Ezekiel (Serbian)

1

1:1b.EZE.001.001Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah medju robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.

1:2b.EZE.001.002Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,

1:3b.EZE.001.003Dodje reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dodje ruka Gospodnja nada nj.

1:4b.EZE.001.004I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;

1:5b.EZE.001.005Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka;

1:6b.EZE.001.006I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake;

1:7b.EZE.001.007I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladjena bronza.

1:8b.EZE.001.008I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane.

1:9b.EZE.001.009Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka idjaše na prema se.

1:10b.EZE.001.010I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri.

1:11b.EZE.001.011I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.

1:12b.EZE.001.012I svaka idjaše pravo na prema se; idjahu kuda duh idjaše, i ne okretahu se idući.

1:13b.EZE.001.013I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše izmedju životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.

1:14b.EZE.001.014I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

1:15b.EZE.001.015I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova.

1:16b.EZE.001.016Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom.

1:17b.EZE.001.017Kad idjahu, idjahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.

1:18b.EZE.001.018I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri.

1:19b.EZE.001.019I kad idjahu životinje, idjahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi.

1:20b.EZE.001.020Kuda duh idjaše, onamo idjahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

1:21b.EZE.001.021Kad one idjahu, idjahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

1:22b.EZE.001.022A nad glavama životinjama beše kao nebo, po vidjenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.

1:23b.EZE.001.023A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.

1:24b.EZE.001.024I čuh huku krila njihovih kad idjahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.

1:25b.EZE.001.025I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

1:26b.EZE.001.026I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po vidjenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek.

1:27b.EZE.001.027I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.

1:28b.EZE.001.028Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše vidjenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.

2

2:1b.EZE.002.001I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.

2:2b.EZE.002.002I udje u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.

2:3b.EZE.002.003I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.

2:4b.EZE.002.004K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;

2:5b.EZE.002.005I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio medju njima.

2:6b.EZE.002.006I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš medju skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.

2:7b.EZE.002.007Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici.

2:8b.EZE.002.008Ali ti, sine čovečji, slušaj šta ću ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi šta ću ti dati.

2:9b.EZE.002.009I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.

2:10b.EZE.002.010I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plač i naricanje i jaoh.

3

3:1b.EZE.003.001I reče mi: Sine čovečji, pojedi šta je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevom.

3:2b.EZE.003.002I otvorih usta, i založi me onom knjigom.

3:3b.EZE.003.003I reče mi: Sine čovečji, nahrani trbuh svoj i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i beše mi u ustima slatka kao med.

3:4b.EZE.003.004Zatim reče mi: Sine čovečji, idi k domu Izrailjevom, i govori i moje reči.

3:5b.EZE.003.005Jer se ne šalješ k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, nego k domu Izrailjevom;

3:6b.EZE.003.006Ne k mnogim narodima nepoznatog jezika i nerazumljivog govora kojima reči ne bi razumeo; k njima da te pošaljem, poslušali bi te.

3:7b.EZE.003.007Ali dom Izrailjev neće te poslušati, jer neće mene da poslušaju; jer je sav dom Izrailjev tvrdog obraza i upornog srca.

3:8b.EZE.003.008Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovom obrazu i čelo tvrdo prema njihovom čelu.

3:9b.EZE.003.009Kao kamen dijamant, tvrdje od stene dadoh ti čelo; ne boj ih se, niti se plaši od njih, zato što su dom odmetnički.

3:10b.EZE.003.010Potom reče mi: Sine čovečji, sve reči moje što ću ti govoriti primaj u srce svoje i slušaj ušima svojim.

3:11b.EZE.003.011I k roblju, k sinovima naroda svog, i govori im i reci im: Tako veli Gospod Gospod; poslušali ili ne poslušali.

3:12b.EZE.003.012Tada podiže me duh, i čuh za sobom glas gde se silno razleže: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta Njegovog;

3:13b.EZE.003.013I lupu krila onih životinja koja udarahu jedno u drugo i prasku točkova prema njima, glas koji se silno razlegaše.

3:14b.EZE.003.014I duh me podiže i odnese i idjah žalostan od srdnje u duhu svom; ali ruka Gospodnja silna beše nada mnom.

3:15b.EZE.003.015I dodjoh k roblju u Telaviv, koje stanovaše na reci Hevaru, i sedoh gde oni sedjahu, i sedeh onde medju njima čudeći se.

3:16b.EZE.003.016A posle sedam dana dodje mi reč Gospodnja govoreći:

3:17b.EZE.003.017Sine čovečji, postavih te stražarem domu Izrailjevom, da slušaš reči iz mojih usta i opominješ ih od mene.

3:18b.EZE.003.018Kad kažem bezbožniku: Poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne govoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svog bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku.

3:19b.EZE.003.019A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zlog puta svog, on će poginuti s bezakonja svog, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.

3:20b.EZE.003.020Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane činiti bezakonje, i ja mu podmetnem na šta će se spotaći, te pogine, a ti ga ne opomenu, on će poginuti sa svog greha, i neće se pomenuti pravedna dela njegova što je činio, ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke.

3:21b.EZE.003.021Ako li ti opomeneš pravednika da ne greši pravenik, i on prestane grešiti, on će živeti, jer primi opomenu, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.

3:22b.EZE.003.022I dodje onde nada me ruka Gospodnja, i reče mi: Ustani, izidji u polje, i onde ću govoriti s tobom.

3:23b.EZE.003.023I ustavši otidoh u polje, a gle, slava Gospodnja stajaše onde kao slava koju videh na reci Hevaru, i padoh na lice svoje.

3:24b.EZE.003.024I udje u me duh, i postavi me na noge; i progovori sa mnom i reče mi: Idi, zatvori se u kuću svoju.

3:25b.EZE.003.025Jer, sine čovečji, evo, metnuće na te uzice, i svezaće te njima, i nećeš izlaziti medju njih.

3:26b.EZE.003.026I ja ću učiniti da ti se jezik prilepi za grlo, te ćeš onemeti, i nećeš ih karati, jer su dom odmetnički.

3:27b.EZE.003.027Ali kad ti progovorim, otvoriću ti usta, i kazaćeš im: Ovako veli Gospod Gospod; ko će slušati, neka sluša, a ko neće slušati, neka ne sluša: jer su dom odmetnički.

4

4:1b.EZE.004.001A ti, sine čovečji, uzmi opeku, i metni je preda se, i izreži na njoj grad Jerusalim.

4:2b.EZE.004.002I postavi oko njega opsadu, i načini kule prema njemu, i iskopaj oko njega opkop, i postavi vojsku oko njega, i namesti ubojne sprave oko njega.

4:3b.EZE.004.003Po tom uzmi tavicu gvozdenu, i metni je kao gvozden zid izmedju sebe i grada, i okreni lice svoje suprot njemu, i on će se opsesti, i ti ćeš ga opsesti. To će biti znak domu Izrailjevom.

4:4b.EZE.004.004Potom lezi na levu stranu svoju, i metni na nju bezakonje doma Izrailjevog; koliko dana uzležiš na njoj toliko ćeš nositi njihovo bezakonje.

4:5b.EZE.004.005A ja ti dajem godine bezakonja njihova brojem dana, trista i devedeset dana, i toliko ćeš nositi bezakonje doma Izrailjevog.

4:6b.EZE.004.006A kad ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judinog četrdeset dana; po jedan dan dajem ti za godinu.

4:7b.EZE.004.007I okreni lice svoje prema opkoljenom Jerusalimu zagalivši mišicu svoju, i prorokuj protiv njega.

4:8b.EZE.004.008I evo, vezaću te uzicama da se ne prevrneš s jedne strane na drugu dokle ne navršiš dane opsade tvoje.

4:9b.EZE.004.009I uzmi pšenice i ječma i boba i leća i prosa i krupnika, i saspi sve u jedan sud, i načini od toga sebi hleba prema broju dana u koje ćeš ležati na svojoj strani, tri stotine i devedeset dana ješćeš ga.

4:10b.EZE.004.010I jela tvog što ćeš jesti neka bude merom dvadeset sikala na dan; na rokove jedi ga.

4:11b.EZE.004.011I vodu pij merom, po šestinu ina, pij na rokove.

4:12b.EZE.004.012A hleb presan ječmen jedi, ispekavši ga na kalu čovečjem na njihove oči.

4:13b.EZE.004.013I reče Gospod: Tako će jesti sinovi Izrailjevi hleb svoj nečist medju narodima u koje ću ih razagnati.

4:14b.EZE.004.014Tada rekoh: Ah Gospode Gospode, gle, duša se moja nije oskvrnila, jer od detinjstva svog do sada nisam jeo mrcinoga ni šta bi zverka razdrla, niti je ušlo u usta moja meso nečisto.

4:15b.EZE.004.015A On mi reče: Vidi, dajem ti govedju balegu mesto čovečjeg kala, da na njoj ispečeš sebi hleb.

4:16b.EZE.004.016Zatim reče mi: Sine čovečji, evo ja ću slomiti potporu u hlebu u Jerusalimu, te će jesti hleb na meru i u brizi, i vodu će piti na meru i u čudu.

4:17b.EZE.004.017Jer će im nestati hleba i vode da će se čuditi medju sobom i sasušiće se od bezakonja svog.

5

5:1b.EZE.005.001Potom, sine čovečji, uzmi nož oštar, britvu brijačku uzmi, i pusti je po glavi svojoj i po bradi svojoj, pa uzmi merila i razdeli.

5:2b.EZE.005.002Trećinu sažezi ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade, a drugu trećinu uzmi i iseci mačem oko njega, a ostalu trećinu razmetni u vetar, i ja ću izvući mač za njima.

5:3b.EZE.005.003Ali uzmi malo, i zaveži u skut svoj.

5:4b.EZE.005.004I od toga još uzmi i baci u oganj i sažezi ognjem; odatle će izaći oganj na sav dom Izrailjev.

5:5b.EZE.005.005Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je Jerusalim koji postavih usred naroda i optočih ga zemljama.

5:6b.EZE.005.006Ali promeni zakone moje na bezakonje većma nego narodi, i uredbe moje većma nego zemlje što su oko njega, jer odbaciše moje zakone, i ne hodiše po mojim uredbama.

5:7b.EZE.005.007Zato ovako veli Gospod Gospod: Što postaste gori od naroda koji su oko vas, ne hodiste po mojim uredbama i ne izvršavaste moje zakone, pa ni po uredbama naroda koji su oko vas ne činiste,

5:8b.EZE.005.008Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo i mene na te, i izvršiću usred tebe sudove na vidiku narodima;

5:9b.EZE.005.009I učiniću ti šta još nisam učinio niti ću više učiniti za sve gadove tvoje.

5:10b.EZE.005.010Zato oci će jesti sinove usred tebe, i sinovi će jesti oce svoje, i izvršiću na tebi sudove i rasejaću sav ostatak tvoj u sve vetrove.

5:11b.EZE.005.011Zato, tako ja živ bio, veli Gospod Gospod, što si oskvrnio moju svetinju svakojakim nečistotama svojim i svakojakim gadovima svojim, zato ću i ja tebe potrti, i neće oko moje žaliti, niti ću se smilovati.

5:12b.EZE.005.012Trećina će tvoja pomreti od pomora, i od gladi će izginuti usred tebe, a druga će trećina pasti od mača oko tebe, a trećinu ću rasejati u sve vetrove, i izvući ću mač za njima.

5:13b.EZE.005.013I tako će se izvršiti gnev moj i namiriću jarost svoju na njima i zadovoljiću se, i oni će poznati da sam ja Gospod govorio u revnosti svojoj kad izvršim gnev svoj na njima.

5:14b.EZE.005.014I učiniću od tebe pustoš i rug medju narodima koji su oko tebe pred svakim koji prolazi.

5:15b.EZE.005.015I bićeš rug i sramota i nauk i čudo narodima što su oko tebe kad izvršim sudove na tebi gnevom, jarošću i ljutim karanjem; ja Gospod rekoh;

5:16b.EZE.005.016Kad pustim na vas ljute strele gladi, koje će biti smrtne, koje ću pustiti da vas zatrem, i kad glad navalim na vas i slomim vam potporu u hlebu,

5:17b.EZE.005.017Kad pustim na vas glad i ljute zveri, koje će ti decu izjesti, i kad pomor i krv prodju kroza te, i kad pustim mač na te. Ja Gospod rekoh.

6

6:1b.EZE.006.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

6:2b.EZE.006.002Sine čovečji, okreni lice svoje prema gorama Izrailjevim, i prorokuj protiv njih,

6:3b.EZE.006.003I reci: Gore Izrailjeve, čujte reč Gospoda Gospoda, ovako veli Gospod Gospod gorama i humovima, potocima i dolinama: Evo me, ja ću pustiti na vas mač i oboriću visine vaše.

6:4b.EZE.006.004I vaši će se oltari raskopati, i sunčani likovi vaši izlomiće se, i povaljaću pobijene vaše pred gadnim bogovima vašim.

6:5b.EZE.006.005I pobacaću mrtva telesa sinova Izrailjevih pred gadne bogove njihove, i razmetnuću kosti vaše oko oltara vaših.

6:6b.EZE.006.006Svuda gde nastavate gradovi će se opustošiti i visine će opusteti, i oltari će se vaši raskopati i opusteti, i gadni bogovi vaši izlomiće se i neće ih više biti, i sunčani likovi vaši iseći će se, i dela će se vaša uništiti.

6:7b.EZE.006.007I pobijeni će padati usred vas, i poznaćete da sam ja Gospod.

6:8b.EZE.006.008Ali ću vas ostaviti nekoliko koji bi utekli od mača medju narodima kad se rasijete po zemljama.

6:9b.EZE.006.009I koji od vas pobegnu, opomenuće se mene medju narodima, gde budu u ropstvu, kako mi dotužaše srcem svojim kurvarskim koje odstupi od mene, i očima svojim kurvarskim, kojima idoše za gadnim bogovima svojim, i sami će sebi biti mrski za zla koja činiše u svim gradovima svojim.

6:10b.EZE.006.010I poznaće da sam ja Gospod i da nisam govorio uzalud da ću im učiniti to zlo.

6:11b.EZE.006.011Ovako veli Gospod Gospod: Pljesni rukama i lupi nogom, i reci: Jaoh! Radi svih gadnih zala doma Izrailjevog, jer će pasti od mača, od gladi i od pomora.

6:12b.EZE.006.012Ko bude daleko, umreće od pomora; a ko bude blizu, pašće od mača; a ko ostane i bude opkoljen, umreće od gladi; tako ću navršiti gnev svoj na njima.

6:13b.EZE.006.013I poznaćete da sam ja Gospod kad budu pobijeni njihovi medju gadnim bogovima njihovim, oko oltara njihovih, na svakom visokom humu i na svim vrhovima gorskim i pod svakim zelenim drvetom i pod svakim granatim hrastom, svuda gde su kadili ugodnim mirisima svim gadnim bogovima svojim.

6:14b.EZE.006.014Jer ću zamahnuti rukom svojom na njih, i obratiću zemlju njihovu u pustoš goru od pustinje Divlate po svim stanovima njihovim; i poznaće da sam ja Gospod.

7

7:1b.EZE.007.001Potom dodje mi reč Gospodnja govoreći:

7:2b.EZE.007.002Sine čovečji, ovako kaže Gospod Gospod za zemlju Izrailjevu: Kraj, dodje kraj na četiri strane zemlji.

7:3b.EZE.007.003Dodje ti kraj, i pustiću gnev svoj na te, i sudiću ti po putevima tvojim i obratiću na te sve gadove tvoje.

7:4b.EZE.007.004I oko moje neće te požaliti, niti ću se smilovati, nego ću puteve tvoje obratiti na te, i gadovi će tvoji biti usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod.

7:5b.EZE.007.005Ovako veli Gospod Gospod: Zlo, jedno zlo, evo ide.

7:6b.EZE.007.006Kraj dodje, kraj dodje, usta na te, evo dodje.

7:7b.EZE.007.007Dodje jutro tebi, stanovniče zemaljski, dodje vreme, približi se dan, kad će biti polom, a ne jeka gorska.

7:8b.EZE.007.008Sada ću odmah izliti jarost svoju na te, i navršiću gnev svoj na tebi, i sudiću ti po tvojim putevima, i obratiću na te sve gadove tvoje.

7:9b.EZE.007.009Neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, daću ti po putevima tvojim, i gadovi će tvoji biti usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod, koji bije.

7:10b.EZE.007.010Evo dana, evo dodje, jutro nasta, procvate prut, ponositost napupi.

7:11b.EZE.007.011Nasilje naraste prut bezakonja, niko neće ostati od njih ni od mnoštva njihovog ni od buke njihove, niti će biti naricanja za njima.

7:12b.EZE.007.012Dodje vreme, prispe dan; ko kupuje neka se ne raduje, i ko prodaje neka ne žali, jer će doći gnev na sve ljudstvo njihovo.

7:13b.EZE.007.013Jer ko prodaje, neće opet doći do onog što proda, ako i ostane živ; jer utvara za sve mnoštvo njihovo neće se vratiti natrag, i niko se neće okrepiti bezakonjem svojim da sačuva život svoj.

7:14b.EZE.007.014Zatrubiše u trube, i spremiše sve; ali nema nikoga da izadje u boj, jer se gnev moj raspalio na sve ljudstvo njihovo.

7:15b.EZE.007.015Napolju mač, a unutra pomor i glad; ko bude u polju, poginuće od mača; a ko bude u gradu, njega će glad i pomor proždreti.

7:16b.EZE.007.016A koji ih uteku, izbaviće se i biće po gorama kao golubovi iz dolina, svi će uzdisati, svaki za svoje bezakonje.

7:17b.EZE.007.017Sve će ruke klonuti i sva će kolena postati kao voda.

7:18b.EZE.007.018I pripasaće oko sebe kostret, i drhat će ih popasti, i na svakom će licu biti stid, i sve će im glave biti ćelave.

7:19b.EZE.007.019Srebro će svoje pobacati po ulicama, i zlato će njihovo biti kao nečistota; srebro njihovo i zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; neće nasititi duše svoje niti će napuniti trbuha svog, jer im je bezakonje njihovo spoticanje.

7:20b.EZE.007.020Jer slavni nakit svoj obratiše na oholost, i načiniše od njega likove gadova svojih, gnusobe svoje; zato učinih da im je nečistota.

7:21b.EZE.007.021I daću ga u ruke inostrancima da ga razgrabe, i bezbožnicima na zemlji da je plen, i oskvrniće ga.

7:22b.EZE.007.022I odvratiću lice svoje od njih, i oskvrniće svetinju moju, i ući će u nju lupeži i oskvrniće je.

7:23b.EZE.007.023Načini verige, jer je zemlja puna krvnog suda, i grad je pun nasilja.

7:24b.EZE.007.024Zato ću dovesti najgore izmedju naroda da naslede kuće njihove, i ukinuću oholost silnih, i sveta mesta njihova oskvrniće se.

7:25b.EZE.007.025Ide pogibao; oni će tražiti mira, ali ga neće biti.

7:26b.EZE.007.026Nevolja za nevoljom dolaziće, i glas za glasom stizaće; i oni će tražiti utvaru od proroka; zakona će nestati u sveštenika i saveta u staraca.

7:27b.EZE.007.027Car će tužiti, i knezovi će se obući u žalost, i ruke narodu zemaljskom drhtaće; učiniću im po putevima njihovim i sudiću im prema sudovima njihovim; i poznaće da sam ja Gospod.

8

8:1b.EZE.008.001A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad sedjah u svojoj kući i starešine Judine sedjahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.

8:2b.EZE.008.002I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost.

8:3b.EZE.008.003I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh medju nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost.

8:4b.EZE.008.004I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oči kao ona što je videh u polju.

8:5b.EZE.008.005I reče mi: Sine čovečji, podigni oči svoje k severu. I podigoh oči svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku.

8:6b.EZE.008.006Potom mi reče: Sine čovečji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali ćeš još videti većih gadova.

8:7b.EZE.008.007I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu.

8:8b.EZE.008.008A On mi reče: Sine čovečji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata.

8:9b.EZE.008.009Tada mi reče: Udji i vidi opake gadove koje čine tu.

8:10b.EZE.008.010I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.

8:11b.EZE.008.011I pred njima stajaše sedamdeset ljudi izmedju starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše medju njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.

8:12b.EZE.008.012Tada mi reče: Vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.

8:13b.EZE.008.013Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadova koje oni čine.

8:14b.EZE.008.014I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene sedjahu i plakahu za Tamuzom.

8:15b.EZE.008.015I reče mi: Jesi li video, sine čovečji? Još ćeš videti većih gadova od tih.

8:16b.EZE.008.016I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmedju trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih ledjima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.

8:17b.EZE.008.017Tada mi reče: Jesi li video, sine čovečji? Malo li je domu Judinom što čine te gadove koje čine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim.

8:18b.EZE.008.018Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti.

9

9:1b.EZE.009.001Potom povika glasno, te čuh, i reče: Pristupite koji ste poslani na grad svaki s oružjem svojim smrtnim u ruci.

9:2b.EZE.009.002I gle, šest ljudi dodje do visokih vrata, koja gledaju na sever, svaki sa svojim oružjem smrtnim u ruci, i medju njima beše jedan čovek obučen u platno s opravom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod oltara bronzanog.

9:3b.EZE.009.003A slava Boga Izrailjevog podiže se s heruvima, na kojima beše, na prag od doma, i viknu čoveka obučenog u platno koji imaše uz bedricu opravu pisarsku.

9:4b.EZE.009.004I reče mu Gospod: Prodji posred grada, posred Jerusalima, i zabeleži belegom čela onim ljudima koji uzdišu i koji ridaju radi svih gadova što se čine usred njega.

