John (Serbian)

1

1:1b.JOH.001.001U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

1:2b.JOH.001.002Ona beše u početku u Boga.

1:3b.JOH.001.003Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.

1:4b.JOH.001.004U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.

1:5b.JOH.001.005I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.

1:6b.JOH.001.006Posla Bog čoveka po imenu Jovana.

1:7b.JOH.001.007Ovaj dodje za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.

1:8b.JOH.001.008On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.

1:9b.JOH.001.009Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.

1:10b.JOH.001.010Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.

1:11b.JOH.001.011K svojima dodje, i svoji Ga ne primiše.

1:12b.JOH.001.012A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,

1:13b.JOH.001.013Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.

1:14b.JOH.001.014I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

1:15b.JOH.001.015Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.

1:16b.JOH.001.016I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.

1:17b.JOH.001.017Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista.

1:18b.JOH.001.018Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.

1:19b.JOH.001.019I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?

1:20b.JOH.001.020I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.

1:21b.JOH.001.021I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam.

1:22b.JOH.001.022A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe?

1:23b.JOH.001.023Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.

1:24b.JOH.001.024I behu poslanici od fariseja,

1:25b.JOH.001.025I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?

1:26b.JOH.001.026Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a medju vama stoji koga vi ne znate.

1:27b.JOH.001.027On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.

1:28b.JOH.001.028Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.

1:29b.JOH.001.029A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.

1:30b.JOH.001.030Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše.

1:31b.JOH.001.031I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dodjoh da krstim vodom.

1:32b.JOH.001.032I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu.

1:33b.JOH.001.033I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim.

1:34b.JOH.001.034I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.

1:35b.JOH.001.035A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih,

1:36b.JOH.001.036I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.

1:37b.JOH.001.037I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.

1:38b.JOH.001.038A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš?

1:39b.JOH.001.039I reče im: Dodjite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.

1:40b.JOH.001.040A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i idjahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;

1:41b.JOH.001.041On nadje najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nadjosmo Mesiju, koje znači Hristos.

1:42b.JOH.001.042I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.

1:43b.JOH.001.043A sutradan namisli izići u Galileju, i nadje Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.

1:44b.JOH.001.044A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.

1:45b.JOH.001.045Filip nadje Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nadjosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.

1:46b.JOH.001.046I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dodji i vidi.

1:47b.JOH.001.047A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.

1:48b.JOH.001.048Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.

1:49b.JOH.001.049Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.

1:50b.JOH.001.050Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog.

1:51b.JOH.001.051I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i andjele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.

2

2:1b.JOH.002.001I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.

2:2b.JOH.002.002A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.

2:3b.JOH.002.003I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.

2:4b.JOH.002.004Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.

2:5b.JOH.002.005Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

2:6b.JOH.002.006A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.

2:7b.JOH.002.007Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.

2:8b.JOH.002.008I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.

2:9b.JOH.002.009A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,

2:10b.JOH.002.010I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rdjavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.

2:11b.JOH.002.011Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

2:12b.JOH.002.012Potom sidje u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

2:13b.JOH.002.013I blizu beše pasha jevrejska, i izidje Isus u Jerusalim.

2:14b.JOH.002.014I nadje u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.

2:15b.JOH.002.015I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;

2:16b.JOH.002.016I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.

2:17b.JOH.002.017A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

2:18b.JOH.002.018A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?

2:19b.JOH.002.019Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.

2:20b.JOH.002.020A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina gradjena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?

2:21b.JOH.002.021A On govoraše za crkvu tela svog.

2:22b.JOH.002.022A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

2:23b.JOH.002.023A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.

2:24b.JOH.002.024Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,

2:25b.JOH.002.025I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.

3

3:1b.JOH.003.001Beše pak čovek medju farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.

3:2b.JOH.003.002Ovaj dodje k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.

3:3b.JOH.003.003Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.

3:4b.JOH.003.004Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

3:5b.JOH.003.005Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

3:6b.JOH.003.006Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.

3:7b.JOH.003.007Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

3:8b.JOH.003.008Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rodjen od Duha.

3:9b.JOH.003.009Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?

3:10b.JOH.003.010Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?

3:11b.JOH.003.011Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.

3:12b.JOH.003.012Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?

3:13b.JOH.003.013I niko se ne pope na nebo osim koji sidje s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.

3:14b.JOH.003.014I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.

3:15b.JOH.003.015Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:

3:16b.JOH.003.016Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

3:17b.JOH.003.017Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.

3:18b.JOH.003.018Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osudjen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.

3:19b.JOH.003.019A sud je ovaj što videlo dodje na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.

3:20b.JOH.003.020Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.

3:21b.JOH.003.021A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.

3:22b.JOH.003.022A potom dodje Isus i učenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.

3:23b.JOH.003.023A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.

3:24b.JOH.003.024Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu.

3:25b.JOH.003.025Tada postade raspra medju učenicima Jovanovim i Jevrejima oko čišćenja.

3:26b.JOH.003.026I dodjoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu.

3:27b.JOH.003.027Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.

3:28b.JOH.003.028Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.

3:29b.JOH.003.029Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.

3:30b.JOH.003.030Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.

3:31b.JOH.003.031Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.

3:32b.JOH.003.032I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne prima.

3:33b.JOH.003.033Koji primi Njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit.

3:34b.JOH.003.034Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.

3:35b.JOH.003.035Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.

3:36b.JOH.003.036Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu.

4

4:1b.JOH.004.001Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan

4:2b.JOH.004.002(Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),

4:3b.JOH.004.003Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.

4:4b.JOH.004.004A valjalo Mu je proći kroz Samariju.

4:5b.JOH.004.005Tako dodje u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.

4:6b.JOH.004.006A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta sedjaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.

4:7b.JOH.004.007Dodje žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.

4:8b.JOH.004.008(Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)

4:9b.JOH.004.009Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.

4:10b.JOH.004.010Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.

4:11b.JOH.004.011Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?

4:12b.JOH.004.012Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?

4:13b.JOH.004.013Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;

4:14b.JOH.004.014A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.

4:15b.JOH.004.015Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.

4:16b.JOH.004.016Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dodji ovamo.

4:17b.JOH.004.017Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;

4:18b.JOH.004.018Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.

4:19b.JOH.004.019Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.

4:20b.JOH.004.020Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.

4:21b.JOH.004.021Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.

4:22b.JOH.004.022Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.

4:23b.JOH.004.023Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.

4:24b.JOH.004.024Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.

4:25b.JOH.004.025Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dodje kazaće nam sve.

4:26b.JOH.004.026Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.

4:27b.JOH.004.027I tada dodjoše učenici Njegovi, i čudjahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?

