Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila reč Gospodnja, koju reče na usta Jeremijina, podiže Gospod duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govoreći:

Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji.

Ko je izmedju vas od svega naroda Njegovog? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjevog, Boga koji je u Jerusalimu.

A ko bi ostao u kome god mestu gde se bavi, neka ga ljudi onog mesta potpomognu srebrom i zlatom i imanjem i stokom osim dragovoljnog priloga na dom Božji u Jerusalimu.

Tada ustaše glavari porodica otačkih od Jude i Venijamina, i sveštenici i Leviti i svi kojima Bog podiže duh da idu da zidaju dom Gospodnji u Jerusalimu.

I potpomogoše ih svi koji behu oko njih sudovima srebrnim i zlatnim, imanjem i stokom i stvarima skupocenim osim svega što dragovoljno priložiše.

I car Kir izdade sudove doma Gospodnjeg koje beše odneo iz Jerusalima car Navuhodonosor i metnuo u dom svojih bogova;

A izdade ih Kir, car persijski, preko Mitridata rizničara, koji ih izbroja Sasavasaru, knezu judejskom.

A ovo im je broj: zdela zlatnih trideset, zdela srebrnih hiljada, noževa dvadeset i devet,

Čaša zlatnih trideset, drugih čaša srebrnih četiri stotine i deset, drugih sudova hiljadu;

Svega sudova zlatnih i srebrnih pet hiljada i četiri stotine; sve to ponese Sasavasar kad se vrati iz Vavilona u Jerusalim.

A ovo su ljudi one zemlje što podjoše iz ropstva od onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor car vavilonski u Vavilon, i vratiše se u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad:

Koji dodjoše sa Zorovaveljem, s Isusom, Nemijom, Serajom, Relajom, Mardohejem, Vilsanom, Misparom, Vigvajem, Reumom i Vanom; na broj beše ljudi naroda Izrailjevog:

Sinova Farosovih dve hiljade, sto i sedamdeset i dva;

Sinova Sefatijinih trista i sedamdeset i dva;

Sinova Arahovih sedam stotina i sedamdeset i pet;

Sinova Fat-Moavovih, od sinova Isusovih i Joavovih, dve hiljade osam stotina i dvanaest;

Sinova Elamovih hiljada i dvesta i pedeset i četiri;

Sinova Zatujevih devet stotina i četrdeset i pet;

Sinova Zahajevih sedam stotina i šezdeset;

Sinova Vanijevih šest stotina i četrdeset i dva;

Sinova Vivajevih šest stotina i dvadeset i tri;

Sinova Azgadovih hiljada i dvesta i dvadeset i dva;

Sinova Adonikamovih šest stotina i šezdeset i šest;

Sinova Vigvajevih dve hiljade pedeset i šest;

Sinova Adinovih četiri stotine i pedeset i četiri;

Sinova Atirovih od Jezekije Dvadeset i osam;

Sinova Visajevih trista i dvadeset i tri;

Sinova Jorinih sto i dvanaest;

Sinova Asumovih dvesta i dvadeset i tri;

Sinova Givarovih dvadeset i pet;

Sinova vitlejemskih sto i dvadeset i tri;

Ljudi iz Netofata pedeset i šest;

Ljudi iz Anatota Sto i dvadeset i osam;

Sinova azmavetskih četrdeset i dva;

Sinova kirijat-jarimskih, hefirskih i virotskih sedam stotina i četrdeset i tri;

Sinova ramskih i gavajskih šest stotina i dvadeset i jedan;

Ljudi iz Mihmasa sto i dvadeset i dva;

Ljudi iz Vetilja i Gaja dvesta i dvadeset i tri;

Sinova nevonskih pedeset i dva;

Sinova Magvisovih sto i pedeset i šest;

Sinova Elama drugog hiljada i dvesta i pedeset i četiri;

Sinova Harimovih trista i dvadeset;

Sinova lodskih, adidskih i ononskih sedam stotina i dvadeset i pet;

Sinova jerihonskih trista i četrdeset i pet;

Sinova senajskih tri hiljade i šest stotina i trideset;

Sveštenika: sinova Jedanijih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri;

Sinova Imirovih hiljada i pedeset i dva;

Sinova Pashorovih hiljada i dvesta i četrdeset i sedam;

Sinova Harimovih hiljada i sedamnaest;

Levita: sinova Isusovih i Kadmilovih izmedju sinova Odujinih sedamdeset i četiri;

Pevača: sinova Asafovih sto i dvadeset i osam;

Sinova vratarskih: sinova Salumovih, sinova Atirovih, sinova Talmonovih, sinova Akuvovih, sinova Atitinih, sinova Sovajevih, svega sto i trideset i devet;

