Acts (Serbian)

1

1:1b.ACT.001.001Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti

1:2b.ACT.001.002Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

1:3b.ACT.001.003Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

1:4b.ACT.001.004I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

1:5b.ACT.001.005Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

1:6b.ACT.001.006A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

1:7b.ACT.001.007A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

1:8b.ACT.001.008Nego ćete primiti silu kad sidje Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

1:9b.ACT.001.009I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

1:10b.ACT.001.010I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

1:11b.ACT.001.011Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.

1:12b.ACT.001.012Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.

1:13b.ACT.001.013I kad udjoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.

1:14b.ACT.001.014Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.

1:15b.ACT.001.015I u dane one ustavši Petar izmedju učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):

1:16b.ACT.001.016Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;

1:17b.ACT.001.017Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.

1:18b.ACT.001.018On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.

1:19b.ACT.001.019I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.

1:20b.ACT.001.020Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.

1:21b.ACT.001.021Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako medju nas udje i izidje Gospod Isus,

1:22b.ACT.001.022Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.

1:23b.ACT.001.023I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.

1:24b.ACT.001.024I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,

1:25b.ACT.001.025Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.

1:26b.ACT.001.026I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga medju jedanaest apostola.

2

2:1b.ACT.002.001I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

2:2b.ACT.002.002I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde sedjahu;

2:3b.ACT.002.003I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

2:4b.ACT.002.004I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

2:5b.ACT.002.005A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

2:6b.ACT.002.006A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

2:7b.ACT.002.007I divljahu se i čudjahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

2:8b.ACT.002.008Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

2:9b.ACT.002.009Parćani, i Midjani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

2:10b.ACT.002.010I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

2:11b.ACT.002.011Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.

2:12b.ACT.002.012I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?

2:13b.ACT.002.013A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.

2:14b.ACT.002.014A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.

2:15b.ACT.002.015Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;

2:16b.ACT.002.016Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

2:17b.ACT.002.017I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;

2:18b.ACT.002.018Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.

2:19b.ACT.002.019I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.

2:20b.ACT.002.020Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i slavni dan Gospodnji.

2:21b.ACT.002.021I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

2:22b.ACT.002.022Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate,

2:23b.ACT.002.023Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

2:24b.ACT.002.024Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

2:25b.ACT.002.025Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;

2:26b.ACT.002.026Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi;

2:27b.ACT.002.027Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

2:28b.ACT.002.028Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.

2:29b.ACT.002.029Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovog dana.

2:30b.ACT.002.030Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

2:31b.ACT.002.031Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

2:32b.ACT.002.032Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.

2:33b.ACT.002.033Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.

2:34b.ACT.002.034Jer David ne izidje na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,

2:35b.ACT.002.035Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

2:36b.ACT.002.036Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

2:37b.ACT.002.037A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

2:38b.ACT.002.038A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

2:39b.ACT.002.039Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

2:40b.ACT.002.040I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

2:41b.ACT.002.041Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

2:42b.ACT.002.042I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

2:43b.ACT.002.043I udje strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.

2:44b.ACT.002.044A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

2:45b.ACT.002.045I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

2:46b.ACT.002.046I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,

2:47b.ACT.002.047Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

3

3:1b.ACT.003.001A Petar i Jovan idjahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sat.

3:2b.ACT.003.002I beše jedan čovek hrom od utrobe matere svoje, kog nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu;

3:3b.ACT.003.003Koji videvši Petra i Jovana da hoće da udju u crkvu prošaše milostinju.

3:4b.ACT.003.004A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reče: Pogledaj na nas.

3:5b.ACT.003.005A on gledaše u njih misleći da će mu oni šta dati.

3:6b.ACT.003.006A Petar reče: Srebra i zlata nema u mene, nego šta imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.

3:7b.ACT.003.007I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji.

3:8b.ACT.003.008I skočivši ustade, i hodjaše, i udje s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Boga.

3:9b.ACT.003.009I videše ga svi ljudi gde ide i hvali Boga.

3:10b.ACT.003.010A znahu ga da onaj beše što milostinje radi sedjaše kod Krasnih vrata crkvenih, i napuniše se čuda i straha za to što bi od njega.

3:11b.ACT.003.011A kad se isceljeni hromi držaše Petra i Jovana, navališe k njima svi ljudi u trem, koji se zvaše Solomunov, i čudjahu se.

3:12b.ACT.003.012A kad vide Petar, odgovaraše ljudima: Ljudi Izrailjci! Što se čudite ovome? Ili šta gledate na nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da on ide?

3:13b.ACT.003.013Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svog Isusa, kog vi predadoste i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kad on sudi da Ga pusti.

3:14b.ACT.003.014A vi Sveca i Pravednika odrekoste se, i isprosiste čoveka krvnika da vam pokloni;

3:15b.ACT.003.015A Načelnika života ubiste, koga Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci.

3:16b.ACT.003.016I za veru imena Njegovog, ovoga kog vidite i poznajete, utvrdi ime Njegovo; i vera koja je kroza Nj dade mu celo zdravlje ovo pred svima vama.

3:17b.ACT.003.017I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i knezovi vaši.

3:18b.ACT.003.018A Bog kako unapred javi ustima svih proroka svojih da će Hristos postradati, izvrši tako.

3:19b.ACT.003.019Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dodju vremena odmaranja od lica Gospodnjeg,

3:20b.ACT.003.020I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa,

3:21b.ACT.003.021Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta.

3:22b.ACT.003.022Mojsije dakle očevima našim reče: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što vam kaže.

3:23b.ACT.003.023I biće da će se svaka duša koja ne posluša tog proroka istrebiti iz naroda.

3:24b.ACT.003.024A i svi proroci od Samuila i potom koliko ih god govori, i za ove dane javljaše.

3:25b.ACT.003.025Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s očevima vašim govoreći Avraamu: i u semenu tvom blagosloviće se svi narodi na zemlji.

3:26b.ACT.003.026Vama najpre Bog podiže Sina svog Isusa, i posla Ga da vas blagosilja da se svaki od vas obrati od pakosti svojih.

4

4:1b.ACT.004.001A kad oni govorahu narodu, naidjoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;

4:2b.ACT.004.002I rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.

4:3b.ACT.004.003I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer već beše veče.

4:4b.ACT.004.004A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.

4:5b.ACT.004.005A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,

4:6b.ACT.004.006A Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog;

4:7b.ACT.004.007I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?

4:8b.ACT.004.008Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!

4:9b.ACT.004.009Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi:

4:10b.ACT.004.010Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.

4:11b.ACT.004.011Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;

4:12b.ACT.004.012Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.

4:13b.ACT.004.013A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

4:14b.ACT.004.014A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći.

4:15b.ACT.004.015Onda im zapovediše da izidju napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog

4:16b.ACT.004.016Govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći;

4:17b.ACT.004.017Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.

4:18b.ACT.004.018I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo.

4:19b.ACT.004.019Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?

4:20b.ACT.004.020Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.

4:21b.ACT.004.021A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.

4:22b.ACT.004.022Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja.

4:23b.ACT.004.023A kad ih otpustiše, dodjoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine.

4:24b.ACT.004.024A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

4:25b.ACT.004.025Koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči?

4:26b.ACT.004.026Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.

4:27b.ACT.004.027Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,

4:28b.ACT.004.028Da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.

4:29b.ACT.004.029I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;

4:30b.ACT.004.030I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.

4:31b.ACT.004.031I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.

4:32b.ACT.004.032A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.

4:33b.ACT.004.033I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:

4:34b.ACT.004.034Jer nijedan medju njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,

4:35b.ACT.004.035I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.

4:36b.ACT.004.036A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,

4:37b.ACT.004.037On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.

5

5:1b.ACT.005.001A jedan čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu,

5:2b.ACT.005.002I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge.

5:3b.ACT.005.003A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?

5:4b.ACT.005.004Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.

5:5b.ACT.005.005A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i udje veliki strah u sve koji slušahu ovo.

5:6b.ACT.005.006A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše.

5:7b.ACT.005.007A kad prodje oko tri sata, udje i žena njegova ne znajući šta je bilo.

5:8b.ACT.005.008A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reče: Da, za toliko.

5:9b.ACT.005.009A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i izneće te.

5:10b.ACT.005.010I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nadjoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena.

5:11b.ACT.005.011I udje veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.

5:12b.ACT.005.012A rukama apostolskim učiniše se mnogi znaci i čudesa medju ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom.

5:13b.ACT.005.013A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod.

5:14b.ACT.005.014A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,

5:15b.ACT.005.015Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih.

5:16b.ACT.005.016A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu.

5:17b.ACT.005.017Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,

5:18b.ACT.005.018I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.

5:19b.ACT.005.019A andjeo Gospodnji otvori noću vrata tamnička, i izvedavši ih reče:

5:20b.ACT.005.020Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovog života.

5:21b.ACT.005.021A kad oni čuše, udjoše ujutru u crkvu, i učahu. A kad dodje poglavar sveštenički i koji behu s njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.

5:22b.ACT.005.022A kad sluge otidoše, ne nadjoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im

5:23b.ACT.005.023Govoreći: Tamnicu nadjosmo zaključanu sa svakom tvrdjom i čuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nadjosmo.

5:24b.ACT.005.024A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenički, ne mogahu im se načuditi šta bi to sad bilo.

5:25b.ACT.005.025A neko dodje i javi im govoreći: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uče narod.

5:26b.ACT.005.026Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.

5:27b.ACT.005.027A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenički govoreći:

5:28b.ACT.005.028Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hoćete da bacite na nas krv ovog čoveka.

5:29b.ACT.005.029A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.

5:30b.ACT.005.030Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.

5:31b.ACT.005.031Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.

5:32b.ACT.005.032I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.

5:33b.ACT.005.033A kad oni čuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju.

5:34b.ACT.005.034Ali onda ustade u skupštini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo izidju napolje,

5:35b.ACT.005.035Pa reče njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude šta ćete činiti;

5:36b.ACT.005.036Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreći da je on nešto, za kojim pristade ljudi na broj oko četiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu razidjoše se i propadoše.

5:37b.ACT.005.037Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuče dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se.

5:38b.ACT.005.038I sad vam kažem: prodjite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvariće se.

5:39b.ACT.005.039Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne nadjete kao bogoborci.

5:40b.ACT.005.040Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih.

5:41b.ACT.005.041A oni onda otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.

5:42b.ACT.005.042A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati jevandjelje o Isusu Hristu.

6

6:1b.ACT.006.001A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan.