4:28b.JOH.004.028A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:

4:29b.JOH.004.029Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?

4:30b.JOH.004.030Izidjoše, dakle, iz grada i podjoše k Njemu.

4:31b.JOH.004.031A učenici Njegovi moljahu Ga, medjutim, govoreći: Ravi! Jedi.

4:32b.JOH.004.032A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.

4:33b.JOH.004.033Tada učenici govorahu medju sobom: Već ako Mu ko donese da jede?

4:34b.JOH.004.034A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.

4:35b.JOH.004.035Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.

4:36b.JOH.004.036I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;

4:37b.JOH.004.037Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.

4:38b.JOH.004.038Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov udjoste.

4:39b.JOH.004.039I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.

4:40b.JOH.004.040Kad dodjoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.

4:41b.JOH.004.041I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.

4:42b.JOH.004.042A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.

4:43b.JOH.004.043A posle dva dana izidje odande, i otide u Galileju:

4:44b.JOH.004.044Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti.

4:45b.JOH.004.045A kad dodje u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.

4:46b.JOH.004.046Dodje pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.

4:47b.JOH.004.047Ovaj čuvši da Isus dodje iz Judeje u Galileju, dodje k Njemu i moljaše Ga da sidje i da mu isceli sina; jer beše na samrti.

4:48b.JOH.004.048I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.

4:49b.JOH.004.049Reče Mu carev čovek: Gospode! Sidji dok nije umrlo dete moje.

4:50b.JOH.004.050Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i podje.

4:51b.JOH.004.051I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.

4:52b.JOH.004.052Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.

4:53b.JOH.004.053Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.

4:54b.JOH.004.054Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dodje iz Judeje u Galileju.

5

5:1b.JOH.005.001A potom beše praznik jevrejski, i izidje Isus u Jerusalim.

5:2b.JOH.005.002U Jerusalimu, pak, kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,

5:3b.JOH.005.003U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji čekahu da se zaljuja voda;

5:4b.JOH.005.004Jer andjeo Gospodnji silažaše u odredjeno vreme u banju i mućaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.

5:5b.JOH.005.005A onde beše jedan čovek koji trideset i osam godina beše bolestan.

5:6b.JOH.005.006Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?

5:7b.JOH.005.007Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dodjem drugi sidje pre mene.

5:8b.JOH.005.008Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.

5:9b.JOH.005.009I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hodjaše. A taj dan beše subota.

5:10b.JOH.005.010Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.

5:11b.JOH.005.011A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi.

5:12b.JOH.005.012A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi?

5:13b.JOH.005.013A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.

5:14b.JOH.005.014A potom ga nadje Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.

5:15b.JOH.005.015A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.

5:16b.JOH.005.016I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer činjaše to u subotu.

5:17b.JOH.005.017A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.

5:18b.JOH.005.018I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i gradjaše se jednak Bogu.

5:19b.JOH.005.019A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako;

5:20b.JOH.005.020Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.

5:21b.JOH.005.021Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.

5:22b.JOH.005.022Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,

5:23b.JOH.005.023Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

5:24b.JOH.005.024Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

5:25b.JOH.005.025Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.

5:26b.JOH.005.026Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;

5:27b.JOH.005.027I dade Mu vlast da i sud čini, jer je Sin čovečiji.

5:28b.JOH.005.028Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,

5:29b.JOH.005.029I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.

5:30b.JOH.005.030Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.

5:31b.JOH.005.031Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito.

5:32b.JOH.005.032Ima drugi koji svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo što svedoči za mene.

5:33b.JOH.005.033Vi poslaste k Jovanu, i posvedoči vam za istinu;

5:34b.JOH.005.034A ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.

5:35b.JOH.005.035On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.

5:36b.JOH.005.036Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoče za mene da me Otac posla.

5:37b.JOH.005.037I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.

5:38b.JOH.005.038I reč Njegovu nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.

5:39b.JOH.005.039Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.

5:40b.JOH.005.040I nećete da dodjete k meni da imate život.

5:41b.JOH.005.041Ja ne primam slave od ljudi.

5:42b.JOH.005.042Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.

5:43b.JOH.005.043Ja dodjoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dodje u ime svoje, njega ćete primiti.

5:44b.JOH.005.044Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?

5:45b.JOH.005.045Ne mislite da ću vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.

5:46b.JOH.005.046Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.

5:47b.JOH.005.047A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?

6

6:1b.JOH.006.001Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.

6:2b.JOH.006.002I za Njim idjaše mnoštvo naroda, jer vidjahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.

6:3b.JOH.006.003A Isus izidje na goru, i onde sedjaše sa učenicima svojim.

6:4b.JOH.006.004A beše blizu pasha, praznik jevrejski.

6:5b.JOH.006.005Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?

6:6b.JOH.006.006A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.

6:7b.JOH.006.007Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.

6:8b.JOH.006.008Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:

6:9b.JOH.006.009Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!

6:10b.JOH.006.010A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.

6:11b.JOH.006.011A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posadjeni; tako i od riba koliko hteše.

6:12b.JOH.006.012I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.

6:13b.JOH.006.013I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.

6:14b.JOH.006.014A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dodje na svet.

6:15b.JOH.006.015A kad razume Isus da hoće da dodju da Ga uhvate i da Ga učine carem, otide opet u goru sam.

6:16b.JOH.006.016A kad bi uveče sidjoše učenici Njegovi na more,

6:17b.JOH.006.017I udjoše u ladju, i podjoše preko mora u Kapernaum. I već se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.

6:18b.JOH.006.018A more se podizaše od velikog vetra.

6:19b.JOH.006.019Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do ladje, i uplašiše se.

6:20b.JOH.006.020A On im reče: Ja sam; ne bojte se.

6:21b.JOH.006.021Onda Ga s radošću uzeše u ladju; i odmah ladja bi na zemlji u koju idjahu.

6:22b.JOH.006.022Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da ladje druge ne beše onde osim one jedne što u nju udjoše učenici Njegovi, i da ne udje Isus s učenicima svojim u ladju nego sami učenici Njegovi otidoše,

6:23b.JOH.006.023A druge ladje iz Tiverijade dodjoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,

6:24b.JOH.006.024Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni učenika Njegovih, udjoše i oni u ladje, i dodjoše u Kapernaum da traže Isusa.

6:25b.JOH.006.025I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?

6:26b.JOH.006.026Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.

6:27b.JOH.006.027Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati Sin čovečiji, jer ovog potvrdi Otac Bog.

6:28b.JOH.006.028A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?

6:29b.JOH.006.029Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.