Netineja: sinova Sišinih, sinova Asufinih, sinova Tavaotovih,

Sinova Kirosovih, sinova Sijajinih, sinova Fadonovih,

Sinova Levaninih, sinova Agavinih, sinova Akuvovih,

Sinova Agavovih, sinova Samlajevih, sinova Ananovih,

Sinova Gidilovih, sinova Garovih, sinova Reajinih,

Sinova Resinovih, sinova Nekodinih, sinova Gazamovih,

Sinova Uzinih, sinova Fasejinih, sinova Visajevih,

Sinova Aseninih, sinova Meunimovih, sinova Nefusimovih,

Sinova Vakvukovih, sinova Akufinih, sinova Arurovih,

Sinova Vaslitovih, sinova Meidinih, sinova Arsinih,

Sinova Varkosovih, sinova Sisarinih, sinova Taminih,

Sinova Nesijinih, sinova Atifinih,

Sinova sluga Solomunovih: sinova Sotajevih, sinova Soferetovih, sinova Feridinih,

Sinova Jalinih, sinova Darkonovih, sinova Gidilovih,

Sinova Sefatijinih, sinova Atilovih, sinova Fohereta od Sevojima, sinova Amonovih,

Svega Netineja i sinova sluga Solomunovih trista i devedeset i dva.

I ovi podjoše iz Tel-Meleha i Tel-Arise, Heruv, Adan i Imir, ali ne mogoše pokazati otački dom svoj i seme svoje, eda li su od Izrailja,

I sinovi Delajini, sinovi Tovijini, sinovi Nekodini, njih šest stotina i pedeset i dva;

I od sinova svešteničkih: sinovi Avajini, sinovi Akosovi, sinovi Varzelaja, koji se oženi jednom izmedju kćeri Varzelaja Galadjanina, te se prozva njihovim imenom.

Oni tražiše po knjigama da bi pokazali rod svoj, ali se ne nadjoše, zato biše odlučeni od sveštenstva.

I zapreti im Tirsata da ne jedu od svetinje nad svetinjama dokle ne nastane sveštenik s Urimom i Tumimom.

Svega zbora skupa beše četrdeset i dve hiljade i tri stotine i šezdeset,

Osim sluga njihovih i sluškinja njihovih, kojih beše sedam hiljada i tri stotine i trideset i sedam, a medju njima beše dvesta pevača i pevačica.

Imahu sedam stotina i trideset šest konja, dvesta i četrdeset i pet masaka,

Četiri stotine i trideset i pet kamila, šest hiljada i sedam stotina i dvadeset magaraca.

I neki izmedju domova otačkih došavši k domu Gospodnjem i Jerusalimu priložiše dragovoljno da se gradi dom Božji na svom mestu.

Po mogućstvu svom dadoše u riznicu za posao: zlata šezdeset i jednu hiljadu drama, srebra pet hiljada mina, i haljina svešteničkih stotinu.

I tako se naseliše sveštenici i Leviti i neki iz naroda i pevači i vratari i Netineji u gradovima svojim, i sav Izrailj u svojim gradovima.

A kad dodje sedmi mesec i sinovi Izrailjevi behu u svojim gradovima, sabra se narod jednodušno u Jerusalim.

Tada usta Isus, sin Josedekov s braćom svojom sveštenicima i Zorovavelj sin Salatilov s braćom svojom, i izgradiše oltar Boga Izrailjevog da prinose na njemu žrtve paljenice kako piše u zakonu Mojsija čoveka Božijeg.

I podigoše oltar na mestu njegovom, ako i behu u strahu od naroda zemaljskih; i prinosiše na njemu žrtve paljenice Gospodu, žrtve paljenice jutrom i večerom;

I praznovaše praznik senica, kako je pisano, prinoseći žrtve paljenice svaki dan na broj kako je uredjeno za svaki dan.

A potom prinosiše žrtvu paljenicu svagdašnju, i na mladine i na sve praznike Gospodnje osvećene i od svakog koji dragovoljno prinošaše prinos Gospodu.

Od prvog dana meseca sedmog počeše prinositi žrtve paljenice Gospodu, a dom Gospodnji još ne beše osnovan.

I dadoše novce kamenarima i drvodeljama, i hranu i piće i ulje Sidonjanima i Tircima da dovoze drva kedrova s Livana u more jopsko, kako im beše pustio Kir, car persijski.

I druge godine po povratku njihovom k domu Božijem u Jerusalim, drugog meseca, počeše Zorovavelj sin Salatilov i Isus sin Josedekov i ostala braća njihova, sveštenici i Leviti, i svi koji dodjoše iz ropstva u Jerusalim i postaviše Levite od dvadeset godina i više da nastoje nad poslom oko doma Gospodnjeg.