6:2b.ACT.006.002Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza.

6:3b.ACT.006.003Nadjite dakle, braćo, medju sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom.

6:4b.ACT.006.004A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati.

6:5b.ACT.006.005I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.

6:6b.ACT.006.006Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.

6:7b.ACT.006.007I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.

6:8b.ACT.006.008A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika medju ljudima.

6:9b.ACT.006.009Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liverćanska i kirinačka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom.

6:10b.ACT.006.010I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše.

6:11b.ACT.006.011Tada podgovoriše ljude te kazaše: Čusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga.

6:12b.ACT.006.012I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor.

6:13b.ACT.006.013I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon.

6:14b.ACT.006.014Jer ga čusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mesto, i izmeniće običaje koje nam ostavi Mojsije.

6:15b.ACT.006.015I pogledavši na nj svi koji sedjahu na saboru videše lice njegovo kao lice andjela.

7

7:1b.ACT.007.001A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako?

7:2b.ACT.007.002A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,

7:3b.ACT.007.003I reče mu: Izidji iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dodji u zemlju koju ću ti ja pokazati.

7:4b.ACT.007.004Tada izidje iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.

7:5b.ACT.007.005I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.

7:6b.ACT.007.006Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tudjoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina.

7:7b.ACT.007.007I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu.

7:8b.ACT.007.008I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.

7:9b.ACT.007.009I starešine zavidjahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim.

7:10b.ACT.007.010I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.

7:11b.ACT.007.011A dodje glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.

7:12b.ACT.007.012A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.

7:13b.ACT.007.013I kad dodjoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.

7:14b.ACT.007.014A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša.

7:15b.ACT.007.015I Jakov sidje u Misir, i umre, on i očevi naši.

7:16b.ACT.007.016I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.

7:17b.ACT.007.017I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru,

7:18b.ACT.007.018Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.

7:19b.ACT.007.019Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.

7:20b.ACT.007.020U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog.

7:21b.ACT.007.021A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.

7:22b.ACT.007.022I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima.

7:23b.ACT.007.023A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dodje mu na um da obidje braću svoju, sinove Izrailjeve.

7:24b.ACT.007.024I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.

7:25b.ACT.007.025Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.

7:26b.ACT.007.026A sutradan dodje medju takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?

7:27b.ACT.007.027A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?

7:28b.ACT.007.028Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?

7:29b.ACT.007.029A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.

7:30b.ACT.007.030I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.

7:31b.ACT.007.031A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:

7:32b.ACT.007.032Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.

7:33b.ACT.007.033A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.

7:34b.ACT.007.034Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i sidjoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.

7:35b.ACT.007.035Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom andjela koji mu se javi u kupini.

7:36b.ACT.007.036Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina.

7:37b.ACT.007.037Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte.

7:38b.ACT.007.038Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s andjelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da;

7:39b.ACT.007.039Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir,

7:40b.ACT.007.040Rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.

7:41b.ACT.007.041I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.

7:42b.ACT.007.042A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?

7:43b.ACT.007.043I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.

7:44b.ACT.007.044Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vide;

7:45b.ACT.007.045Koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,

7:46b.ACT.007.046Koji nadje milost u Boga, i izmoli da nadje mesto Bogu Jakovljevom.

7:47b.ACT.007.047A Solomun Mu načini kuću.

7:48b.ACT.007.048Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:

7:49b.ACT.007.049Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?

7:50b.ACT.007.050Ne stvori li ruka moja sve ovo?

7:51b.ACT.007.051Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.

7:52b.ACT.007.052Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;

7:53b.ACT.007.053Koji primiste zakon naredbom andjeoskom, i ne održaste.

7:54b.ACT.007.054Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj.

7:55b.ACT.007.055A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;

7:56b.ACT.007.056I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu.

7:57b.ACT.007.057A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.

7:58b.ACT.007.058I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.

7:59b.ACT.007.059I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj.

7:60b.ACT.007.060Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.

8

8:1b.ACT.008.001Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.

8:2b.ACT.008.002A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.

8:3b.ACT.008.003A Savle dosadjivaše crkvi, jer idjaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.

8:4b.ACT.008.004A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.

8:5b.ACT.008.005A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.

8:6b.ACT.008.006A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše:

8:7b.ACT.008.007Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.

8:8b.ACT.008.008I bi velika radost u gradu onom.

8:9b.ACT.008.009A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovodjaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;

8:10b.ACT.008.010Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja.

8:11b.ACT.008.011A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.

8:12b.ACT.008.012Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevandjelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.

8:13b.ACT.008.013Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.

8:14b.ACT.008.014A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.

8:15b.ACT.008.015Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;

8:16b.ACT.008.016Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

8:17b.ACT.008.017Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.

8:18b.ACT.008.018A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce

8:19b.ACT.008.019Govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.

8:20b.ACT.008.020A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.

8:21b.ACT.008.021Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.

8:22b.ACT.008.022Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.

8:23b.ACT.008.023Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.

8:24b.ACT.008.024A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naidje na mene ništa od ovog što rekoste.

8:25b.ACT.008.025Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevandjelje.

8:26b.ACT.008.026A andjeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.

8:27b.ACT.008.027I ustavši podje. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,

8:28b.ACT.008.028Pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.

8:29b.ACT.008.029A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.

8:30b.ACT.008.030A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?

8:31b.ACT.008.031A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.

8:32b.ACT.008.032A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.

8:33b.ACT.008.033U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko će iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.

8:34b.ACT.008.034Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?

8:35b.ACT.008.035A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu jevandjelje Isusovo.

8:36b.ACT.008.036Kako idjahu putem dodjoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?

8:37b.ACT.008.037A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.

8:38b.ACT.008.038I zapovedi da stanu kola, i sidjoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.

8:39b.ACT.008.039A kad izidjoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a andjeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujući se.

8:40b.ACT.008.040A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevandjelje svima gradovima, dok ne dodje u Ćesariju.

9

9:1b.ACT.009.001A Savle još dišući pretnjom i smrću na učenike Gospodnje pristupi k poglavaru svešteničkom,

9:2b.ACT.009.002I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nadje od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.

9:3b.ACT.009.003A kad beše na putu i dodje blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,

9:4b.ACT.009.004I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

9:5b.ACT.009.005A on reče: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se.

9:6b.ACT.009.006A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i udji u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti.

9:7b.ACT.009.007A ljudi koji idjahu s njim stajahu i čudjahu se, jer čujahu glas a ne vidjahu nikoga.

9:8b.ACT.009.008A Savle usta od zemlje, i otvorenim očima svojim nikoga ne vidjaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.

9:9b.ACT.009.009I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.

9:10b.ACT.009.010A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u utvari: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode!

9:11b.ACT.009.011A Gospod mu reče: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,

9:12b.ACT.009.012I vide u utvari čoveka, po imenu Ananiju, gde udje i metnu ruku na nj da progleda.

9:13b.ACT.009.013A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu;

9:14b.ACT.009.014I ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.

9:15b.ACT.009.015A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.

9:16b.ACT.009.016A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.

9:17b.ACT.009.017I podje Ananija, i udje u kuću, i metnuvši ruke na nj reče: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.

9:18b.ACT.009.018I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.

9:19b.ACT.009.019I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s učenicima koji behu u Damasku.

9:20b.ACT.009.020I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.

9:21b.ACT.009.021A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dodje da ih povezane vodi glavarima svešteničkim.

9:22b.ACT.009.022A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos.

9:23b.ACT.009.023A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.

9:24b.ACT.009.024Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;

9:25b.ACT.009.025A učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.

9:26b.ACT.009.026A kad dodje Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik.

9:27b.ACT.009.027A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.

9:28b.ACT.009.028I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.

9:29b.ACT.009.029I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.

9:30b.ACT.009.030A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars.

9:31b.ACT.009.031A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hodjahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.

9:32b.ACT.009.032I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dodje i k svetima koji življahu u Lidi.

9:33b.ACT.009.033I nadje tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.

9:34b.ACT.009.034I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.

9:35b.ACT.009.035I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.

9:36b.ACT.009.036A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.

9:37b.ACT.009.037I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.

9:38b.ACT.009.038A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih.

9:39b.ACT.009.039A Petar ustavši otide s njima, i kad dodje, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.

9:40b.ACT.009.040A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede.

9:41b.ACT.009.041Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.

9:42b.ACT.009.042I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.

9:43b.ACT.009.043I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.

10

10:1b.ACT.010.001A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska.

10:2b.ACT.010.002Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka;

10:3b.ACT.010.003On vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi andjela Božjeg gde sidje k njemu i reče mu: Kornilije!

10:4b.ACT.010.004A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje izidjoše na pamet Bogu;

10:5b.ACT.010.005I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra:

10:6b.ACT.010.006On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

10:7b.ACT.010.007I kad otide andjeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu,

10:8b.ACT.010.008I kazavši im sve posla ih u Jopu.

10:9b.ACT.010.009A sutradan kad oni idjahu putem i približiše se ka gradu, izidje Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat.

10:10b.ACT.010.010I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dodje izvan sebe,

10:11b.ACT.010.011I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju;

10:12b.ACT.010.012U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

10:13b.ACT.010.013I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

10:14b.ACT.010.014A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto.

10:15b.ACT.010.015I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

10:16b.ACT.010.016I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.

10:17b.ACT.010.017A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima,

10:18b.ACT.010.018I zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar?

10:19b.ACT.010.019A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te;

10:20b.ACT.010.020Nego ustani i sidji i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah.

10:21b.ACT.010.021A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli?

10:22b.ACT.010.022A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od andjela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe.

10:23b.ACT.010.023Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar podje s njima, i neki od braće koja beše u Jopi podjoše s njim.

10:24b.ACT.010.024I sutradan udjoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje.

10:25b.ACT.010.025A kad Petar htede da udje, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se.

10:26b.ACT.010.026I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek.

10:27b.ACT.010.027I s njim govoreći udje, i nadje mnoge koji se behu sabrali.

10:28b.ACT.010.028I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tudjinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;

10:29b.ACT.010.029Zato i bez sumnje dodjoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?

10:30b.ACT.010.030I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj,

10:31b.ACT.010.031I reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.

10:32b.ACT.010.032Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dodje kazaće ti.

10:33b.ACT.010.033Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapovedjeno.

10:34b.ACT.010.034A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;

10:35b.ACT.010.035Nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu.

10:36b.ACT.010.036Reč što posla sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima.