6:30b.JOH.006.030A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?

6:31b.JOH.006.031Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.

6:32b.JOH.006.032Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;

6:33b.JOH.006.033Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.

6:34b.JOH.006.034Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.

6:35b.JOH.006.035A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.

6:36b.JOH.006.036Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.

6:37b.JOH.006.037Sve što meni daje Otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.

6:38b.JOH.006.038Jer sidjoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.

6:39b.JOH.006.039A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.

6:40b.JOH.006.040A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.

6:41b.JOH.006.041Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji sidje s neba.

6:42b.JOH.006.042I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja sidjoh s neba?

6:43b.JOH.006.043Onda Isus odgovori i reče im: Ne vičite medju sobom.

6:44b.JOH.006.044Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.

6:45b.JOH.006.045U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, doći će k meni.

6:46b.JOH.006.046Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.

6:47b.JOH.006.047Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.

6:48b.JOH.006.048Ja sam Hleb života.

6:49b.JOH.006.049Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.

6:50b.JOH.006.050Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.

6:51b.JOH.006.051Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.

6:52b.JOH.006.052A Jevreji se prepirahu medju sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?

6:53b.JOH.006.053A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati život u sebi.

6:54b.JOH.006.054Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:

6:55b.JOH.006.055Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.

6:56b.JOH.006.056Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.

6:57b.JOH.006.057Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.

6:58b.JOH.006.058Ovo je hleb koji sidje s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.

6:59b.JOH.006.059Ovo reče u zbornici kad učaše u Kapernaumu.

6:60b.JOH.006.060Tada mnogi od učenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?

6:61b.JOH.006.061A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?

6:62b.JOH.006.062A kad vidite Sina čovečijeg da odlazi gore gde je pre bio?

6:63b.JOH.006.063Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.

6:64b.JOH.006.064Ali imaju neki medju vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od početka koji su što ne veruju, i ko će Ga izdati.

6:65b.JOH.006.065I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.

6:66b.JOH.006.066Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne idjahu s Njim.

6:67b.JOH.006.067A Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?

6:68b.JOH.006.068Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.

6:69b.JOH.006.069I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.

6:70b.JOH.006.070Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas djavo?

6:71b.JOH.006.071A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.

7

7:1b.JOH.007.001I potom hodjaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.

7:2b.JOH.007.002Beše pak blizu praznik jevrejski, gradjenje senica.

7:3b.JOH.007.003Tada Mu rekoše braća Njegova: Izidji odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;

7:4b.JOH.007.004Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.

7:5b.JOH.007.005Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.

7:6b.JOH.007.006Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.

7:7b.JOH.007.007Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.

7:8b.JOH.007.008Vi izidjite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.

7:9b.JOH.007.009Rekavši im ovo osta u Galileji.

7:10b.JOH.007.010A kad izidjoše braća Njegova na praznik, tada i sam izidje, ne javno nego kao tajno.

7:11b.JOH.007.011A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?

7:12b.JOH.007.012I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.

7:13b.JOH.007.013Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.

7:14b.JOH.007.014Ali odmah u polovini praznika izidje Isus u crkvu i učaše.

7:15b.JOH.007.015I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio?

7:16b.JOH.007.016Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao.

7:17b.JOH.007.017Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.

7:18b.JOH.007.018Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.

7:19b.JOH.007.019Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu? Zašto tražite da me ubijete?

7:20b.JOH.007.020Odgovori narod i reče: Je li djavo u tebi? Ko traži da te ubije?

7:21b.JOH.007.021Odgovori Isus i reče im: Jedno delo učinih i svi se divite tome.

7:22b.JOH.007.022Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.

7:23b.JOH.007.023Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?

7:24b.JOH.007.024Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.

7:25b.JOH.007.025Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj kog traže da ubiju?

7:26b.JOH.007.026I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je on zaista Hristos?

7:27b.JOH.007.027Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dodje, niko neće znati otkuda je.

7:28b.JOH.007.028Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dodjoh, nego ima Istiniti koji me posla, kog vi ne znate.

7:29b.JOH.007.029Ja Ga znam, jer sam od Njega i On me posla.

7:30b.JOH.007.030Tada gledahu da Ga uhvate; i niko ne metnu na Nj ruke, jer još ne beše došao čas Njegov.

7:31b.JOH.007.031A od naroda mnogi Ga verovaše, i govorahu: Kad dodje Hristos eda li će više čudesa činiti nego Ovaj što čini?

7:32b.JOH.007.032Čuše fariseji od naroda takav govor za Njega, i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da Ga uhvate.

7:33b.JOH.007.033Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla.

7:34b.JOH.007.034Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.

7:35b.JOH.007.035A Jevreji rekoše medju sobom: Kuda će ovaj ići da ga mi ne nadjemo? Neće li ići medju rastrkane Grke, i Grke učiti?

7:36b.JOH.007.036Šta znači ova reč što reče: Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći?

7:37b.JOH.007.037A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dodje k meni i pije.

7:38b.JOH.007.038Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.

7:39b.JOH.007.039A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.

7:40b.JOH.007.040A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok.

7:41b.JOH.007.041Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?

7:42b.JOH.007.042Ne kaza li pismo da će Hristos doći od semena Davidovog, i iz sela Vitlejema odakle beše David?

7:43b.JOH.007.043Tako raspra postade u narodu Njega radi.

7:44b.JOH.007.044A neki od njih hteše da Ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na Nj.

7:45b.JOH.007.045Dodjoše pak sluge ka glavarima svešteničkim i farisejima; i oni im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?

7:46b.JOH.007.046A sluge odgovoriše: Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.

7:47b.JOH.007.047Tada im odgovoriše fariseji: Zar se i vi prevariste?

7:48b.JOH.007.048Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?

7:49b.JOH.007.049Nego narod ovaj, koji ne zna zakon, proklet je.

7:50b.JOH.007.050Reče im Nikodim što dolazi k Njemu noću, koji beše jedan od njih:

7:51b.JOH.007.051Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?

7:52b.JOH.007.052Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.

7:53b.JOH.007.053I otidoše svaki svojoj kući.

8

8:1b.JOH.008.001A Isus otide na goru maslinsku.

8:2b.JOH.008.002A ujutru opet dodje u crkvu, i sav narod idjaše k Njemu; i sedavši učaše ih.

8:3b.JOH.008.003A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu

8:4b.JOH.008.004Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;

8:5b.JOH.008.005A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?

8:6b.JOH.008.006Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).

8:7b.JOH.008.007A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je medju vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.

8:8b.JOH.008.008Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.

8:9b.JOH.008.009A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.

8:10b.JOH.008.010A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?