9:5b.EZE.009.005A drugima reče i čuh: Prodjite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte;

9:6b.EZE.009.006Starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i počnite od moje svetinje. I počeše od moje svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.

9:7b.EZE.009.007I reče im: Oskvrnite dom, i napunite tremove pobijenih; idite. I izašavši stadoše ubijati.

9:8b.EZE.009.008A kad ubijahu i ja ostah, padoh na lice svoje i povikah i rekoh: Jaoh Gospode Gospode, eda li ćeš zatrti sav ostatak Izrailjev izlivši gnev svoj na Jerusalim?

9:9b.EZE.009.009A On mi reče: Bezakonje doma Izrailjevog i Judinog preveliko je, i puna je zemlja krvi, i grad je pun opačine; jer rekoše: Gospod je ostavio zemlju, i Gospod ne vidi.

9:10b.EZE.009.010Zato ni moje oko neće žaliti, niti ću se smilovati; put njihov obratiću na glavu njihovu.

9:11b.EZE.009.011I gle, čovek obučeni u platno, kome uz bedricu beše oprava pisarska, javi govoreći: Učinio sam kako si mi zapovedio.

10

10:1b.EZE.010.001Potom videh, i gle, na nebu koje beše nad glavama heruvimima pokaza se nad njima kao kamen safir na oči kao presto.

10:2b.EZE.010.002I progovori čoveku obučenom u platno, i reče: Udji medju točkove pod heruvimima, i uzmi pune pregršti žeravice izmedju heruvima i razaspi na grad. I udje na moje oči.

10:3b.EZE.010.003A heruvimi stajahu s desne strane doma kad udje čovek, i oblak napuni unutrašnji trem.

10:4b.EZE.010.004I slava Gospodnja podiže se s heruvima na prag od doma, i napuni se dom oblaka, a trem se napuni svetlosti slave Gospodnje.

10:5b.EZE.010.005I lupa krila u heruvima čujaše se do spoljašnjeg trema kao glas Boga Svemogućeg kad govori.

10:6b.EZE.010.006I kad zapovedi čoveku obučenom u platno govoreći: Uzmi ognja izmedju točkova izmedju heruvima; on udje i stade kod točkova.

10:7b.EZE.010.007I jedan heruvim pruži ruku svoju izmedju heruvima k ognju koji beše medju heruvimima, i uze i metnu u pregršti obučenom u platno i on primi i izidje.

10:8b.EZE.010.008A vidjaše se u heruvima kao ruka čovečija pod krilima.

10:9b.EZE.010.009I videh, i gle, četiri točka kod heruvima, po jedan točak kod jednog heruvima, i točkovi behu na oči kao kamen hrisolit.

10:10b.EZE.010.010I na oči behu sva četiri točka jednaka, i kao da je točak u točku.

10:11b.EZE.010.011Kad idjahu, idjahu sva četiri, svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu, nego kuda gledaše glava onamo idjahu i idući ne skretahu.

10:12b.EZE.010.012A sve im telo i ledja i ruke i krila i točkovi, sva četiri točka njihova, behu puna očiju svuda unaokolo.

10:13b.EZE.010.013A točkovi se zvahu kako čuh: kola.

10:14b.EZE.010.014A četiri lica imaše svaka životinja: jedno lice heruvimsko, drugo lice čovečije i treće lice lavovo i četvrto lice orlovo.

10:15b.EZE.010.015I podigoše se heruvimi u vis; to behu iste životinje koje videh na reci Hevaru.

10:16b.EZE.010.016A kad idjahu heruvimi, idjahu i točkovi uz njih, i kad heruvimi mahahu krilima svojim da se podignu od zemlje, točkovi se ne odmicahu od njih.

10:17b.EZE.010.017Kad se oni ustavljahu, ustavljahu se i točkovi; a kad se oni podizahu, podizahu se i točkovi; jer beše duh životinjski u njima.

10:18b.EZE.010.018I slava Gospodnja otide iznad praga od doma, i stade nad heruvime.

10:19b.EZE.010.019I heruvimi mahnuvši krilima podigoše se od zemlje preda mnom polazeći, i točkovi prema njima; i stadoše na istočnim vratima doma Gospodnjeg, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima.

10:20b.EZE.010.020To behu iste životinje koje videh pod Bogom Izrailjevim na reci Hevaru, i poznah da su heruvimi.

10:21b.EZE.010.021Svaka imaše četiri lica i četiri krila, i kao ruka čovečija beše im pod krilima.

10:22b.EZE.010.022I lica im behu ista koja videh na reci Hevaru; obličja behu ista, isti behu; svaki idjaše pravo na prema se.

11

11:1b.EZE.011.001Tada me podiže duh, i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i medju njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.

11:2b.EZE.011.002I reče mi: Sine čovečji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,

11:3b.EZE.011.003Govoreći: Nije blizu; da gradimo kuće; ovaj je grad lonac a mi meso.

11:4b.EZE.011.004Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečji.

11:5b.EZE.011.005I pade na me duh Gospodnji i reče mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg.

11:6b.EZE.011.006Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.

11:7b.EZE.011.007Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas ću izvesti iz njega.

11:8b.EZE.011.008Bojite se mača; mač ću pustiti na vas, govori Gospod Gospod.

11:9b.EZE.011.009I izvešću vas iz njega, i daću vas u ruke tudjincima, i izvršiću na vama sudove.

11:10b.EZE.011.010Od mača ćete pasti, na medji Izrailjevoj sudiću vam, i poznaćete da sam ja Gospod.

11:11b.EZE.011.011Ovaj grad neće vam biti lonac niti ćete vi biti u njemu meso; na medji Izrailjevoj sudiću vam.

11:12b.EZE.011.012I poznaćete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego činiste po zakonima tih naroda što su oko vas.

11:13b.EZE.011.013A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoćeš li da istrebiš ostatak Izrailjev?

11:14b.EZE.011.014A glas Gospodnji dodje mi govoreći:

11:15b.EZE.011.015Sine čovečji, braća su tvoja, braća tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.

11:16b.EZE.011.016Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet ću im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše.

11:17b.EZE.011.017Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraću vas iz naroda i pokupiću vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daću vam zemlju Izrailjevu.

11:18b.EZE.011.018I kad dodju u nju, izbaciće iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.

11:19b.EZE.011.019I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno,

11:20b.EZE.011.020Da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog.

11:21b.EZE.011.021A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov ću put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.

11:22b.EZE.011.022Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i točkovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima.

11:23b.EZE.011.023I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.

11:24b.EZE.011.024A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.

11:25b.EZE.011.025I kazah roblju sve reči Gospodnje što mi pokaza.

12

12:1b.EZE.012.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

12:2b.EZE.012.002Sine čovečji, usred doma odmetničkog sediš, koji ima oči da vidi i ne vidi, ima uši da čuje i ne čuje; jer su dom odmetnički.

12:3b.EZE.012.003Zato ti, sine čovečji, spremi šta treba za seobu, i seli se obdan na njihove oči; i iseli se iz svog mesta na drugo mesto na njihove oči, ne bi li videli, jer su dom odmetnički.

12:4b.EZE.012.004I iznesi stvari svoje kao kad se ko seli obdan na njihove oči, a sam izidji uveče na njihove oči kao oni koji se sele.

12:5b.EZE.012.005Na njihove oči prokopaj zid i iznesi svoje stvari.

12:6b.EZE.012.006Na njihove oči digni na ramena i iznesi po mraku, lice svoje pokrij da ne vidiš zemlje, jer te dadoh da budeš znak u domu Izrailjevom.

12:7b.EZE.012.007I učinih tako kako mi se zapovedi; stvari svoje iznesoh obdan kao kad se seli; a uveče prokopah zid rukom; i po mraku iznesoh na ramenima noseći na njihove oči.

12:8b.EZE.012.008A u jutru dodje mi reč Gospodnja govoreći:

12:9b.EZE.012.009Sine čovečji, reče li ti dom Izrailjev, dom odmetnički: Šta radiš?

12:10b.EZE.012.010Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je breme za kneza, koji je u Jerusalimu, i za sav dom Izrailjev što je onde.

12:11b.EZE.012.011Reci: Ja sam vam znak, kako ja učinih tako će im biti; preseliće se i otići u ropstvo.

12:12b.EZE.012.012I knez koji je medju njima noseći na ramenima po mraku će izaći; oni će prokopati zid da iznesu, on će pokriti lice svoje da ne vidi zemlje očima.

12:13b.EZE.012.013Ali ću mu razapeti mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju, i odvešću ga u Vavilon, u zemlju haldejsku, ali je neće videti, a onde će umreti.

12:14b.EZE.012.014I sve koji su oko njega, pomoćnike njegove, i svu vojsku njegovu, rasejaću u sve vetrove, i izvući ću mač za njima.

12:15b.EZE.012.015I poznaće da sam ja Gospod, kad ih rasejem po narodima, i razaspem po zemljama.

12:16b.EZE.012.016A ostaviću ih nekoliko ljudi koji će ostati od mača i od gladi i od pomora da pripovedaju sve gadove svoje medju narodima u koje otidu; i poznaće da sam ja Gospod.

12:17b.EZE.012.017Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

12:18b.EZE.012.018Sine čovečji, hleb svoj jedi prezajući i vodu svoju pij drhćući i brinući se.

12:19b.EZE.012.019I reci narodu zemaljskom: Ovako veli Gospod Gospod za stanovnike jerusalimske, za zemlju Izrailjevu: hleb će svoj jesti u brizi i vodu će svoju piti prepadajući se, jer će zemlja opusteti i ostati bez svega što je u njoj za bezakonje svih koji žive u njoj.

12:20b.EZE.012.020I gradovi u kojima žive opusteće, i zemlja će biti pusta, i poznaćete da sam ja Gospod.

12:21b.EZE.012.021Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

12:22b.EZE.012.022Sine čovečji, kakva je to priča u vas o zemlji Izrailjevoj što govorite: Protežu se dani, i od utvare neće biti ništa?

12:23b.EZE.012.023Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ukinuću tu priču i neću je više govoriti u Izrailju; nego im reci: Blizu su dani i reč svake utvare.

12:24b.EZE.012.024Jer neće više biti u domu Izrailjevom zaludne utvare ni gatanja kojim se laska.

12:25b.EZE.012.025Jer ću ja, Gospod, govoriti i šta kažem zbiće se; neće se više odgadjati, nego za vašeg vremena, dome odmetnički, reći ću reč i izvršiću je, govori Gospod Gospod.

12:26b.EZE.012.026Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

12:27b.EZE.012.027Sine čovečji, gle, dom Izrailjev govori: Utvara koju taj vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taj prorokuje.

12:28b.EZE.012.028Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Neće se više odgadjati ni jedna moja reč; reč koju kažem zbiće se, govori Gospod Gospod.

13

13:1b.EZE.013.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

13:2b.EZE.013.002Sine čovečji, prorokuj protiv proroka Izrailjevih koji prorokuju, i reci tim koji prorokuju iz svog srca: Čujte reč Gospodnju.

13:3b.EZE.013.003Ovako govori Gospod Gospod: Teško ludim prorocima koji idu za svojim duhom, a ništa nisu videli.

13:4b.EZE.013.004Proroci su tvoji, Izrailju, kao lisice po pustinjama.

13:5b.EZE.013.005Ne izlazite na prolome i ne ogradjujete dom Izrailjev da bi se održao u boju u dan Gospodnji.

13:6b.EZE.013.006Vide taštinu i gatanje lažno, pa govore: Gospod kaže, a Gospod ih nije poslao, i daju nadu da će se reč ispuniti.

13:7b.EZE.013.007Ne vidjate li taštu utvaru i ne govorite li lažno gatanje? A opet kažete: Gospod reče; a ja ne rekoh.

13:8b.EZE.013.008Zato ovako veli Gospod Gospod: Zato što govorite taštinu i vidite laž, za to evo mene na vas, govori Gospod Gospod.

13:9b.EZE.013.009I ruka će moja biti protiv proroka koji vide taštinu i gataju laž; neće ih biti u zboru naroda mog, i u prepisu doma Izrailjevog neće biti zapisani, niti će doći u zemlju Izrailjevu; i poznaćete da sam ja Gospod Gospod.

13:10b.EZE.013.010Zato, zato što prelastiše narod moj govoreći: Mir je, a mira ne beše; i jedan ozida zid, a drugi ga namazaše krečem nevaljalim;

13:11b.EZE.013.011Reci onim što mažu nevaljalim krečem da će pasti; doći će silan dažd, i vi, kamenje velikog grada, pašćete i oluja će razvaliti.

13:12b.EZE.013.012I gle, kad padne zid, neće li vam se reći: Gde je kreč kojim mazaste?

13:13b.EZE.013.013Zato ovako veli Gospod Gospod: Razvaliću olujom u gnevu svom, i silan će dažd doći u gnevu mom, i kamenje velikog grada u jarosti mojoj da potre.

13:14b.EZE.013.014I razvaliću zid koji namazaste nevaljalim krečem, i oboriću ga na zemlju da će mu se otkriti temelj, i pašće, i vi ćete izginuti usred njega, i poznaćete da sam ja Gospod.

13:15b.EZE.013.015I tako ću navršiti gnev svoj na zidu i na onima koji ga mažu krečem nevaljalim, i reći ću vam: Nema zida, niti onih koji ga mazaše,

13:16b.EZE.013.016Proroka Izrailjevih koji prorokuju Jerusalimu i vide mu utvare za mir, a mira nema, govori Gospod Gospod.

13:17b.EZE.013.017A ti, sine čovečji, okreni lice svoje prema kćerima naroda svog, koje prorokuju iz svog srca, i prorokuj protiv njih.

13:18b.EZE.013.018I reci: Ovako veli Gospod Gospod: teško onima koje šiju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala na glavu svakog rasta da love duše. Lovite duše mog naroda, a svoje li ćete duše sačuvati?

13:19b.EZE.013.019I skvrnite me kod naroda mog za grst ječma i za zalogaj hleba ubijajući duše, koje ne bi trebalo da umru, i čuvajući u životu duše koje ne treba da žive, lažući narodu mom, koji sluša laž.

13:20b.EZE.013.020Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na vaša uzglavlja, na koja lovite duše da vam doleću, i poderaću ih ispod lakata vaših, i pustiću duše koje lovite da vam doleću.

13:21b.EZE.013.021I poderaću pokrivala vaša i izbaviću svoj narod iz vaših ruku, i neće više biti u vašim rukama da vam budu lov, i poznaćete da sam ja Gospod.

13:22b.EZE.013.022Jer žalostiste lažju srce pravedniku, kog ja ne ožalostih, i krepiste ruke bezbožniku da se ne vrati sa svog zlog puta da se sačuva u životu.

13:23b.EZE.013.023Zato nećete vidjati taštine i nećete više gatati, nego ću izbaviti narod svoj iz vaših ruku, i poznaćete da sam ja Gospod.

14

14:1b.EZE.014.001Potom dodjoše k meni neki od starešina Izrailjevih i sedoše preda me.

14:2b.EZE.014.002I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

14:3b.EZE.014.003Sine čovečji, ovi su ljudi stavili u srca svoja gadne bogove svoje, i metnuli su preda se o šta se spotiču na bezakonje svoje; traže li me doista?

14:4b.EZE.014.004Zato govori im i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ko je god od doma Izrailjevog stavio u srce svoje gadne bogove svoje i metnuo preda se o šta se spotiče na bezakonje svoje, pa dodje k proroku, ja Gospod odgovoriću mu kad dodje za mnoštvo gadnih bogova njegovih,

14:5b.EZE.014.005Da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo što su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim.

14:6b.EZE.014.006Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Obratite se i odstupite od gadnih bogova svojih, odvratite lice svoje od svih gadova svojih.

14:7b.EZE.014.007Jer ko bi god od doma Izrailjevog ili od inostranaca koji žive u Izrailju odstupio od mene, i stavio u srce svoje gadne bogove svoje, i metnuo preda se o šta će se spoticati na bezakonje svoje, pa bi došao k proroku da me upita preko njega, njemu ću odgovoriti ja sam Gospod sobom.

14:8b.EZE.014.008I okrenuću lice svoje prema tom čoveku, i učiniću od njega znak i priču, i istrebiću ga iz naroda svog, te ćete poznati da sam ja Gospod.

14:9b.EZE.014.009I ako bi se prorok prevario, te rekao što, ja Gospod prevarih onog proroka, i dignuću ruku svoju na nj, i istrebiću ga iz naroda svog Izrailja.

14:10b.EZE.014.010I poneće obojica svoje bezakonje: kako je bezakonje onog koji pita tako će biti i prorokovo bezakonje,

14:11b.EZE.014.011Da više dom Izrailjev ne odstupa od mene i da se više ne skvrne svakojakim prestupima svojim, nego da mi budu narod, i ja da im budem Bog, govori Gospod Gospod.

14:12b.EZE.014.012Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

14:13b.EZE.014.013Sine čovečji, ako mi koja zemlja zgreši učinivši neveru, i ja dignem ruku svoju na nju i slomim joj potporu u hlebu, i pustim na nju glad i istrebim u njoj ljude i stoku,

14:14b.EZE.014.014Ako bi u njoj bila ova tri čoveka: Noje, Danilo i Jov, oni će pravdom svojom izbaviti duše svoje, govori Gospod Gospod.

14:15b.EZE.014.015Ako pustim ljute zveri u zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zverja;

14:16b.EZE.014.016Ako bi u njoj bila ta tri čoveka, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sinove ni kćeri, nego će se sami izbaviti, a zemlja će opusteti.

14:17b.EZE.014.017Ili ako mač pustim na tu zemlju, i kažem: Maču, prodji tu zemlju, da istrebim u njoj ljude i stoku;

14:18b.EZE.014.018Ako bi ta tri čoveka bila u njoj, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sinove ni kćeri, nego će se sami izbaviti.

14:19b.EZE.014.019Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku;

14:20b.EZE.014.020Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neće izbaviti sina ni kćeri, nego će svoje duše izbaviti pravdom svojom.

14:21b.EZE.014.021Jer ovako veli Gospod Gospod: A kamo li kad pustim četiri ljuta zla svoja, mač i glad i zle zveri i pomor na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i stoku.

14:22b.EZE.014.022I opet, gle, nekoliko će ih ostati u njemu koji će se izbaviti, sinovi ili kćeri, oni će izaći k vama, i videćete put njihov i dela njihova, i utešićete se za zlo koje ću pustiti na Jerusalim, za sve što ću pustiti na nj.

14:23b.EZE.014.023I oni će vas utešiti kad vidite put njihov i dela njihova; i poznaćete da nisam bez uzroka učinio šta sam god učinio u njemu, govori Gospod Gospod.

15

15:1b.EZE.015.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

15:2b.EZE.015.002Sine čovečji, šta je drvo od loze vinove prema svakom drugom drvetu, ili loza vinova prema drveću u šumi?

15:3b.EZE.015.003Uzima li se od nje drvo da se načini šta? Uzima li se od nje klin da se obesi o njemu kakav sud?

15:4b.EZE.015.004Gle, meće se u oganj da izgori; kad joj oba kraja sažeže oganj, i sredina joj izgori, hoće li još biti za šta?

15:5b.EZE.015.005Gle, dok beše cela, ne mogaše se ništa od nje načiniti, a kamo li će biti za šta kad je oganj proždre i izgore.

15:6b.EZE.015.006Zato ovako veli Gospod Gospod: Kakvo je medju drvetima šumskim drvo od vinove loze, koje dadoh ognju da ga jede, tako ću učiniti stanovnike jerusalimske.

15:7b.EZE.015.007Jer ću im na suprot okrenuti lice svoje; kad izidju iz jednog ognja, drugi će ih oganj proždreti, i poznaćete da sam ja Gospod, kad okrenem lice svoje na suprot njima.

15:8b.EZE.015.008I obratiću zemlju u pustinju, jer učiniše neveru, govori Gospod Gospod.

16

16:1b.EZE.016.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

16:2b.EZE.016.002Sine čovečji, pokaži Jerusalimu gadove njegove,

16:3b.EZE.016.003I reci: Ovako veli Gospod Gospod Jerusalimu: Postanjem i rodom ti si iz zemlje hananske; otac ti beše Amorejac a mati Hetejka.

16:4b.EZE.016.004A o rodjenju tvom, kad si se rodila, nije ti pupak odrezan i nisi okupana vodom da bi bila čista, niti si solju natrvena ni pelenama povita.

16:5b.EZE.016.005Oko te ne požali da ti učini šta od toga i da ti se smiluje: Nego ti bi bačena u polje, jer beše mrska duša tvoja onog dana kad si se rodila.

16:6b.EZE.016.006I idući mimo tebe i videvši te gde se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: Da si živa u svojoj krvi! I opet ti rekoh: Da si živa u svojoj krvi!

16:7b.EZE.016.007I učinih da rasteš na hiljade kao trava u polju; i ti naraste i posta velika i dodje do najveće lepote; dojke ti napupiše, i dlake te probiše; ali ti beše gola naga.

16:8b.EZE.016.008I idući mimo tebe pogledah te, i gle, godine ti behu godine za ljubljenje; i raširih skut svoj na te, i pokrih golotinju tvoju, i zakleh ti se i učinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta moja.

16:9b.EZE.016.009I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem.

16:10b.EZE.016.010I obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom i zastreh te svilom.

16:11b.EZE.016.011I nakitih te nakitom, i metnuh ti narukvice na ruke i grivnu oko vrata.

16:12b.EZE.016.012I grivnu oko čela metnuh ti, i oboce u uši, slavan venac na glavu.

16:13b.EZE.016.013I ti beše okićena zlatom i srebrom, i odelo ti beše od tankog platna i od svile i vezeno, jedjaše belo brašno i med i ulje, i beše vrlo lepa, i prispe do carstva.