I bi postavljen Isus i sinovi njegovi i braća njegova, i Kadmilo i sinovi njegovi, sinovi Judini, zajedno da nastoje nad poslenicima u domu Božijem, i sinovi Inadadovi i njihovi sinovi i braća njihova Leviti.

I kad zidari polagahu temelj crkvi Gospodnjoj, postaviše sveštenike obučene s trubama i Levite sinove Asafove s kimvalima da hvale Gospoda po uredbi Davida cara Izrailjevog.

I pevahu naizmence hvaleći i slaveći Gospoda: Jer je do veka milost Njegova nad Izrailjem. I sav narod podvikivaše glasno hvaleći Gospoda što se osnivaše dom Gospodnji.

A mnogi od sveštenika i Levita i glavara domova otačkih, starci koji behu videli predjašnji dom, plakahu glasno gledajući ovaj dom koji se osnivaše, a mnogi opet podvikivahu od radosti,

Te narod ne mogaše razaznati viku radosnu od vike plačne u narodu, jer narod podvikivaše glasno, i vika se čujaše daleko.

A kad čuše neprijatelji Judini i Venijaminovi da oni koji se vratiše iz ropstva zidaju crkvu Gospodu Bogu Izrailjevom,

Dodjoše k Zorovavelju i ka glavarima domova otačkih, i rekoše im: Da i mi zidamo s vama, jer ćemo kao i vi tražiti Boga vašeg, i Njemu prinosimo žrtve od vremena Esaradona, cara asirskog, koji nas je doveo ovamo.

A Zorovavelj i Isus i ostali glavari domova otačkih u Izrailju rekoše im: Ne možete vi s nama zidati dom Bogu našem, nego ćemo mi sami zidati Gospodu Bogu Izrailjevom, kako nam je zapovedio Kir, car persijski.

Tada narod zemaljski dosadjivaše narodu Judinom i smetaše ih u zidanju;

I naimahu savetnike suprot njima da rasipaju nameru njihovu svega vremena Kira, cara persijskog, do vlade Darija, cara persijskog.

A kad se zacari Asvir, u početku njegovog carovanja napisaše tužbu na stanovnike judejske i jerusalimske.

I za vremena Artakserksovog pisa Vislam, Mitredat, Taveilo i ostali drugovi njegovi Artakserksu caru persijskom; a knjiga beše pisana sirskim pismom i sirskim jezikom.

Reum starešina u veću i Simsaj pisar napisaše jednu knjigu protiv Jerusalima caru Artakserksu ovako:

Reum starešina u veću i Simsaj pisar i ostali drugovi njihovi, Dinjani, Afarsašani, Tarfaljani, Afaršani, Arhevljani, Vavilonjani, Susanašani, Deavljani, Elamljani,

I ostali narod koji preseli veliki i slavni Asenafar i naseli po gradovima samarijskim, i ostali s ove strane reke, tada i tada.

Ovo je prepis od knjige koju mu poslaše: Caru Artakserksu. Sluge tvoje, ljudi s ove strane reke, tada i tada.

Da je na znanje caru da Judejci koji podjoše od tebe k nama, dodjoše u Jerusalim, i grad odmetnički i opaki zidaju, zidove opravljaju i iz temelja podižu.

Nego da je na znanje caru: ako se ovaj grad sazida i zidovi oprave, oni neće davati danka ni poreze ni carine, te će biti šteta riznici carskoj.

Što dakle platu od dvora primamo, te nam ne priliči da gledamo štetu carevu, toga radi šaljemo i javljamo caru,

Da se potraži u knjizi dnevnika otaca tvojih, pa ćeš naći u knjizi dnevnika i doznati da je ovaj grad odmetnički i da je na štetu carevima i zemljama i da su se u njemu dizale bune od davnina, te zato bi raskopan ovaj grad.

Dajemo na znanje caru: ako se ovaj grad sazida i zidovi se njegovi oprave, onda ovaj deo preko reke neće više biti tvoj.

Tada car posla odgovor Reumu, starešini u veću i Simsaju pisaru i ostalim drugovima njihovim koji sedjahu u Samariji i ostalim s one strane reke: Pozdravlje, tada i tada.

Knjiga koju nam poslaste razgovetno bi pročitana preda mnom.

I zapovedih te potražiše i nadjoše da je taj grad od davnina ustajao na careve i da su u njemu bivali odmeti i bune,

I da su silni carevi bivali u Jerusalimu, koji vladahu svim što je preko reke, i davahu im se danci i poreze i carine.

