sam naredio da se drži, tada ćeš ti suditi domu mom i čuvaćeš tremove moje, i daću ti da hodaš medju ovima što stoje.

Čuj Isuse, poglavaru sveštenički, ti i drugovi tvoji što sede pred tobom, jer su ti ljudi čudo: evo ja ću dovesti slugu svog, klicu.

Jer gle, kamen koji metnuh pred Isusa na tom je jednom kamenu sedam očiju; gle, ja ću ga otesati, govori Gospod nad vojskama, i uzeću bezakonje te zemlje u jedan dan.

U taj dan, govori Gospod nad vojskama, zvaćete svaki bližnjeg svog pod vinovu lozu i pod smokvu.

Potom vrati se andjeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.

I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,

I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.

I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?

A andjeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.

A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.

I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.

Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?

I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su medju dva levka zlatna, koji toče zlato?

I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.

Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.

Potom opet podigoh oči svoje i videh; a to knjiga lećaše.

I on mi reče: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.

Tada mi reče: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiće se po njoj s druge strane.

Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.

Potom izidje andjeo koji govoraše sa mnom, i reče mi: Podigni oči svoje i vidi šta je ovo što izlazi.

A ja rekoh: Šta je? A on reče: To je efa što izlazi. I reče: To im je bezbožnost po svoj zemlji.

I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena sedjaše usred efe.

I on reče: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova odozgo na ždrelo joj.

I podigoh oči svoje i videh, a to dve žene izlažahu, i vetar im beše bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoše efu medju zemlju i nebo.

I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?

A on mi reče: Da joj načine kuću u zemlji Senaru; i onde će se namestiti i postaviti na svoje podnožje.

Potom opet podigoh oči svoje, i videh, a to četvora kola izlažahu izmedju dve gore, a te gore behu od bronze.

U prvim kolima behu konji ridji, a u drugim kolima konji vrani,

A u trećim kolima konji beli, a u četvrtim kolima konji šareni, jaki.

I progovorivši rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj?

A andjeo odgovori i reče mi: To su četiri vetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gde stajaše.

Konji vrani što su u jednim, oni idu u severnu zemlju; a beli idu za njima, a šareni idu u zemlju južnu.

I jaki izašavši hteše da idu i prolaze zemlju; i reče: Idite prolazite zemlju. I stadoše prolaziti zemlju.

Tada me zovnu, i reče mi: Vidi, koji otidoše u zemlju severnu, umiriše duh moj u zemlji severnoj.

Potom mi dodje reč Gospodnja govoreći:

Uzmi od roblja, od Heldaja i od Tovije i od Jedaje, koji dodjoše iz vavilonske, pa dodji istog dana i udji u dom Josije, sina Sofonijinog.

Uzmi srebra i zlata, i načini vence, i metni na glavu Isusu, sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom.

I reci mu govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo čoveka, kome je ime Klica, koja će klijati s mesta svog i sagradiće crkvu Gospodnju.

Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladati na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svom, i savet mirni biće medju obema.

I venci neka budu Elemu i Toviji i Jedaji i Henu, sinu Sofonijinom za spomen u crkvi Gospodnjoj.

I koji su daleko doći, će i gradiće crkvu Gospodnju, i poznaćete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. I to će biti ako uzaslušate glas Gospoda Boga svog.

Potom četvrte godine cara Darija dodje reč Gospodnja Zahariji četvrtog dana devetog meseca, Hasleva,

Kad poslaše u dom Božji Sarasara i Regemeleha i ljude svoje da mole Gospoda,

I da govore sveštenicima, koji behu u domu Gospoda nad vojskama, i prorocima, i kažu: Hoćemo li plakati petog meseca odvajajući se, kako činismo već toliko godina?

I dodje mi reč Gospodnja Govoreći:

Kaži svemu narodu zemaljskom i sveštenicima, i reci: Kad postiste i tužiste petog i sedmog meseca za sedamdeset godina, eda li meni postiste?

A kad jedete i pijete, ne jedete li i ne pijete li sami?

Nisu li to reči koje je Gospod proglasio preko predjašnjih proroka, kad Jerusalim beše naseljen i miran i gradovi njegovi oko njega, i kad beše naseljen južni kraj i ravnica?

Dodje reč Gospodnja Zahariji govoreći:

Ovako govori Gospod nad vojskama: Sudite pravo i budite milostivi i žalostivi jedan drugom.

I ne činite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni siromahu, i ne mislite zlo jedan drugom u srcu svom.

Ali ne hteše slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju.

I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka predjašnjih; zato dodje velik gnev od Gospoda nad vojskama.

Zato kao što On vika, a oni ne slušaše, tako i oni vikaše a ja ih ne slušah, govori Gospod nad vojskama.

Nego ih razmetnuh vihorom po svim narodima, kojih ne poznavaše, i zemlja opuste iza njih da niko u nju ne dohodjaše niti se iz nje vraćaše, i obratiše milu zemlju u pustoš.

Opet dodje reč Gospoda nad vojskama govoreći:

Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Sion velikom revnošću, i velikim gnevom revnujem za nj.