16:14b.EZE.016.014I razidje se glas o tebi po narodima radi lepote tvoje, jer beše savršena krasotom mojom, koju metnuh na te, govori Gospod Gospod.

16:15b.EZE.016.015Ali se ti osloni na lepotu svoju, i prokurva se s glasa svog, te si prosipala kurvarstvo svoje svakome koji prolažaše, i bivala si njegova.

16:16b.EZE.016.016I uzevši od haljina svojih načinila si šarene visine, i kurvala si se na njima, kako nikada nije bilo niti će biti.

16:17b.EZE.016.017I uzevši krasni nakit svoj od mog zlata i od mog srebra što ti dadoh, načinila si sebi muške likove, i kurvala si se s njima.

16:18b.EZE.016.018I uzevši vezene haljine svoje zaodela si ih, i ulje moje i kad moj stavila si pred njih.

16:19b.EZE.016.019I hleb moj, koji ti dadoh, belo brašno i ulje i med, čim te hranjah, postavila si pred njih za miris ugodni. Tako je bilo, govori Gospod Gospod.

16:20b.EZE.016.020I uzimala si sinove svoje i kćeri svoje koje si rodila, i njih si im prinosila da se spale. Malo li beše kurvarstva tvog,

16:21b.EZE.016.021Te si i sinove moje klala i davala si ih da im se provedu kroz oganj?

16:22b.EZE.016.022I uza sve gadove svoje i kurvarstva svoja nisi se opominjala dana mladosti svoje kad si bila gola i naga i valjala se u krvi svojoj.

16:23b.EZE.016.023I posle sve zloće svoje, (Teško, teško tebi! Govori Gospod Gospod,)

16:24b.EZE.016.024Sagradila si sebi kuću kurvarsku, i načinila si sebi visine na svakoj ulici,

16:25b.EZE.016.025Na svakoj rasputici načinila si sebi visinu, i nagrdila si svoju lepotu, i razmetala si noge svoje svakome koji prolažaše, i umnožila si kurvarstvo svoje.

16:26b.EZE.016.026Kurvala si se sa sinovima misirskim, susedima svojim velikog tela, i umnožila si kurvarstvo svoje da bi me razgnevila.

16:27b.EZE.016.027Zato gle, digoh ruku svoju na te i umalih obrok tvoj, i dadoh te na volju nenavidnicima tvojim, kćerima filistejskim, koje beše stid od sramotnog puta tvog.

16:28b.EZE.016.028Kurvala si se sa sinovima asirskim, jer se ne mogaše nasititi; kurvala si se s njima, i opet se nisi nasitila.

16:29b.EZE.016.029I umnožila si kurvarstvo svoje u zemlji hananskoj sve do haldejske, i ni tako se nisi nasitila.

16:30b.EZE.016.030Kako je iznemoglo srce tvoje, govori Gospod Gospod, kad činiš sve što čini najgora kurva,

16:31b.EZE.016.031Kad si gradila kurvarsku kuću na svakoj rasputici i činila visinu na svakoj ulici! A ni kao kurva nisi, jer nisi marila za platu;

16:32b.EZE.016.032Nego kao žena preljubočinica, koja mesto muža svog prima druge.

16:33b.EZE.016.033Svim kurvama daje se plata, a ti si davala platu svim milosnicama svojim i darivala si ih da dolaze k tebi sa svih strana da se kurvaju s tobom.

16:34b.EZE.016.034I tako je u tebe naopako prema ženama u tvom kurvarstvu: Jer niko ne ide za tobom da se kurva, i ti daješ platu, a ne daje se tebi plata; to je naopako.

16:35b.EZE.016.035Zato, kurvo, čuj reč Gospodnju.

16:36b.EZE.016.036Ovako veli Gospod Gospod: Što se otrov tvoj prosu, i što se u kurvanju tvom otkrivala golotinja tvoja tvojim milosnicima i svim gadnim idolima tvojim, i za krv sinova tvojih, koje si im dala,

16:37b.EZE.016.037Zato, evo, ja ću skupiti sve milosnike tvoje, s kojima si se milovala, i sve koje si ljubila, i sve na koje si mrzela, skupiću ih sve oko tebe, i otkriću im golotinju tvoju da vide svu golotinju tvoju.

16:38b.EZE.016.038I sudiću ti kako se sudi onima koje čine preljubu i onima koje krv prolivaju, i daću te na smrt gnevu i revnosti.

16:39b.EZE.016.039I predaću te u njihove ruke, te će razoriti tvoju kuću kurvarsku i raskopati visine tvoje, i svući će haljine s tebe, i uzeće ti krasni nakit i ostaviće te golu nagu.

16:40b.EZE.016.040I dovešće na te ljudstvo, te će te zasuti kamenjem, i izbošće te mačevima svojim.

16:41b.EZE.016.041I popaliće kuće tvoje ognjem, i izvršiće na tebi sud pred mnogim ženama, i učiniću te ćeš se okaniti kurvanja i nećeš više davati plate.

16:42b.EZE.016.042I namiriću gnev svoj nad tobom, i revnost će se moja ukloniti od tebe, i umiriću se, i neću se više gneviti.

16:43b.EZE.016.043Zato što se nisi opominjala dana mladosti svoje, nego si me dražila svim tim, zato, evo, i ja ću obratiti put tvoj na tvoju glavu, govori Gospod Gospod, te nećeš činiti grdila niti kakvih gadova svojih.

16:44b.EZE.016.044Gle, ko god govori priče, govoriće o tebi priču, i reći će: Kakva mati, takva joj kći.

16:45b.EZE.016.045Ti si kći matere svoje, koja se odmetnula od muža svog i dece svoje, i sestra si sestara svojih, koje se odmetnuše od muževa svojih i dece svoje, mati vam je Hetejka a otac Amorejac.

16:46b.EZE.016.046A starija ti je sestra Samarija s kćerima svojim, koja ti sedi s leve strane, a mladja ti je sestra koja ti sedi s desne strane Sodom sa kćerima svojim.

16:47b.EZE.016.047A ti ni njihovim putem nisi hodila, niti si činila po njihovim gadovima, kao da ti to beše malo, nego si bila gora od njih na svim putevima svojim.

16:48b.EZE.016.048Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, sestra tvoja Sodom i kćeri njene nisu činile kako si činila ti i tvoje kćeri.

16:49b.EZE.016.049Evo, ovo beše bezakonje sestre tvoje Sodoma: U ponosu, u izobilju hleba i bezbrižnom miru beše ona i kćeri njene, a ne pomagahu siromahu i ubogom;

16:50b.EZE.016.050Nego se ponašahu i činjahu gadove preda mnom, za to ih zatrh kad videh.

16:51b.EZE.016.051Samarija nije zgrešila pola koliko ti, jer si počinila gadova svojih više nego one, te si opravdala sestre svoje svim gadovima svojim koje si učinila.

16:52b.EZE.016.052I ti dakle, koja si sudila sestrama svojim, nosi sramotu svoju za grehe svoje, kojima si postala grdja od njih; one su pravednije od tebe; i ti se dakle stidi i nosi sramotu, kad si opravdala sestre svoje.

16:53b.EZE.016.053Ako dovedeš natrag njihovo roblje, roblje sodomsko i kćeri njene, i roblje samarijsko i kćeri njene, dovešću i tvoje roblje iz ropstva medju njima.

16:54b.EZE.016.054Da nosiš sramotu svoju i da se stidiš za sve što si činila, i da im budeš uteha.

16:55b.EZE.016.055Ako se sestre tvoje, Sodom i kćeri njene povrate kao što su bile, i ako se Samarija i kćeri njene povrate kao što su bile, povratićeš se i ti i kćeri tvoje kao što ste bile.

16:56b.EZE.016.056Jer usta tvoja ne pominjaše Sodom, sestru tvoju, u vreme oholosti tvoje,

16:57b.EZE.016.057Pre nego se otkri zloća tvoja kao u vreme sramote od kćeri sirskih i od svih što su oko njih, kćeri filistejskih, koje te sramoćahu sa svih strana.

16:58b.EZE.016.058Nosi nevaljalstvo svoje i gadove svoje, govori Gospod.

16:59b.EZE.016.059Jer ovako veli Gospod Gospod: Učiniću ti kako si ti učinila prezrevši zakletvu i prestupivši zavet.

16:60b.EZE.016.060Ali ću se ja opomenuti zaveta svog koji sam učinio s tobom u vreme mladosti tvoje, i utvrdiću ti večan zavet.

16:61b.EZE.016.061Tada ćeš se opomenuti puteva svojih i postidećeš se kad primiš sestre svoje starije od sebe i mladje, koje ću ti dati za kćeri, ali ne po tvom zavetu.

16:62b.EZE.016.062I ja ću utvrditi zavet svoj s tobom, i poznaćeš da sam ja Gospod,

16:63b.EZE.016.063Da se opomeneš i postidiš i da ne otvoriš više usta od sramote, kad ti oprostim sve što si učinila, govori Gospod Gospod

17

17:1b.EZE.017.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

17:2b.EZE.017.002Sine čovečji, zagonetni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevom,

17:3b.EZE.017.003I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, šaren, dodje na Livan i uze vrh od kedra,

17:4b.EZE.017.004Odlomi vrh od mladih grana njegovih, i odnese ga u zemlju trgovačku, u grad trgovački metnu ga.

17:5b.EZE.017.005I uze seme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gde ima mnogo vode, i ostavi ga dobro.

17:6b.EZE.017.006I izniče, i posta busat čokot, nizak, kome se loze pružahu k njemu a žile behu pod njim; posta čokot, i pusti grane i izbi odvode.

17:7b.EZE.017.007A beše drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj čokot pusti k njemu žile svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zalivao iz brazda svog sada.

17:8b.EZE.017.008Posadjen beše u dobroj zemlji kod mnoge vode, da pusti grane i radja rod i bude krasna loza.

17:9b.EZE.017.009Kaži: Ovako veli Gospod Gospod: Hoće li napredovati? Neće li mu počupati žile i rod mu odlomiti da se posuši? Sve će mu se grane što je pustio posušiti, i bez velike sile i bez mnogog naroda iščupaće ga iz korena.

17:10b.EZE.017.010Eto, posadjen je, hoće li napredovati? I neće li se sa svim posušiti čim ga se dohvati ustoka? Posušiće se u brazdi gde je posadjen.

17:11b.EZE.017.011Potom, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

17:12b.EZE.017.012Kaži tom domu odmetničkom: Ne znate li šta je ovo? Reci: Evo, dodje car vavilonski u Jerusalim, i uze mu cara i knezove, i odvede ih sa sobom u Vavilon.

17:13b.EZE.017.013I uze jednog od carskog semena, i učini s njom veru, i zakle ga, i uze silne u zemlji,

17:14b.EZE.017.014Da bi carstvo bilo sniženo da se ne bi podiglo, nego da bi držeći veru s njim stajalo.

17:15b.EZE.017.015Ali se odmetnu od njega poslavši poslanike svoje u Misir da mu da konja i mnogo naroda. Hoće li biti srećan? Hoće li uteći ko tako čini? Ko prestupa veru hoće li uteći?

17:16b.EZE.017.016Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, u mestu onog cara koji ga je zacario, kome je zakletvu prezreo i kome je veru prestupio, kod njega će u Vavilonu umreti.

17:17b.EZE.017.017Niti će mu Faraon s velikom vojskom i mnogim narodom pomoći u ratu, kad iskopa opkope i pogradi kule da pogubi mnoge duše.

17:18b.EZE.017.018Jer prezre zakletvu prestupajući veru; i gle, davši ruku čini sve to; neće pobeći.

17:19b.EZE.017.019Zato ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, obratiću mu na glavu zakletvu svoju koju prezre i veru svoju koju prestupi.

17:20b.EZE.017.020Jer ću razapeti nad njim mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju; i odvešću ga u Vavilon, i onde ću se suditi s njim za bezakonje koje mi učini.

17:21b.EZE.017.021I sva bežan njegova sa svom vojskom njegovom pašće od mača, a koji ostanu raspršaće se u sve vetrove, i poznaćete da sam ja Gospod govorio.

17:22b.EZE.017.022Ovako veli Gospod Gospod: Ali ću ja uzeti s vrha od tog visokog kedra, i posadiću; s vrha od mladih grana njegovih odlomiću grančicu, i posadiću na gori visokoj i uzdignutoj.

17:23b.EZE.017.023Na visokoj gori Izrailjevoj posadiću je, i pustiće grane, i rodiće, i postaće krasan kedar, i pod njim će nastavati svakojake ptice, u hladu grana njegovih nastavaće.

17:24b.EZE.017.024I sva će drveta poljska poznati da ja Gospod snizih visoko drvo i uzvisih nisko drvo, posuših zeleno drvo i učinih da ozeleni suvo drvo. Ja Gospod rekoh, i učiniću.

18

18:1b.EZE.018.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

18:2b.EZE.018.002Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izrailjevoj govoreći: Oci jedoše kiselo groždje, a sinovima trnu zubi?

18:3b.EZE.018.003Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, nećete više govoriti te priče u Izrailju.

18:4b.EZE.018.004Gle, sve su duše moje, kako duša očeva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona će poginuti.

18:5b.EZE.018.005Jer ako je ko pravedan i čini sud i pravdu,

18:6b.EZE.018.006Na gorama ne jede i očiju svojih ne podiže ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni žene bližnjeg svog i ne ide k ženi odvojenoj radi nečistote,

18:7b.EZE.018.007I nikome ne čini nasilja, zalog dužniku svom vraća, ništa ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,

18:8b.EZE.018.008Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde usteže ruku svoju, i pravo sudi izmedju jednog čoveka i drugog,

18:9b.EZE.018.009Po uredbama mojim hodi, i drži zakone moje tvoreći istinu; taj je pravedan, doista će živeti, govori Gospod Gospod.

18:10b.EZE.018.010Ako rodi sina lupeža, koji bi krv prolivao ili bi činio takvo šta,

18:11b.EZE.018.011A ne bi činio sve ono, nego bi jeo na gorama, i ženu bližnjeg svog skvrnio,

18:12b.EZE.018.012Siromahu i ubogome nasilje činio, otimao šta, zalog ne bi vraćao, i ka gadnim bogovima podizao bi oči svoje čineći gad,

18:13b.EZE.018.013Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoće li taj živeti? Neće živeti; učinio je sve te gadove, doista će poginuti, krv će njegova na njemu biti.

18:14b.EZE.018.014Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog što čini, i uzeo bi na um, te ne bi činio onako,

18:15b.EZE.018.015Ne bi jeo na gorama, niti bi očiju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, žene bližnjeg svog ne bi skvrnio,

18:16b.EZE.018.016I nikome ne bi činio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi ništa otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,

18:17b.EZE.018.017Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvršio i po uredbama mojim hodio; taj neće poginuti za bezakonje oca svog, doista će živeti.

18:18b.EZE.018.018A otac njegov, što je činio nasilje, otimao od brata svog i činio šta nije dobro u narodu svom, gle, on će poginuti za svoje bezakonje.

18:19b.EZE.018.019Ali govorite: Zašto da ne nosi sin bezakonje očevo? Jer sin čini sud i pravdu, sve uredbe moje drži i izvršuje; doista će živeti.

18:20b.EZE.018.020Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova.

18:21b.EZE.018.021Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti.

18:22b.EZE.018.022Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živeće.

18:23b.EZE.018.023Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ?

18:24b.EZE.018.024Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i činio nepravdu, i radio po svim gadovima koje čini bezbožnik, hoće li on živeti? Pravedna dela njegova, šta je god činio, neće se spomenuti; za bezakonje svoje koje učini za greh svoj kojim zgreši poginuće.

18:25b.EZE.018.025Još govorite: Nije prav put Gospodnji. Čujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vaši putevi nepravi?

18:26b.EZE.018.026Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i čini zlo i umre za to, umreće za zlo svoje koje učini.

18:27b.EZE.018.027A kad se bezbožnik odvrati od bezbožnosti svoje koju je činio, i čini sud i pravdu, on će sačuvati u životu dušu svoju.

18:28b.EZE.018.028Jer uzevši na um vrati se od svih bezakonja svojih koja učini; doista će živeti, i neće poginuti.

18:29b.EZE.018.029Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vaši putevi nepravi?

18:30b.EZE.018.030Zato, dome Izrailjev, sudiću vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prodjite se svih greha svojih, i neće vam bezakonje biti na spoticanje.

18:31b.EZE.018.031Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste, i načiniste sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? Dome Izrailjev.

18:32b.EZE.018.032Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.

19

19:1b.EZE.019.001A ti nariči za knezovima Izrailjevim;

19:2b.EZE.019.002I reci: Šta beše mati tvoja? Lavica; medju lavovima ležaše, mlad svoju medju lavovima hranjaše.

19:3b.EZE.019.003I othrani jedno mlado svoje, i posta lavić, i naučiv se loviti žderaše ljude.

19:4b.EZE.019.004I čuše narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku.

19:5b.EZE.019.005A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i učini od njega lavića.

19:6b.EZE.019.006I on idući medju lavovima posta lavić, i nauči se loviti i žderaše ljude.

19:7b.EZE.019.007I pozna dvore njihove, i pustošaše gradove njihove tako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove.

19:8b.EZE.019.008I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapeše mu mrežu svoju, i uhvati se u jamu njihovu.

19:9b.EZE.019.009I metnuše ga u krletku u verigama, i odvedoše ga caru vavilonskom, i metnuše ga u grad da mu se više ne čuje glas po gorama Izrailjevim.

19:10b.EZE.019.010Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza, posadjena kraj vode, rodna i granata beše od mnoge vode.

19:11b.EZE.019.011I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naočita visinom svojom, mnoštvom grana svojih.

19:12b.EZE.019.012Ali bi iščupana u gnevu i na zemlju bačena, i ustoka osuši rod njen; polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni; oganj ih proždre.

19:13b.EZE.019.013A sada je posadjena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj.

19:14b.EZE.019.014I izadje oganj iz pruta grana njenih i proždre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalačku. To je naricanje, i biće naricanje.

20

20:1b.EZE.020.001A sedme godine, petog meseca, dana desetog, dodjoše neki od starešina Izrailjevih da upitaju Gospoda, i sedoše preda mnom.

20:2b.EZE.020.002I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

20:3b.EZE.020.003Sine čovečji, kaži starešinama Izrailjevim i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Dodjoste li da me pitate? Tako ja živ bio, nećete me pitati, govori Gospod Gospod.

20:4b.EZE.020.004Hoćeš li da im sudiš? Hoćeš li da im sudiš? Sine čovečji. Pokaži im gadove otaca njihovih.

20:5b.EZE.020.005I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku svoju semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i podigoh im ruku svoju govoreći: Ja sam Gospod Bog vaš;

20:6b.EZE.020.006Onog dana podigoh im ruku svoju da ću ih odvesti iz zemlje misirske u zemlju koju sam pronašao za njih, gde teče mleko i med, koja je dika svim zemljama.

20:7b.EZE.020.007I rekoh im: Odbacite svaki gadove ispred svojih očiju, i nemojte se skvrniti o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog vaš.

20:8b.EZE.020.008Ali se odvrgoše od mene, i ne hteše me poslušati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred očiju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostaviše; zato rekoh da ću izliti jarost svoju na njih da izvršim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.

20:9b.EZE.020.009Ali imena svog radi, da se ne oskvrni pred onim narodima medju kojima behu, pred kojima im se pokazah, učinih da ih izvedem iz zemlje misirske.

20:10b.EZE.020.010I izvedoh ih iz zemlje misirske, i dovedoh ih u pustinju.

20:11b.EZE.020.011I dadoh im uredbe svoje, i objavih im zakone svoje, koje ko vrši, živ će biti kroz njih.

20:12b.EZE.020.012I subote svoje dadoh im da su znak izmedju mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem.

20:13b.EZE.020.013Ali se odvrže od mene dom Izrailjev u pustinji; ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje odbaciše, koje ko vrši živi kroz njih, i subote moje grdno oskvrniše; zato rekoh da ću izliti gnev svoj na njih u pustinji da ih istrebim.

20:14b.EZE.020.014Ali učinih, imena svog radi, da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.

20:15b.EZE.020.015I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ih neću odvesti u zemlju koju im dadoh, gde teče mleko i med, koja je dika svim zemljama;

20:16b.EZE.020.016Jer odbaciše moje zakone i po uredbama mojim ne hodiše, i subote moje oskvrniše, jer srce njihovo idjaše za gadnim bogovima njihovim.

20:17b.EZE.020.017Ali ih požali oko moje, te ih ne istrebih, i ne zatrh ih u pustinji.

20:18b.EZE.020.018Nego rekoh sinovima njihovim u pustinji: Ne idite po uredbama otaca svojih i ne držite njihove zakone, i ne skvrnite se gadnim bogovima njihovim.

20:19b.EZE.020.019Ja sam Gospod Bog vaš, po mojim uredbama hodite, i moje zakone držite i izvršujte;

20:20b.EZE.020.020I subote moje svetkujte da su znak izmedju mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.

20:21b.EZE.020.021Ali se odvrgoše od mene i sinovi, ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje ne držaše da ih izvršuju, koje ko vrši živi kroz njih; subote moje oskvrniše; zato rekoh da ću izliti jarost svoju na njih i navršiti gnev svoj na njima u pustinji.

20:22b.EZE.020.022Ali povratih ruku svoju i učinih imena svog radi da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.

20:23b.EZE.020.023I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ću ih rasejati po narodima i razasuti po zemljama.

20:24b.EZE.020.024Jer zakone moje ne izvršavaše i uredbe moje odbaciše i subote moje oskvrniše, i oči im gledahu za gadnim bogovima otaca njihovih.