Zato naredite da se zabrani onim ljudima da se onaj grad ne zida dokle ja ne zapovedim.

I pazite da ne pogrešite u tom. Jer zašto bi zlo raslo na štetu carevima?

A kad se prepis od knjige cara Artakserksa pročita pred Reumom i Simsajem pisarem i pred drugovima njihovim, oni brže otidoše u Jerusalim k Judejcima, te im zabraniše oružanom silom.

Tada stade posao oko doma Božijeg u Jerusalimu, i staja do druge godine carovanja Darija, cara persijskog.

Tada Agej prorok i Zaharija, sin Idov, prorok prorokovahu Judejcima koji behu u Judeji i u Jerusalimu u ime Boga Izrailjevog.

I usta Zorovavelj, sin Salatilov i Isus sin Josedekov, i počeše opet zidati dom Božji u Jerusalimu, i behu s njima proroci Božji pomažući im.

U to vreme dodje k njima Tatnaj upravitelj s ove strane reke, i Setar-Vosnaj i drugovi njihovi, i rekoše im ovako: Ko vam je dao vlast da zidate tu kuću i da opravljate te zidove?

Tada im odgovorismo imenujući ljude koji gradjahu tu gradjevinu.

Ali beše oko Božje na starešinama judejskim, te im ne zabraniše dokle ne otide stvar do Darija i donesu odgovor o tom.

A ovo je prepis od knjige koji posla caru Dariju Tantaj, upravitelj s ove strane reke i Setar-Vosnaj s drugovima svojim Afarsašanima koji behu s ove strane reke.

Poslaše mu knjigu, a u njoj beše napisano ovako: Dariju caru svako dobro.

Da je na znanje caru da dodjosmo u judejsku zemlju k domu Boga velikog, koji zidaju od velikog kamena, i drvlje meću u zidove, i posao se brzo radi i napreduje u rukama njihovim.

I zapitasmo tamošnje starešine rekavši im: Ko vam je dao vlast da zidate taj dom i da opravljate te zidove?

Pa ih i za imena njihova zapitasmo da bismo ti javili, i zapisasmo imena onih koji su glavari medju njima.

A oni nam odgovoriše ovako govoreći: Mi smo sluge Boga nebeskog i zemaljskog, i zidamo dom koji je bio sazidan pre mnogo vremena, koji je zidao i podigao veliki car Izrailjev.

Ali kad oci naši razgneviše Boga nebeskog, dade ih u ruke Navuhodonosoru, caru vavilonskom Haldejcu, koji raskopa ovaj dom, a narod preseli u Vavilon.

Ali prve godine Kira, cara vavilonskog, car Kir zapovedi da se sazida ovaj dom Božji.

Još i sudove doma Božijeg zlatne i srebrne koje nam Navuhodonosor beše uzeo iz crkve jerusalimske i odneo u crkvu vavilonsku, iznese ih car Kir iz crkve vavilonske, i biše dani po imenu Sasavasaru, kog postavi upraviteljem,

I reče mu: Uzmi ove sudove pa idi i odnesi ih u crkvu koja je u Jerusalimu, i dom Božji neka se sazida na svom mestu.

Onda taj Sasavasar dodje i postavi temelj domu Božijem u Jerusalimu; i od tog vremena dosad zida se i još nije dovršen.

Ako je dakle ugodno caru, neka se potraži u riznici carskoj u Vavilonu je li car Kir zapovedio da se sazida ovaj dom Božji u Jerusalimu, i volju svoju o tom neka nam car pošalje.

Tada car Darije zapovedi te tražiše u knjižici gde se ostavljaše blago u Vavilonu.

I nadjoše u Ahmeti u dvoru carskom u zemlji midskoj knjigu u kojoj beše zapisan ovaj spomen.

Prve godine cara Kira zapovedi car Kir: Dom Božji u Jerusalimu da se sazida da bude mesto gde će se prinositi žrtve, i temelji da mu se izidaju, da bude visok šezdeset lakata i širok šezdeset lakata.

Tri reda da budu od kamenja velikog i jedan red od drveta novog, a trošak da se daje iz carskog doma.

I sudovi doma Božijeg zlatni i srebrni što Navuhodonosor beše uzeo iz crkve jerusalimske i doneo u Vavilon, da se vrate i opet odnesu u crkvu jerusalimsku na svoje mesto i da se ostave u domu Božijem.

Zato Tatnaju upravitelju s one strane reke, Setar-Vosnaju s drugovima svojim Afarsašanima koji ste s one strane reke, uklonite se odatle.

Ostavite neka se gradi taj dom Božji, upravitelj judejski i starešine njihove neka zidaju taj dom Božji na mestu njegovom.