8:11b.JOH.008.011A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osudjujem, idi, i odsele više ne greši.

8:12b.JOH.008.012Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.

8:13b.JOH.008.013Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.

8:14b.JOH.008.014Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dodjoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.

8:15b.JOH.008.015Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.

8:16b.JOH.008.016I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.

8:17b.JOH.008.017A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.

8:18b.JOH.008.018Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.

8:19b.JOH.008.019Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.

8:20b.JOH.008.020Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.

8:21b.JOH.008.021A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.

8:22b.JOH.008.022Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?

8:23b.JOH.008.023I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.

8:24b.JOH.008.024Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.

8:25b.JOH.008.025Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.

8:26b.JOH.008.026Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.

8:27b.JOH.008.027Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.

8:28b.JOH.008.028A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim.

8:29b.JOH.008.029I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.

8:30b.JOH.008.030Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.

8:31b.JOH.008.031Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,

8:32b.JOH.008.032I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.

8:33b.JOH.008.033Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?

8:34b.JOH.008.034Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.

8:35b.JOH.008.035A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.

8:36b.JOH.008.036Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.

8:37b.JOH.008.037Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.

8:38b.JOH.008.038Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.

8:39b.JOH.008.039Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.

8:40b.JOH.008.040A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.

8:41b.JOH.008.041Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rodjeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.

8:42b.JOH.008.042A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izidjoh i dodjoh; jer ne dodjoh sam od sebe, nego me On posla.

8:43b.JOH.008.043Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate.

8:44b.JOH.008.044Vaš je otac djavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

8:45b.JOH.008.045A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.

8:46b.JOH.008.046Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?

8:47b.JOH.008.047Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.

8:48b.JOH.008.048Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je djavo u tebi.

8:49b.JOH.008.049Isus odgovori: U meni djavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.

8:50b.JOH.008.050A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.

8:51b.JOH.008.051Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrt doveka.

8:52b.JOH.008.052Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je djavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti smrt doveka.

8:53b.JOH.008.053Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?

8:54b.JOH.008.054Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.

8:55b.JOH.008.055I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.

8:56b.JOH.008.056Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.

8:57b.JOH.008.057Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?

8:58b.JOH.008.058A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.

8:59b.JOH.008.059Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izadje iz crkve prošavši izmedju njih i otide tako.

9

9:1b.JOH.009.001I prolazeći vide čoveka slepog od rodjenja.

9:2b.JOH.009.002I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Ravi! Ko sagreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep?

9:3b.JOH.009.003Isus odgovori: Ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu.

9:4b.JOH.009.004Meni valja raditi dela Onog koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi.

9:5b.JOH.009.005Dok sam na svetu videlo sam svetu.

9:6b.JOH.009.006Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvačke, i pomaza kalom oči slepome,

9:7b.JOH.009.007I reče: Idi umij se u banji siloamskoj (koje znači poslan). Otide, dakle, i umi se, i dodje gledajući.

9:8b.JOH.009.008A susedi i koji ga behu videli pre da beše slep govorahu: Nije li ovo onaj što sedjaše i prošaše?

9:9b.JOH.009.009Jedni govorahu: On je; a drugi: Nalik je na nj. A on govoraše: Ja sam.

9:10b.JOH.009.010Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči?

9:11b.JOH.009.011On odgovori i reče: Čovek koji se zove Isus načini kao, i pomaza oči moje, i reče mi: Idi u banju siloamsku i umij se. A kad otidoh i umih se, progledah.

9:12b.JOH.009.012Tada mu rekoše: Gde je on? Reče: Ne znam.

9:13b.JOH.009.013Tada ga povedoše k farisejima, onog što beše nekad slep.

9:14b.JOH.009.014A beše subota kad načini Isus kao i otvori mu oči.

9:15b.JOH.009.015Tada ga opet pitahu i fariseji kako progleda. A on im reče: Kao metnu mi na oči, i umih se i vidim.

9:16b.JOH.009.016Tada govorahu neki od fariseja: Nije ovaj čovek od Boga jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: Kako može čovek grešan takva čudesa činiti? I posta raspra medju njima.

9:17b.JOH.009.017Rekoše, dakle, opet slepcu: Šta kažeš ti za njega što ti otvori oči tvoje? A on reče: Prorok je.

9:18b.JOH.009.018Tada Jevreji ne verovaše za njega da beše slep i progleda, dok ne dozvaše roditelje onog što je progledao,

9:19b.JOH.009.019I zapitaše ih govoreći: Je li ovo vaš sin za koga vi govorite da se rodi slep? Kako, dakle, sad vidi?

9:20b.JOH.009.020A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: Znamo da je ovo sin naš i da se rodi slep,

9:21b.JOH.009.021A kako sad vidi ne znamo: ili ko mu otvori oči mi ne znamo; on je veliki, pitajte njega, neka sam kaže za sebe.

9:22b.JOH.009.022Ovo rekoše roditelji njegovi, jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji behu dogovorili da bude isključen iz zbornice ko Ga prizna za Hrista.

9:23b.JOH.009.023Zato rekoše roditelji njegovi: On je veliki, pitajte njega.

9:24b.JOH.009.024Tada, po drugi put dozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: Daj Bogu slavu; mi znamo da je čovek ovaj grešan.

9:25b.JOH.009.025A on odgovori i reče: Je li grešan ne znam; samo znam da ja bejah slep, a sad vidim.

9:26b.JOH.009.026Tada mu opet rekoše: Šta ti učini, kako otvori oči tvoje?

9:27b.JOH.009.027Odgovori im: Ja vam već kazah, i ne slušaste; šta ćete opet slušati? Već ako i vi hoćete učenici njegovi da budete?

9:28b.JOH.009.028A oni ga ukoriše, i rekoše mu: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi.

9:29b.JOH.009.029Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovog ne znamo otkuda je

9:30b.JOH.009.030A čovek odgovori i reče im: To i jeste za čudo što vi ne znate otkud je, a On otvori oči moje.

9:31b.JOH.009.031A znamo da Bog ne sluša grešnika; nego ako ko poštuje Boga i volju Njegovu tvori, onog sluša.

9:32b.JOH.009.032Otkako je sveta nije čuveno da ko otvori oči rodjenom slepcu.

9:33b.JOH.009.033Kad On ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti.

9:34b.JOH.009.034Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? I isteraše ga napolje.

9:35b.JOH.009.035Isus ču da ga isteraše napolje; i našavši ga reče mu; veruješ li ti Sina Božijeg?

9:36b.JOH.009.036On odgovori i reče: Ko je, Gospode, da Ga verujem?