20:25b.EZE.020.025Zato im i ja dadoh uredbe ne dobre i zakone kroz koje neće živeti.

20:26b.EZE.020.026I oskvrnih ih darovima njihovim što propuštahu kroz oganj sve što otvori matericu, da ih potrem, da poznadu da sam ja Gospod.

20:27b.EZE.020.027Zato govori domu Izrailjevom, sine čovečji, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Još me i ovim ružiše oci vaši čineći mi bezakonje:

20:28b.EZE.020.028Kad ih odvedoh u zemlju, za koju podigoh ruku svoju da ću im je dati, gde god videše visok hum i drvo granato, onde prinosiše svoje žrtve i stavljaše svoje dare, kojima dražahu, i metaše mirise svoje ugodne, i onde liše nalive svoje.

20:29b.EZE.020.029I rekoh im: Šta je visina, na koju idete? I opet se zove visina do danas.

20:30b.EZE.020.030Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Ne skvrnite li se na putu otaca svojih? I za gadovima njihovim ne kurvate li se?

20:31b.EZE.020.031I prinoseći dare svoje, provodeći sinove svoje kroz oganj ne skvrnite li se o sve gadne bogove svoje do danas, i mene li ćete pitati, dome Izrailjev? Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, nećete me pitati.

20:32b.EZE.020.032A šta mislite, neće biti nikako, što govorite: Bićemo kao narodi, kao plemena po zemljama, služeći drvetu i kamenu.

20:33b.EZE.020.033Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom carovaću nad vama.

20:34b.EZE.020.034I izvešću vas iz naroda, i sabraću vas iz zemalja po kojima ste rasejani, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom.

20:35b.EZE.020.035I odvešću vas u pustinju tih naroda, i onde ću se suditi s vama licem k licu.

20:36b.EZE.020.036Kako sam se sudio s ocima vašim u pustinji zemlje misirske, tako ću se suditi s vama, govori Gospod Gospod.

20:37b.EZE.020.037I propustiću vas ispod štapa i dovesti vas u sveze zavetne.

20:38b.EZE.020.038I odlučiću izmedju vas odmetnike i koji odustaju mene; izvešću ih iz zemlje gde su došljaci, ali neće ući u zemlju Izrailjevu, i poznaćete da sam ja Gospod.

20:39b.EZE.020.039Vi, dakle, dome Izrailjev, ovako veli Gospod Gospod: Idite, služite svaki gadnim bogovima svojim i u napredak, kad nećete da me slušate; ali imena mog svetog ne skvrnite više darovima svojim i gadnim bogovima svojim.

20:40b.EZE.020.040Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod Gospod, onde će mi služiti sav dom Izrailjev, koliko ih god bude u zemlji, onde će mi biti mili i onde ću iskati prinose vaše i prvine od darova vaših sa svim svetim stvarima vašim.

20:41b.EZE.020.041Mili ćete mi biti s ugodnim mirisom, kad vas izvedem iz naroda i saberem vas iz zemalja u koje ste rasejani; i biću posvećen u vama pred narodima.

20:42b.EZE.020.042I poznaćete da sam ja Gospod kad vas dovedem u zemlju Izrailjevu, u zemlju za koju podigoh ruku svoju da ću je dati ocima vašim.

20:43b.EZE.020.043I onde ćete se opomenuti puteva svojih i svih dela svojih, kojima se oskvrniste, i sami ćete sebi biti mrski za sva zla svoja koja činiste.

20:44b.EZE.020.044I poznaćete da sam ja Gospod kad vam učinim radi imena svog; ne po vašim zlim putevima niti po opakim delima vašim, dome Izrailjev, govori Gospod Gospod.

20:45b.EZE.020.045

20:46b.EZE.020.046

20:47b.EZE.020.047

20:48b.EZE.020.048

20:49b.EZE.020.049

21

21:1b.EZE.021.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

21:2b.EZE.021.002Sine čovečji, okreni lice svoje na jug i pokaplji prema jugu, i prorokuj na šumu u južnom polju.

21:3b.EZE.021.003I reci šumi južnoj: Čuj reč Gospodnju, ovako veli Gospod Gospod, evo ja ću raspaliti u tebi oganj koji će proždreti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suvo; plamen razgoreli neće se ugasiti, i izgoreće od njega sve od juga do severa.

21:4b.EZE.021.004I svako će telo videti da sam ja zapalio; neće se ugasiti.

21:5b.EZE.021.005A ja rekoh: Jaoh Gospode Gospode, oni govore za me: Ne govori li taj same priče?

21:6b.EZE.021.006I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

21:7b.EZE.021.007Sine čovečji, okreni lice svoje prema Jerusalimu, i pokaplji prema svetim mestima, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.

21:8b.EZE.021.008I reci zemlji Izrailjevoj: Ovako veli Gospod: Evo me na te; izvući ću mač svoj iz korica, i istrebiću iz tebe pravednog i bezbožnog.

21:9b.EZE.021.009Da istrebim iz tebe pravednog i bezbožnog, zato će izaći mač moj iz korica svojih na svako telo od juga do severa.

21:10b.EZE.021.010I poznaće svako telo da sam ja Gospod izvukao mač svoj iz korica njegovih, neće se više vratiti.

21:11b.EZE.021.011A ti, sine čovečji, uzdiši kao da su ti bedra polomljena, i gorko uzdiši pred njima.

21:12b.EZE.021.012A kad ti kažu: Zašto uzdišeš? Ti reci: Za glas što ide, od kog će se rastopiti svako srce i klonuti sve ruke i svakog će duha nestati, i svaka će kolena postati kao voda; evo, ide, i navršiće se, govori Gospod Gospod.

21:13b.EZE.021.013Potom dodje mi reč Gospodnja govoreći:

21:14b.EZE.021.014Sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Reci: mač, mač je naoštren, i ugladjen je.

21:15b.EZE.021.015Naoštren je da kolje, ugladjen je da seva; hoćemo li se radovati kad prut sina mog ne haje ni za kako drvo?

21:16b.EZE.021.016Dao ga je da se ugladi da se uzme u ruku; mač je naoštren i ugladjen, da se da u ruku ubici.

21:17b.EZE.021.017Viči i ridaj, sine čovečji; jer on ide na narod moj, na sve knezove Izrailjeve; pod mač će biti okrenuti s narodom mojim, za to udri se po bedru.

21:18b.EZE.021.018Kad beše karanje, šta bi? Eda li ni od pruta koji ne haje neće biti ništa? Govori Gospod Gospod.

21:19b.EZE.021.019Ti dakle, sine čovečji, prorokuj i pljeskaj rukama, jer će mač doći i drugom i trećom, mač koji ubija, mač koji velike ubija, koji prodire u kleti.

21:20b.EZE.021.020Da se rastope srca i umnoži pogibao, metnuo sam na sva vrata njihova strah od mača; jaoh! Pripravljen je da seva, naoštren da kolje.

21:21b.EZE.021.021Stegni se, udri nadesno, nalevo, kuda se god obrneš.

21:22b.EZE.021.022Jer ću i ja pljeskati rukama, i namiriću gnev svoj. Ja Gospod rekoh.

21:23b.EZE.021.023Još mi dodje reč Gospodnja govoreći:

21:24b.EZE.021.024A ti, sine čovečji, načini dva puta, kuda će doći mač cara vavilonskog; iz jedne zemlje neka izlaze oba; i izberi stranu, gde se počinje put gradski, izberi.

21:25b.EZE.021.025Načini put kojim će doći mač na Ravu sinova Amonovih, i u Judeju na tvrdi Jerusalim.

21:26b.EZE.021.026Jer će car vavilonski stati na rasputici, gde počinju dva puta, te će vračati, gladiće strele, pitaće likove, gledaće u jetru.

21:27b.EZE.021.027Nadesno će mu vračanje pokazati Jerusalim da namesti ubojne sprave, da otvori usta na klanje, da podigne glas podvikujući, da namesti ubojne sprave prema vratima, da načini opkope, da pogradi kule.

21:28b.EZE.021.028I učiniće se vračanje zaludno zakletima, a to će napomenuti bezakonje da se uhvate.

21:29b.EZE.021.029Zato ovako veli Gospod Gospod: Što napominjete svoje bezakonje, te se otkriva nevera vaša i gresi se vaši vide u svim delima vašim, za to što dodjoste na pamet, bićete pohvatani rukom.

21:30b.EZE.021.030A ti, nečisti bezbožniče, kneže Izrailjev, kome dodje dan kad bi na kraju bezakonje,

21:31b.EZE.021.031Ovako veli Gospod Gospod: Skini tu kapu i svrzi taj venac, neće ga biti; niskog ću uzvisiti a visokog ću poniziti.

21:32b.EZE.021.032Uništiću, uništiću, uništiću ga, i neće ga biti, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ću ga dati. (21:33) A ti, sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod za sinove Amonove i za njihovu sramotu; reci dakle: mač, mač je izvučen, ugladjen da kolje, da zatire, da seva, (21:34) Dokle ti vidjaju taštinu, dokle ti gataju laž, da te metnu na vratove pobijenim bezbožnicima, kojima dodje dan kad bi kraj bezakonju. (21:35) Ostavi mač u korice, na mestu gde si se rodio, u zemlji gde si postao, sudiću ti; (21:36) I izliću na te gnev svoj, ognjem gneva svog dunuću na te i predaću te u ruke žestokim ljudima, veštim u zatiranju. (21:37) Ognju ćeš biti hrana, krv će ti biti posred zemlje, nećeš se spominjati, jer ja Gospod rekoh.

22

22:1b.EZE.022.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

22:2b.EZE.022.002A ti, sine čovečji, hoćeš li suditi, hoćeš li suditi gradu krvničkom? I hoćeš li mu pokazati sve gadove njegove?

22:3b.EZE.022.003Reci: Ovako veli Gospod Gospod: ide vreme gradu koji proliva krv u sebi i gradi gadne bogove sebi da se skvrni.

22:4b.EZE.022.004Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskvrnio si se o gadne bogove svoje koje si načinio; i učinio si te se približiše dani tvoji, i došao si do godina svojih; zato ću učiniti od tebe rug medju narodima i podsmeh po svim zemljama;

22:5b.EZE.022.005Koje su blizu tebe i koje su daleko podsmevaće ti se, gadni imenom, veliki smetnjom!

22:6b.EZE.022.006Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoše se da prolivaju krv svaki svom silom svojom.

22:7b.EZE.022.007Oca i mater preziru u tebi, čine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici čine nasilje u tebi;

22:8b.EZE.022.008Svete stvari moje prezireš, i subote moje skvrniš.

22:9b.EZE.022.009U tebi su opadači da prolivaju krv, i na gorama jedu u tebi, grdila čine usred tebe.

22:10b.EZE.022.010Golotinju očevu otkrivaju u tebi, ležu u tebi sa ženom za nečistote njene.

22:11b.EZE.022.011I jedan čini gad sa ženom bližnjeg svog; a drugi skvrni snahu svoju grdilom; a drugi siluje sestru svoju, kćer oca svog, u tebi.

22:12b.EZE.022.012Mito primaju u tebi da prolivaju krv; ujam i pridavak uzimaš, i tražiš dobitak od bližnjih svojih prevarom, a mene si zaboravio, govori Gospod Gospod.

22:13b.EZE.022.013Zato, evo, pljeskam rukama svojim radi tvog nepravednog dobitka, koji dobijaš, i radi krvi što je u tebi.

22:14b.EZE.022.014Hoće li se održati srce tvoje, ili ruke tvoje hoće li biti jake u one dane kad stanem raditi s tobom? Ja Gospod rekoh, i učiniću.

22:15b.EZE.022.015Jer ću te rasejati po narodima i razasuti po zemljama, i istrebiću nečistotu tvoju iz tebe.

22:16b.EZE.022.016I bićeš skvrnavan sobom pred narodima, i poznaćeš da sam ja Gospod.

22:17b.EZE.022.017Potom dodje mi reč Gospodnja govoreći:

22:18b.EZE.022.018Sine čovečji, dom Izrailjev posta mi droždina; svi su bronza i kositer i gvoždje i olovo u peći; droždina od srebra postaše.

22:19b.EZE.022.019Zato ovako veli Gospod Gospod: Što svi vi postaste droždina, zato, evo, ja ću vas skupiti u Jerusalim.

22:20b.EZE.022.020Kako se skuplja srebro i bronza i gvoždje i olovo i kositer usred peći, te se raspali oganj oko njega da se istopi, tako ću vas skupiti gnevom svojim i jarošću, i složivši rastopiću vas.

22:21b.EZE.022.021Da, skupiću vas, i raspaliću oko vas oganj gneva svog, i istopićete se usred njega.

22:22b.EZE.022.022Kako se topi srebro u peći, tako ćete se vi istopiti u njemu, i poznaćete da sam ja Gospod izlio gnev svoj na vas.

22:23b.EZE.022.023Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

22:24b.EZE.022.024Sine čovečji, kaži joj: Ti si zemlja koja se nisi očistila; neće pasti na te dažd u dan gneva.

22:25b.EZE.022.025Proroci njeni složiše se u njoj, kao lav su, koji riče i grabi plen, žderu duše, otimaju blago i dragocene stvari, umnožavaju udovice usred nje.

22:26b.EZE.022.026Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i nečisto od čistog ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen medju njima.

22:27b.EZE.022.027Knezovi su njeni usred nje kao vuci, koji grabe plen, prolivajući krv, gubeći duše sramotnog dobitka radi.

22:28b.EZE.022.028I proroci njeni mažu je nevaljalim krečem, vidjaju taštinu i gataju im laž govoreći: Tako reče Gospod Gospod; a Gospod ne reče.

22:29b.EZE.022.029Narod zemaljski vara i otima, i siromahu i ubogome čini nasilje, i došljaku čini krivo.

22:30b.EZE.022.030I tražih medju njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nadjoh nikoga.

22:31b.EZE.022.031Zato ću izliti na njih gnev svoj, ognjem jarosti svoje istrebiću ih, put njihov obratiću im na glavu, govori Gospod Gospod.

23

23:1b.EZE.023.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

23:2b.EZE.023.002Sine čovečji, behu dve žene, kćeri jedne matere.

23:3b.EZE.023.003One se kurvahu u Misiru, u mladosti svojoj kurvahu se, onde im pipaše grudi, i onde im zgnječiše dojke devojačke.

23:4b.EZE.023.004A imena im behu, starijoj Ola, a sestri joj Oliva; one postaše moje, i rodiše sinove i kćeri. Imena im behu Ola Samariji, a Oliva Jerusalimu.

23:5b.EZE.023.005I Ola kad beše moja kurvaše se, i upaljivaše se za svojim milosnicima, Asircima susedima,

23:6b.EZE.023.006Koji nošahu porfiru, i behu knezovi i vlastelji, sve lepi mladići, vitezovi, koji jahahu na konjima.

23:7b.EZE.023.007I udari u kurvanje s njima, koji svi behu najlepši izmedju sinova asirskih, i za kojima se god upaljivaše, skvrnjaše se o sve gadne bogove njihove.

23:8b.EZE.023.008A ni s Misircima ne okani se kurvanja svog, jer spavahu s njom od mladosti njene i oni joj gnječiše devojačke dojke i s njom se kurvaše.

23:9b.EZE.023.009Zato je dadoh u ruke milosnicima njenim, u ruke Asircima, za kojima se upaljivaše.

23:10b.EZE.023.010Oni otkriše golotinju njenu, uzeše joj sinove i kćeri, a nju mačem ubiše; i ona izadje na glas medju ženama kad sudove izvršiše na njoj.

23:11b.EZE.023.011A sestra njena Oliva, videći to, upaljivaše se još gore nego ona, i kurvarstvo njeno beše gore od kurvarstva sestre joj.

23:12b.EZE.023.012Upaljivaše se za Asircima, knezovima i vlasteljima, susedima, krasno odevenim, vitezima koji jahahu na konjima i svi behu lepi mladići.

23:13b.EZE.023.013I videh gde se oskvrni, i gde obe idu jednim putem.

23:14b.EZE.023.014I ova se još više kurvaše; jer kad bi videla ljude napisane na zidu, likove haldejske napisane crvenilom,

23:15b.EZE.023.015Opasane pojasima po bedrima, sa šarenim kapama na glavi, koji svi behu na oči kao vojvode nalik na sinove vavilonske iz zemlje haldejske, svoje postojbine,

23:16b.EZE.023.016Upaljivaše se za njima čim ih vidjaše očima svojim, i slaše poslanike k njima u haldejsku.

23:17b.EZE.023.017I Vavilonjani dolažahu k njoj na postelju ljubavnu, i skvrnjahu je kurvarstvom svojim, i pošto bi se oskvrnila s njima, odvraćaše se duša njena od njih.

23:18b.EZE.023.018I kad otkri kurvarstva svoja i otkri golotinju svoju, odvrati se duša moja od nje kao što se odvrati duša moja od sestre njene.

23:19b.EZE.023.019Jer umnoži kurvarstva svoja opominjući se dana mladosti svoje kad se kurvaše u zemlji misirskoj,

23:20b.EZE.023.020I upaljivaše se za svojim milosnicima, u kojih je telo kao u magarca, i tečenje kao u konja.

23:21b.EZE.023.021I tako si se vratila na nevaljalstvo mladosti svoje kad ti pipahu grudi u Misiru radi devojačkih dojaka tvojih.

23:22b.EZE.023.022Za to, Olivo, ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću podignuti milosnike tvoje na te, one od kojih se odvratila duša tvoja, i dovešću ih na te od svuda,

23:23b.EZE.023.023Vavilonjane i sve Haldejce, Fekodjane i Sojane i Kojane, sve Asirce s njima, lepe mladiće, knezove i vlastelje sve, vitezove i ljude čuvene, koji svi jašu na konjima.

23:24b.EZE.023.024I doći će na te s kolima i s kolicima i s točkovima i s mnoštvom naroda, i opkoliće te sa štitovima i štitićima i šlemovima; i njima ću dati sud da ti sude svojim sudom.

23:25b.EZE.023.025I staviću revnost svoju tebi na suprot, te će raditi s tobom gnevno, nos i uši odseći će ti, i šta te ostane pašće od mača, i uzeće sinove tvoje i kćeri tvoje, i šta te ostane proždreće oganj.

23:26b.EZE.023.026I svući će s tebe haljine, i uzeće krasni nakit tvoj.

23:27b.EZE.023.027Tako ću učiniti kraj grdilu tvom i tvom kurvanju u zemlji misirskoj, te nećeš podignuti očiju svojih k njima i nećeš se više sećati Misiraca.

23:28b.EZE.023.028Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću te dati u ruke onima na koje mrziš, u ruke onima od kojih se odvratila duša tvoja.

23:29b.EZE.023.029I oni će raditi s tobom neprijateljski, i uzeće svu muku tvoju, i ostaviće te golu nagu, te će se otkriti golotinja kurvarstva tvog, i grdilo tvoje i kurvarstvo tvoje.

23:30b.EZE.023.030To ću ti učiniti što si se kurvala za narodima, što si se oskvrnila o njihove gadne bogove.

23:31b.EZE.023.031Putem sestre svoje išla si, zato ću dati čašu njenu tebi u ruku.

23:32b.EZE.023.032Ovako veli Gospod Gospod: Čašu sestre svoje ispićeš duboku i široku, bićeš podsmeh i rug, jer čaša mnogo bere.

23:33b.EZE.023.033Napunićeš se pijanstva i žalosti čašom pustošenja i zatiranja, čašom sestre svoje Samarije.

23:34b.EZE.023.034I ispićeš je i iscediti, i razbićeš je, i dojke ćeš svoje pokidati, jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.

23:35b.EZE.023.035Zato ovako veli Gospod Gospod: Što si me zaboravila i bacila me za ledja svoja, za to i ti nosi grdilo svoje i kurvarstva svoja.

23:36b.EZE.023.036Po tom reče mi Gospod: Sine čovečji, hoćeš li suditi Oli i Olivi? Pokaži im gadove njihove,

23:37b.EZE.023.037Da su činile preljubu i da je krv na rukama njihovim i da su činile preljubu s gadnim bogovima svojim i vodile kroz oganj sinove svoje koje su mi rodile, da ih jedu.

23:38b.EZE.023.038Još i ovo mi činiše: Skvrniše svetinju moju u isti dan, i subote moje przniše.

23:39b.EZE.023.039Jer zaklavši sinove svoje gadnim bogovima svojim dolaziše u svetinju moju istog dana da je oskvrne; i gle, tako činiše usred doma mog.

23:40b.EZE.023.040I još slaše po ljude da bi došli iz daleka, i oni, čim poslanik bi poslan k njima, gle, odmah dolaziše, i njih radi si se kupala, mazala oči svoje i kitila si se nakitom.

23:41b.EZE.023.041I sedala si na krasan odar, pred kojim beše sto postavljen, i na nj si metala kad moj i ulje moje.

23:42b.EZE.023.042I beše onde vika veselog mnoštva, i osim ljudi iz gomile dovodjahu Saveje iz pustinje, koji im metahu narukvice na ruke i krasne vence na glave.

23:43b.EZE.023.043I rekoh za ostarelu u kurvarstvu: Još će se kurvati.

23:44b.EZE.023.044I dolažahu k njoj kao što idu k ženi kurvi; tako dolažahu k Oli i Olivi, ženama nevaljalim.

23:45b.EZE.023.045Zato će im pravedni ljudi suditi kao što se sudi ženama preljubočinicama i kao što se sudi onima koje prolivaju krv; jer su preljubočinice i krv je na rukama njihovim.

23:46b.EZE.023.046Zato ovako govori Gospod Gospod: Dovešću na njih ljudstvo, i daću ih da se zlostave i oplene.