10:37b.ACT.010.037Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji počevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan:

10:38b.ACT.010.038Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prodje čineći dobro i isceljujući sve koje djavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim.

10:39b.ACT.010.039I mi smo svedoci svemu što učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo.

10:40b.ACT.010.040Ovog Bog vaskrse treći dan, i dade Mu da se pokaže,

10:41b.ACT.010.041Ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih.

10:42b.ACT.010.042I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim.

10:43b.ACT.010.043Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju.

10:44b.ACT.010.044A dok još Petar govoraše ove reči, sidje Duh Sveti na sve koji slušahu reč.

10:45b.ACT.010.045I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog.

10:46b.ACT.010.046Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar:

10:47b.ACT.010.047Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?

10:48b.ACT.010.048I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

11

11:1b.ACT.011.001A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.

11:2b.ACT.011.002I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,

11:3b.ACT.011.003Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.

11:4b.ACT.011.004A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:

11:5b.ACT.011.005Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dodje do preda me.

11:6b.ACT.011.006Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

11:7b.ACT.011.007A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

11:8b.ACT.011.008A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne udje u usta moja.

11:9b.ACT.011.009A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

11:10b.ACT.011.010A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.

11:11b.ACT.011.011I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni.

11:12b.ACT.011.012A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dodjoše sa mnom i ovo šest braće, i udjosmo u kuću čovekovu.

11:13b.ACT.011.013I kaza nam kako vide andjela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,

11:14b.ACT.011.014Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

11:15b.ACT.011.015A kad ja počeh govoriti sidje Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.

11:16b.ACT.011.016Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.

11:17b.ACT.011.017Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?

11:18b.ACT.011.018A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.

11:19b.ACT.011.019A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prodjoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.

11:20b.ACT.011.020A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevandjelje o Gospodu Isusu.

11:21b.ACT.011.021I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.

11:22b.ACT.011.022A dodje reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;

11:23b.ACT.011.023Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;

11:24b.ACT.011.024Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.

11:25b.ACT.011.025Varnava, pak, izidje u Tars da traži Savla; i kad ga nadje, dovede ga u Antiohiju.

11:26b.ACT.011.026I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.

11:27b.ACT.011.027A u te dane sidjoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.

11:28b.ACT.011.028I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.

11:29b.ACT.011.029A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji.

11:30b.ACT.011.030Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.

12

12:1b.ACT.012.001U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muči neke od crkve.

12:2b.ACT.012.002I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem.

12:3b.ACT.012.003I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),

12:4b.ACT.012.004Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga četvorici četvrtnika vojničkih da ga čuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

12:5b.ACT.012.005I tako Petra čuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

12:6b.ACT.012.006A kad htede Irod da ga izvede, onu noć spavaše Petar medju dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima čuvahu tamnicu.

12:7b.ACT.012.007I gle, andjeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

12:8b.ACT.012.008A andjeo mu reče: Opaši se, i obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu andjeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

12:9b.ACT.012.009I izišavši idjaše za njim, i ne znaše da je to istina što andjeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

12:10b.ACT.012.010A kad prodjoše prvu stražu i drugu i dodjoše k vratima gvozdenim koja vodjahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prodjoše jednu ulicu, i andjeo odmah odstupi od njega.

12:11b.ACT.012.011I kad dodje Petar k sebi reče: Sad zaista vidim da Bog posla andjela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega čekanja naroda jevrejskog.

12:12b.ACT.012.012I razmislivši dodje kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.

12:13b.ACT.012.013A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje.

12:14b.ACT.012.014I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima.

12:15b.ACT.012.015A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrdjivaše da je tako. A oni govorahu: Andjeo je njegov.

12:16b.ACT.012.016A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.

12:17b.ACT.012.017A on mahnuvši na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reče javite ovo Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mesto.

12:18b.ACT.012.018A kad bi dan, beše ne mala buna medju vojnicima, šta to bi od Petra.

12:19b.ACT.012.019A kad ga Irod zaiska i ne nadje, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše.

12:20b.ACT.012.020Jer se Irod srdjaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dodjoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.

12:21b.ACT.012.021A u odredjeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;

12:22b.ACT.012.022A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji.

12:23b.ACT.012.023Ali ujedanput udari ga andjeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu.

12:24b.ACT.012.024A reč Božija rastijaše i množaše se.

12:25b.ACT.012.025A Varnava i Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.

13

13:1b.ACT.013.001A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i učitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom četvorovlasnikom, i Savle.

13:2b.ACT.013.002A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.

13:3b.ACT.013.003Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.

13:4b.ACT.013.004Ovi dakle poslani od Duha Svetog sidjoše u Seleukiju, i odande otploviše u Kipar.

13:5b.ACT.013.005I došavši u Salamin javiše reč Božju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.

13:6b.ACT.013.006A kad prodjoše ostrvo tja do Pafa, nadjoše nekakvog čoveka vračara, i lažnog proroka, Jevrejina, kome beše ime Varisus,

13:7b.ACT.013.007Koji beše s namesnikom Srdjem Pavlom, čovekom razumnim. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da čuje reč Božju.

13:8b.ACT.013.008A Elima vračar (jer to znači ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajući da odvrati namesnika od vere.

13:9b.ACT.013.009A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha Svetog pogledavši na nj

13:10b.ACT.013.010Reče: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine djavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?

13:11b.ACT.013.011I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slep da ne vidiš sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajući tražaše vodju.

13:12b.ACT.013.012Tada namesnik, kad vide šta bi, verova, diveći se nauci Gospodnjoj.

13:13b.ACT.013.013A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dodjoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.

13:14b.ACT.013.014A oni otišavši iz Perge dodjoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.

13:15b.ACT.013.015A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite.

13:16b.ACT.013.016A Pavle ustavši i mahnuvši rukom reče: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Čujte.

13:17b.ACT.013.017Bog naroda ovog izabra oce naše, i podiže narod kad behu došljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.

13:18b.ACT.013.018I do četrdeset godina prehrani ih u pustinji.

13:19b.ACT.013.019I zatrvši sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.

13:20b.ACT.013.020I potom na četiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.

13:21b.ACT.013.021I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, čoveka od kolena Venijaminovog, za četrdeset godina.

13:22b.ACT.013.022I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče svedočeći: Nadjoh Davida sina Jesejevog, čoveka po srcu mom, koji će ispuniti sve volje moje.

13:23b.ACT.013.023Od njegovog semena podiže Bog po obećanju Izrailju spasa Isusa;

13:24b.ACT.013.024Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.

13:25b.ACT.013.025I kad svršivaše Jovan tečenje svoje, govoraše: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razrešiti remen na obući Njegovoj.

13:26b.ACT.013.026Ljudi braćo! Sinovi roda Avraamovog, i koji se medju vama Boga boje! Vama se posla reč ovog spasenja.

13:27b.ACT.013.027Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše Ovog i glasove proročke koji se čitaju svake subote, osudivši Ga izvršiše.

13:28b.ACT.013.028I ne našavši nijedne krivice smrtne moliše Pilata da Ga pogubi.

13:29b.ACT.013.029I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob.

13:30b.ACT.013.030A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.

13:31b.ACT.013.031I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.

13:32b.ACT.013.032I mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;

13:33b.ACT.013.033Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.

13:34b.ACT.013.034A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Daću vam svetinju Davidovu vernu.

13:35b.ACT.013.035Zato i na drugom mestu govori: Nećeš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.

13:36b.ACT.013.036Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.

13:37b.ACT.013.037A kog Bog podiže ne vide truljenje.

13:38b.ACT.013.038Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.

13:39b.ACT.013.039I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.

13:40b.ACT.013.040Gledajte dakle da ne dodje na vas ono što je kazano u prorocima:

13:41b.ACT.013.041Vidite, nemarljivi! I čudite se, i nek vas nestane; jer ja činim delo u vaše dane, delo koje nećete verovati ako vam ko uskazuje.

13:42b.ACT.013.042A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.

13:43b.ACT.013.043A kad se sabor razidje, podjoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.

13:44b.ACT.013.044A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.

13:45b.ACT.013.045A kad videše Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno rečima Pavlovim nasuprot govoreći i huleći.

13:46b.ACT.013.046A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima.

13:47b.ACT.013.047Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje do samog kraja zemlje.

13:48b.ACT.013.048A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni.

13:49b.ACT.013.049I reč se Božja raznošaše po svoj okolini.

13:50b.ACT.013.050Ali Jevreji podgovoriše pobožne i poštene žene i starešine gradske te podigoše gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraše ih iz svoje zemlje.

13:51b.ACT.013.051A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dodjoše u Ikoniju.

13:52b.ACT.013.052A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog.

14

14:1b.ACT.014.001U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno udjoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka.

14:2b.ACT.014.002A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću.

14:3b.ACT.014.003Ali oni ostaše dosta vremena govoreći slobodno u Gospodu koji svedočaše reč blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i čudesa rukama njihovim.

14:4b.ACT.014.004A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima.

14:5b.ACT.014.005A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju,

14:6b.ACT.014.006Oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu.

14:7b.ACT.014.007I onamo propovedahu jevandjelje.

14:8b.ACT.014.008I jedan čovek u Listri sedjaše nemoćan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.

14:9b.ACT.014.009Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da će ozdraviti,

14:10b.ACT.014.010Reče velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoči, i hodjaše.

14:11b.ACT.014.011A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i sidjoše k nama.

14:12b.ACT.014.012I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju.

14:13b.ACT.014.013A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.

14:14b.ACT.014.014A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skočiše medju narod vičući i govoreći:

14:15b.ACT.014.015Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevandjelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

14:16b.ACT.014.016Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:

14:17b.ACT.014.017I opet ne ostavi sebe neposvedočenog, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem.

14:18b.ACT.014.018I ovo govoreći jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kući. A dok oni življahu onde i učahu,

14:19b.ACT.014.019Dodjoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreći da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleći da je mrtav.

14:20b.ACT.014.020A kad ga opkoliše učenici njegovi, ustade i udje u grad, i sutradan izidje s Varnavom u Dervu.

14:21b.ACT.014.021I propovedivši jevandjelje gradu onom i naučivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju.

14:22b.ACT.014.022Utvrdjujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje.

14:23b.ACT.014.023I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše.

14:24b.ACT.014.024I prošavši Pisidiju dodjoše u Pamfiliju.

14:25b.ACT.014.025I govorivši reč Gospodnju u Perzi sidjoše u Ataliju.