Još zapovedam šta ćete činiti starešinama judejskim da bi se sazidao taj dom Božji; od blaga carskog, od dohodaka s one strane reke, da se daje bez oklevanja trošak onim ljudima da se ne zaustavljaju.

I šta treba, bilo junaca ili ovnova ili jaganjaca za žrtve paljenice Bogu nebeskom, ili pšenice, soli, vina i ulja, kako kažu sveštenici jerusalimski, da im se daje svaki dan bez odgadjanja,

Da prinose mirisne žrtve Bogu nebeskom i da se mole za život carev i sinova njegovih.

Još zapovedam: Ko bi učinio drugačije, iz njegove kuće da se uzme brvno i pobode, i on na njemu da se pogubi, i njegova kuća da bude bunjište za to.

I Bog koji je onde nastanio ime svoje, da obori svakog cara i svaki narod koji bi digao ruku da promeni ovo i raskopa taj dom Božji u Jerusalimu. Ja Darije zapovedam ovo, odmah da se izvrši.

Tada Tatnaj upravitelj s one strane reke, Setar-Vosnaj i drugovi njihovi učiniše odmah kako zapovedi Darije.

I starešine judejske zidaše i napredovaše po proroštvu Ageja proroka i Zaharije sina Idovog, zidaše i dovršiše po zapovesti Boga Izrailjevog i po zapovesti Kira i Darija i Artakserksa, cara persijskog.

I svrši se taj dom do trećeg dana meseca Adara šeste godine carovanja cara Darija.

I sinovi Izrailjevi, sveštenici i Leviti i ostali izmedju onih koji se vratiše iz ropstva posvetiše taj dom Božji radujući se.

I prinesoše na posvećenje tog doma Božijeg sto junaca, dvesta ovnova, četiri stotine jaganjaca i dvanaest jaraca na žrtvu za greh za svega Izrailja prema broju plemena Izrailjevih.

I postaviše sveštenike po redovima njihovim i Levite po redovima njihovim da služe Bogu u Jerusalimu kako je napisano u knjizi Mojsijevoj.

Potom slaviše koji se vratiše iz ropstva pashu četrnaestog dana prvog meseca.

Jer se očistiše i sveštenici i Leviti, te behu svi čisti, i klaše pashu za sve koji se vratiše iz ropstva i za braću svoju sveštenike i za sebe same.

I jedoše sinovi Izrailjevi koji se vratiše iz ropstva i svi koji se od nečistote naroda zemaljskih odvojiše k njima da traže Gospoda Boga Izrailjevog.

I praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana veseleći se; jer ih razveseli Gospod i obrati srce cara asirskog k njima da ukrepi ruke njihove u poslu oko doma Boga, Boga Izrailjevog.

A posle ovih stvari za carovanja Artakserksa, cara persijskog, Jezdra, sin Seraje sina Azarije, sina Helkije,

Sina Saluma, sina Sadoka, sina Ahitova,

Sina Amarije, sina Azarije, sina Merajota,

Sina Zeraje, sina Ozije, sina Vukija,

Sina Avuzije, sina Finesa, sina Eleazara, sina Arona poglavara svešteničkog,

Taj Jezdra vrati se iz vavilonske, a beše književnik vešt zakonu Mojsijevom, koji dade Gospod Bog Izrailjev, i car mu dade sve što zaiska, jer ruka Gospoda Boga njegovog beše nad njim,

I vratiše se u Jerusalim neki sinovi Izrailjevi i sveštenici i Leviti i pevači i vratari i Netineji sedme godine cara Artakserksa.

A dodje u Jerusalim petog meseca sedme godine tog cara.

Jer prvog dana prvog meseca podje iz vavilonske, a prvog dana petog meseca dodje u Jerusalim, jer dobra ruka Boga njegovog beše nad njim.

Jer Jezdra beše upravio srce svoje da istražuje zakon Gospodnji i da ga izvršuje i da uči Izrailja uredbama i zakonima.

A ovo je prepis od knjige koju dade car Artakserkso Jezdri svešteniku književniku veštom stvarima što je zapovedio Gospod i uredbama Njegovim u Izrailju:

Artakserkso car nad carevima Jezdri svešteniku, književniku veštom u zakonu Boga nebeskog, svako dobro; tada i tada.

Ja zapovedam: Ko god u mom carstvu od naroda Izrailjevog i od sveštenika njegovih i Levita hoće od svoje volje da ide s tobom u Jerusalim, nek ide.