9:37b.JOH.009.037A Isus mu reče: i video si ga, i koji govori s tobom Ga je.

9:38b.JOH.009.038A on reče: Verujem Gospode! I pokloni Mu se.

9:39b.JOH.009.039I reče Isus: Ja dodjoh na sud na ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi.

9:40b.JOH.009.040I čuše ovo neki od fariseja koji behu s Njim, i rekoše Mu: Eda li smo mi slepi?

9:41b.JOH.009.041Reče im Isus: Kada biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite da vidite, tako vaš greh ostaje.

10

10:1b.JOH.010.001Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;

10:2b.JOH.010.002A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.

10:3b.JOH.010.003Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;

10:4b.JOH.010.004I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.

10:5b.JOH.010.005A za tudjinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tudji.

10:6b.JOH.010.006Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.

10:7b.JOH.010.007Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.

10:8b.JOH.010.008Svi koliko ih god dodje pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.

10:9b.JOH.010.009Ja sam vrata; ko udje kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.

10:10b.JOH.010.010Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dodjoh da imaju život i izobilje.

10:11b.JOH.010.011Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

10:12b.JOH.010.012A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;

10:13b.JOH.010.013A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.

10:14b.JOH.010.014Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.

10:15b.JOH.010.015Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.

10:16b.JOH.010.016I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

10:17b.JOH.010.017Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.

10:18b.JOH.010.018Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

10:19b.JOH.010.019Tada opet posta raspra medju Jevrejima za ove reči.

10:20b.JOH.010.020Mnogi od njih govorahu: U njemu je djavo, i poludeo je; šta ga slušate?

10:21b.JOH.010.021Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može djavo slepima oči otvarati?

10:22b.JOH.010.022A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.

10:23b.JOH.010.023I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.

10:24b.JOH.010.024A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.

10:25b.JOH.010.025Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.

10:26b.JOH.010.026Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.

10:27b.JOH.010.027Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.

10:28b.JOH.010.028I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

10:29b.JOH.010.029Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.

10:30b.JOH.010.030Ja i Otac jedno smo.

10:31b.JOH.010.031A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.

10:32b.JOH.010.032Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?

10:33b.JOH.010.033Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

10:34b.JOH.010.034Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?

10:35b.JOH.010.035Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;

10:36b.JOH.010.036Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

10:37b.JOH.010.037Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.

10:38b.JOH.010.038Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.

10:39b.JOH.010.039Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.

10:40b.JOH.010.040I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.

10:41b.JOH.010.041I mnogi dodjoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.

10:42b.JOH.010.042I mnogi verovaše Ga onde.

11

11:1b.JOH.011.001Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.

11:2b.JOH.011.002(A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)

11:3b.JOH.011.003Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.

11:4b.JOH.011.004A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.

11:5b.JOH.011.005A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.

11:6b.JOH.011.006A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.

11:7b.JOH.011.007A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.

11:8b.JOH.011.008Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?

11:9b.JOH.011.009Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;

11:10b.JOH.011.010A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.

11:11b.JOH.011.011Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.

11:12b.JOH.011.012Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.

11:13b.JOH.011.013A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.

11:14b.JOH.011.014Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.

11:15b.JOH.011.015I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.

11:16b.JOH.011.016Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.

11:17b.JOH.011.017A kad dodje Isus nadje ga, a on već četiri dana u grobu.

11:18b.JOH.011.018(A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)

11:19b.JOH.011.019I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.

11:20b.JOH.011.020Kad Marta dakle ču da Isus ide, izadje preda Nj, a Marija sedjaše doma.

11:21b.JOH.011.021Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.

11:22b.JOH.011.022A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.

11:23b.JOH.011.023Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.

11:24b.JOH.011.024Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.

11:25b.JOH.011.025A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.

11:26b.JOH.011.026I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?

11:27b.JOH.011.027Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dodje na svet.

11:28b.JOH.011.028I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.

11:29b.JOH.011.029A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.

11:30b.JOH.011.030Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.

11:31b.JOH.011.031A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i izidje, podjoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.

11:32b.JOH.011.032A Marija kako dodje gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.

11:33b.JOH.011.033Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dodjoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.

11:34b.JOH.011.034I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.

11:35b.JOH.011.035Udariše suze Isusu.

11:36b.JOH.011.036Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,

11:37b.JOH.011.037A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?

11:38b.JOH.011.038A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.

11:39b.JOH.011.039Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.

11:40b.JOH.011.040Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?

11:41b.JOH.011.041Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.

11:42b.JOH.011.042A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.

11:43b.JOH.011.043I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Izidji napolje.

11:44b.JOH.011.044I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.

11:45b.JOH.011.045Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.

11:46b.JOH.011.046A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.

11:47b.JOH.011.047Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.

11:48b.JOH.011.048Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.

11:49b.JOH.011.049A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;

11:50b.JOH.011.050I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.

11:51b.JOH.011.051A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;

11:52b.JOH.011.052I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.

11:53b.JOH.011.053Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.

11:54b.JOH.011.054A Isus više ne hodjaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hodjaše s učenicima svojim.

11:55b.JOH.011.055A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dodjoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.

11:56b.JOH.011.056Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu medju sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?

11:57b.JOH.011.057A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.

12

12:1b.JOH.012.001A Isus pre pashe na šest dana dodje u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.

12:2b.JOH.012.002Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar sedjaše s njim za trpezom;

12:3b.JOH.012.003A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.

12:4b.JOH.012.004Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:

12:5b.JOH.012.005Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?

12:6b.JOH.012.006A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.

12:7b.JOH.012.007A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;

12:8b.JOH.012.008Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.

12:9b.JOH.012.009Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodjoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.

12:10b.JOH.012.010A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;

12:11b.JOH.012.011Jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i verovahu Isusa.

12:12b.JOH.012.012A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim

12:13b.JOH.012.013Uzeše grane od finika i izidjoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.

12:14b.JOH.012.014A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:

12:15b.JOH.012.015Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.

12:16b.JOH.012.016Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.

12:17b.JOH.012.017A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.

12:18b.JOH.012.018Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.

12:19b.JOH.012.019A fariseji govorahu medju sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.

12:20b.JOH.012.020A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.

12:21b.JOH.012.021Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.

12:22b.JOH.012.022Dodje Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.

12:23b.JOH.012.023A Isus odgovori im govoreći: Dodje čas da se proslavi Sin čovečiji.

12:24b.JOH.012.024Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;

12:25b.JOH.012.025Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.

12:26b.JOH.012.026Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.

12:27b.JOH.012.027Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dodjoh na čas ovaj.

12:28b.JOH.012.028Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dodje s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.