23:47b.EZE.023.047I ljudstvo će ih zasuti kamenjem, i iseći će ih mačevima svojim; sinove će njihove i kćeri njihove pobiti, i kuće će njihove spaliti ognjem.

23:48b.EZE.023.048I tako ću ukinuti nevaljalstvo u zemlji, i naučiće se sve žene da ne rade po vašem nevaljalstvu.

23:49b.EZE.023.049I vrći će vaše nevaljalstvo na vas, i nosićete grehe gadnih bogova svojih, i poznaćete da sam ja Gospod Gospod.

24

24:1b.EZE.024.001Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

24:2b.EZE.024.002Sine čovečji, zapiši ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dodje car vavilonski na Jerusalim.

24:3b.EZE.024.003I kaži priču tom domu odmetničkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj vode.

24:4b.EZE.024.004Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleće, i napuni ga najboljih kostiju.

24:5b.EZE.024.005Uzmi najbolje iz stada, i naloži kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti raskuvaju u njemu.

24:6b.EZE.024.006Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neće da sidje zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj.

24:7b.EZE.024.007Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom.

24:8b.EZE.024.008Raspalivši gnev da učinim osvetu, metnuću krv njegovu na go kamen da se ne pokrije.

24:9b.EZE.024.009Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom! I ja ću naložiti velik oganj.

24:10b.EZE.024.010Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, začini korenjem, i kosti neka izgore.

24:11b.EZE.024.011Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu nečistota njegova i da nestane zagoreli njegove.

24:12b.EZE.024.012Lažima dosadio mi je; zato neće izaći iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj će zagorel njegova.

24:13b.EZE.024.013U nečistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te čistio, ali se ti ne očisti; nećeš se više čistiti od nečistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom.

24:14b.EZE.024.014Ja Gospod govorih; doći će, i izvršiću; neću odustati niti ću žaliti niti ću se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudiće ti, govori Gospod Gospod.

24:15b.EZE.024.015Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

24:16b.EZE.024.016Sine čovečji, evo ja ću ti uzeti želju očiju tvojih zlom, ali ne tuži ni plači, niti suza roni.

24:17b.EZE.024.017Nemoj uzdisati, ne žali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obuću svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba ničijeg ne jedi.

24:18b.EZE.024.018I govorih ujutru narodu, a uveče mi umre žena; i sutradan učinih kako mi beše zapovedjeno.

24:19b.EZE.024.019I reče mi narod: Hoćeš li nam kazati šta nam je to što radiš?

24:20b.EZE.024.020I odgovorih im: Dodje mi reč Gospodnja govoreći:

24:21b.EZE.024.021Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću oskvrniti svetinju svoju, veličanstvo sile vaše, želju očiju vaših i šta je milo duši vašoj; i sinovi će vaši i kćeri vaše koje ostaviste pasti od mača.

24:22b.EZE.024.022I činićete kako ja činim: usta nećete pokriti i hleba ničijeg nećete jesti;

24:23b.EZE.024.023I kape će vam biti na glavama i obuća na nogama; nećete tužiti ni plakati, nego ćete sa bezakonja svojih čileti i uzdisaćete jedan s drugim.

24:24b.EZE.024.024I Jezekilj će vam biti znak: činićete sve što on čini; kad to dodje, poznaćete da sam ja Gospod Gospod.

24:25b.EZE.024.025A ti, sine čovečji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, želju očiju njihovih i za čim teži duša njihova, sinove njihove i kćeri njihove,

24:26b.EZE.024.026U taj dan ko pobegne, neće li doći k tebi da ti donese glas?

24:27b.EZE.024.027U taj će se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govorićeš i nećeš više biti nem; i bićeš im znak, i oni će poznati da sam ja Gospod.

25

25:1b.EZE.025.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

25:2b.EZE.025.002Sine čovečji, okreni lice svoje prema sinovima Amonovim i prorokuj na njih.

25:3b.EZE.025.003I reci sinovima Amonovim: Čujte reč Gospoda Gospoda: Ovako veli Gospod Gospod: Što si govorio: Aha! Za svetinju moju, što se oskvrni, i za zemlju Izrailjevu, što opuste, i za dom Judin, što otide u ropstvo;

25:4b.EZE.025.004Zato, evo, ja ću te dati u nasledstvo istočnim narodima, i pogradiće u tebi dvorove sebi, i načiniće sebi kolibe u tebi; oni će jesti plodove tvoje i piti mleko tvoje.

25:5b.EZE.025.005I od Rave ću načiniti obor kamilama i od zemlje sinova Amonovih tor ovčiji, i poznaćete da sam ja Gospod.

25:6b.EZE.025.006Jer ovako veli Gospod Gospod: Što si pljeskao rukama i lupao nogom i veselio se iz srca što si opustošio svu zemlju Izrailjevu,

25:7b.EZE.025.007Zato, evo, ja ću dignuti ruku svoju na te, i daću te narodima da te plene, i istrebiću te izmedju naroda i zatrću te izmedju zemalja, i iskoreniću te, i poznaćeš da sam ja Gospod.

25:8b.EZE.025.008Ovako veli Gospod Gospod: Što govori Moav i Sir: Eto, dom je Judin kao svi narodi;

25:9b.EZE.025.009Zato, evo, ja ću otvoriti stranu Moavovu od gradova, od gradova na medji, krasnu zemlju vet-jesimotsku, valmeonsku i Kirijat-ajimsku,

25:10b.EZE.025.010Narodima istočnim iza zemlje sinova Amonovih, i daću im je u nasledstvo da nema spomena sinovima Amonovim medju narodima.

25:11b.EZE.025.011I na Moavcima ću izvršiti svoje sudove, i poznaće da sam ja Gospod.

25:12b.EZE.025.012Ovako veli Gospod Gospod: Što se Edom osveti domu Judinom i teško skrivi osvetivši im se,

25:13b.EZE.025.013Zato ovako veli Gospod Gospod: Dignuću ruku svoju na edomsku i istrebiću iz nje i ljude i stoku, i obratiću je u pustoš, od Temana do Dedana pašće od mača.

25:14b.EZE.025.014I osvetiću se Edomcima rukom naroda svog Izrailja, i učiniće s Edomcima po gnevu mom i po jarosti mojoj, i poznaće moju osvetu, govori Gospod Gospod.

25:15b.EZE.025.015Ovako veli Gospod Gospod: Što Filisteji radiše iz osvete, i osvetiše se radujući se iz srca i potirući iz stare mržnje,

25:16b.EZE.025.016Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja ću dignuti ruku svoju na Filisteje, i istrebiću Hereteje, i potrću ostatak od primorja.

25:17b.EZE.025.017I učiniću na njima veliku osvetu karanjem gnevnim, i poznaće da sam ja Gospod kad izvršim osvetu svoju na njima.

26

26:1b.EZE.026.001A jedanaeste godine prvi dan meseca dodje mi reč Gospodnja govoreći:

26:2b.EZE.026.002Sine čovečji, što Tir govori za Jerusalim: Ha, ha! Razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opuste;

26:3b.EZE.026.003Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovim.

26:4b.EZE.026.004I oni će obaliti zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen.

26:5b.EZE.026.005I postaće mesto da se razastiru mreže usred mora, jer ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima.

26:6b.EZE.026.006I kćeri njegove po polju izginuće od mača, i poznaće da sam ja Gospod.

26:7b.EZE.026.007Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću dovesti na Tir Navuhodonosora, cara vavilonskog sa severa, cara nad carevima, s konjima i s kolima i s konjicima i s vojskama i mnogim narodom.

26:8b.EZE.026.008Kćeri tvoje po polju pobiće mačem, i načiniće prema tebi kule, i iskopaće opkope prema tebi, i podignuće prema tebi štitove.

26:9b.EZE.026.009I namestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim.

26:10b.EZE.026.010Od mnoštva konja njegovih pokriće te prah, od praske konjika i točkova i kola zatrešće se zidovi tvoji, kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan.

26:11b.EZE.026.011Kopitima konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju.

26:12b.EZE.026.012I popleniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu.

26:13b.EZE.026.013I prekinuću jeku pesama tvojih, i glas kitara tvojih neće se više čuti.

26:14b.EZE.026.014I učiniću od tebe go kamen, bićeš mesto gde se razastiru mreže, ne nećeš se više sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod.

26:15b.EZE.026.015Ovako veli Gospod Gospod Tiru: Neće li se zadrmati ostrva od praske padanja tvog, kad zajauču ranjenici, kad pokolj bude u tebi?

26:16b.EZE.026.016Svi će knezovi morski sići s prestola svojih i skinuće sa sebe plašte i svući sa sebe vezene haljine, i obući će se u strah; sedeće na zemlji, i drhtaće svaki čas i čuditi se tebi.

26:17b.EZE.026.017I naricaće za tobom i govoriće ti: Kako propade, slavni grade! U kome življahu pomorci, koji beše jak na moru, ti i stanovnici tvoji, koji strah zadavahu svima koji življahu u tebi.

26:18b.EZE.026.018Sad će se uzdrhtati ostrva kad padneš, i smešće se ostrva po moru od propasti tvoje.

26:19b.EZE.026.019Jer ovako veli Gospod Gospod: Kad te učinim pustim gradom, kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije,

26:20b.EZE.026.020I kad te svalim s onima koji silaze u jamu k starom narodu, i namestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji silaze u jamu, da se ne živi u tebi, tada ću opet postaviti slavu u zemlji živih.

26:21b.EZE.026.021Učiniću da budeš strahota kad te nestane, i tražiće te i nećeš se naći do veka, govori Gospod Gospod.

27

27:1b.EZE.027.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

27:2b.EZE.027.002I ti sine čovečji, nariči za Tirom,

27:3b.EZE.027.003I reci Tiru, koji stoji na ulasku morskom, koji trguje s narodima na mnogim ostrvima: Ovako veli Gospod Gospod: Tire, ti govoraše: Ja sam sasvim lep.

27:4b.EZE.027.004Medje su ti u srcu morskom; koji te zidaše, načiniše te sasvim lepim.

27:5b.EZE.027.005Od jela senirskih gradiše ti daske, kedre s Livana uzimaše da ti grade stupove.

27:6b.EZE.027.006Od hrastova vasanskih gradiše ti vesla, sedišta ti gradiše od slonove kosti i od šimšira s ostrva kitejskih.

27:7b.EZE.027.007Tanko platno misirsko izmetano razapinjao si da su ti jedra; porfirom i skerletom s ostrva eliskih pokrivao si se.

27:8b.EZE.027.008Stanovnici sidonski i arvadski behu ti veslari; mudraci tvoji, Tire, što behu u tebi, behu ti krmari.

27:9b.EZE.027.009Starešine i mudraci gevalski opravljahu u tebi šta bi ti se pokvarilo; sve ladje morske i ladjari behu u tebi trgujući s tobom.

27:10b.EZE.027.010Persijanci i Ludeji i Puteji behu u vojsci tvojoj tvoji vojnici; štitove i šlemove vešahu u tebi; oni te ukrašavahu.

27:11b.EZE.027.011Sinovi arvadski s tvojom vojskom behu na zidovima tvojim unaokolo, i Gamadeji behu u kulama tvojim, štitove svoje vešahu na zidovima tvojim unaokolo, oni ti dovršivahu lepotu.

27:12b.EZE.027.012Tarsis trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom; sa srebrom, s gvoždjem, s kositerom i s olovom dolažahu na sajmove tvoje.

27:13b.EZE.027.013Javan, Tuval i Meseh behu tvoji trgovci; s dušama ljudskim i sudima bronzanim dolažahu na sajmove tvoje.

27:14b.EZE.027.014A koji su od doma Togarminog, s konjima i konjicima i mazgama dolažahu na sajmove tvoje.

27:15b.EZE.027.015Sinovi Dedanovi behu trgovci tvoji, mnogih ostrva trgovina beše u tvojim rukama; kosti slonove i drvo evenovo donošahu ti u promenu.

27:16b.EZE.027.016Sirija trgovaše s tobom mnoštvom dela tvojih, dolažaše na sajmove tvoje sa smaragdom i porfirom i uzvodom i tankim platnom, i koralom i ahatom.

27:17b.EZE.027.017Juda i zemlja Izrailjeva behu tvoji trgovci, dolažahu na sajmove tvoje sa pšenicom minitskom i finičkom i medom i uljem i balsamom.

27:18b.EZE.027.018Damask trgovaše s tobom mnoštvom dela tvojih, mnoštvom svakog blaga, vinom helvonskim i belom vunom.

27:19b.EZE.027.019I Dan i Javan i Mosel dolažahu na sajmove tvoje; uradjeno gvoždje i kasiju i cimet menjahu s tobom.

27:20b.EZE.027.020Dedan trgovaše s tobom skupocenim prostirkama za kola.

27:21b.EZE.027.021Arapi i svi knezovi kidarski trgovahu s tobom; s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje.

27:22b.EZE.027.022Trgovci savski i ramski trgovahu s tobom; dolažahu na sajmove tvoje sa svakojakim mirisima i svakojakim dragim kamenjem i zlatom.

27:23b.EZE.027.023Haran i Kana i Eden, trgovci savski, Asur i Hilmad trgovahu s tobom.

27:24b.EZE.027.024Ti trgovahu s tobom svakojakim stvarima, porfirom i uzvodom i kovčezima bogatih nakita, koji se svezivahu užima i behu od kedra.

27:25b.EZE.027.025Ladje tarsiske behu prve u tvojoj trgovini, i ti beše veoma pun i veoma slavan u srcu morskom.

27:26b.EZE.027.026Veslari tvoji odvezoše te na pučinu; vetar istočni razbi te usred mora.

27:27b.EZE.027.027Blago tvoje i sajmovi tvoji, trgovina tvoja, ladjari tvoji i krmari tvoji i koji opravljahu kvarne ladje tvoje, i trgovci tvoji i svi vojnici tvoji i sav narod što beše u tebi pašće u srce moru kad ti propadneš.

27:28b.EZE.027.028Od vike tvojih krmara uskolebaće se vali morski.

27:29b.EZE.027.029I izaći će iz loža svojih svi veslari, ladjari, svi krmari morski, i staće na zemlju.

27:30b.EZE.027.030I povikaće za tobom glasno i zaridati gorko, i posuće prahom glave svoje i po pepelu će se valjati.

27:31b.EZE.027.031I za tobom će se načiniti ćelavi, i pripasaće kostret, i plakaće za tobom gorko iz srca, i gorko će ridati.

27:32b.EZE.027.032I za tobom će zapevati u žalosti svojoj i naricaće za tobom: Ko je bio kao Tir, oboreni usred mora?

27:33b.EZE.027.033Kad izlažahu trgovi tvoji iz mora, sitio si mnoge narode, mnoštvom svog bogatstva i trgovine svoje obogaćivao si careve zemaljske.

27:34b.EZE.027.034Kad te razbi more na dubokoj vodi, trgovina tvoja i sav narod tvoj u tebi pade.

27:35b.EZE.027.035Svi ostrvljani prepadoše se od tebe, i carevi njihovi uzdrhtaše se i prebledeše u licu.

27:36b.EZE.027.036Trgovci po narodima zazviždaše nad tobom: postao si strahota, i neće te biti do veka.

28

28:1b.EZE.028.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

28:2b.EZE.028.002Sine čovečji, reci knezu tirskom: Ovako veli Gospod Gospod: Što se ponese srce tvoje, te veliš: Ja sam Bog, sedim na prestolu Božjem usred mora; a čovek si a ne Bog, i izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim;

28:3b.EZE.028.003Eto mudriji si od Danila, nikakva tajna nije sakrivena od tebe;

28:4b.EZE.028.004Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje;

28:5b.EZE.028.005Veličinom mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje, te se ponese srce tvoje blagom tvojim;

28:6b.EZE.028.006Zato ovako veli Gospod Gospod: Što izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim,

28:7b.EZE.028.007Zato, evo, ja ću dovesti na tebe inostrance najljuće izmedju naroda, i oni će istrgnuti mačeve svoje na lepotu mudrosti tvoje, i ubiće svetlost tvoju.

28:8b.EZE.028.008Svaliće te u jamu i umrećeš usred mora smrću pobijenih.

28:9b.EZE.028.009Hoćeš li pred krvnikom svojim kazati: Ja sam Bog, kad si čovek, a ne Bog u ruci onog koji će te ubiti?

28:10b.EZE.028.010Umrećeš smrću neobrezanih od ruke tudjinske; jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.

28:11b.EZE.028.011Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

28:12b.EZE.028.012Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.

28:13b.EZE.028.013Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.

28:14b.EZE.028.014Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hodjaše posred kamenja ognjenog.

28:15b.EZE.028.015Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nadje bezakonje na tebi.

28:16b.EZE.028.016Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te izmedju kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču!

28:17b.EZE.028.017Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju.

28:18b.EZE.028.018Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju.

28:19b.EZE.028.019Svi koji te poznaju medju narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka.

28:20b.EZE.028.020Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

28:21b.EZE.028.021Sine čovečji, okreni lice svoje prema Sidonu, i prorokuj protiv njega,

28:22b.EZE.028.022I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na tebe, Sidone, i proslaviću se usred tebe, i poznaće se da sam ja Gospod kad izvršim sudove na njemu i posvetim se u njemu.

28:23b.EZE.028.023I poslaću pomor u nj, i krv na ulice njegove, i pobijeni će padati usred njega od mača, koji će navaliti na njih sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod.

28:24b.EZE.028.024I neće više biti domu Izrailjevom trn koji bode ni žalac koji zadaje bol više od svih suseda njihovih, koji ih plene; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

28:25b.EZE.028.025Ovako veli Gospod Gospod: Kad skupim dom Izrailjev iz naroda medju koje su rasejani, i posvetim se u njima pred narodima i nasele se u svojoj zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu,

28:26b.EZE.028.026Tada će živeti u njoj bez straha, i gradiće kuće, i sadiće vinograde, i živeće bez straha kad izvršim sudove na svima koji ih pleniše sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod Bog njihov.

29

29:1b.EZE.029.001Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

29:2b.EZE.029.002Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.

29:3b.EZE.029.003Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te, Faraone care misirski, zmaju veliki što ležiš usred reka svojih, koji reče: Moja je reka; ja sam je načinio sebi.

29:4b.EZE.029.004Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu, i učiniću da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljušti tvoje; i izvući ću te iz reka tvojih i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljušti tvoje.

29:5b.EZE.029.005I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka, i pašćeš na zemlju i nećeš se pokupiti ni sabrati, zverima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu.

29:6b.EZE.029.006I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod; jer su štap od trske domu Izrailjevom.

29:7b.EZE.029.007Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra.

29:8b.EZE.029.008Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku.

29:9b.EZE.029.009I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio.

29:10b.EZE.029.010Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do medje etiopske.

29:11b.EZE.029.011Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina.

29:12b.EZE.029.012I učiniću od zemlje misirske pustoš medju zemljama opustošenim, i gradovi će njeni medju pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce medju narode i razasuću ih po zemljama.

29:13b.EZE.029.013Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani.

29:14b.EZE.029.014I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo.

29:15b.EZE.029.015Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima.

29:16b.EZE.029.016I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

29:17b.EZE.029.017A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

29:18b.EZE.029.018Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega.

29:19b.EZE.029.019Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci.

29:20b.EZE.029.020Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.

29:21b.EZE.029.021U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta medju njima, i znaće da sam ja Gospod.

30

30:1b.EZE.030.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

30:2b.EZE.030.002Sine čovečji prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ridajte: Jaoh dana!

30:3b.EZE.030.003Jer je blizu dan, blizu je dan Gospodnji, oblačan dan, vreme narodima.

30:4b.EZE.030.004I mač će doći na Misir, i strah će biti u etiopskoj, kad stanu padati pobijeni u Misiru, kad se zarobi mnoštvo njegovo i raskopaju se temelji njegovi.

30:5b.EZE.030.005Etiopljani i Puteji i Ludeji i sva mešavina i Huveji i sinovi zemalja medju kojima je vera, pašće s njima od mača.

30:6b.EZE.030.006Ovako veli Gospod: Pašće koji podupiru Misir, i ponos sile njegove oboriće se, od kule sinske pašće u njemu, govori Gospod Gospod.

30:7b.EZE.030.007I biće pusti medju pustim zemljama, i gradovi će njegovi biti medju pustim gradovima.

30:8b.EZE.030.008I poznaće da sam ja Gospod kad zapalim oganj u Misiru i svi se pomoćnici njegovi satru.

30:9b.EZE.030.009U onaj će dan izaći poslanici od mene na ladjama da uplaše etiopsku bezbrižnu, i biće medju njima strah velik kao dana misirskog; jer evo, ide.

30:10b.EZE.030.010Ovako veli Gospod Gospod: Pogubiću mnoštvo misirsko rukom Navuhodonosora cara vavilonskog.

30:11b.EZE.030.011On i narod njegov s njim, najljući izmedju naroda, biće dovedeni da zatru zemlju, i izvući će mačeve svoje na Misir i napuniće zemlju pobijenih.

30:12b.EZE.030.012I isušiću reke, i predaću zemlju u ruke zlim ljudima; i opusteću zemlju i šta je u njoj rukom tudjinskom. Ja Gospod govorih.

30:13b.EZE.030.013Ovako veli Gospod Gospod: i gadne ću bogove potrti, i istrebiću likove u Nofu, i neće više biti kneza iz zemlje misirske, i pustiću strah u zemlju misirsku.

30:14b.EZE.030.014I opustošiću Patros, i upaliću Soan, i izvršiću sud na Novu.

30:15b.EZE.030.015I izliću gnev svoj na Sin, grad misirski, i istrebiću ljudstvo u Novu.