Jer se šalješ od cara i od sedam savetnika njegovih da nadgledaš Judeju i Jerusalim po zakonu Boga svog koji ti je u rukama,

I da odneseš srebro i zlato što car i savetnici njegovi dragovoljno prinose Bogu Izrailjevom, kome je stan u Jerusalimu,

I sve srebro i zlato što nakupiš u svojoj zemlji vavilonskoj s dragovoljnim prilozima koje narod i sveštenici dragovoljno prilože na dom Boga svog u Jerusalimu.

Pa odmah za te novce kupi junce i ovnove i jaganjce s darovima njihovim i nalivima njihovim, i prinesi ih na oltaru doma Boga našeg u Jerusalimu.

I šta se tebi i braći tvojoj svidi učiniti s ostalim srebrom i zlatom, učinite po volji Boga svog.

I sudovi koji su ti dati za službu u domu Boga tvog, ostavi pred Bogom u Jerusalimu.

I šta bi još trebalo domu Boga tvog, te bi valjalo dati, podaj iz carske riznice.

I još zapovedam ja, car Artakserkso svim rizničarima s one strane reke, da šta god zaište od vas Jezdra sveštenik, književnik vešti zakonu Boga nebeskog, odmah da se učini,

Do sto talanata srebra i do sto kora pšenice i do sto vata vina i do sto vata ulja, a soli bez mere,

Šta god zapovedi Bog nebeski, odmah da se učini za dom Boga nebeskog, da ne dodje gnev na carstvo, na cara i na sinove njegove.

I još vam javljamo da se ni od jednog izmedju sveštenika i Levita i pevača i vratara i Netineja i drugih sluga tog doma Božijeg ne sme uzimati danak ni porez ni carina.

A ti, Jezdra, po mudrosti Boga svog koja ti je data postavi upravitelje i sudije da sude svemu narodu što je s one strane reke izmedju svih koji znaju zakon Boga tvog, i ko ne zna, učite ga.

A ko ne bi izvršavao zakon Boga tvog i zakon carev, odmah da mu se sudi, bilo da se pogubi ili da se progna ili da se oglobi ili da se baci u tamnicu.

Blagosloven da je Gospod Bog otaca naših, koji dade to caru u srce da ukrasi dom Gospodnji u Jerusalimu,

I dade mi, te nadjoh milost pred carem i savetnicima njegovim i pred svim silnim knezovima carevim. I ja se oslobodih, jer ruka Gospoda Boga mog beše nada mnom, i skupih glavare iz Izrailja da idu sa mnom.

A ovo su glavari domova otačkih i pleme onih što podjoše sa mnom iz Vavilona za vlade cara Artakserksa:

Od sinova Finesovih Girsom; od sinova Itamarovih Danilo; od sinova Davidovih Hatus;

Od sinova Sehanije, koji beše od sinova Farosovih, Zaharija i s njim na broj muškinja sto i pedeset;

Od sinova Fat-Moavovih Elioinaj sin Zerajin i s njim muškinja dvesta;

Od sinova Sehanijinih sin Jasilov i s njim muškinja tri stotine;

I od sinova Adinovih Eved sin Jonatanov i s njim muškinja pedeset;

I od sinova Elamovih Isaija sin Atalijin i s njim muškinja sedamdeset;

I od sinova Sevatijinih Zevadija sin Mihailov i s njim muškinja osamdeset;

Od sinova Joavovih Ovadija sin Jehilov i s njim muškinja dvesta i osamdeset;

I od sinova Selomitovih sin Josifijin i s njim muškinja sto i šezdeset;

I od sinova Vivajevih Zaharija sin Vivajev i s njim muškinja dvadeset i osam;

I od sinova Azgadovih Joanan sin Akatanov i s njim muškinja sto i deset;

I od sinova Adonikamovih poslednjih po imenu Elifelet, Jeilo i Semaja i s njima muškinja šezdeset;

I od sinova Vigvajevih Gutaj i Zavud i s njima muškinja sedamdeset.

I sabra ih kod reke koja teče u Avu, i onde stajasmo u logoru tri dana; posle pregledah narod i sveštenike ali ne nadjoh onde ni jednog od sinova Levijevih.

Zato poslah Elijezera, Arila, Semaju i Elnatana i Jariva i Elnatana i Natana i Zahariju i Mesulama i glavare, i Jojariva i Elanatana učitelje,

I opravi ih k Idu poglavaru u mestu Kasifiji, i nauči ih šta će govoriti Idu i braći njegovoj Netinejima u mestu Kasifiji da bi nam doveli sluge za dom Boga našeg.

I dovedoše nam, jer dobra ruka Božija beše nad nama, čoveka razumnog izmedju sinova Malija sina Levija sina Izrailjevog, Sereviju sa sinovima njegovim i braćom njegovom, njih osamnaest;

I Asaviju i s njim Isaiju od sinova Merarijevih, s braćom njegovom i njihovim sinovima, njih dvadeset,

I od Netineja, koje odredi David i knezovi da služe Levitima, dvesta i dvadeset Netineja, koji svi biše imenovani poimence.