Ovako veli Gospod: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati grad istiniti, i gora Gospoda nad vojskama sveta gora.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će sedeti starci i starice po ulicama jerusalimskim, svako sa štakom u ruci od velike starosti.

I ulice će gradske biti pune detića i devojaka, koje će se igrati po ulicama.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Ako je čudno u očima ostatku tog naroda u ovo vreme, eda li će biti čudno i u mojim očima? Govori Gospod nad vojskama.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja ću izbaviti svoj narod iz zemlje istočne i zemlje zapadne.

I dovešću ih, i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, istinom i pravdom.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva.

Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednog na drugog.

A sada neću biti kao pre ostatku tog naroda, govori Gospod nad vojskama.

Nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će radjati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u nasledstvo ostatku tog naroda.

I kao što bejaste uklin medju narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov, ne bojte se, neka vam se okrepe ruke.

Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši, Veli Gospod nad vojskama, i ne raskajah se,

Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinom; ne bojte se.

Ovo je šta treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim;

I ne mislite jedan drugom zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim, govori Gospod.

Potom, dodje mi reč Gospoda nad vojskama govoreći;

Ovako veli Gospod nad vojskama: Post četvrtog meseca, i post petog i post sedmog i post desetog obratiće se domu Judinom u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Još će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova;

Dolaziće stanovnici jednog u drugi govoreći. Hajdemo da se molimo Gospodu i da tražimo Gospoda nad vojskama; idem i ja.

Tako će doći mnogi narodi i silni narodi da traže Gospoda nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Gospodu.

Ovako veli Gospod nad vojskama: U to će vreme deset ljudi od svih jezika narodnih uhvatiti jednog Judejca za skut govoreći: Idemo s vama, jer čujemo da je Bog s vama.

Breme reči Gospodnje zemlji Adrahu i Damasku, gde će počinuti, jer je Gospodnje oko na ljudima i na svim plemenima Izrailjevim.

I Emat će zahvatiti, i Tir i Sidon, ako i jesu veoma mudri,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu.

Gle, Gospod će ga oterati i vrći će u more silu njegovu, i on će ognjem izgoreti.

Askalon će videti i uplašiće se, i Gaza će se vrlo uzmučiti, i Akaron, što ga osramoti nadanje njegovo, i poginuće car u Gazi; i Askalon se neće naseliti.

I u Azotu će sedeti tudjin, i ponos ću filistejski zatrti.

I ukloniću krv njihovu od usta njihovih, i gadove njihove iz zuba njihovih, i ko ostane biće i on Boga našeg i biće kao poglavar u Judi, a Akaron kao Jevusejac.

I postaviću logor kod doma svog suprot vojsci, suprot onima koji odlaze i dolaze, i nastojnik neće više prolaziti kroz njih, jer sada pogledah svojim očima.

Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom.

Jer ću istrebiti iz Jefrema kola i iz Jerusalima konje; i istrebiće se luk ubojiti; i On će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora i od reke do krajeva zemaljskih.

A ti, za krv zaveta tvog pustih sužnje tvoje iz jame, gde nema vode.

Vratite se ka gradu, sužnji, koji se nadate, još ti i danas javljam da ću ti platiti dvojinom.

Jer zapeh sebi Judu kao luk, i napunih Jefrema, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje, Javane, i učinih te da si kao mač junački.

I Gospod će se pokazati nad njima, i strela će Njegova izaći kao munja, i Gospod će Gospod zatrubiti u trubu i poći će s vihorima južnim.

Gospod nad vojskama zaklanjaće ih, i oni će jesti pogazivši iz praće, i piće podvikujući kao od vina, i biće puni kao čaša, kao uglovi od oltara.

I Gospod Bog njihov izbaviće ih u taj dan kao stado svog naroda, jer će se kamenje u vencu podignuti u zemlji njegovoj.

Jer koliko će biti dobro njegovo i kolika lepota njegova! Od žita će rasti momci, a od slatkog vina devojke.

Ištite od Gospoda dažda u vreme poznog dažda, Gospod će pustiti munje, i daće vam izobila dažda i svakome trave u polju.

Jer likovi govore ništavilo i vrači vide laž i govore zaludne sne, teše taštinom; zato otidoše kao stado, i ojadiše se, jer ne beše pastira.

Gnev se moj raspali na pastire, i pokarah jarce; jer Gospod nad vojskama obidje stado svoje, dom Judin, i učini da su mu kao konj okićen za boj.

Od Njega je ugao, od Njega kolje, od Njega luk ubojiti, od Njega izlazi i svaki nastojnik.

I oni će biti kao junaci, gaziće u boju kao blato po ulicama, i biće se, jer je Gospod s njima, i koji jašu na konjima osramotiće se.

I ukrepiću dom Judin, i dom ću Josifov spasti, i dovešću ih natrag, jer mi ih je žao, i biće kao da ih nisam odbacio, jer sam ja Gospod Bog njihov i uslišiću ih.