14:26b.ACT.014.026I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše.

14:27b.ACT.014.027A kad dodjoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.

14:28b.ACT.014.028I ostaše onde ne malo vremena s učenicima.

15

15:1b.ACT.015.001I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevom, ne možete se spasti.

15:2b.ACT.015.002A kad posta rasprava, i Pavle i Varnava ne malo se prepiraše s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki od njih idu gore k apostolima i starešinama u Jerusalim za ovo pitanje.

15:3b.ACT.015.003A oni onda spremljeni od crkve, prolažahu kroz Finikiju i Samariju kazujući obraćanje neznabožaca, i činjahu veliku radost svoj braći.

15:4b.ACT.015.004A kad dodjoše u Jerusalim, primi ih crkva i apostoli i starešine, i kazaše sve što učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.

15:5b.ACT.015.005Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovediti da drže zakon Mojsijev.

15:6b.ACT.015.006A apostoli i starešine sabraše se da izvide ovu reč.

15:7b.ACT.015.007I po mnogom većanju usta Petar i reče: Ljudi braćo! Vi znate da Bog od prvih dana izabra izmedju nas da iz mojih usta čuju neznabošci reč jevandjelja i da veruju.

15:8b.ACT.015.008I Bog, koji poznaje srca, posvedoči im i dade im Duha Svetog kao i nama.

15:9b.ACT.015.009I ne postavi nikakve razlike medju nama i njima, očistivši verom srca njihova.

15:10b.ACT.015.010Sad dakle šta kušate Boga i hoćete da metnete učenicima jaram na vrat, kog ni očevi naši ni mi mogosmo poneti?

15:11b.ACT.015.011Nego verujemo da ćemo se spasti blagodaću Gospoda Isusa Hrista kao i oni.

15:12b.ACT.015.012Onda umuče sve mnoštvo, i slušahu Varnavu i Pavla koji pripovedahu kolike znake i čudesa učini Bog u neznabošcima preko njih.

15:13b.ACT.015.013A kad oni umukoše, odgovori Jakov govoreći: Ljudi braćo! Poslušajte mene.

15:14b.ACT.015.014Simon kaza kako Bog najpre pohodi i primi iz neznabožaca narod k imenu svom.

15:15b.ACT.015.015I s ovim se udaraju reči proroka, kao što je napisano:

15:16b.ACT.015.016Potom ću se vratiti, i sazidaću dom Davidov, koji je pao, i njegove razvaline popraviću, i podignuću ga,

15:17b.ACT.015.017Da potraže Gospoda ostali ljudi i svi narodi u kojima se ime moje spomenu, govori Gospod koji tvori sve ovo.

15:18b.ACT.015.018Bogu su poznata od postanja sveta sva dela Njegova;

15:19b.ACT.015.019Zato ja velim da se ne dira u neznabošce koji se obraćaju k Bogu;

15:20b.ACT.015.020Nego da im se zapovedi da se čuvaju od priloga idolskih i od kurvarstva i od udavljenog i od krvi, i što njima nije milo drugima da ne čine.

15:21b.ACT.015.021Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima koji ga propovedaju, i po zbornicama čita se svake subote.

15:22b.ACT.015.022Tada nadjoše za dobro apostoli i starešine sa svom crkvom da izberu izmedju sebe dvojicu i da pošlju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu koji se zvaše Varsava, i Silu, ljude znamenite medju braćom.

15:23b.ACT.015.023I napisaše rukama svojim ovo: Apostoli i starešine i braća pozdravljaju braću koja su po Antiohiji i Siriji i Kilikiji što su od neznabožaca.

15:24b.ACT.015.024Budući da mi čusmo da neki od nas izišavši smetoše vas rečima, i raslabiše duše vaše govoreći vam da se obrezujete i da držite zakon, kojima mi ne zapovedismo;

15:25b.ACT.015.025Zato nadjosmo za dobro mi jednodušno sabrani izbrane ljude poslati vama s ljubaznim našim Varnavom i Pavlom,

15:26b.ACT.015.026S ljudima koji su predali duše svoje za ime Gospoda našeg Isusa Hrista.

15:27b.ACT.015.027Poslasmo dakle Judu i Silu, koji će to i rečima kazati.

15:28b.ACT.015.028Jer nadje za dobro Sveti Duh i mi da nikakvih tegoba više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih:

15:29b.ACT.015.029Da se čuvate od priloga idolskih i od krvi i od udavljenog i od kurvarstva, i šta nećete da se čini vama ne činite drugima; od čega ako se čuvate, dobro ćete činiti. Budite zdravi.

15:30b.ACT.015.030A kad ih opremiše, dodjoše u Antiohiju, i sabravši narod predaše poslanicu.

15:31b.ACT.015.031A kad pročitaše, obradovaše se utesi.

15:32b.ACT.015.032A Juda i Sila, koji i proroci behu, mnogim rečima utešiše braću i utvrdiše.

15:33b.ACT.015.033I pošto biše onamo neko vreme, otpustiše ih braća s mirom k apostolima.

15:34b.ACT.015.034Sila nadje za dobro da ostane onamo, A Juda se vrati u Jerusalim.

15:35b.ACT.015.035A Pavle i Varnava življahu u Antiohiji i učahu i propovedahu reč Gospodnju s mnogima drugim.

15:36b.ACT.015.036A posle nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obidjemo braću po svim gradovima po kojima propovedasmo reč Gospodnju kako žive.

15:37b.ACT.015.037A Varnava htede da uzmu sa sobom Jovana prozvanog Marka.

15:38b.ACT.015.038Pavle pak govoraše: Onog koji nas je odustao u Pamfiliji i nije išao s nama na delo na koje smo bili odredjeni, da ne uzimamo sa sobom.

15:39b.ACT.015.039Tako postade raspra da se oni razdvojiše, i Varnava uzevši Marka otplovi u Kipar.

15:40b.ACT.015.040A Pavle izbravši Silu izidje predan blagodati Božjoj od braće.

15:41b.ACT.015.041I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrdjujući crkve.

16

16:1b.ACT.016.001Dodje pak u Dervu i u Listru, i gle, onde beše neki učenik, po imenu Timotije, sin neke žene Jevrejke koja verovaše, a oca Grka;

16:2b.ACT.016.002Za njega dobro svedočahu braća koja behu u Listri i u Ikoniji.

16:3b.ACT.016.003Ovog namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji behu u onim mestima: jer svi znahu oca njegovog da beše Grk.

16:4b.ACT.016.004I kad prolažahu po gradovima, predavaše im da drže uredbe koje urediše apostoli i starešine u Jerusalimu.

16:5b.ACT.016.005A crkve se utvrdjivahu u veri, i svaki dan bivaše ih više.

16:6b.ACT.016.006A kad prodjoše Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji.

16:7b.ACT.016.007A kad dodjoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.

16:8b.ACT.016.008A kad prodjoše Misiju, sidjoše u Troadu.

16:9b.ACT.016.009I Pavlu se javi utvara noću: beše jedan čovek iz Makedonije, i stajaše moleći ga i govoreći: Dodji u Makedoniju i pomozi nam.

16:10b.ACT.016.010A kad vide utvaru, odmah gledasmo da izidjemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevandjelje.

16:11b.ACT.016.011A kad se odvezosmo iz Troade, dodjosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,

16:12b.ACT.016.012A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.

16:13b.ACT.016.013A u dan subotni izidjosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.

16:14b.ACT.016.014I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.

16:15b.ACT.016.015A kad se krsti ona i kuća njena, moljaše nas govoreći: Ako mislite da ja verujem Gospoda, udjite u moju kuću i živite. I natera nas.

16:16b.ACT.016.016A dogodi se kad idjasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogadjački i vračajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.

16:17b.ACT.016.017Ova podje za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja.

16:18b.ACT.016.018I ovako činjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izidji iz nje. I izidje u taj čas.

16:19b.ACT.016.019A kad videše njeni gospodari da izidje nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima.

16:20b.ACT.016.020I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu,

16:21b.ACT.016.021I propovedaju običaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.

16:22b.ACT.016.022I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju.

16:23b.ACT.016.023I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.

16:24b.ACT.016.024Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.

16:25b.ACT.016.025A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.

16:26b.ACT.016.026A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.

16:27b.ACT.016.027A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji.

16:28b.ACT.016.028A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.

16:29b.ACT.016.029A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili;

16:30b.ACT.016.030I izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?

16:31b.ACT.016.031A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.

16:32b.ACT.016.032I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.

16:33b.ACT.016.033I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.

16:34b.ACT.016.034I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.

16:35b.ACT.016.035A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka.

16:36b.ACT.016.036A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle izidjite i idite s mirom.

16:37b.ACT.016.037A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dodju i izvedu nas.

16:38b.ACT.016.038A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani;

16:39b.ACT.016.039I došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da izidju iz grada.

16:40b.ACT.016.040A kad izidjoše iz tamnice, dodjoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.

17

17:1b.ACT.017.001Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dodjoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.

17:2b.ACT.017.002I Pavle po običaju svom udje k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,

17:3b.ACT.017.003Pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos.

17:4b.ACT.017.004I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.

17:5b.ACT.017.005Ali tvrdovrati Jevreji zavidjahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši četu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.

17:6b.ACT.017.006A kad njih ne nadjoše, povukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: Ovi što zamutiše vasioni svet dodjoše i ovde,

17:7b.ACT.017.007Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus.

17:8b.ACT.017.008I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše.

17:9b.ACT.017.009Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.

17:10b.ACT.017.010A braća odmah noću opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo udjoše u zbornicu jevrejsku.

17:11b.ACT.017.011Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.

17:12b.ACT.017.012Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo.

17:13b.ACT.017.013A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reč Božju, dodjoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.

17:14b.ACT.017.014A braća onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.

17:15b.ACT.017.015A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dodju k njemu što brže, vratiše se.

17:16b.ACT.017.016A kad ih Pavle čekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola;

17:17b.ACT.017.017I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.

17:18b.ACT.017.018A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevandjelje o Isusu i o vaskrsenju.

17:19b.ACT.017.019Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?

17:20b.ACT.017.020Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo dakle da vidimo šta će to biti.

17:21b.ACT.017.021A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.

17:22b.ACT.017.022A Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;

17:23b.ACT.017.023Jer prolazeći i motreći vaše svetinje nadjoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam.