Tada oglasih onde na reci Avi post, da bismo se ponizili pred Bogom svojim i izmolili u Njega srećan put sebi i deci svojoj i svemu blagu svom.

Jer me beše stid iskati od cara vojske i konjika da nas brane od neprijatelja putem, jer bejasmo rekli caru govoreći: Ruka je Boga našeg na dobro nad svima koji Ga traže, i jačina je Njegova i gnev na sve koji Ga ostavljaju.

Tako postismo i molismo Boga svog za to, i umolismo Ga.

Tada odvojih izmedju glavara svešteničkih dvanaest, Sereviju, Asaviju i s njima desetoricu braće njihove.

I izmerih im srebro i zlato i sudove, priloge domu Boga našeg što priloži car i savetnici njegovi i knezovi njegovi i sav narod Izrailjev koji se nadje;

Izmerih im u ruke šest stotina i pedeset talanata srebra, i sudova srebrnih sto talanata i sto talanata zlata,

I dvadeset čaša zlatnih od hiljadu drama, i dva suda od bronze dobre i skupocene kao zlato.

I rekoh im: Vi ste sveti Gospodu i ovi su sudovi sveti, i ovo srebro i zlato dragovoljan je prilog Gospodu Bogu otaca vaših.

Pazite i čuvajte dokle ne izmerite pred glavarima svešteničkim i Levitima i glavarima otačkih domova Izrailjevih u Jerusalimu u kletima doma Gospodnjeg.

I tako primiše sveštenici i Leviti izmereno srebro i zlato i sudove da odnesu u Jerusalim, u dom Boga našeg.

I podjosmo od reke Ave dvanaestog dana prvog meseca da idemo u Jerusalim, i ruka Boga našeg beše nad nama i izbavi nas iz ruku neprijateljskih i zasedačkih na putu.

I dodjosmo u Jerusalim i stajasmo onde tri dana.

A četvrti dan izmeri se srebro i zlato i sudovi u domu Boga našeg u ruke Merimotu, sinu Urijinom svešteniku, s kojim beše Eleazar sin Finesov, i s njima Jozavad sin Isusov i Noadija sin Venujev, Leviti.

Sve na broj i na meru, i mera bi zapisana od svega u isto vreme.

I koji biše u ropstvu pa se vratiše iz ropstva prinesoše na žrtvu paljenicu Bogu Izrailjevom dvanaest junaca za svega Izrailja, devedeset i šest ovnova, sedamdeset i sedam jaganjaca, dvanaest jaraca za greh, sve to na žrtvu paljenicu Gospodu.

I predaše zapovesti careve namesnicima carevim i knezovima s ove strane reke i oni potpomogoše narod i dom Božji.

A kad se to svrši, pristupiše k meni knezovi govoreći: Narod Izrailjev i sveštenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.

Jer uzeše kćeri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomeša sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka sveštenička i glavarska beše prva u tom prestupu.

I kad čuh to, razdreh haljinu svoju i plašt svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tužan.

I skupiše se k meni svi koji se bojahu reči Boga Izrailjevog za prestup onih koji dodjoše iz ropstva, a ja sedjah tužan do večernje žrtve.

A o večernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,

I rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oči svoje k Tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba.

Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi naši i sveštenici naši u ruke carevima zemaljskim pod mač, u ropstvo, u grabež i u sramotu, kao što se vidi danas.

A sada začas dodje nam milost od Gospoda Boga našeg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oči naše Bog naš i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.

Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te nadjosmo milost pred carevima persijskim davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.

Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,

Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreći: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je nečista od nečistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napuniše od kraja do kraja u nečistoti svojoj.

I zato kćeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kćeri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne tražite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.

I posle svega što dodje na nas za zla dela naša i za veliku krivicu našu, jer si nas, Bože naš, pokarao manje nego što gresi naši zaslužuju, i dao si nam ostatak ovakav,

Eda li ćemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?

Gospode Bože Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao što sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne može stajati pred Tobom za to.

A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma.

Tada progovori Sehanija, sin Jehilov od sinova Elamovih i reče Jezdri: Mi smo sagrešili Bogu svom što uzesmo žene tudjinke iz naroda zemaljskih; ali još ima nadanja Izrailju za to.

Da učinimo zavet Bogu svom, da otpustimo sve žene i porod njihov po volji Gospodnjoj i onih koji se boje zapovesti Boga našeg, i po zakonu neka bude.