30:16b.EZE.030.016Kad zapalim oganj u Misiru, ljuto će se uzmučiti Sin, i Nov će se raspasti, i Nof će biti u teskobi svaki dan.

30:17b.EZE.030.017Mladići avinski i pi-vesetski pašće od mača, a devojke će otići u ropstvo.

30:18b.EZE.030.018I u Tafnesu će pomrknuti dan kad polomim onde prevornice misirske i nestane u njemu ponosa sile njegove; oblak će ga pokriti; a kćeri će njegove otići u ropstvo.

30:19b.EZE.030.019I izvršiću sudove na Misiru, i oni će poznati da sam ja Gospod.

30:20b.EZE.030.020Opet jedanaeste godine, prvog meseca, sedmog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

30:21b.EZE.030.021Sine čovečji, slomih mišicu Faraonu caru misirskom, i eto neće se zaviti da se leči, neće se metnuti zavoj niti će se zaviti da bi se okrepila i mogla držati mač.

30:22b.EZE.030.022Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo me na Faraona cara misirskog, i slomiću mu mišice, i zdravu i slomljenu, i izbiću mu mač iz ruke.

30:23b.EZE.030.023I rasejaću Misirce po narodima, i razasuću ih po zemljama.

30:24b.EZE.030.024I ukrepiću mišicu caru vavilonskom, i daću mu u ruku svoj mač, i polomiću mišice Faraonu, i ječaće pred njim kao što ječi čovek ranjen na smrt.

30:25b.EZE.030.025Da, ukrepiću mišice caru vavilonskom, a Faraonu će mišice klonuti, i poznaće se da sam ja Gospod, kad dam mač svoj u ruku caru vavilonskom da njim zamahne na zemlju misirsku.

30:26b.EZE.030.026I rasejaću Misirce medju narodima i razasuću ih po zemljama, i poznaće da sam ja Gospod.

31

31:1b.EZE.031.001A jedanaeste godine, trećeg meseca, prvog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

31:2b.EZE.031.002Sine čovečji, kaži Faraonu caru misirskom i narodu njegovom: Na šta si nalik u veličini svojoj?

31:3b.EZE.031.003Eto, Asirac beše kedar na Livanu, lepih grana i debelog hlada i visokog rasta, kome vrhovi behu medju gustim granama.

31:4b.EZE.031.004Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rekama svojim tečaše oko njegovog stabla i puštaše potoke svoje k svim drvetima poljskim.

31:5b.EZE.031.005Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše.

31:6b.EZE.031.006Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovim sve zveri poljske ležahu se, i u hladu njegovom sedjahu svi veliki narodi.

31:7b.EZE.031.007I beše lep veličinom svojom i dužinom grana svojih, jer mu koren beše kod velike vode.

31:8b.EZE.031.008Kedri u vrtu Božjem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednačiti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Božjem ne beše na lepotu tako kao on.

31:9b.EZE.031.009Učinih ga lepog mnoštvom grana da mu zavidjahu sva drveta edemska što behu u vrtu Božjem.

31:10b.EZE.031.010Zato ovako veli Gospod Gospod: Što je visok narastao, i digao vrh svoj medju guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom,

31:11b.EZE.031.011Zato ga dadoh u ruku najsilnijem medju narodima da čini s njim šta hoće, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu.

31:12b.EZE.031.012I tudjinci, najljući izmedju naroda, posekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegovog i ostaviše ga.

31:13b.EZE.031.013Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske,

31:14b.EZE.031.014Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne diže vrha svog medju guste grane, i od svih što se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje veličine; jer su svi predani na smrt, bačeni u najdonji kraj zemlje medju sinove ljudske s onima koji silaze u jamu.

31:15b.EZE.031.015Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan sidje u grob, učinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim.

31:16b.EZE.031.016Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utešiše se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, što je najbolje i najlepše na Livanu, sva što se natapahu.

31:17b.EZE.031.017I oni sidjoše s njim u grob k onima što su pobijeni mačem, i mišica njegova, i koji sedjahu u hladu njegovom medju narodima.

31:18b.EZE.031.018Na koje si medju drvetima edemskim nalik slavom i veličinom? Ali ćeš biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, medju neobrezanima ćeš ležati s onima koji su pobijeni mačem. To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.

32

32:1b.EZE.032.001Opet dvanaeste godine, dvanaestog meseca, prvog dana, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

32:2b.EZE.032.002Sine čovečji, nariči za Faraonom carem misirskim, i reci mu: Ti si kao lavić medju narodima i kao zmaj u moru, i prolaziš reke svoje i mutiš vodu nogama svojim i gaziš po rekama njenim.

32:3b.EZE.032.003Ovako veli Gospod Gospod: Razapeću ti mrežu svoju sa zborom mnogih naroda, i izvući će te u mojoj mreži.

32:4b.EZE.032.004I ostaviću te na zemlji, i baciću te u polje, i pustiću sve ptice nebeske da sedaju na te, i nasitiću tobom zveri sa sve zemlje.

32:5b.EZE.032.005I razmetnuću meso tvoje po gorama i napuniću doline gomilama od tebe.

32:6b.EZE.032.006I zemlju gde plivaš napojiću krvlju tvojom do vrh gora, i potoci će biti puni tebe.

32:7b.EZE.032.007I kad te ugasim, zastreću nebo, i zvezde na njemu pomračiti, sunce ću zakloniti oblakom, i mesec neće svetliti svetlošću svojom.

32:8b.EZE.032.008Sva ću svetla videla na nebu pomračiti za tobom, i pustiću tamu na tvoju zemlju, govori Gospod Gospod.

32:9b.EZE.032.009I ustrašiću srce mnogih naroda kad objavim propast tvoju medju narodima, po zemljama kojih ne znaš.

32:10b.EZE.032.010I udiviću tobom mnoge narode, i carevi će se njihovi zgroziti od tebe, kad mahnem mačem svojim pred njima, i drhtaće svaki čas svaki za dušu svoju u dan kad padneš.

32:11b.EZE.032.011Jer ovako veli Gospod Gospod: Mač cara vavilonskog doći će na te.

32:12b.EZE.032.012Mačevima junačkim povaljaću mnoštvo tvoje, mačevima najljućih izmedju naroda; one će razoriti ponos Misiru, i sve će se mnoštvo njegovo potrti.

32:13b.EZE.032.013I potrću svu stoku njegovu pokraj velikih voda, te ih neće više mutiti noga čovečija niti će ih papak od kakve životinje mutiti.

32:14b.EZE.032.014Tada ću stišati vodu njihovu, i učiniću da potoci njihovi teku kao ulje, govori Gospod Gospod.

32:15b.EZE.032.015Kad opustim zemlju misirsku i ona bude bez svega što je u njoj, i pobijem sve koji žive u njoj, tada će poznati da sam ja Gospod.

32:16b.EZE.032.016Ovo je naricanje što će se naricati; tako će naricati kćeri narodne, za Misirom i za svim mnoštvom njegovim naricaće, govori Gospod Gospod.

32:17b.EZE.032.017Po tom dvanaeste godine, petnaesti dan istog meseca, dodje mi reč Gospodnja govoreći:

32:18b.EZE.032.018Sine čovečji, nariči za mnoštvom misirskim, i svali njih i kćeri jakih naroda u najdonji kraj zemlje s onima koji silaze u jamu.

32:19b.EZE.032.019Od koga si lepši? Sidji i lezi s neobrezanima.

32:20b.EZE.032.020Pašće posred pobijenih mačem, mač je dat, vucite ga i sve mnoštvo njegovo.

32:21b.EZE.032.021Govoriće mu najhrabriji junaci isred groba s pomoćnicima njegovim, koji sidjoše i leže neobrezani, pobijeni mačem.

32:22b.EZE.032.022Onde je Asirac i sav zbor njegov, grobovi su mu oko njega, svi su pobijeni, pali od mača.

32:23b.EZE.032.023Grobovi su mu u dnu jame, a zbor mu je oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji zadavahu strah zemlji živih.

32:24b.EZE.032.024Onde je Elam i sve mnoštvo njegovo oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji sidjoše neobrezani na najdonji kraj zemlje, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu.

32:25b.EZE.032.025Medju pobijenima namestiše postelju njemu i svemu mnoštvu njegovom, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu, metnuti su medju pobijene.

32:26b.EZE.032.026Onde je Meseh, Tuval i sve mnoštvo njegovo, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih.

32:27b.EZE.032.027Ali ne leže medju junacima koji padoše izmedju neobrezanih, koji sidjoše u grob s oružjem svojim, i metnuše mačeve pod glave svoje, i bezakonje njihovo leži na kostima njihovim, ako i behu junaci strašni na zemlji živih.

32:28b.EZE.032.028I ti ćeš se satrti medju neobrezanima, i ležaćeš kod pobijenih mačem.

32:29b.EZE.032.029Onde je Edom, carevi njegovi i svi knezovi njegovi, koji su sa silom svojom metnuti medju pobijene mačem; leže medju neobrezanima i s onima koji sidjoše u jamu.

32:30b.EZE.032.030Onde su svi knezovi severni i svi Sidonci, koji sidjoše k pobijenima sa strahom svojim, stideći se sile svoje; i leže neobrezani s onima koji su pobijeni mačem, i nose sramotu svoju s onima koji sidjoše u jamu.

32:31b.EZE.032.031Njih će videti Faraon, i utešiće se za svim mnoštvom svojim, Faraon i sva vojska njegova, pobijeni mačem, govori Gospod Gospod.

32:32b.EZE.032.032Jer zadadoh svoj strah zemlji živih, i Faraon će i sve mnoštvo njegovo ležati medju neobrezanima s onima koji su pobijeni mačem, govori Gospod Gospod.

33

33:1b.EZE.033.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

33:2b.EZE.033.002Sine čovečji, govori sinovima naroda svog, i kaži im: Kad pustim na koju zemlju mač, ako narod one zemlje uzme koga izmedju sebe, i postave ga sebi za stražara,

33:3b.EZE.033.003I on videvši mač gde ide na zemlju zatrubi u trubu, i opomene narod,

33:4b.EZE.033.004Ako se ko čuvši trubu ne uzme na um, i mač došavši pogubi ga, krv će njegova biti na njegovoj glavi.

33:5b.EZE.033.005Jer ču glas trubni, i ne uze se na um, krv će njegova biti na njemu; da se uze na um, sačuvao bi dušu svoju.

33:6b.EZE.033.006Ako li stražar videvši mač gde ide ne zatrubi u trubu i narod ne bude opomenut, a mač došav pogubi koga izmedju njih, taj će poginuti za svoje bezakonje, ali ću krv njegovu iskati iz ruke stražareve.

33:7b.EZE.033.007I tebe, sine čovečji, tebe postavih stražarem domu Izrailjevom; slušaj dakle reč iz mojih usta i opominji ih od mene.

33:8b.EZE.033.008Kad kažem bezbožniku: Bezbožniče, poginućeš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prodje puta svog; taj će bezbožnik poginuti za svoje bezakonje; ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke.

33:9b.EZE.033.009Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, on će poginuti za svoje bezakonje, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.

33:10b.EZE.033.010Zato ti, sine čovečji, reci domu Izrailjevom: Vi govorite ovako i kažete: Prestupi naši i gresi naši na nama su, i s njih propadamo; kako bismo živeli?

33:11b.EZE.033.011Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?

33:12b.EZE.033.012Zato ti, sine čovečji, reci sinovima naroda svog: Pravednog neće izbaviti pravda njegova kad zgreši, i bezbožnik neće propasti sa bezbožnosti svoje kad se vrati od bezbožnosti svoje, kao što pravednik ne može s nje živeti kad zgreši.

33:13b.EZE.033.013Kad kažem pravedniku da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju pa učini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neće spomenuti, nego će poginuti s nepravde svoje koju učini.

33:14b.EZE.033.014A kad kažem bezbožniku: Doista ćeš poginuti, a on se obrati od greh svog i stane činiti sud i pravdu,

33:15b.EZE.033.015I vrati bezbožnik zalog, i vrati šta je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne čineći bezakonja, doista će biti živ, neće umreti.

33:16b.EZE.033.016Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neće spomenuti; činio je sud i pravdu, doista će živ biti.

33:17b.EZE.033.017A sinovi naroda tvog govore: Nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav.

33:18b.EZE.033.018Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i učini nepravdu, poginuće s toga.

33:19b.EZE.033.019A kad se bezbožnik odvrati od svoje bezbožnosti i učini sud i pravdu, on će živ biti s toga.

33:20b.EZE.033.020A vi govorite: Nije prav put Gospodnji. Sudiću vam, dome Izrailjev, svakome po putevima njegovim.

33:21b.EZE.033.021A dvanaeste godine robovanja našeg, desetog meseca, petog dana dodje k meni jedan koji uteče iz Jerusalima, i reče: Uze se grad.

33:22b.EZE.033.022A ruka Gospodnja dodje nada me uveče pre nego dodje onaj što pobeže, i otvori mi usta dokle onaj dodje k meni ujutru; otvoriše mi se usta, te više ne ćutah.

33:23b.EZE.033.023I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

33:24b.EZE.033.024Sine čovečji, koji žive u onim pustolinama u zemlji Izrailjevoj govore i kažu: Avram beše jedan, i nasledi ovu zemlju; a nas je mnogo; nama je data ova zemlja u nasledstvo.

33:25b.EZE.033.025Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Jedete s krvlju, i oči svoje podižete ka gadnim bogovima svojim, i krv prolivate, i hoćete da nasledite zemlju?

33:26b.EZE.033.026Opirete se na mač svoj, činite gadove, i skvrnite svaki ženu bližnjeg svog, i hoćete da nasledite zemlju?

33:27b.EZE.033.027Ovako im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, koji su u pustolinama, pašće od mača; i koji je u polju, zverima ću ga dati da ga izjedu; a koji su po gradovima i po pećinama, od pomora će pomreti.

33:28b.EZE.033.028Tako ću sasvim opusteti tu zemlju, i nestaće ponosa sile njene, i opusteće gore Izrailjeve da neće niko prolaziti.

33:29b.EZE.033.029I oni će poznati da sam ja Gospod kad zemlju sasvim opustim za sve gadove njihove što činiše.

33:30b.EZE.033.030A o tebi, sine čovečji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima kućnim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i čujte kakva reč dodje od Gospoda.

33:31b.EZE.033.031I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i sluša reči tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom.

33:32b.EZE.033.032I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao čovek lepog glasa i koji dobro svira; slušaju reči tvoje, ali ih ne izvršuju.

33:33b.EZE.033.033Ali kad to dodje, a evo ide, onda će poznati da je bio prorok medju njima.

34

34:1b.EZE.034.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

34:2b.EZE.034.002Sine čovečji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?

34:3b.EZE.034.003Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.

34:4b.EZE.034.004Slabih ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima.

34:5b.EZE.034.005I raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim.

34:6b.EZE.034.006Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.

34:7b.EZE.034.007Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;

34:8b.EZE.034.008Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, što stado moje posta grabež, i ovce moje postaše hrana svim zverima poljskim nemajući pastira, i pastiri moji ne traže stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;

34:9b.EZE.034.009Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;

34:10b.EZE.034.010Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskaću stado svoje iz njihovih ruku, i neću im dati više da pasu stado, i neće više pastiri pasti sami sebe, nego ću oteti ovce svoje iz usta njihovih i neće im biti hrana.

34:11b.EZE.034.011Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću tražiti ovce svoje i gledati ih.

34:12b.EZE.034.012Kao što pastir traži stado svoje kad je kod ovaca svojih raspršenih, tako ću tražiti ovce svoje i oteću ih iz svih mesta kuda se raspršaše kad beše oblačno i mračno.

34:13b.EZE.034.013I izvešću ih iz naroda, i pokupiću ih iz zemalja, i dovešću ih u zemlju njihovu, i pašću ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.

34:14b.EZE.034.014Na dobroj paši pašću ih, i tor će im biti na visokim gorama izrailjevim; onde će ležati u dobrom toru i po obilatoj će paši pasti na gorama Izrailjevim.

34:15b.EZE.034.015Ja ću pasti stado svoje, i ja ću ih odmarati, govori Gospod Gospod.

34:16b.EZE.034.016Tražiću izgubljenu, i dovešću natrag odagnanu, i ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu ću i jaku potrti, pašću ih pravo.

34:17b.EZE.034.017A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja ću suditi izmedju ovce i ovce, izmedju ovnova i jaraca.

34:18b.EZE.034.018Malo li vam je što pasete na dobroj paši, nego ostatak paše svoje gazite nogama svojim? I što pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?

34:19b.EZE.034.019A moje ovce pasu što vi nogama svojim izgazite, i piju što vi zamutite nogama svojim.

34:20b.EZE.034.020Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću suditi izmedju ovce debele i ovce mršave.

34:21b.EZE.034.021Što bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,

34:22b.EZE.034.022Zato ću izbaviti stado svoje da ne bude više grabež, i sudiću izmedju ovce i ovce.

34:23b.EZE.034.023I podignuću im jednog pastira koji će ih pasti, slugu svog Davida; on će ih pasti i biće im pastir.

34:24b.EZE.034.024A ja Gospod biću im Bog, i sluga moj David knez medju njima. Ja Gospod rekoh.

34:25b.EZE.034.025I učiniću s njima zavet mirni, istrebiću zle zveri iz zemlje, i oni će živeti u pustinji bez straha i spavaće u šumama.

34:26b.EZE.034.026I blagosloviću njih i šta je oko gore moje, i puštaću dažd na vreme; daždi će blagoslovni biti.

34:27b.EZE.034.027I drveta će poljska radjati svoj rod, i zemlja će radjati svoj rod; i oni će biti u svojoj zemlji bez straha, i poznaće da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobiše.

34:28b.EZE.034.028I neće više biti plen narodima, i zveri zemaljske neće ih jesti, nego će živeti bez straha i niko ih neće plašiti.

34:29b.EZE.034.029I podignuću im biljku za slavu, i neće više umirati od gladi u zemlji, niti će podnositi sramotu od naroda.

34:30b.EZE.034.030I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.

34:31b.EZE.034.031A vi ste stado moje, ovce paše moje, vi ljudi, a ja sam Bog vaš, govori Gospod Gospod.

35

35:1b.EZE.035.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

35:2b.EZE.035.002Sine čovečji, okreni lice svoje prema gori Siru i prorokuj protiv nje.

35:3b.EZE.035.003I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, goro Sire! I dignuću ruku svoju na te, i opusteću te sasvim.

35:4b.EZE.035.004Gradove ću tvoje opusteti, i ti ćeš biti pustoš, i poznaćeš da sam ja Gospod.

35:5b.EZE.035.005Što je u tebe večno neprijateljstvo, i rasipaš sinove Izrailjeve mačem u nevolji njihovoj, kad je kraj bezakonju njihovom,

35:6b.EZE.035.006Zato, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, krvi ću te predati i krv će te goniti, jer ne mrziš na krv, krv će te goniti.

35:7b.EZE.035.007I obratiću goru Sir sasvim u pustoš, da niko neće dolaziti ni odlaziti.

35:8b.EZE.035.008I napuniću gore njene pobijenih njenih; na humovima tvojim i u dolinama tvojim i po svim potocima tvojim padaće pobijeni od mača.

35:9b.EZE.035.009Večnu pustinju načiniću od tebe i gradovi se tvoji neće opraviti, i poznaćete da sam ja Gospod.

35:10b.EZE.035.010Što govoriš: Ova dva naroda i ove dve zemlje moje će biti, i nasledićemo ih, ako i jeste Gospod bio onde,

35:11b.EZE.035.011Zato, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, učiniću po gnevu tvom i po zavisti tvojoj, s kojom si postupala iz mržnje prema njima, i biću poznat medju njima kad ti sudim.

35:12b.EZE.035.012I poznaćeš da sam ja Gospod čuo sve tvoje hule koje si govorila na gore Izrailjeve rekavši: Opusteše, nama su dane da ih jedemo.

35:13b.EZE.035.013I veličaste se suprot meni ustima svojim, i množiste na me reči svoje; čuo sam.

35:14b.EZE.035.014Ovako veli Gospod Gospod: Kad se sva zemlja stane veseliti, tebe ću opusteti.

35:15b.EZE.035.015Kako si se ti veselila nasledstvu doma Izrailjevog što opuste, tako ću i tebe učiniti: opustećeš, goro Sire, i sva zemljo edomska; i poznaće se da sam ja Gospod.

36

36:1b.EZE.036.001Ti, sine čovečji, prorokuj gorama Izrailjevim, i reci: Gore Izrailjeve, čujte reč Gospodnju.

36:2b.EZE.036.002Ovako veli Gospod Gospod: Što neprijatelj govori za vas: Ha ha! Večne visine postaše naše nasledstvo;

36:3b.EZE.036.003Zato prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Što vas pustoše i proždiru sa svih strana, da postanete nasledstvo ostalim narodima, i postaste priča i rug narodima,

36:4b.EZE.036.004Zato, gore Izrailjeve, čujte reč Gospoda Gospoda; ovako veli Gospod gorama Izrailjevim i humovima, potocima i dolinama, i pustim razvalinama i gradovima ostavljenim, koje postaše grabež i podsmeh ostalim narodima unaokolo,

36:5b.EZE.036.005Zato ovako veli Gospod Gospod: U ognju revnosti svoje govorih protiv ostalih naroda i protiv sve edomske, što osvojiše moju zemlju radujući se iz svega srca i rugajući se iz duše da bi je oplenili.

36:6b.EZE.036.006Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu, i reci gorama i humovima, potocima i dolinama: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja govorih u revnosti svojoj i u jarosti svojoj; što podnosite sramotu od naroda,

36:7b.EZE.036.007Zato ovako veli Gospod Gospod: Ja podigoh ruku svoju da će narodi što su oko nas nositi sramotu svoju.