12:29b.JOH.012.029A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.

12:30b.JOH.012.030Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.

12:31b.JOH.012.031Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.

12:32b.JOH.012.032I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.

12:33b.JOH.012.033A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.

12:34b.JOH.012.034Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?

12:35b.JOH.012.035A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.

12:36b.JOH.012.036Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.

12:37b.JOH.012.037Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;

12:38b.JOH.012.038Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?

12:39b.JOH.012.039Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:

12:40b.JOH.012.040Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

12:41b.JOH.012.041Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.

12:42b.JOH.012.042Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;

12:43b.JOH.012.043Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.

12:44b.JOH.012.044A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;

12:45b.JOH.012.045I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.

12:46b.JOH.012.046Ja dodjoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.

12:47b.JOH.012.047I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet.

12:48b.JOH.012.048Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;

12:49b.JOH.012.049Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.

12:50b.JOH.012.050I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.

13

13:1b.JOH.013.001A pred praznik pashe znajući Isus da Mu dodje čas da predje iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.

13:2b.JOH.013.002I po večeri, kad već djavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,

13:3b.JOH.013.003Znajući Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga izidje, i k Bogu ide,

13:4b.JOH.013.004Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;

13:5b.JOH.013.005Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.

13:6b.JOH.013.006Onda dodje k Simonu Petru, i on Mu reče: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?

13:7b.JOH.013.007Isus odgovori i reče mu: Šta ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.

13:8b.JOH.013.008Reče Mu Petar: Nikad Ti nećeš oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš deo sa mnom.

13:9b.JOH.013.009Reče Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.

13:10b.JOH.013.010Isus mu reče: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.

13:11b.JOH.013.011Jer znaše izdajnika svog, zato reče: Niste svi čisti.

13:12b.JOH.013.012A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reče im: Znate li šta ja učinih vama?

13:13b.JOH.013.013Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.

13:14b.JOH.013.014Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.

13:15b.JOH.013.015Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.

13:16b.JOH.013.016Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao.

13:17b.JOH.013.017Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.

13:18b.JOH.013.018Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.

13:19b.JOH.013.019Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.

13:20b.JOH.013.020Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.

13:21b.JOH.013.021Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoči i reče: Zaista, zaista vam kažem: Jedan izmedju vas izdaće me.

13:22b.JOH.013.022Onda se učenici zgledahu medju sobom, i čudjahu se za koga govori.

13:23b.JOH.013.023A jedan od učenika Njegovih, kog Isus ljubljaše, sedjaše za trpezom na krilu Isusovom.

13:24b.JOH.013.024Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.

13:25b.JOH.013.025A on leže na prsi Isusove i reče Mu: Gospode! Ko je to?

13:26b.JOH.013.026Isus odgovori: Onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.

13:27b.JOH.013.027I po zalogaju tada udje u njega sotona. Onda mu reče Isus: Šta činiš čini brže.

13:28b.JOH.013.028A ovo ne razume niko od onih što sedjahu za trpezom zašto mu reče.

13:29b.JOH.013.029A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reče: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.

13:30b.JOH.013.030A on uzevši zalogaj odmah izidje; a beše noć.

13:31b.JOH.013.031Kad on izidje, onda Isus reče: Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu.

13:32b.JOH.013.032Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti u sebi, i odmah će Ga proslaviti.

13:33b.JOH.013.033Dečice! Još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.

13:34b.JOH.013.034Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite medju sobom.

13:35b.JOH.013.035Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav medju sobom.

13:36b.JOH.013.036Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.

13:37b.JOH.013.037Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom? Dušu ću svoju položiti za Te.

13:38b.JOH.013.038Odgovori mu Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.

14

14:1b.JOH.014.001Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte.

14:2b.JOH.014.002Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto.

14:3b.JOH.014.003I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.

14:4b.JOH.014.004I kuda ja idem znate, i put znate.

14:5b.JOH.014.005Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?

14:6b.JOH.014.006Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.

14:7b.JOH.014.007Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.

14:8b.JOH.014.008Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.

14:9b.JOH.014.009Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?

14:10b.JOH.014.010Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela.

14:11b.JOH.014.011Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.

14:12b.JOH.014.012Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom;

14:13b.JOH.014.013I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.

14:14b.JOH.014.014I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.

14:15b.JOH.014.015Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite.

14:16b.JOH.014.016I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek:

14:17b.JOH.014.017Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.

14:18b.JOH.014.018Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.

14:19b.JOH.014.019Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti; jer ja živim, i vi ćete živeti.

14:20b.JOH.014.020U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.

14:21b.JOH.014.021Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam.

14:22b.JOH.014.022I reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! Šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu?

14:23b.JOH.014.023Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.

14:24b.JOH.014.024Koji nema ljubavi k meni ne drži moje reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.

14:25b.JOH.014.025Ovo vam kazah dok sam s vama.

14:26b.JOH.014.026A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.

14:27b.JOH.014.027Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.

14:28b.JOH.014.028Čuste da vam ja kazah: idem i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu; jer je Otac moj veći od mene.

14:29b.JOH.014.029I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude.

14:30b.JOH.014.030Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovog sveta, i u meni nema ništa.

14:31b.JOH.014.031Nego da vidi svet da imam ljubav k Ocu, i kao što mi zapovedi Otac onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde.

15

15:1b.JOH.015.001Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar;

15:2b.JOH.015.002Svaku lozu na meni koja ne radja roda odseći će je; i svaku koja radja rod očistiće je da više roda rodi.

15:3b.JOH.015.003Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih.

15:4b.JOH.015.004Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete.

15:5b.JOH.015.005Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.

15:6b.JOH.015.006Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.

15:7b.JOH.015.007Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.

15:8b.JOH.015.008Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.

15:9b.JOH.015.009Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj.

15:10b.JOH.015.010Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj.

15:11b.JOH.015.011Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni.

15:12b.JOH.015.012Ovo je zapovest moja da imate ljubav medju sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama.

15:13b.JOH.015.013Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.

15:14b.JOH.015.014Vi ste prijatelji moji ako tvorite šta vam ja zapovedam.

15:15b.JOH.015.015Više vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah što čuh od Oca svog.

15:16b.JOH.015.016Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane, da šta god zaištete u Oca u ime moje da vam da.

15:17b.JOH.015.017Ovo vam zapovedam da imate ljubav medju sobom.

15:18b.JOH.015.018Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas.

15:19b.JOH.015.019Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet.

15:20b.JOH.015.020Opominjite se reči koju vam ja rekoh: nije sluga veći od gospodara svog. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati; ako moju reč održaše, i vašu će održati.