I oni od Jefrema biće kao junak, i srce će im biti celo kao od vina, i sinovi njihovi videće i veseliće se, i srce će im se radovati o Gospodu.

Zazviždaću im i sabraću ih, jer ću ih izbaviti, i oni će se umnožiti kao što su se bili umnožili.

I rasejaću ih medju narode da se u dalekim mestima opominju mene, i živeći sa sinovima svojim da se vrate.

I dovešću ih natrag iz zemlje misirske, i sabraću ih iz asirske, i dovešću ih u zemlju galadsku i na Livan; i neće im biti dosta mesta.

I od teskobe će preći preko mora, i razbiće vale u moru, i sve će dubine reci presahnuti, i oboriće se ponos asirski i palica će se misirska uzeti.

I ukrepiću ih Gospodom, i oni će hodati u ime Njegovo, govori Gospod.

Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka proždre kedre tvoje.

Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoše; ridajte, hrastovi vasanski, jer se poseče šuma ogradjena.

Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoši ponos jordanski.

Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,

Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali.

Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego ću, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni će potrti zemlju, a ja je neću izbaviti iz ruku njihovih.

I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevši dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.

I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se duša moja ljućaše na njih, i duša njihova mržaše na me.

I rekoh: Neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.

I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji učinih sa svim narodima.

I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da beše reč Gospodnja.

I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika.

I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.

Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedju Jude i Izrailja.

I Gospod mi reče: Uzmi jošte opravu bezumnog pastira.

Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće obilaziti one koji ginu, neće tražiti nejake, niti će lečiti ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilih, i papke će im kidati.

Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnim okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamneti.

Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu:

Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu.

I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj.

U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima.

Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim.

U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu.

I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih.

U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji medju njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao andjeo Gospodnji pred njima.

I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dodju na Jerusalim;

I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.

U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom.

I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanovog napose, i žene njihove napose;

Porodica doma Levijevog napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose;

Sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose.

U taj će dan biti otvoren izvor domu Davidovom i stanovnicima jerusalimskim za greh i za nečistotu.

I u taj ću dan, govori Gospod nad vojskama, istrebiti iz zemlje imena idolima da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniću iz zemlje.

I ako ko još usprorokuje, reći će mu otac njegov i mati njegova, koji ga rodiše: Nećeš biti živ, jer si govorio laž u ime Gospodnje. I otac će ga njegov i mati njegova, koji ga rodiše, probosti, što prorokova.

I u taj će se dan stideti proroci, svaki svoje utvare, kad bi prorokovao, i neće se ogrtati plaštem od kostreti da bi lagali.

Nego će svaki reći: Nisam prorok, ratar sam, jer me čovek najmi od mladosti moje.

I ako mu ko reče: Kakve su ti to rane na rukama? On će odgovoriti: Dopadoh ih u kući prijatelja svojih.

Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima.

I u svoj zemlji, govori Gospod, dva će se dela istrebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj;

I tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato, oni će prizvati ime moje, i ja ću im se odazvati i reći ću: To je moj narod; a oni će reći: Gospod je Bog naš.

Evo ide dan Gospodnji, i plen će se tvoj razdeliti usred tebe.

Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće opleniti i žene osramotiti i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrebiti iz grada.

Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj.

I noge će Njegove stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sever a polovina na jug.

I bežaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bežaćete kao što bežaste od trusa u vreme Ozije, cara Judinog; i doći će Gospod Bog moj, i svi će sveti biti s tobom.

I u taj dan neće biti videlo svetlo i mračno;

Nego će biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost.

I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru a pola k zapadnom moru, i biće i leti i zimi.

I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime Njegovo jedno.

I sva će se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji će se podignuti i naseliti na svom mestu od vrata Venijaminovih do mesta gde su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do teska carevog.

I oni će nastavati u njemu, i neće više biti prokletstva, i Jerusalim će stajati bez straha.

A ovo će biti zlo kojim će Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo će svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oči će svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik će svakom posahnuti u ustima.

I u to će vreme biti velika smetnja medju njima od Gospoda, i hvataće jedan drugog za ruku, i ruka će se jednog podignuti na ruku drugog.

A i Juda će vojevati na Jerusalim, i blago svih naroda unaokolo sabraće se, zlato i srebro i odelo vrlo mnogo.

I zlo kao to zlo snaći će konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom logoru.

I ko god ostane od svih naroda koji dodju na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.

I ako koje od plemena zemaljskih ne bi došlo u Jerusalim da se pokloni caru Gospodu nad vojskama, na njih neće biti dažda;

I ako se pleme misirsko ne bi podiglo i došlo, na koje ne daždi, biće isto zlo kojim će Gospod udariti narode koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

Takav će biti greh Misircima i greh svim narodima koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

U taj će dan biti na zvoncima konjskim: Svetinja Gospodu; i lonci će u domu Gospodnjem biti kao zdele pred oltarom;

I svi će lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Gospodu nad vojskama, i svi koji hoće da prinesu žrtvu dolazeći uzimaće ih i kuvati u njima; i u taj dan neće više biti Hananejca u domu Gospoda nad vojskama.