17:24b.ACT.017.024Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,

17:25b.ACT.017.025Niti prima ugadjanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.

17:26b.ACT.017.026I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred odredjena vremena i medje njihovog življenja:

17:27b.ACT.017.027Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;

17:28b.ACT.017.028Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevača rekoše: Jer smo i rod Njegov.

17:29b.ACT.017.029Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom.

17:30b.ACT.017.030Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;

17:31b.ACT.017.031Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.

17:32b.ACT.017.032A kad čuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te čujemo opet o tom.

17:33b.ACT.017.033Tako Pavle otide izmedju njih.

17:34b.ACT.017.034A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; medju kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.

18

18:1b.ACT.018.001A potom se odluči Pavle od Atine i dodje u Korint,

18:2b.ACT.018.002I nadje jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dodje k njima.

18:3b.ACT.018.003I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i radjaše, jer behu ćilimarskog zanata.

18:4b.ACT.018.004A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.

18:5b.ACT.018.005I kad sidjoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoči Jevrejima da je Isus Hristos.

18:6b.ACT.018.006A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na vaše glave; ja sam čist, od sad idem u neznabošce.

18:7b.ACT.018.007I otišavši odande dodje u kuću nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuća beše kraj zbornice.

18:8b.ACT.018.008A Krisp, starešina zbornički, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korinćana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.

18:9b.ACT.018.009A Gospod reče Pavlu noću u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne ućutiš;

18:10b.ACT.018.010Jer sam ja s tobom, i niko se neće usuditi da ti šta učini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.

18:11b.ACT.018.011I on sedi onde godinu i šest meseci učeći ih reči Božjoj

18:12b.ACT.018.012A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud

18:13b.ACT.018.013Govoreći: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.

18:14b.ACT.018.014A kad Pavle htede da otvori usta, reče Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!

18:15b.ACT.018.015Ali kad su prepiranja za reči i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome neću da budem.

18:16b.ACT.018.016I izagna ih iz sudnice.

18:17b.ACT.018.017Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zborničkog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.

18:18b.ACT.018.018A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s braćom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.

18:19b.ACT.018.019I dodje u Efes; i njih ostavi onde, a on udje u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.

18:20b.ACT.018.020A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,

18:21b.ACT.018.021Nego se oprosti s njima govoreći: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vratiću se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.

18:22b.ACT.018.022I došavši u Ćesariju, izidje i pozdravi se s crkvom, i sidje u Antiohiju.

18:23b.ACT.018.023I provedavši nekoliko vremena izidje i prodje redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrdjujući sve učenike.

18:24b.ACT.018.024A dodje u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i silan u knjigama.

18:25b.ACT.018.025Ovaj beše upućen na put Gospodnji, i goreći duhom, govoraše i učaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.

18:26b.ACT.018.026I ovaj poče slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga čuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.

18:27b.ACT.018.027A kad on htede da predje u Ahaju, poslaše braća unapred i pisaše učenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodaću;

18:28b.ACT.018.028Jer zdravo nadvladjivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujući iz pisma da je Isus Hristos.

19

19:1b.ACT.019.001Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dodje u Efes, i našavši neke učenike

19:2b.ACT.019.002Reče im: Jeste li primili Duha Svetog kad ste verovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti.

19:3b.ACT.019.003A on im reče: Na šta se dakle krstiste? A oni rekoše: Na krštenje Jovanovo.

19:4b.ACT.019.004A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju Onog koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.

19:5b.ACT.019.005A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.

19:6b.ACT.019.006A kad Pavle metnu ruke na njih, sidje Duh Sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.

19:7b.ACT.019.007A beše ljudi svega oko dvanaest.

19:8b.ACT.019.008I ušavši u zbornicu govoraše slobodno tri meseca učeći i uveravajući za carstvo Božje.

19:9b.ACT.019.009A kad neki behu otvrdnuli i svadjahu se huleći na put Gospodnji pred narodom, odstupi od njih i odluči učenike, pa se prepiraše svaki dan u školi nekog Tirana.

19:10b.ACT.019.010I ovo je bivalo dve godine, tako da svi koji življahu u Aziji, i Jevreji i Grci, čuše reč Gospoda Isusa.

19:11b.ACT.019.011I Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovim,

19:12b.ACT.019.012Tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih.

19:13b.ACT.019.013I počeše neki od Jevreja, koji se skitahu i zaklinjahu djavole, spominjati nad onima u kojima behu zli duhovi ime Gospoda Isusa govoreći: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda.

19:14b.ACT.019.014A behu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara svešteničkog, koji ovo činjahu.

19:15b.ACT.019.015A duh zli odgovarajući reče: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste?

19:16b.ACT.019.016I skočivši na njih čovek u kome beše zli duh nadvlada ih, i pritište ih poda se tako da goli i izranjeni utekoše iz one kuće.

19:17b.ACT.019.017I ovo doznaše svi koji življahu u Efesu, i Jevreji, i Grci; i udje strah u sve njih, i veličaše se ime Gospoda Isusa.

19:18b.ACT.019.018I mnogi od onih što verovahu, dolažahu te se ispovedahu i kazivahu šta su učinili.

19:19b.ACT.019.019A mnogi od onih koji čarahu, sabravši knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proračunaše i nadjoše da su vredele pedeset hiljada groša.

19:20b.ACT.019.020Tako zdravo rastijaše i nadvladjivaše reč Gospodnja.

19:21b.ACT.019.021I kad se ovo svrši, namisli Pavle da prodje preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i reče: Pošto budem tamo, valja mi i Rim videti.

19:22b.ACT.019.022I posla u Makedoniju dvojicu od onih koji ga služahu, Timotija i Erasta; a on osta neko vreme u Aziji.

19:23b.ACT.019.023A u ono vreme podiže se ne mala buna puta radi Gospodnjeg,

19:24b.ACT.019.024Jer nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji gradjaše Dijani srebrne crkvice i davaše majstorima ne mali posao,

19:25b.ACT.019.025On skupi ove i drugih ovakvih stvari majstore, i reče: Ljudi! Vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje življenje;

19:26b.ACT.019.026I vidite i čujete da ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle odvrati narod mnogi, govoreći: To nisu bogovi što se rukama čovečijim grade.

19:27b.ACT.019.027I ne samo što će ova nesreća doći na naš zanat da ne prolazi, nego se neće mariti ni za crkvu velike boginje Dijane, i propašće veličanstvo one koju sva Azija i vasioni svet poštuje.

19:28b.ACT.019.028A kad oni ovo čuše, napuniše se gneva, i vikahu govoreći: Velika je Dijana Efeska!

19:29b.ACT.019.029I sav se grad napuni bune; i navalivši jednodušno na zborište uhvatiše Gaja i Aristarha iz Makedonije, drugove Pavlove.

19:30b.ACT.019.030A kad Pavle htede da ide medju narod, ne dadoše mu učenici.

19:31b.ACT.019.031A neki i od azijskih poglavara koji mu behu prijatelji, poslaše k njemu savetujući ga da ne izlazi na zborište.

19:32b.ACT.019.032Jedni pak vikahu jedno a drugi drugo; jer beše sabor smućen, i najviše ih ne znahu zašto su se skupili.

19:33b.ACT.019.033A jedni od naroda izvukoše Aleksandra, kad ga Jevreji izvedoše. A Aleksandar mahnuvši rukom htede da odgovori narodu.

19:34b.ACT.019.034A kad ga poznaše da je Jevrejin, povikaše svi u glas, i vikahu oko dva sata: Velika je Dijana Efeska.

19:35b.ACT.019.035A pisar utišavši narod reče: Ljudi Efesci! Ko je taj čovek koji ne zna da grad Efes slavi veliku boginju Dijanu i njen kip nebeski?

19:36b.ACT.019.036Kad dakle to ne može niko odreći, valja vi da budete mirni, i ništa naglo da ne činite;

19:37b.ACT.019.037Jer dovedoste ove ljude koji niti su crkvu Dijaninu pokrali, niti hule na vašu boginju.

19:38b.ACT.019.038A Dimitrije i majstori koji su s njim ako imaju kakvu tužbu, imaju sudovi, i imaju namesnici, neka tuže jedan drugog.

19:39b.ACT.019.039Ako li šta drugo ištete, neka se izvidi na pravoj skupštini.

19:40b.ACT.019.040Jer se bojimo da ne budemo tuženi za današnju bunu; a nijednog uzroka nema kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu. I ovo rekavši raspusti narod koji se beše sabrao.

19:41b.ACT.019.041

20

20:1b.ACT.020.001A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i izidje da ide u Makedoniju.

20:2b.ACT.020.002I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dodje u Grčku.

20:3b.ACT.020.003Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.

20:4b.ACT.020.004I podje s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.

20:5b.ACT.020.005Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.

20:6b.ACT.020.006A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dodjosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.

20:7b.ACT.020.007A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da podje, i proteže besedu do ponoći.

20:8b.ACT.020.008I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.

20:9b.ACT.020.009A sedjaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.

20:10b.ACT.020.010A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.

20:11b.ACT.020.011Onda izidje gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.

20:12b.ACT.020.012A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.

20:13b.ACT.020.013A mi došavši u ladju odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.

20:14b.ACT.020.014A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dodjosmo u Mitilinu.

20:15b.ACT.020.015I odande odvezavši se dodjosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dodjosmo u Milit.

20:16b.ACT.020.016Jer Pavle namisli da prodjemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.

20:17b.ACT.020.017Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.

20:18b.ACT.020.018I kad dodjoše k njemu, reče im: Vi znate od prvog dana kad dodjoh u Aziju kako s vama jednako bih

20:19b.ACT.020.019Služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi radjahu o glavi;

20:20b.ACT.020.020Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,

20:21b.ACT.020.021Svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.

20:22b.ACT.020.022I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;

20:23b.ACT.020.023Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.

20:24b.ACT.020.024Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevandjelje blagodati Božje.

20:25b.ACT.020.025I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.

20:26b.ACT.020.026Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;

20:27b.ACT.020.027Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.

20:28b.ACT.020.028Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;

20:29b.ACT.020.029Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući medju vas teški vuci koji neće štedeti stada;

20:30b.ACT.020.030I izmedju vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.

20:31b.ACT.020.031Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.

20:32b.ACT.020.032I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo medju svima osvećenima.

20:33b.ACT.020.033Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.

20:34b.ACT.020.034Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.

20:35b.ACT.020.035Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.

20:36b.ACT.020.036I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.