15:21b.JOH.015.021Ali sve će vam ovo činiti za ime moje, jer ne poznaju Onog koji me posla.

15:22b.JOH.015.022Da nisam bio došao i govorio im ne bi greha imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj.

15:23b.JOH.015.023Koji mrzi na mene i na Oca mog mrzi.

15:24b.JOH.015.024Da nisam bio i dela tvorio medju njima kojih niko drugi ne tvori, ne bi greha imali; a sad i videše, i omrznuše na mene i na Oca mog.

15:25b.JOH.015.025Ali da se zbude reč napisana u zakonu njihovom: Omrznuše na me nizašta.

15:26b.JOH.015.026A kad dodje utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene.

15:27b.JOH.015.027A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.

16

16:1b.JOH.016.001Ovo vam kazah da se ne sablaznite.

16:2b.JOH.016.002Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.

16:3b.JOH.016.003I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.

16:4b.JOH.016.004Nego vam ovo kazah kad dodje vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama.

16:5b.JOH.016.005A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?

16:6b.JOH.016.006Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.

16:7b.JOH.016.007Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.

16:8b.JOH.016.008I kad On dodje pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud;

16:9b.JOH.016.009Za greh, dakle, što ne veruju mene;

16:10b.JOH.016.010A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti;

16:11b.JOH.016.011A za sud što je knez ovog sveta osudjen.

16:12b.JOH.016.012Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.

16:13b.JOH.016.013A kad dodje On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.

16:14b.JOH.016.014On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam:

16:15b.JOH.016.015Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.

16:16b.JOH.016.016Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu.

16:17b.JOH.016.017A neki od učenika Njegovih rekoše medju sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu?

16:18b.JOH.016.018Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.

16:19b.JOH.016.019A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete medju sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti?

16:20b.JOH.016.020Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.

16:21b.JOH.016.021Žena kad radja trpi muku; jer dodje čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.

16:22b.JOH.016.022Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vašu radost neće niko uzeti od vas;

16:23b.JOH.016.023I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam.

16:24b.JOH.016.024Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.

16:25b.JOH.016.025Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca.

16:26b.JOH.016.026U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas;

16:27b.JOH.016.027Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga izidjoh.

16:28b.JOH.016.028Izidjoh od Oca, i dodjoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.

16:29b.JOH.016.029Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš.

16:30b.JOH.016.030Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.

16:31b.JOH.016.031Isus im odgovori: Zar sad verujete?

16:32b.JOH.016.032Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.

16:33b.JOH.016.033Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.

17

17:1b.JOH.017.001Ovo govori Isus, pa podiže oči svoje na nebo i reče: Oče! Dodje čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe;

17:2b.JOH.017.002Kao što si Mu dao vlast nad svakim telom da svemu što si Mu dao da život večni.

17:3b.JOH.017.003A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.

17:4b.JOH.017.004Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim.

17:5b.JOH.017.005I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.

17:6b.JOH.017.006Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše.

17:7b.JOH.017.007Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe.

17:8b.JOH.017.008Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da od Tebe izidjoh, i verovaše da si me Ti poslao.

17:9b.JOH.017.009Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji.

17:10b.JOH.017.010I moje sve je Tvoje, i Tvoje moje; i ja se proslavih u njima.

17:11b.JOH.017.011I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.

17:12b.JOH.017.012Dok bejah s njima na svetu, ja ih čuvah u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo.

17:13b.JOH.017.013A sad k Tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi.

17:14b.JOH.017.014Ja im dadoh reč Tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao i ja što nisam od sveta.

17:15b.JOH.017.015Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla.

17:16b.JOH.017.016Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.

17:17b.JOH.017.017Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.

17:18b.JOH.017.018Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.

17:19b.JOH.017.019Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.

17:20b.JOH.017.020Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi;

17:21b.JOH.017.021Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me Ti poslao.

17:22b.JOH.017.022I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno.

17:23b.JOH.017.023Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.

17:24b.JOH.017.024Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.

17:25b.JOH.017.025Oče pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao.

17:26b.JOH.017.026I pokazah im ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.

18

18:1b.JOH.018.001I rekavši ovo Isus izidje s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji udje On i učenici Njegovi.

18:2b.JOH.018.002A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.

18:3b.JOH.018.003Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dodje onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.

18:4b.JOH.018.004A Isus znajući sve što će biti od Njega izidje i reče im: Koga tražite?

18:5b.JOH.018.005Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.

18:6b.JOH.018.006A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.

18:7b.JOH.018.007Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.

18:8b.JOH.018.008Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.

18:9b.JOH.018.009Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.

18:10b.JOH.018.010A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.

18:11b.JOH.018.011Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?

18:12b.JOH.018.012A četa i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,

18:13b.JOH.018.013I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenički one godine.

18:14b.JOH.018.014A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan čovek nego narod da propadne.

18:15b.JOH.018.015Za Isusom, pak, idjaše Simon Petar i drugi učenik; a učenik onaj beše poznat kod poglavara svešteničkog, i udje s Isusom u dvor poglavara svešteničkog;

18:16b.JOH.018.016A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda izidje onaj učenik što beše poznat kod poglavara svešteničkog i reče vratarici te uvede Petra.

18:17b.JOH.018.017Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik ovog čoveka? On reče: Nisam.

18:18b.JOH.018.018A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.

18:19b.JOH.018.019Poglavar, pak, sveštenički zapita Isusa za učenike Njegove i za Njegovu nauku.

18:20b.JOH.018.020Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.

18:21b.JOH.018.021Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.

18:22b.JOH.018.022A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkom?

18:23b.JOH.018.023Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?

18:24b.JOH.018.024I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru svešteničkom.

18:25b.JOH.018.025A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.

18:26b.JOH.018.026Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rodjak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?

18:27b.JOH.018.027Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.

18:28b.JOH.018.028A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne udjoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.

18:29b.JOH.018.029Onda Pilat izadje k njima napolje i reče: Kakvu krivicu iznosite na ovog čoveka?

18:30b.JOH.018.030Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.

18:31b.JOH.018.031A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.

18:32b.JOH.018.032Da se zbude reč Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.

18:33b.JOH.018.033Onda udje Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?

18:34b.JOH.018.034Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?

18:35b.JOH.018.035Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?

18:36b.JOH.018.036Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.

18:37b.JOH.018.037Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rodjen, i zato dodjoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.

18:38b.JOH.018.038Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši izidje opet k Jevrejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.

18:39b.JOH.018.039A u vas je običaj da vam jednog pustim na pashu, hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?

18:40b.JOH.018.040Onda svi povikaše opet govoreći: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.