Ustani, jer je ovo tvoj posao; a mi ćemo biti uza te, budi slobodan i radi.

Tada usta Jezdra, i zakle glavare svešteničke i Levite i svega Izrailja da učine tako. I zakleše se.

Potom usta Jezdra ispred doma Božijeg, i otide u klet Joanana sina Elijasivovog; i ušavši ne jede hleba niti vode pi, jer tužaše radi prestupa onih koji biše u ropstvu.

Potom oglasiše po Judeji i Jerusalimu svim koji se vratiše iz ropstva, da se skupe u Jerusalim,

A ko ne bi došao za tri dana po dogovoru knezovskom i starešinskom, da se sve imanje njegovo razaspe, a sam da se odluči od zbora onih koji se vratiše iz ropstva.

Tako se skupiše svi ljudi od Jude i Venijamina u Jerusalim za tri dana, meseca devetog. I sedjaše sav narod na ulici pred domom Božjim drhćući radi te stvari i od dažda.

Tada ustavši Jezdra sveštenik reče im: Vi sagrešiste što se oženiste tudjinkama, te umnožiste krivicu Izrailjevu.

Zato sada ispovedite se Gospodu Bogu otaca svojih, i učinite volju Njegovu, i odvojte se od naroda zemaljskih i žena tudjinaka.

I sav zbor odgovori i reče glasno: Kako nam kaza učinićemo.

Ali naroda ima mnogo i ide dažd, ne može se stajati napolju, a taj posao nije za jedan dan ni za dva, jer nas ima mnogo koji sagrešismo u tom.

Da se odrede knezovi naši iz svega zbora, pa koji su god u gradovima našim oženjeni tudjinkama neka dolaze u odredjeno vreme i s njima starešine svakog grada i sudije dokle ne odvratimo žestoki gnev Boga svog za tu stvar.

I odredjen bi na to Jonatan, sin Asailov i Jazija sin Tekujev; a Mesulam i Savetaj Leviti pomagaše im.

I učiniše tako koji se vratiše iz ropstva. I odvojiše se Jezdra sveštenik i glavari domova otačkih po domovima otaca svojih, svi poimence, i sedoše prvog dana desetog meseca da izvidjaju stvar.

I do prvog dana prvog meseca svršiše sa svima onima koji se behu oženili tudjinkama.

A nadjoše se izmedju sinova svešteničkih oženjeni tudjinkama izmedju sinova Isusa, sina Josedekovog i braće njegove: Masija i Elijezer i Jariv i Gedalija;

I dadoše ruke da će pustiti žene svoje; i koji behu zgrešili prinesoše po jednog ovna za krivicu svoju;

I od sinova Imirovih Ananije i Zevadija;

I od sinova Harimovih Masija i Ilija i Semaja i Jehilo i Ozija,

I od sinova Pashorovih Elionaj, Masija, Ismailo, Natanailo, Jozavad i Elasa,

I od Levita Jozavad i Simej i Kelaja, to je Kelita, i Petaja i Juda i Elijezer;

I od pevača Elijasiv; i od vratara Salum i Telem i Urija;

A od Izrailja, od sinova Farosovih Ramija i Jezija i Malhije i Mijamin i Eleazar i Malhija i Venaja;

I od sinova Elamovih: Matanija, Zaharija i Jehilo i Avdija i Jeremot i Ilija;

I od sinova Zatovih Elioinaj, Elijasiv, Matanija i Jerimot i Zavad i Aziza;

I od sinova Vivajevih Joanan, Ananija, Zavaj, Atlaj,

I od sinova Vanijevih Mesulam, Maluh i Adaja, Jasuv i Seal i Ramot;

I od sinova Fat-Moavovih Avna i Helal, Venaja, Masija, Matanija, Veseleilo i Vinuj i Manasija;

I od sinova Harimovih Elijezer, Jesija, Malhija, Semaja, Simeon,

Venijamin, Maluh, Semarija;

Od sinova Asumovih Matenaj, Matata, Zavad, Elifelet, Jeremaj, Manasija, Simej;

Od sinova Vanijevih Madaja, Amram i Uilo.

Venaja, Vedeja, Heluj,

Vanija, Merimot, Elijasiv,

Matnija, Matenaj i Jasav,

I Vanije, Vinuj, Simej,

I Selemija i Natan i Adaja,

Mahnadevaj, Sasaj, Saraj,

Azareilo i Selemija, Semarija,

Salum, Amarija, Josif;

Od sinova Nevovih: Jesilo, Matanija, Zavad, Zevina, Jadav, Joilo i Venaja.

Svi se ovi behu oženili tudjinkama i neke izmedju njih behu i decu izrodile.