20:37b.ACT.020.037A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,

20:38b.ACT.020.038Žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u ladju.

21

21:1b.ACT.021.001I kad bi te se odvezosmo otrgnuvši se od njih, idući pravo dodjosmo u Ko, i drugi dan u Rod i odande u Pataru.

21:2b.ACT.021.002I našavši ladju koja polazi u Finikiju, udjosmo i odvezosmo se.

21:3b.ACT.021.003A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga nalevo, i plovljasmo u Siriju, i stadosmo u Tiru; jer onde valjaše da se istovari ladja.

21:4b.ACT.021.004I našavši učenike ostasmo onde sedam dana: oni Pavlu govorahu Duhom da ne ide gore u Jerusalim.

21:5b.ACT.021.005A kad bi te mi dane navršismo, izišavši idjasmo, i praćahu nas svi sa ženama i decom do iza grada, i kleknuvši na bregu pomolismo se Bogu.

21:6b.ACT.021.006I oprostivši se jedan s drugim udjosmo u ladju; a oni se vratiše svojim kućama.

21:7b.ACT.021.007A mi počevši plovljenje od Tira, dodjosmo u Ptolemaidu; i pozdravivši se s braćom ostasmo kod njih jedan dan.

21:8b.ACT.021.008A sutradan pošavši Pavle i koji bejasmo s njim dodjosmo u Ćesariju; i ušavši u kuću Filipa jevandjelista, koji beše jedan od sedam djakona, ostasmo u njega.

21:9b.ACT.021.009I ovaj imaše četiri kćeri devojke koje proricahu.

21:10b.ACT.021.010Stojeći mi pak onde mnogo dana, dodje odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav;

21:11b.ACT.021.011I došavši k nama uze pojas Pavlov i svezavši svoje ruke i noge reče: Tako veli Duh Sveti: Čoveka kog je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predaće ga u ruke neznabožaca.

21:12b.ACT.021.012I kad čusmo ovo, molismo i mi i ondašnji da ne ide gore u Jerusalim.

21:13b.ACT.021.013A Pavle odgovori i reče: Šta činite te plačete i cepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hoću, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa.

21:14b.ACT.021.014A kad ga ne mogasmo odvratiti, umukosmo rekavši: Volja Božja neka bude.

21:15b.ACT.021.015A posle ovih dana spremivši se izidjosmo u Jerusalim.

21:16b.ACT.021.016A dodjoše s nama i neki učenici iz Ćesarije vodeći sa sobom nekog Mnasona iz Kipra, starog učenika, u kog bismo mi stajali.

21:17b.ACT.021.017I kad dodjosmo u Jerusalim, primiše nas braća ljubazno.

21:18b.ACT.021.018A sutradan otide Pavle s nama k Jakovu, i dodjoše sve starešine.

21:19b.ACT.021.019I pozdravivši se s njima kazivaše sve redom šta učini Bog u neznabošcima njegovom službom.

21:20b.ACT.021.020A oni čuvši hvaljahu Boga i rekoše mu: Vidiš li, brate! Koliko je hiljada Jevreja koji verovaše, i svi teže na stari zakon.

21:21b.ACT.021.021A doznali su za tebe da učiš otpadanju od zakona Mojsijevog sve Jevreje koji žive medju neznabošcima, kazujući da im ne treba obrezivati dece svoje, niti držati običaje otačke.

21:22b.ACT.021.022Šta ćemo dakle sad? Narod će se sabrati jamačno; jer će čuti da si došao.

21:23b.ACT.021.023Ovo dakle učini šta ti kažemo: u nas imaju četiri čoveka koji su se zavetovali Bogu;

21:24b.ACT.021.024Ove uzmi i očisti se s njima, i potroši na njih neka ostrižu glave svoje, i svi će doznati da ono što su čuli za tebe ništa nije, nego da i sam držiš zakon i živiš po njemu.

21:25b.ACT.021.025A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni takvo ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih, i od krvi, i od udavljenog, i od kurvarstva.

21:26b.ACT.021.026Tada Pavle uze one ljude, i sutradan očistivši se s njima, udje u crkvu, i pokaza kako izvršuje dane očišćenja dokle se ne prinese žrtva za svakog njih.

21:27b.ACT.021.027A kad htede da se navrši sedam dana, videvši ga u crkvi oni Jevreji što behu iz Azije, pobuniše sav narod, i metnuše ruke na nj.

21:28b.ACT.021.028Vičući: Pomagajte, ljudi Izrailjci! Ovo je čovek koji protiv naroda i zakona i protiv ovog mesta uči sve svuda; pa još i Grke uvede u crkvu i opogani sveto mesto ovo.

21:29b.ACT.021.029Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, kog mišljahu da je uveo Pavle u crkvu.

21:30b.ACT.021.030I sav se grad podiže, i navali narod sa sviju strana, i uhvativši Pavla vucijahu ga napolje iz crkve; i odmah se zatvoriše vrata.

21:31b.ACT.021.031A kad hteše da ga ubiju, dodje glas gore k vojvodi od čete da se pobuni sav Jerusalim.

21:32b.ACT.021.032A on odmah uzevši vojnike i kapetane dotrča na njih. A oni videvši vojvodu i vojnike prestaše biti Pavla.

21:33b.ACT.021.033A vojvoda pristupivši uze ga, i zapovedi da ga metnu u dvoje verige, i pitaše ko je i šta je učinio.

21:34b.ACT.021.034A jedan vikaše jedno, a drugi drugo po narodu. A kad ne može od bune ništa da razume upravo, zapovedi da ga odvedu u logor.

21:35b.ACT.021.035A kad bi na basamacima, moraše ga vojnici nositi sile radi naroda.

21:36b.ACT.021.036Jer za njim prista mnoštvo naroda koji vikahu: Pogubi ga.

21:37b.ACT.021.037A kad htede Pavle da udje u logor, reče vojvodi: Je li mi slobodno govoriti šta tebi? A on reče: Zar umeš grčki?

21:38b.ACT.021.038Nisi li ti Misirac koji pre ovih dana podbuni i izvede u pustinju četiri hiljade hajduka?

21:39b.ACT.021.039A Pavle reče: Ja sam čovek Jevrejin iz Tarsa, gradjanin poznatog grada u Kilikiji; nego te molim dopusti mi da govorim k narodu.

21:40b.ACT.021.040A kad mu dopusti, stade Pavle na basamacima i mahnu rukom na narod; i kad posta velika tišina progovori jevrejskim jezikom govoreći:

22

22:1b.ACT.022.001Ljudi, braćo i očevi! Čujte sad moj odgovor k vama.

22:2b.ACT.022.002A kad čuše da im jevrejskim jezikom progovori, još veća tišina posta. I reče:

22:3b.ACT.022.003Ja sam čovek Jevrejin, koji sam rodjen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, naučen upravo otačkom zakonu, i bejah revnitelj Božji kao što ste vi svi danas.

22:4b.ACT.022.004Ja ovaj put gonih do same smrti, vezujući i predajući u tamnicu i ljude i žene,

22:5b.ACT.022.005Kao što mi svedoči i poglavar sveštenički i sve starešine; od kojih i poslanice primih na braću koja žive u Damasku; i idjah da dovedem one što behu onamo svezane u Jerusalim da se muče.

22:6b.ACT.022.006A kad idjah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.

22:7b.ACT.022.007I padoh na zemlju, i čuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

22:8b.ACT.022.008A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kog ti goniš.

22:9b.ACT.022.009A koji behu sa mnom videše svetlost i uplašiše se; ali ne čuše glas koji mi govoraše.

22:10b.ACT.022.010A ja rekoh: Šta ću činiti, Gospode? A Gospod mi reče: Ustani i idi u Damask, i tamo će ti se kazati za sve šta ti je odredjeno da činiš.

22:11b.ACT.022.011I kad obnevideh od silne svetlosti one, vodjahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dodjoh u Damask.

22:12b.ACT.022.012A neki Ananija, čovek pobožan po zakonu, posvedočen od sviju Jevreja koji žive u Damasku,

22:13b.ACT.022.013Došavši k meni stade i reče mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj čas pogledah na nj.

22:14b.ACT.022.014A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidiš pravednika, i da čuješ glas iz usta Njegovih:

22:15b.ACT.022.015Da Mu budeš svedok pred svim ljudima za ovo što si video i čuo.

22:16b.ACT.022.016I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.

22:17b.ACT.022.017A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,

22:18b.ACT.022.018I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izadji iz Jerusalima, jer neće primiti svedočanstvo tvoje za mene.

22:19b.ACT.022.019I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.

22:20b.ACT.022.020I kad se prolivaše krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i čuvah haljine onih koji ga ubijaju.

22:21b.ACT.022.021I reče mi: Idi, jer ću ja daleko da te pošaljem u neznabošce.

22:22b.ACT.022.022A oni ga slušahu do ove reči, pa podigoše glas svoj govoreći: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da živi.

22:23b.ACT.022.023A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo,

22:24b.ACT.022.024Zapovedi vojvoda da ga odvedu u logor, i reče da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj.

22:25b.ACT.022.025I kad ga pritegoše uzicama, reče Pavle kapetanu, koji stajaše onde: Zar vi možete biti čoveka Rimljanina, i još bez suda?

22:26b.ACT.022.026A kad ču kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreći: Gledaj šta ćeš činiti; jer je ovaj čovek Rimljanin.

22:27b.ACT.022.027A vojvoda pristupivši reče mu: Kaži mi jesi li ti Rimljanin? A on reče: Da.

22:28b.ACT.022.028A vojvoda odgovori: Ja sam za veliku cenu ime ovog gradjanstva dobio. A Pavle reče: A ja sam se i rodio s njime.

22:29b.ACT.022.029Onda odstupiše odmah od njega oni što hteše da ga ispituju; a vojvoda se uplaši kad razume da je Rimljanin i što ga beše svezao.

22:30b.ACT.022.030A sutradan, želeći doznati istinu zašto ga tuže Jevreji, pusti ga iz okova, i zapovedi da dodju glavari sveštenički i sav sabor njihov; i svedavši Pavla postavi ga pred njima.

23

23:1b.ACT.023.001A Pavle pogledavši na skupštinu reče: Ljudi braćo! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana.

23:2b.ACT.023.002A poglavar sveštenički Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima.

23:3b.ACT.023.003Tada mu reče Pavle: Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajući zakon zapovedaš da me biju.