36:8b.EZE.036.008A vi, gore Izrailjeve, puštaćete grane svoje, i rod svoj nosićete narodu mom Izrailju, jer će skoro doći.

36:9b.EZE.036.009Jer evo me kod vas, i gledaću vas, i bićete radjene i zasevane.

36:10b.EZE.036.010I umnožiću u vama ljude, dom Izrailjev sav koliki je, i gradovi će se naseliti i pustoline sagraditi.

36:11b.EZE.036.011Umnožiću u vama ljude i stoku, i namnožiće se i naploditi, i naseliću vas kako biste pre; i učiniću vam dobra više nego pre; i poznaćete da sam ja Gospod.

36:12b.EZE.036.012I dovešću k vama ljude, narod svoj Izrailja, i naslediće vas, i bićete im nasledstvo, i nećete ih više zatirati.

36:13b.EZE.036.013Ovako veli Gospod Gospod: Što vam govore da ste zemlja koja proždire ljude i zatire svoje narode,

36:14b.EZE.036.014Zato nećeš više proždirati ljudi, i naroda svojih nećeš više zatirati, govori Gospod Gospod.

36:15b.EZE.036.015I neću dati da se više u tebi čuje sramota od naroda, i ruga od naroda nećeš više podnositi, i nećeš više zatirati svojih naroda, govori Gospod Gospod.

36:16b.EZE.036.016Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

36:17b.EZE.036.017Sine čovečji, dom Izrailjev živeći u svojoj zemlji oskvrni je svojim putem i svojim delima; put njihov beše preda mnom kao nečistota žene odvojene.

36:18b.EZE.036.018Zato izlih gnev svoj na njih radi krvi koju proliše na zemlju i radi gadnih bogova njihovih, kojima je oskvrniše.

36:19b.EZE.036.019I rasejah ih po narodima, i razasuše se po zemljama; po putevima njihovim i po delima njihovim sudih im.

36:20b.EZE.036.020I kad dodjoše medju narode, gde god dodjoše oskvrniše sveto ime moje, a za njih se govoraše da su Gospodnji narod i da su iz zemlje njegove izašli.

36:21b.EZE.036.021Ali mi se sažali radi svetog imena mog, koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dodje.

36:22b.EZE.036.022Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Neću vas radi učiniti, dome Izrailjev, nego radi svetog imena svog, koje oskvrniste u narodima u koje dodjoste;

36:23b.EZE.036.023I posvetiću ime svoje veliko oskvrnjeno u narodima, koje vi oskvrniste medju njima; i narodi će poznati da sam ja Gospod, govori Gospod Gospod, kad se posvetim u vama pred njima.

36:24b.EZE.036.024Jer ću vas uzeti iz naroda, i pokupiću vas iz svih zemalja, i dovešću vas u vašu zemlju.

36:25b.EZE.036.025I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.

36:26b.EZE.036.026I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.

36:27b.EZE.036.027I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.

36:28b.EZE.036.028I nastavaćete u zemlji koju sam dao ocima vašim, i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog.

36:29b.EZE.036.029I oprostiću vas svih nečistota vaših, i dozvaću žito i umnožiću ga, i neću pustiti na vas gladi.

36:30b.EZE.036.030I umnožiću rod na drvetima i rod na njivi, te nećete više podnositi sramote medju narodima sa gladi.

36:31b.EZE.036.031I opomenućete se zlih puteva svojih i dela svojih koja ne behu dobra, i sami ćete sebi biti mrski za bezakonja svoja i za gadove svoje.

36:32b.EZE.036.032Neću vas radi učiniti, govori Gospod Gospod; znajte; posramite se i postidite se puteva svojih, dome Izrailjev.

36:33b.EZE.036.033Ovako veli Gospod Gospod: Kad vas očistim od svih bezakonja vaših, naseliću gradove, i pustoline će se opet sagraditi.

36:34b.EZE.036.034I pusta će se zemlja raditi, što je bila pusta pred svakim koji prolažaše.

36:35b.EZE.036.035I reći će se: Zemlja ova što beše pusta posta kao vrt edemski, i gradovi što behu pusti, razvaljeni i raskopani, utvrdiše se i naseliše se.

36:36b.EZE.036.036I narodi koji ostanu oko vas poznaće da ja Gospod sagradjujem razvaljeno i zasadjujem opustelo. Ja Gospod rekoh, i učiniću.

36:37b.EZE.036.037Ovako veli Gospod Gospod: još će me tražiti dom Izrailjev da im učinim, da ih umnožim ljudima kao stado.

36:38b.EZE.036.038Kao sveto stado, kao stado u Jerusalimu o praznicima njihovim, tako će pusti gradovi biti puni stada ljudi, i poznaće da sam ja Gospod.

37

37:1b.EZE.037.001Ruka Gospodnja dodje nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje beše puno kosti.

37:2b.EZE.037.002I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, beše ih vrlo mnogo u polju, i gle, behu vrlo suve.

37:3b.EZE.037.003I reče mi: Sine čovečji, hoće li oživeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, Ti znaš.

37:4b.EZE.037.004Tada mi reče: Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, čujte reč Gospodnju.

37:5b.EZE.037.005Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: Gle, ja ću metnuti u vas duh, i oživećete.

37:6b.EZE.037.006I metnuću na vas žile, i obložiću vas mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh, i oživećete, i poznaćete da sam ja Gospod.

37:7b.EZE.037.007Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti.

37:8b.EZE.037.008I pogledah, i gle, po njima izidjoše žile i meso, i ozgo se koža navuče; ali duha ne beše u njima.

37:9b.EZE.037.009Tada mi reče: Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od četiri vetra dodji, duše, i duni na ove pobijene da ožive.

37:10b.EZE.037.010I prorokovah, kako mi se zapovedi, i udje u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.

37:11b.EZE.037.011Tada mi reče: Sine čovečji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: Posahnuše kosti naše i prodje nadanje naše, propadosmo.

37:12b.EZE.037.012Zato prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu.

37:13b.EZE.037.013I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.

37:14b.EZE.037.014I metnuću duh svoj u vas da oživite, i naseliću vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i činim, govori Gospod.

37:15b.EZE.037.015Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

37:16b.EZE.037.016Ti, sine čovečji, uzmi jedno drvo, i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovim. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josifu drvo Jefremovo i svega doma Izrailjevog, drugova njegovih.

37:17b.EZE.037.017I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u tvojoj ruci.

37:18b.EZE.037.018I kad ti kažu sinovi tvog naroda govoreći: Hoćeš li nam kazati šta ti je to?

37:19b.EZE.037.019Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovih, i sastaviću ga s drvetom Judinim, i načiniću od njih jedno drvo, i biće jedno u mojoj ruci.

37:20b.EZE.037.020I drveta, na kojima napišeš, neka ti budu u ruci pred njima.

37:21b.EZE.037.021I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih odsvuda, i dovešću ih u zemlju njihovu.

37:22b.EZE.037.022I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car svima njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdeljeni u dva carstva.

37:23b.EZE.037.023I neće se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbaviću ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše, i očistiću ih, i oni će mi biti narod i ja ću im biti Bog.

37:24b.EZE.037.024I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednog pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršavati.

37:25b.EZE.037.025I sediće u zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu, u kojoj sedeše oci vaši; u njoj će sedeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka, i David sluga moj biće im knez do veka.

37:26b.EZE.037.026I učiniću s njima zavet mirni, biće večan zavet s njima, i utvrdiću ih i umnožiću ih, i namestiću svetinju svoju usred njih navek.

37:27b.EZE.037.027I šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i oni će mi biti narod.

37:28b.EZE.037.028I narod će poznati da sam ja Gospod koji posvećujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih do veka.

38

38:1b.EZE.038.001Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

38:2b.EZE.038.002Sine čovečji, okreni lice svoje prema Gogu u zemlji Magogu, knezu i glavi u Mesehu i Tuvalu, i prorokuj na nj;

38:3b.EZE.038.003I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, Gože, kneže i glavo Mesehu i Tuvalu;

38:4b.EZE.038.004I vratiću te natrag, i metnuću ti žvale u čeljusti, i izvešću tebe i svu vojsku tvoju, konje i konjike, sve dobro odevene, zbor veliki sa štitovima i štitićima, sve koji mačem mašu,

38:5b.EZE.038.005S njima Persijance, Etiopljane i Puteje, sve sa štitovima i pod šlemovima,

38:6b.EZE.038.006Gomera i sve čete njegove, dom Togarmin sa severnog kraja i sve čete njegove, mnoge narode s tobom.

38:7b.EZE.038.007Pripravi sve i spremi se ti i sve ljudstvo tvoje, što se sabralo kod tebe, i budi im stražar.

38:8b.EZE.038.008Posle mnogo vremena bićeš pohodjen, i poslednjih godina doći ćeš u zemlju izbavljenu od mača i sabranu iz mnogih naroda, u gore Izrailjeve, koje behu jednako puste, a oni će izvedeni iz naroda svi živeti bez straha.

38:9b.EZE.038.009I podignućeš se, i doći ćeš kao bura, bićeš kao oblak da pokriješ zemlju ti i sve čete tvoje i mnogi narodi s tobom.

38:10b.EZE.038.010Ovako veli Gospod Gospod: i tada će ti doći u srce stvari, i smišljaćeš zle misli.

38:11b.EZE.038.011I reći ćeš: Idem na zemlju gde su sela, i udariću na mirni narod koji živi bez straha, koji svi žive u mestima bez zidova i nemaju ni prevornica ni vrata,

38:12b.EZE.038.012Da napleniš plena i nagrabiš grabeža, da posegneš rukom svojom na pustinje naseljene i na narod sabrani iz naroda, koji se bavi stokom i imanjem, i živi usred zemlje.

38:13b.EZE.038.013Sava i Dedan i trgovci tarsiski i svi lavići njegovi kazaće ti: Jesi li došao da pleniš plen? Jesi li skupio ljudstvo svoje da grabiš grabež? Da odneseš srebro i zlato, da uzmeš stoku i trg, da napleniš mnogo plena?

38:14b.EZE.038.014Zato prorokuj, sine čovečji, i reci Gogu: Ovako veli Gospod Gospod: U ono vreme, kad će moj narod Izrailj živeti bez straha, nećeš li znati?

38:15b.EZE.038.015I doći ćeš iz svog mesta, sa severnog kraja, ti i mnogi narodi s tobom, svi jašući na konjima, mnoštvo veliko i vojska velika.

38:16b.EZE.038.016I podignućeš se na moj narod Izrailja kao oblak da pokriješ zemlju, u poslednje vreme dovešću te na zemlju svoju da me poznadu narodi kad se posvetim u tebi pred njima, Gože!

38:17b.EZE.038.017Ovako veli Gospod Gospod: Nisi li ti onaj o kome govorih u staro vreme preko sluga svojih, proroka Izrailjevih, koji prorokovaše u ono vreme godinama da ću te dovesti na njih.

38:18b.EZE.038.018A kad dodje Gog na zemlju Izrailjevu, govori Gospod Gospod, onda će se podignuti jarost moja u gnevu mom.

38:19b.EZE.038.019I u revnosti svojoj, u ognju gneva svog govoriću: doista, tada će biti drhat veliki u zemlji Izrailjevoj.

38:20b.EZE.038.020I ribe morske i ptice nebeske i zveri poljske i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi po zemlji zadrhtaće od mene, i gore će se razvaliti i vrleti popadati, i svi će zidovi popadati na zemlju.

38:21b.EZE.038.021I dozvaću na nj mač po svim gorama svojim, govori Gospod Gospod: Mač će se svakog obratiti na brata njegovog.

38:22b.EZE.038.022I sudiću mu pomorom i krvlju; i pustiću na nj i na čete njegove i na mnoge narode, koji budu s njim, silan dažd, kamenje od grada, oganj i sumpor.

38:23b.EZE.038.023I proslaviću se i posvetiću se i biću poznat pred mnogim narodima, i poznaće da sam ja Gospod.

39

39:1b.EZE.039.001Ti dakle, sine čovečji, prorokuj protiv Goga, i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te, Gože, kneže i glavo Mesehu i Tuvalu.

39:2b.EZE.039.002I vratiću te natrag i vodiću te, i izvešću te iz severnih krajeva i dovešću te na gore Izrailjeve.

39:3b.EZE.039.003I izbiću ti luk tvoj iz leve ruke, i prosuću ti iz desne ruke strele.

39:4b.EZE.039.004Na gorama ćeš Izrailjevim pasti ti i sve čete tvoje i narodi koji budu s tobom; pticama, svakojakim pticama krilatim i zverima poljskim daću te da te izjedu.

39:5b.EZE.039.005Na polju ćeš pasti, jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.

39:6b.EZE.039.006I pustiću oganj na Magoga i na one koji žive na ostrvima bez straha; i poznaće da sam ja Gospod.

39:7b.EZE.039.007I sveto ime svoje obznaniću usred naroda svog Izrailja, i neću više dati da se skvrni sveto ime moje, nego će poznati narodi da sam ja Gospod, Svetac u Izrailju.

39:8b.EZE.039.008Evo, doći će, i zbiće se, govori Gospod Gospod; to je dan za koji govorih.

39:9b.EZE.039.009Tada će izaći stanovnici gradova Izrailjevih, i naložiće na oganj i spaliće oružje i štitove i štitiće, lukove i strele, sulice i koplja, i ložiće ih na oganj sedam godina.

39:10b.EZE.039.010I neće nositi drva iz polja, niti će seći u šumi, nego će oružje ložiti na oganj, i opleniće one koji ih pleniše, i pootimaće od onih koji od njih otimaše, govori Gospod Gospod.

39:11b.EZE.039.011I u to ću vreme dati Gogu mesto za grob onde u Izrailju, dolinu kojom se ide na istok k moru, i ona će stisnuti usta putnicima; onde će biti pogreben Gog i sve mnoštvo njegovo, i prozvaće se dolina mnoštva Gogovog.

39:12b.EZE.039.012I ukopavaće ih dom Izrailjev sedam meseci, da bi očistili zemlju.

39:13b.EZE.039.013I ukopavaće ih sav narod, i biće im na slavu u onaj dan kad se proslavim, govori Gospod Gospod.

39:14b.EZE.039.014I odvojiće ljude koji će jednako ići po zemlji i s onima koji prolaze ukopavati one koji bi ostali po zemlji da je očiste; posle sedam meseca tražiće.

39:15b.EZE.039.015I prohodiće zemlju i ići po njoj, i ko vidi kosti ljudske, načiniće kod njih znak, dokle ih ne ukopaju grobari u dolini mnoštva Gogovog.

39:16b.EZE.039.016A i gradu će biti ime Amona; i tako će očistiti zemlju.

39:17b.EZE.039.017Ti, dakle, sine čovečji, ovako govori Gospod Gospod, reci pticama, svakojakim pticama i svim zverima poljskim: Skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješćete mesa i pićete krvi;

39:18b.EZE.039.018Ješćete mesa junačkog i pićete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca i telaca, sve ugojene stoke vasanske.

39:19b.EZE.039.019I ješćete pretiline da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti od žrtava mojih što ću vam naklati.

39:20b.EZE.039.020I nasitićete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i svakojakih vojnika, govori Gospod Gospod.

39:21b.EZE.039.021I pustiću slavu svoju medju narode, i svi će narodi videti sud moj koji ću učiniti i moju ruku koju ću dignuti na njih.

39:22b.EZE.039.022I poznaće dom Izrailjev da sam ja Gospod Bog njihov, od onog dana i posle.

39:23b.EZE.039.023I narodi će poznati da se za svoje bezakonje zarobi dom Izrailjev, što meni zgrešiše, te sakrih lice svoje od njih, i dadoh ih u ruke neprijateljima njihovim, i svi padoše od mača.

39:24b.EZE.039.024Po nečistoti njihovoj i po prestupu njihovu učinih im i sakrih lice svoje od njih.

39:25b.EZE.039.025Toga radi ovako govori Gospod Gospod: Povratiću roblje Jakovljevo i smilovaću se svemu domu Izrailjevom i revnovaću za sveto ime svoje,

39:26b.EZE.039.026Pošto podnesu sramotu svoju i sve prestupe svoje, kojima mi prestupiše dok sedjahu u svojoj zemlji bez straha i nikoga ne beše da ih plaši,

39:27b.EZE.039.027Kad ih dovedem natrag iz naroda i saberem ih iz zemalja neprijatelja njihovih, i posvetim se u njima pred mnogim narodima.

39:28b.EZE.039.028I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov kad odvedavši ih u ropstvo medju narode opet ih saberem u zemlju njihovu ne ostavivši ih nijednoga onde.

39:29b.EZE.039.029I neću više kriti lice svoje od njih kad izlijem Duh svoj na dom Izrailjev, govori Gospod Gospod.

40

40:1b.EZE.040.001Dvadeset pete godine robovanja našeg, u početku godine, deseti dan meseca, četrnaeste godine od kako se uze grad, isti dan dodje nada me ruka Gospodnja i odvede me onamo.

40:2b.EZE.040.002Utvarama Božjim odvede me u zemlju Izrailjevu, i postavi me na goru vrlo visoku, na kojoj beše s juga kao sagradjen grad.

40:3b.EZE.040.003I odvede me onamo, i gle, čovek, koji na oči beše kao od bronze, s užem lanenim u ruci i s trskom meračkom, i stajaše na vratima.

40:4b.EZE.040.004I progovori mi taj čovek: Sine čovečji, gledaj očima svojim i slušaj ušima svojim, i uzmi na um sve što ću ti pokazati, jer si doveden ovamo da ti pokažem; kaži domu Izrailjevom sve što vidiš.

40:5b.EZE.040.005I gle, beše zid spolja oko doma, a u ruci onom čoveku trska meračka od šest lakata, a lakat beše s podlanice duži od običnog; i izmeri gradjevinu u širinu, i beše jedna trska, i u visinu, i beše jedan trska.

40:6b.EZE.040.006Pa dodje na vrata koja behu prema istoku, i izidje uz basamake, i izmeri jedan prag vratima, i beše u širinu jedna trska, i drugi prag, i beše u širinu jedna trska;

40:7b.EZE.040.007I kleti, i svaka beše jednu trsku duga i jednu trsku široka; a izmedju kleti beše pet lakata; i prag na vratima kod trema na unutrašnjim vratima, i beše s jedne trske.

40:8b.EZE.040.008I izmeri trem na vratima unutrašnjim, i beše jedna trska.

40:9b.EZE.040.009I izmeri trem na vratima, i beše osam lakata; i dovratnike im, i behu dva lakta; a trem na vratima beše iznutra;

40:10b.EZE.040.010I kleti kod vrata prema istoku behu tri amo i tri tamo, jedne mere sve tri, i jedne mere behu dovratnici tamo i amo.

40:11b.EZE.040.011I izmeri širinu vratima, i beše deset lakata, i trinaest lakata beše u dužinu vratima.

40:12b.EZE.040.012I pred kletima beše mesta jedan lakat, i za jedan lakat beše mesta s druge strane, i u svakoj kleti beše šest lakata od tuda i šest lakata od ovuda.

40:13b.EZE.040.013Posle izmeri vrata od krova jedne kleti do krova druge, i beše u širinu dvadeset i pet lakata, vrata prema vratima.

40:14b.EZE.040.014I načini dovratnike od šezdeset lakata, i pred dovratnicima trem na vratima unaokolo.

40:15b.EZE.040.015I od lica vrata na koja se ulazi do lica trema na unutrašnjim vratima beše pedeset lakata.

40:16b.EZE.040.016I behu prozori na kletima i na dovratnicima njihovim suženi unutra oko vrata, tako i na tremovima, prozori behu iznutra svuda unaokolo, i po dovratnicima palme.

40:17b.EZE.040.017Potom me uvede u spoljašnji trem, i gle, behu kleti i pod načinjen svuda unaokolo u tremu, trideset kleti na podu.

40:18b.EZE.040.018A taj pod pokraj vrata prema dužini vrata beše niži pod.

40:19b.EZE.040.019Potom izmeri širinu od lica donjih vrata do lica unutrašnjeg trema spolja, i beše sto lakata k istoku i severu.

40:20b.EZE.040.020I vrata koja behu k severu na tremu spoljašnjem izmeri u dužinu i u širinu;

40:21b.EZE.040.021I behu tri kleti tamo i tri amo, i dovratnici im i tremovi behu iste mere kao u prvih vrata; pedeset lakata beše u dužinu a u širinu dvadeset i pet lakata;

40:22b.EZE.040.022I prozori im i tremovi i palme behu na meru kao na vratima koja gledaju na istok, i idjaše se k njima uza sedam basamaka, i tremovi behu pred njima.

40:23b.EZE.040.023I vrata od unutrašnjeg trema behu prema vratima severnim i istočnim, i izmeri od vrata do vrata, i beše sto lakata.

40:24b.EZE.040.024Posle me odvede k jugu, i gle, behu vrata prema jugu; i izmeri im dovratnike i tremove, i beše ista mera.

40:25b.EZE.040.025I behu prozori na njima i na tremovima njihovim unaokolo kao oni prozori; pedeset lakata beše u dužinu i dvadeset i pet lakata u širinu.

40:26b.EZE.040.026I idjaše se k njima uza sedam basamaka, i tremovi behu pred njima, i palme jedna od tuda, a jedna od ovuda po dovratnicima.

40:27b.EZE.040.027I vrata od unutrašnjeg trema behu prema jugu; i izmeri od vrata do vrata k jugu, i beše sto lakata.

40:28b.EZE.040.028Tada me uvede u unutrašnji trem južnim vratima; i izmeri južna vrata, i beše ista mera.