19

19:1b.JOH.019.001Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.

19:2b.JOH.019.002I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,

19:3b.JOH.019.003I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.

19:4b.JOH.019.004Onda Pilat izidje opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.

19:5b.JOH.019.005A Isus izadje napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!

19:6b.JOH.019.006A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.

19:7b.JOH.019.007Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.

19:8b.JOH.019.008Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.

19:9b.JOH.019.009I opet udje u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.

19:10b.JOH.019.010A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?

19:11b.JOH.019.011Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

19:12b.JOH.019.012Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.

19:13b.JOH.019.013Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.

19:14b.JOH.019.014A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.

19:15b.JOH.019.015A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.

19:16b.JOH.019.016Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.

19:17b.JOH.019.017I noseći krst svoj izidje na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.

19:18b.JOH.019.018Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.

19:19b.JOH.019.019Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.

19:20b.JOH.019.020I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.

19:21b.JOH.019.021A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.

19:22b.JOH.019.022Pilat odgovori: Šta pisah pisah.

19:23b.JOH.019.023A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.

19:24b.JOH.019.024Onda rekoše medju sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje medju sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako učiniše.

19:25b.JOH.019.025A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.

19:26b.JOH.019.026A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!

19:27b.JOH.019.027Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

19:28b.JOH.019.028Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.

19:29b.JOH.019.029Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sundjer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.

19:30b.JOH.019.030A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

19:31b.JOH.019.031A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

19:32b.JOH.019.032Onda dodjoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.

19:33b.JOH.019.033A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge;

19:34b.JOH.019.034Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah izidje krv i voda.

19:35b.JOH.019.035I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.

19:36b.JOH.019.036Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.

19:37b.JOH.019.037I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.

19:38b.JOH.019.038A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dodje i uze telo Isusovo.

19:39b.JOH.019.039A dodje i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.

19:40b.JOH.019.040I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.

19:41b.JOH.019.041A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.

19:42b.JOH.019.042Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.

20

20:1b.JOH.020.001A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

20:2b.JOH.020.002Onda otrča, i dodje k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

20:3b.JOH.020.003A Petar izidje i drugi učenik, i podjoše ka grobu.

20:4b.JOH.020.004Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dodje pre ka grobu.

20:5b.JOH.020.005I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne udje.

20:6b.JOH.020.006Dodje, pak, Simon Petar za njim, i udje u grob, i vide haljine same gde leže,

20:7b.JOH.020.007I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

20:8b.JOH.020.008Tada, dakle, udje i drugi učenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.

20:9b.JOH.020.009Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

20:10b.JOH.020.010Onda otidoše opet učenici kućama.

20:11b.JOH.020.011A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

20:12b.JOH.020.012I vide dva andjela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

20:13b.JOH.020.013I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

20:14b.JOH.020.014I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

20:15b.JOH.020.015Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.

20:16b.JOH.020.016Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.

20:17b.JOH.020.017Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

20:18b.JOH.020.018A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

20:19b.JOH.020.019A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dodje Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.

20:20b.JOH.020.020I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.

20:21b.JOH.020.021A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

20:22b.JOH.020.022I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.

20:23b.JOH.020.023Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.

20:24b.JOH.020.024A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dodje Isus.

20:25b.JOH.020.025A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.

20:26b.JOH.020.026I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad behu vrata zatvorena, i stade medju njima i reče: Mir vam.

20:27b.JOH.020.027Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

20:28b.JOH.020.028I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.

20:29b.JOH.020.029Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

20:30b.JOH.020.030A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.

20:31b.JOH.020.031A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

21

21:1b.JOH.021.001Posle toga opet se javi Isus učenicima svojim na moru tiverijadskom. A javi se ovako:

21:2b.JOH.021.002Behu zajedno Simon Petar i Toma, koji se zvaše blizanac, i Natanailo iz Kane galilejske, i sinovi Zevedejevi, i druga dvojica od učenika Njegovih.

21:3b.JOH.021.003Reče im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Onda izidjoše i odmah sedoše u ladju, i onu noć ne uhvatiše ništa.

21:4b.JOH.021.004A kad bi jutro, stade Isus na bregu; ali učenici ne poznaše da je Isus.

21:5b.JOH.021.005A Isus im reče: Deco! Eda li šta imate za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo.

21:6b.JOH.021.006A On im reče: Bacite mrežu s desne strane ladje, i naći ćete. Onda baciše, i već ne mogahu izvući je od mnoštva ribe.

21:7b.JOH.021.007Onda učenik onaj koga ljubljaše Isus reče Petru: To je Gospod. A Simon Petar kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, jer beše go, i skoči u more.

21:8b.JOH.021.008A drugi učenici dodjoše na ladji, jer ne beše daleko od zemlje nego oko dvesta lakata, vukući mrežu sa ribom.

21:9b.JOH.021.009Kad, dakle, izidjoše na zemlju, videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu i hleb.

21:10b.JOH.021.010Isus im reče: Prinesite od ribe što sad uhvatiste.

21:11b.JOH.021.011A Simon Petar udje i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba sto i pedeset i tri; i od tolikog mnoštva ne prodre se mreža.

21:12b.JOH.021.012Isus im reče: Hodite obedujte. A nijedan od učenika nije smeo da Ga pita: Ko si ti? Videći da je Gospod.

21:13b.JOH.021.013A dodje i Isus, i uze hleb, i dade im, tako i ribu.

21:14b.JOH.021.014Ovo se već treći put javi Isus učenicima svojim pošto ustade iz mrtvih.

21:15b.JOH.021.015A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje.

21:16b.JOH.021.016Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.

21:17b.JOH.021.017Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.

21:18b.JOH.021.018Zaista, zaista ti kažem: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kud si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš.

21:19b.JOH.021.019A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga. I rekavši ovo reče mu: Hajde za mnom.

21:20b.JOH.021.020A Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik kog Isus ljubljaše, koji i na večeri leže na prsi Njegove i reče: Gospode! Ko je taj koji će Te izdati?

21:21b.JOH.021.021Videvši Petar ovog reče Isusu: Gospode! A šta će ovaj?

21:22b.JOH.021.022Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dokle ja ne dodjem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.

21:23b.JOH.021.023Onda izidje ova reč medju braćom da onaj učenik neće umreti: ali Isus ne reče njemu da neće umreti, nego: Ako hoću da ostane dok ja ne dodjem, šta je tebi do toga?

21:24b.JOH.021.024Ovo je onaj učenik koji svedoči ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.

21:25b.JOH.021.025A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige. Amin.