23:4b.ACT.023.004A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara svešteničkog?

23:5b.ACT.023.005A Pavle reče: Ne znadoh, braćo, da je poglavar sveštenički, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.

23:6b.ACT.023.006A znajući Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braćo! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.

23:7b.ACT.023.007A kad on ovo reče, postade raspra medju sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.

23:8b.ACT.023.008Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni andjela ni duha; a fariseji priznaju oboje.

23:9b.ACT.023.009I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se medju sobom govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom čoveku; ako li mu govori duh ili andjeo, da se ne suprotimo Bogu.

23:10b.ACT.023.010A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da sidju vojnici i da ga otmu izmedju njih, i da ga odvedu u logor.

23:11b.ACT.023.011A onu noć stade Gospod pred njega i reče: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.

23:12b.ACT.023.012A kad bi dan, učiniše neki od Jevreja veće i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.

23:13b.ACT.023.013A beše ih više od četrdeset koji ovu kletvu učiniše.

23:14b.ACT.023.014Ovi pristupivši ka glavarima svešteničkim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla;

23:15b.ACT.023.015Sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.

23:16b.ACT.023.016A sin sestre Pavlove čuvši ovu zasedu dodje i udje u logor i kaza Pavlu.

23:17b.ACT.023.017A Pavle dozvavši jednog od kapetana reče: Ovo momče odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže.

23:18b.ACT.023.018A on ga uze i dovede k vojvodi, i reče: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momče dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori.

23:19b.ACT.023.019A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš?

23:20b.ACT.023.020A ono reče: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;

23:21b.ACT.023.021Ali ti ih nemoj poslušati, jer ga čekaju od njih više od četrdeset ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i čekaju tvoje obećanje.

23:22b.ACT.023.022A vojvoda onda otpusti momče zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.

23:23b.ACT.023.023I dozvavši dvojicu od kapetana reče: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Ćesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trećem satu noći.

23:24b.ACT.023.024I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.

23:25b.ACT.023.025I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:

23:26b.ACT.023.026Od Klaudija Lisije čestitom Filiksu pozdravlje.

23:27b.ACT.023.027Čoveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dodjoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin.

23:28b.ACT.023.028I želeći doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu.

23:29b.ACT.023.029Tada nadjoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove.

23:30b.ACT.023.030I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog čoveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!

23:31b.ACT.023.031A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noću u Antipatridu.

23:32b.ACT.023.032A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor.

23:33b.ACT.023.033A oni došavši u Ćesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj.

23:34b.ACT.023.034A sudija pročitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije

23:35b.ACT.023.035Reče: Ispitaću te kad suparnici tvoji dodju. I zapovedi da ga čuvaju u dvoru Irodovom.

24

24:1b.ACT.024.001A posle pet dana sidje poglavar sveštenički Ananija sa starešinama i s ritorom nekim Tertulom, koji izidjoše pred sudiju protiv Pavla.

24:2b.ACT.024.002A kad njega dozvaše, poče Tertul tužiti ga govoreći: Što živimo pod tobom u velikom miru, i pravice koje se ovom narodu čine tvojim promišljanjem,

24:3b.ACT.024.003U svakom dogadjaju i svuda, čestiti Filikse! Primamo sa svakom zahvalnošću.

24:4b.ACT.024.004Ali da ti mnogo ne dosadjujem, molim te da nas ukratko poslušaš sa svojom krotošću.

24:5b.ACT.024.005Jer nadjosmo ovog čoveka da je kuga, i podiže bunu protiv sviju Jevreja po vasionom svetu, i da je kolovodja jeresi nazaretskoj;

24:6b.ACT.024.006Koji se usudi i crkvu poganiti; koga mi i uhvatismo, i htesmo da mu sudimo po zakonu svom.

24:7b.ACT.024.007Ali dodje Lisija vojvoda, i ote ga iz naših ruku na veliku silu, i posla k tebi,

24:8b.ACT.024.008Zapovedivši i nama, koji ga tužimo, da idemo k tebi; a od njega možeš sam ispitavši doznati za sve ovo za šta ga mi tužimo.

24:9b.ACT.024.009A i Jevreji se složiše govoreći da je ovo tako.

24:10b.ACT.024.010A Pavle odgovori kad mu namaže sudija da govori: Znajući od mnogo godina da si ti pravedni sudija ovom narodu, slobodno odgovaram za sebe:

24:11b.ACT.024.011Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja izidjoh u Jerusalim da se pomolim Bogu,

24:12b.ACT.024.012I niti me u crkvi nadjoše da kome govorim, ili bunu da činim u narodu, ni po zbornicama, ni u gradu,

24:13b.ACT.024.013Niti oni mogu posvedočiti šta tebi sad na mene govore.

24:14b.ACT.024.014Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otačkom, verujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima,

24:15b.ACT.024.015I imajući nadanje na Boga da će biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami ovi čekaju.

24:16b.ACT.024.016A za ovo se i ja trudim da imam čistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima.

24:17b.ACT.024.017I posle mnogo godina dodjoh i donesoh milostinju narodu svom i prinose.

24:18b.ACT.024.018U tome me nadjoše očišćenog u crkvi, ni s narodom, ni s vikom.

24:19b.ACT.024.019A imaju i Jevreji neki iz Azije kojima je trebalo da dodju preda te, i da se tuže ako imaju šta na me.

24:20b.ACT.024.020Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kad sam stajao na skupštini,

24:21b.ACT.024.021Osim jednog ovog glasa kojim povikah stojeći medju njima: Za vaskrsenje mrtvih dovedoste me danas na sud.

24:22b.ACT.024.022A kad Filiks ču ovo, odgodi im znajući vrlo dobro za ovaj put i reče: Kad dodje Lisija vojvoda, izvideću vašu stvar.

24:23b.ACT.024.023A kapetanu zapovedi da se čuva Pavle, i da mu se olakša, i nijednom od njegovih da se ne zabranjuje posluživati ga ili dolaziti k njemu.

24:24b.ACT.024.024A posle nekoliko dana dodje Filiks sa Drusilom ženom svojom, koja beše Jevrejka, i dozva Pavla da čuje od njega veru u Hrista Isusa.

24:25b.ACT.024.025A kad Pavle govoraše o pravdi i čistoti i o sudu koji će biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaću te.

24:26b.ACT.024.026A uz to se i nadaše da će mu Pavle dati novaca da bi ga pustio; zato ga i često dozivaše i razgovaraše se s njim.

24:27b.ACT.024.027A kad se navršiše dve godine, izmeni Filiksa Porkije Fist. A Filiks, hoteći Jevrejima učiniti na volju, ostavi Pavla u sužanjstvu.

25

25:1b.ACT.025.001A Fist onda primivši vlast posle tri dana izidje iz Ćesarije u Jerusalim.

25:2b.ACT.025.002Onda glavari sveštenički i starešine jevrejske tužiše mu se na Pavla, i moljahu ga,

25:3b.ACT.025.003Ištući milosti protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim; i naredjivahu zasedu da ga ubiju na putu.

25:4b.ACT.025.004A Fist odgovori da se Pavle čuva u Ćesariji, a i on će sam skoro onamo da ide:

25:5b.ACT.025.005Koji dakle mogu od vas, reče, neka idu sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom čoveku neka ga tuže.

25:6b.ACT.025.006A pošto bi u njih ne više od deset dana, sidje u Ćesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.

25:7b.ACT.025.007A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti,

25:8b.ACT.025.008Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših.

25:9b.ACT.025.009Ali Fist, hoteći Jevrejima učiniti na volju, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?

25:10b.ACT.025.010A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.

25:11b.ACT.025.011Ako li sam skrivio, ili učinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Ćesaru idem.

25:12b.ACT.025.012Tada Fist, pogovorivši sa savetnicima, odgovori: Ćesaru reče da hoćeš: ćesaru ćeš poći.

25:13b.ACT.025.013A pošto prodje nekoliko dana, Agripa car i Vernikija sidjoše u Ćesariju da pohode Fista.

25:14b.ACT.025.014I budući da onde mnogo dana ostaše, kaza Fist caru za Pavla govoreći: Čoveka jednog ostavio je Filiks u tamnici,

25:15b.ACT.025.015Za kog, kad ja bijah u Jerusalimu, izidjoše preda me glavari sveštenički i starešine jevrejske moleći da ga osudim.

25:16b.ACT.025.016Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se pre pokloni kakav čovek na smrt dok se optuženi ne suoči s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.

25:17b.ACT.025.017A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne učinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu čoveka.

25:18b.ACT.025.018A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše.

25:19b.ACT.025.019Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ.

25:20b.ACT.025.020A ja ne znajući u ovom poslu šta ću činiti, rekoh bi li hteo ići u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo.

25:21b.ACT.025.021A kad Pavle reče da ga čuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga čuvaju dokle ga pošaljem k ćesaru.

25:22b.ACT.025.022A Agripa reče Fistu: i ja bih rad čuti tog čoveka. A on reče: Sutra ćeš ga čuti.

25:23b.ACT.025.023Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dodjoše s velikim ponosom, i udjoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla.

25:24b.ACT.025.024I reče Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosadjivaše i u Jerusalimu i ovde, vičući da ne valja da on više živi.

25:25b.ACT.025.025A ja doznavši da on ništa nije učinio što zaslužuje smrt, a i on sam reče da će da ide k svetlom ćesaru, namislih da ga pošaljem,

25:26b.ACT.025.026Za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati.

25:27b.ACT.025.027Jer mi se čini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.

26

26:1b.ACT.026.001A Agripa reče Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:

26:2b.ACT.026.002Za sreću svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,

26:3b.ACT.026.003A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske običaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.

26:4b.ACT.026.004Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo medju narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.

26:5b.ACT.026.005Kako me znadu isprva, ako hoće posvedočiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.

26:6b.ACT.026.006I sad stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče očevima našim,

26:7b.ACT.026.007Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noć služeći nadaju da će doći. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.

26:8b.ACT.026.008Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?

26:9b.ACT.026.009Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina,

26:10b.ACT.026.010Kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.

26:11b.ACT.026.011I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tudjih gradova.

26:12b.ACT.026.012Za koje idući u Damask s vlašću i zapovešću od glavara svešteničkih,

26:13b.ACT.026.013U podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanog, koja obasja mene i one što idjahu sa mnom.

26:14b.ACT.026.014A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se.

26:15b.ACT.026.015A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš;

26:16b.ACT.026.016Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati,

26:17b.ACT.026.017Izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati,

26:18b.ACT.026.018Da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje medju osvećenima verom mojom.

26:19b.ACT.026.019Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;

26:20b.ACT.026.020Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu čineći dela dostojna pokajanja.

26:21b.ACT.026.021Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.

26:22b.ACT.026.022Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom, ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije:

26:23b.ACT.026.023Da će Hristos postradati, i da će biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.

26:24b.ACT.026.024A kad on ovo odgovaraše, reče Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.

26:25b.ACT.026.025A on reče: Ne ludujem, čestiti Fiste, nego reči istine i razuma kazujem.

26:26b.ACT.026.026Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.

26:27b.ACT.026.027Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.

26:28b.ACT.026.028A Agripa reče Pavlu: Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin.

26:29b.ACT.026.029A Pavle reče: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.

26:30b.ACT.026.030I kad on ovo reče, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedjahu s njima,

26:31b.ACT.026.031I otišavši razgovarahu se medju sobom govoreći: Ovaj čovek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.

26:32b.ACT.026.032A Agripa reče Fistu: Ovaj čovek mogaše biti pušten da ne reče da hoće k ćesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k ćesaru.

27

27:1b.ACT.027.001I kao što bi odredjeno da idemo u Talijansku, predaše i Pavla i druge neke sužnje kapetanu, po imenu Juliju, od ćesareve čete.

27:2b.ACT.027.002A kad udjosmo u ladju adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama beše Aristarh Makedonac iz Soluna.

27:3b.ACT.027.003I drugi dan dodjosmo u Sidon. I Julije držaše Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga poslužuju.

27:4b.ACT.027.004I odande odvezavši se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni.

27:5b.ACT.027.005I preplovivši pučinu kilikijsku i pamfilijsku dodjosmo u Miru likijsku.

27:6b.ACT.027.006I onde našavši kapetan ladju aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju.

27:7b.ACT.027.007I plovivši mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne davaše, doplovismo pod Krit kod Salmone.

27:8b.ACT.027.008I jedva se vozeći pored kraja, dodjosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristaništa, kod kog blizu beše grad Laseja.

27:9b.ACT.027.009A pošto prodje mnogo vremena, i već plovljenje ne beše bez straha, jer i post već beše prošao, savetovaše Pavle

27:10b.ACT.027.010Govoreći im: Ljudi! Vidim da će plovljenje biti s mukom i velikom štetom ne samo tovara i ladje nego i duša naših.

27:11b.ACT.027.011Ali kapetan posluša većma krmanoša i gospodara od ladje negoli Pavlove reči.

27:12b.ACT.027.012A ne budući pristanište zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doći do Finika, i onde da zimuju u pristaništu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.

27:13b.ACT.027.013I kad dunu jug, mišljahu da im se volja ispuni, i podignuvši jedra plovljahu pokraj Krita.

27:14b.ACT.027.014Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon.

27:15b.ACT.027.015A kad se ladja ote, i ne mogaše se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nošahu nas.

27:16b.ACT.027.016A kad prodjosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udržati čamac,

27:17b.ACT.027.017Koji izvukavši, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za ladju; a bojeći se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo.

27:18b.ACT.027.018A kad nam veoma dosadjivaše bura sutradan izbacivahu tovare.

27:19b.ACT.027.019I u treći dan svojim rukama izbacismo alat ladjarski.

27:20b.ACT.027.020A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propala sva nada da ćemo se izbaviti.

27:21b.ACT.027.021I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavši preda njih reče: Trebaše dakle, o ljudi! Poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i štete.

27:22b.ACT.027.022I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna duša od vas neće propasti osim ladje;

27:23b.ACT.027.023Jer u ovu noć stade preda me andjeo Boga kog sam ja i kome služim,

27:24b.ACT.027.024Govoreći: Ne boj se, Pavle! Valja ti doći pred ćesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.

27:25b.ACT.027.025Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da će tako biti kao što mi bi rečeno.

27:26b.ACT.027.026Ali valja nam doći na jedno ostrvo.

27:27b.ACT.027.027A kad bi četrnaesta noć, i mi se u ponoći plavljasmo po adrijanskoj pučini, pomisliše ladjari da se približuju k nekakvoj zemlji.

27:28b.ACT.027.028I izmerivši dubinu nadjoše dvadeset hvati; i prošavši malo opet izmeriše, i nadjoše petnaest hvati.

27:29b.ACT.027.029Onda bojeći se da kako ne udare na prudovita mesta baciše sa stražnjeg kraja ladje četiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane.

27:30b.ACT.027.030A kad ladjari gledahu da pobegnu iz ladje, i spustiše čamac u more izgovarajući se kao da hoće s prednjeg kraja da spuste lengere,

27:31b.ACT.027.031Reče Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u ladji, vi ne možete živi ostati.

27:32b.ACT.027.032Tada vojnici odrezaše uža na čamcu i pustiše ga te pade.

27:33b.ACT.027.033A kad htede da svane, moljaše Pavle sve da jedu, govoreći: Četrnaesti je dan danas kako čekate i ne jedući živite ništa ne okusivši.

27:34b.ACT.027.034Zato vas molim da jedete: jer je to za vaše zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave neće otpasti.

27:35b.ACT.027.035I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti.

27:36b.ACT.027.036Onda se svi razveselivši i oni jedoše.

27:37b.ACT.027.037A u ladji beše nas duša svega dvesta i sedamdeset i šest.

27:38b.ACT.027.038I nasitivši se jela, olakšaše ladju izbacivši pšenicu u more.

27:39b.ACT.027.039A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledaše nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovoriše ako bude moguće, da izvuku ladju.

27:40b.ACT.027.040I podignuvši lengere vožahu se po moru, i odrešivši uža na krmama, i raširivši malo jedro prema vetriću koji duvaše, vožasmo se kraju.

27:41b.ACT.027.041A kad dodjosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se ladja; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne može pomaknuti, a krma se razbijaše od sile valova.

27:42b.ACT.027.042A vojnici se dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne uteče.

27:43b.ACT.027.043Ali kapetan želeći sačuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znahu plivati da iskoče najpre, i da izidju na zemlju;

27:44b.ACT.027.044A ostali jedni na daskama a jedni na čemu od ladje. I tako izidjoše svi živi na zemlju.

28

28:1b.ACT.028.001I kad izidjoše srećno iz ladje, tada razumeše da se ostrvo zove Melit.

28:2b.ACT.028.002A divljaci činjahu nam ne malu ljubav, jer naložiše oganj i primiše nas sve zbog dažda koji idjaše, i zbog zime.

28:3b.ACT.028.003A Pavle zgrabivši gomilu granja naloži na oganj, i izišavši zmija od vrućine skoči mu na ruku.

28:4b.ACT.028.004I kad videše divljaci zmiju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugom: Jamačno je ovaj čovek krvnik, kog izbavljenog od mora sud Božji ne ostavi da živi.

28:5b.ACT.028.005A on otresavši zmiju u oganj ne bi mu ništa zlo.

28:6b.ACT.028.006A oni čekahu da on oteče ili ujedanput da padne mrtav. A kad zadugo čekaše, i videše da mu ništa zlo ne bi, promeniše se, i govorahu da je on bog.

28:7b.ACT.028.007A naokolo oko onog mesta behu sela poglavara od ostrva po imenu Poplija, koji nas primi i ugosti ljubazno tri dana.

28:8b.ACT.028.008A dogodi se da otac Poplijev ležaše od groznice i od srdobolje, kome ušavši Pavle pomoli se Bogu i metnu ruke svoje na nj i isceli ga.

28:9b.ACT.028.009A kad to bi, dolažahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu onom, i isceljivahu se.

28:10b.ACT.028.010I poštovahu nas velikim častima; i kad podjosmo, spremiše nam što je od potrebe.

28:11b.ACT.028.011A posle tri meseca odvezosmo se na ladji aleksandrijskoj, koja je bila prezimila na ostrvu, i behu na njoj napisani Dioskuri.

28:12b.ACT.028.012I doplovivši u Sirakuzu ostasmo onde tri dana.

28:13b.ACT.028.013A odande otplovivši dodjosmo u Rigiju; i posle jednog dana kad dunu jug, dodjosmo drugi dan u Potiole.

28:14b.ACT.028.014Onde nadjemo braću, i oni nas zamole te ostanemo kod njih sedam dana; i tako podjosmo u Rim.

28:15b.ACT.028.015I odande čuvši braća za nas izidjoše nam na susret sve do Apijeva pazara i tri krčme. I kad ih vide Pavle, dade hvalu Bogu, i oslobodi se.

28:16b.ACT.028.016A kad dodjosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali se Pavlu dopusti da živi gde hoće s vojnikom koji ga čuvaše.

28:17b.ACT.028.017A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braćo! Ja ništa ne učinih protivno narodu ili običajima otačkim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,

28:18b.ACT.028.018Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nadje na meni nijedna smrtna krivica.

28:19b.ACT.028.019Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred ćesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.

28:20b.ACT.028.020Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nade radi Izrailjeve okovan sam u ovo gvoždje.

28:21b.ACT.028.021A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dodje ko od braće da javi ili da govori šta zlo za tebe.

28:22b.ACT.028.022Nego molimo da čujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.

28:23b.ACT.028.023I odredivši mu dan dodjoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedočeći carstvo Božje i uveravajući ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.

28:24b.ACT.028.024I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu.

28:25b.ACT.028.025A budući nesložni medju sobom, odlažahu kad reče Pavle jednu reč: Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije očevima našim

28:26b.ACT.028.026Govoreći: Idi k narodu ovome i kaži: Ušima ćete čuti i nećete razumeti; i očima ćete gledati i nećete videti.

28:27b.ACT.028.027Jer odrveni srce ovog naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmuriše da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i da se ne obrate da ih iscelim.

28:28b.ACT.028.028Da vam je dakle na znanje da se neznabošcima posla spasenje Božje, oni će i čuti.

28:29b.ACT.028.029I kad on ovo reče, otidoše Jevreji prepirući se medju sobom.

28:30b.ACT.028.030A Pavle ostade pune dve godine o svom trošku, i dočekivaše sve koji mu dolažahu,

28:31b.ACT.028.031Propovedajući carstvo Božje, i učeći o Gospodu našem Isusu Hristu slobodno, i niko mu ne branjaše.