40:29b.EZE.040.029I kleti njihove i dovratnici i tremovi behu iste mere, i prozori na njima i na tremovima unaokolo; pedeset lakata beše u dužinu, i dvadeset i pet lakata u širinu.

40:30b.EZE.040.030I tremovi behu unaokolo, dvadeset i pet lakata u dužinu i pet lakata u širinu.

40:31b.EZE.040.031I tremovi im behu prema spoljašnjem tremu, i palme po dovratnicima, i uz osam basamaka idjaše se k njima.

40:32b.EZE.040.032Potom me odvede u unutrašnji trem k istoku, i izmeri vrata, i beše ista mera;

40:33b.EZE.040.033I kleti im i dovratnici i tremovi behu iste mere; i behu prozori na njima i na tremovima njihovim unaokolo; u dužinu beše pedeset lakata, a u širinu dvadeset i pet lakata;

40:34b.EZE.040.034I tremovi im behu prema spoljašnjem tremu, i palme po dovratnicima i tamo i amo, i uz osam basamaka idjaše se k njima.

40:35b.EZE.040.035Potom odvede me na severna vrata i izmeri ih, i behu iste mere.

40:36b.EZE.040.036Tako i kleti im i dovratnici i tremovi i prozori unaokolo; u dužinu pedeset lakata, a u širinu dvadeset i pet lakata.

40:37b.EZE.040.037I dovratnici im behu prema spoljašnjem tremu, i palme po dovratnicima i tamo i amo, i uz osam basamaka idjaše se k njima.

40:38b.EZE.040.038I kleti s vratima behu kod dovratnika tih vrata, onde se prahu žrtve paljenice.

40:39b.EZE.040.039A u tremu od vrata behu dva stola s jedne strane i dva stola s druge strane da se na njima kolju žrtve paljenice i žrtve za greh i za krivicu;

40:40b.EZE.040.040I na strani spolja kako se ulazi na severna vrata behu dva stola, i na drugoj strani u tremu od istih vrata behu dva stola;

40:41b.EZE.040.041Četiri stola behu s jedne strane i četiri s druge strane uz vrata, osam stolova, na kojima se koljaše.

40:42b.EZE.040.042A četiri stola za žrtvu paljenicu behu od tesanog kamena, u dužinu podrug lakta, i podrug lakta u širinu a u visinu jedan lakat, i na njima se ostavljaše orudje kojima se koljahu žrtve paljenice i druge žrtve.

40:43b.EZE.040.043I unutra behu kuke s podlanice svuda u naokolo, a na stolove se metaše meso od žrtava.

40:44b.EZE.040.044I spolja pred vratima unutrašnjim behu kleti za pevače u unutrašnjem tremu; jedne behu uz vrata severna i gledahu prema jugu, a druge behu uz istočna vrata i gledahu prema severu.

40:45b.EZE.040.045Tada mi reče: Ove kleti što gledaju na jug jesu za sveštenike koji služe oko doma;

40:46b.EZE.040.046A one kleti što gledaju na sever jesu za sveštenike koji služe kod oltara; to su sinovi Sadokovi, koji izmedju sinova Levijevih pristupaju ka Gospodu da Mu služe.

40:47b.EZE.040.047Potom izmeri trem, i beše u dužinu sto lakata i u širinu sto lakata, četvrtast; i oltar beše pred domom.

40:48b.EZE.040.048Posle me odvede u trem od doma, i izmeri dovratnike tremu, i beše pet lakata otud i pet lakata odovud; a vrata behu široka tri lakta otud i tri lakta odovud;

40:49b.EZE.040.049Dužina tremu beše dvadeset lakata, a širina jedanaest lakata, i uz basamake se idjaše k njemu, i stupovi behu uz dovratnike, jedan otud i jedan odovud.

41

41:1b.EZE.041.001Posle me odvede u crkvu, i izmeri dovratnike, i beše šest lakata u širinu otuda i šest lakata u širinu odovuda, prema širini šatoru.

41:2b.EZE.041.002A vratima širina beše deset lakata, a strane vratima behu od pet lakata od tuda i od pet lakata od ovuda; po tom izmeri joj dužinu, i beše četrdeset lakata, i širinu, i beše dvadeset lakata.

41:3b.EZE.041.003Pa udje unutra i izmeri dovratnike, i behu od dva lakta; a vrata behu od šest lakata, a širina vratima sedam lakata.

41:4b.EZE.041.004I izmeri dužinu onde, i beše dvadeset lakata, a širina dvadeset lakata unutra u crkvi; i reče mi: Ovo je svetinja nad svetinjama.

41:5b.EZE.041.005I izmeri zid domu, i beše šest lakata, i širina kleti unaokolo u domu beše četiri lakta.

41:6b.EZE.041.006A kleti behu po tri jedna nad drugom, i beše ih trideset, i dopirahu do zida koji beše u domu unaokolo za kleti da ih drži, a ne držaše ih zid od doma.

41:7b.EZE.041.007Jer se raširivaše gradjevina ozgo unaokolo za kleti koje behu oko doma ozgo svuda unaokolo, i zato gradjevina beše ozgo šira, i najniže kleti behu ozgo šire za srednje.

41:8b.EZE.041.008I videh uz dom visinu unaokolo; a pod u kleti beše s cele trske, šest lakata.

41:9b.EZE.041.009Širina zidu uz kleti spolja beše pet lakata, a beše prazno mesto kletima koja behu uz dom.

41:10b.EZE.041.010I medju kletima beše dvadeset lakata širine oko doma.

41:11b.EZE.041.011A vrata od kleti behu k praznom mestu, jedna prema severu, a jedna prema jugu, a širina onom praznom mestu pet lakata svuda unaokolo.

41:12b.EZE.041.012A gradjevina koja beše pred odeljenom stranom k zapadu imaše sedamdeset lakata u širinu, a zid te gradjevine beše pet lakata širok unaokolo, i devedeset lakata dug.

41:13b.EZE.041.013Potom izmeri dom, i beše u dužinu sto lakata; odeljena strana i gradjevina i zidovi joj, sve zajedno u dužinu sto lakata.

41:14b.EZE.041.014I širina pred domom i odeljenom stranom k istoku imaše sto lakata.

41:15b.EZE.041.015I izmeri dužinu gradjevini pred odeljenom stranom što beše iza nje, i kleti njene od tuda i od ovuda, i beše sto lakata; i unutrašnji dom i hodnike od trema;

41:16b.EZE.041.016Pragove i prozore sužene, i kleti unaokolo u tri reda, prema pragu, što beše obloženo drvetom svuda unaokolo, od zemlje do prozora, i prozori behu obloženi;

41:17b.EZE.041.017Do vrh vrata i do doma unutrašnjeg, i spolja, i sav zid unaokolo iznutra i spolja na meru.

41:18b.EZE.041.018I behu načinjeni heruvimi i palme, jedna palma medju dva heruvima, i u svakog heruvima behu dva lica:

41:19b.EZE.041.019Lice čovečje prema palmi od tuda, i lice lavovo prema palmi od ovuda; tako beše načinjeno po svemu domu unaokolo;

41:20b.EZE.041.020Od zemlje do vrh vrata behu heruvimi i palme načinjene, tako i po zidu u crkvi.

41:21b.EZE.041.021U crkvi dovratnici behu na četiri ugla; i svetinji lice beše onako.

41:22b.EZE.041.022Oltar beše drven, tri lakta visok, i dva lakta dug, s uglovima, i dužina i strane behu od drveta. I reče mi: To je sto koji stoji pred Gospodom.

41:23b.EZE.041.023Dvoja vrata behu u crkvi i svetinji;

41:24b.EZE.041.024A u vratima behu dva krila, koja se obrtahu, dva krila u jednih vrata i dva u drugih.

41:25b.EZE.041.025I na vratima crkvenim behu načinjeni heruvimi i palme, kao po zidovima; i grede drvene behu pred tremom spolja.

41:26b.EZE.041.026I behu uski prozori i palme od tuda i od ovuda po stranama tremu i po kletima u domu i po gredama.

42

42:1b.EZE.042.001I izvede me u spoljašnji trem prema severu, i dovede me ka kletima, koje behu prema odeljenoj strani i prema gradjevini na severu.

42:2b.EZE.042.002S lica beše u dužinu sto lakata kod severnih vrata, a u širinu pedeset lakata.

42:3b.EZE.042.003Prema unutrašnjem tremu od dvadeset lakata i prema podu spoljašnjeg trema behu kleti prema kletima u tri reda.

42:4b.EZE.042.004I pred kletima beše hodnik u širinu od deset lakata, unutra, put k njima od jednog lakta, i vrata behu prema severu.

42:5b.EZE.042.005A najgornje kleti behu tešnje, jer kleti donje i srednje u zgradi izlažahu većma nego one.

42:6b.EZE.042.006Jer behu na tri poda, ali nemahu stupova kao u tremu, i zato se sužavaše iznad donjeg i srednjeg od zemlje.

42:7b.EZE.042.007A ograda koja beše spolja prema kletima k tremu spoljašnjem pred kletima imaše u dužinu pedeset lakata.

42:8b.EZE.042.008Jer dužina kletima, koje behu u tremu spoljašnjem, beše pedeset lakata. I gle, pred crkvom beše sto lakata.

42:9b.EZE.042.009A pod tim kletima beše ulaz s istoka, kojim se ulažaše u njih iz spoljašnjeg trema.

42:10b.EZE.042.010U širini ograde tog trema k istoku pred odeljenom stranom i pred gradjevinom behu kleti.

42:11b.EZE.042.011A pred njima beše put kao kod severnih kleti; jednake dužine i jednake širine behu, i izlazi im i vrata behu jednaka.

42:12b.EZE.042.012I kakva behu vrata u kleti koje behu prema jugu, takva behu vrata gde se počinjaše put pred ogradom pravo k istoku, kad se ide k njima.

42:13b.EZE.042.013I reče mi: Severne kleti i južne kleti pred odeljenom stranom jesu svete kleti, gde sveštenici koji pristupaju ka Gospodu jedu presvete stvari, onde će ostavljati presvete stvari i dar i prinos za greh i prinos za krivicu, jer je sveto mesto.

42:14b.EZE.042.014Kad sveštenici udju, neće izlaziti iz svetinje u spoljašnji trem, nego će onde ostavljati haljine svoje u kojima služe, jer su svete, i oblačiće druge haljine, pa onda izlaziti k narodu.

42:15b.EZE.042.015I izmerivši dom unutrašnji odvede me na vrata istočna i izmeri svuda unaokolo.

42:16b.EZE.042.016Izmeri istočnu stranu trskom meračkom, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom unaokolo.

42:17b.EZE.042.017Izmeri severnu stranu, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom unaokolo.

42:18b.EZE.042.018Izmeri južnu stranu, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom.

42:19b.EZE.042.019I okrenuvši se na zapadnu stranu, izmeri, i beše pet stotina trsaka, trskom meračkom.

42:20b.EZE.042.020Izmeri sa četiri strane, i beše zid unaokolo pet stotina trsaka dug i pet stotina širok da razdvaja sveto mesto od svetskog.

43

43:1b.EZE.043.001Potom me odvede k vratima koja gledaju na istok.

43:2b.EZE.043.002I gle, slava Boga Izrailjevog dohodjaše od istoka, i glas joj beše kao glas velike vode, i zemlja se sjaše od slave Njegove.

43:3b.EZE.043.003I utvara koju videh beše kao utvara koju videh kad dodjoh da zatrem grad: beše utvara kao ona koju videh na reci Hevaru; i padoh na lice svoje.

43:4b.EZE.043.004A slava Gospodnja udje u dom na vrata koja gledaju na istok.

43:5b.EZE.043.005I podiže me duh i odvede me u unutrašnji trem; i gle, dom beše puna slave Gospodnje.

43:6b.EZE.043.006I čuh gde mi progovori iz doma, i Čovek stajaše kod mene.

43:7b.EZE.043.007I reče mi: Sine čovečji, ovo je mesto prestola mog i mesto stopa nogu mojih, gde ću nastavati usred sinova Izrailjevih do veka; i dom Izrailjev neće više skvrniti sveto ime moje, ni oni ni carevi njihovi kurvarstvom svojim i mrtvim telesima careva svojih na visinama svojim.

43:8b.EZE.043.008Metaše prag svoj do mog praga, i dovratnike svoje do mojih dovratnika i pregradu izmedju mene i sebe, te skvrniše sveto ime moje gadovima svojim koje činjahu; zato ih satrh u gnevu svom.

43:9b.EZE.043.009Sada neka uklone daleko od mene kurvarstvo svoje i mrtva telesa careva svojih, i nastavaću usred njih do veka.

43:10b.EZE.043.010Ti, sine čovečji, pokaži domu Izrailjevom ovaj dom, neka se postide bezakonja svog, i neka izmere sve.

43:11b.EZE.043.011I kad se postide svega što su činili, pokaži im oblik od doma i red i izlaske i ulaske, i sve oblike i svu uredbu i sve oblike i sve zakone, i opiši im ga da paze na sav oblik njegov i na sve uredbe, i tako čine.

43:12b.EZE.043.012A ovo je zakon za dom: navrh gore koliko zauzima unaokolo da bude svetinja nad svetinjama. Eto, to je zakon za dom.

43:13b.EZE.043.013A ovo je mera za oltar na lakte, a u laktu je jedan običan lakat i podlanica: podnožje mu lakat visoko i lakat široko, a oplata na njemu po kraju unaokolo s pedi; takva je gornja strana oltaru.

43:14b.EZE.043.014A od podnožja na zemlji do nižeg pojasa dva lakta, i u širinu jedan lakat; a od manjeg pojasa do većeg pojasa četiri lakta, i u širinu lakat.

43:15b.EZE.043.015A sam oltar da bude četiri lakta visok, od oltara gore da budu četiri roga.

43:16b.EZE.043.016A oltar da bude dvanaest lakata dug i dvanaest lakata širok, i četvrtast na četiri strane.

43:17b.EZE.043.017I pojas da je četrnaest lakata dug i četrnaest lakata širok na četiri strane, a oplata oko njega od po lakta, i podnožje mu od lakta unaokolo, i basamaci mu da budu okrenuti na istok.

43:18b.EZE.043.018I reče mi: Sine čovečji, ovako veli Gospod Gospod, ovo su naredbe za oltar kad se načini da se na njemu prinose žrtve paljenice i da se kropi krvlju.

43:19b.EZE.043.019I sveštenicima Levitima koji su od semena Sadokovog, koji pristupaju k meni, govori Gospod Gospod, da mi služe, daćeš junca za žrtvu za greh.

43:20b.EZE.043.020I uzmi krvi njegove, i pomaži mu četiri roga i četiri ugla od pojasa i oplatu unaokolo, tako ćeš ga očistiti i učiniti očišćenje za nj.

43:21b.EZE.043.021Potom uzmi junca za greh, i neka se spali na mestu odredjenom u domu izvan svetinje.

43:22b.EZE.043.022A drugi dan prinesi jarca zdravog za greh, i neka očiste njim oltar kako su očistili juncem.

43:23b.EZE.043.023A kad očistiš, prinesi junca zdravog i ovna od stada zdravog.

43:24b.EZE.043.024I kad ih prineseš pred Gospodom, neka sveštenici bace na njih soli i prinesu ih na žrtvu paljenicu Gospodu.

43:25b.EZE.043.025Sedam dana prinosi jarca za greh svaki dan; i junca i ovna iz stada zdravog neka prinose.

43:26b.EZE.043.026Sedam dana neka čine očišćenje za oltar, i očiste ga i posvete.

43:27b.EZE.043.027A kad se navrše ti dani, osmog dana i posle neka prinose sveštenici na oltaru žrtve vaše paljenice i žrtve vaše zahvalne, i primiću vas, govori Gospod Gospod.

44

44:1b.EZE.044.001I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, koja gledaju na istok, a ona behu zatvorena.

44:2b.EZE.044.002I reče mi Gospod: Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena.

44:3b.EZE.044.003Za kneza su; sam knez neka seda na njima da jede hleb pred Gospodom; kroz trem od ovih vrata neka ulazi i istim putem neka izlazi.

44:4b.EZE.044.004I odvede me k severnim vratima pred dom; i videh, i gle, dom Gospodnji beše pun slave Gospodnje, i padoh na lice svoje.

44:5b.EZE.044.005I reče mi Gospod: Sine čovečji, pazi srcem svojim i vidi očima svojim i slušaj ušima svojim šta ću ti kazati za sve uredbe doma Gospodnjeg i za sve zakone Njegove; pazi srcem svojim na sve ulaze u dom i na sve izlaze iz svetinje.

44:6b.EZE.044.006I reci odmetničkom domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Dosta je gadova vaših, dome Izrailjev,

44:7b.EZE.044.007Što uvodiste tudjince neobrezanog srca i neobrezanog tela da budu u mojoj svetinji da skvrne dom moj, i prinosiste moj hleb, pretilinu i krv, i tamo prestupaše moj zavet osim svih gadova vaših;

44:8b.EZE.044.008I ne izvršavaste šta treba za moju svetinju, nego postaviste ljude po svojoj volji da izvršuju šta treba u mojoj svetinji.

44:9b.EZE.044.009Ovako veli Gospod Gospod: Ni jedan tudjin neobrezanog srca i neobrezanog tela da ne dolazi u moju svetinju, ni jedan od svih tudjinaca koji su medju sinovima Izrailjevim.

44:10b.EZE.044.010A Leviti koji odstupaše od mene kad zadje Izrailj, koji zadjoše od mene za gadnim bogovima svojim, nosiće bezakonje svoje.

44:11b.EZE.044.011I biće sluge u mojoj svetinji u službi na vratima od doma služeći domu; oni će klati žrtve paljenice i druge žrtve narodu, i stajaće pred njima služiće im.

44:12b.EZE.044.012Što im služiše pred gadnim bogovima njihovim i biše domu Izrailjevom spoticanje na bezakonje, zato podigoh ruku svoju na njih, govori Gospod Gospod, da će nositi bezakonje svoje,

44:13b.EZE.044.013I neće pristupati k meni da mi vrše svešteničku službu, niti kojoj svetinji mojoj, ni svetinji nad svetinjama neće pristupati, nego će nositi sramotu svoju i gadove svoje, koje činiše.

44:14b.EZE.044.014Nego ću ih postaviti za čuvare domu na svaku službu njegovu i na sve što biva u njemu.

44:15b.EZE.044.015A sveštenici Leviti sinovi Sadokovi, koji izvršavahu šta treba u mojoj svetinji, kad sinovi Izrailjevi zadjoše od mene, oni će pristupati k meni da mi služe, i stajaće preda mnom prinoseći mi pretilinu i krv, govori Gospod Gospod.

44:16b.EZE.044.016Oni neka ulaze u moju svetinju i oni neka pristupaju k stolu mom da mi služe i neka izvršuju šta sam zapovedio da se izvršuje.

44:17b.EZE.044.017I kad ulaze na vrata unutrašnjeg trema, neka obuku lanene haljine, i ništa da ne bude na njima vuneno kad služe na vratima unutrašnjeg trema i u njemu.

44:18b.EZE.044.018Na glavama neka im budu kape lanene i gaće lanene po bedrima, i da se ne pašu ničim oda šta bi se znojili.

44:19b.EZE.044.019A kad izlaze u trem spoljašnji, u spoljašnji trem k narodu, neka svuku sa sebe haljine u kojima služe, i ostave ih u kletima svetim, pa neka obuku druge haljine, da ne osvećuju narod haljinama svojim.

44:20b.EZE.044.020I glave svoje da ne briju, a ni kose da ne ostavljaju, nego neka strižu glave svoje.

44:21b.EZE.044.021I vino da ne pije nijedan sveštenik kad hoće da udje u unutrašnji trem.

44:22b.EZE.044.022I udovicom ni puštenicom da se ne žene, nego devojkom od semena doma Izrailjevog ili udovicom svešteničkom neka se žene.

44:23b.EZE.044.023I narod moj neka uče šta je sveto šta li nije sveto, i neka ih uče raspoznavati nečisto od čistog.

44:24b.EZE.044.024A u raspri neka stanu da sude, po mojim zakonima neka sude, i zakone moje i uredbe moje neka drže o svim praznicima mojim, i subote moje neka svetkuju.

44:25b.EZE.044.025I k mrtvacu da ne idu da se ne oskvrne; samo za ocem i za materom i za sinom i za kćerju, za bratom i za sestrom neudatom mogu se oskvrniti.

44:26b.EZE.044.026A kad se očisti, neka mu se broji sedam dana.

44:27b.EZE.044.027I u koji bi dan ušao u svetinju, u trem unutrašnji, da služi u svetinji, neka prinese žrtvu za greh svoj, govori Gospod Gospod.

44:28b.EZE.044.028A nasledstvo što će imati, ja sam njihovo nasledstvo; i vi im ne dajte dostojanja u Izrailju, ja sam njihovo dostojanje.

44:29b.EZE.044.029Dar i žrtvu za greh i žrtvu za krivicu oni će jesti; i sve zavetovano u Izrailju njihovo će biti.

44:30b.EZE.044.030I prvine od svakog prvog roda i svi prinosi podizani od svega izmedju svih prinosa vaših biće sveštenicima; i prvine od testa svog davaćete svešteniku da bi počivao blagoslov na domovima vašim.

44:31b.EZE.044.031Sveštenici da ne jedu mrcino ni šta zverka raskine, bilo ptica ili šta od stoke.

45

45:1b.EZE.045.001A kad stanete deliti zemlju u nasledstvo, prinesite prinos Gospodu, sveti deo od zemlje, u dužinu dvadeset i pet hiljada lakata, i u širinu deset hiljada, to neka bude sveto po svim medjama svojim unaokolo.

45:2b.EZE.045.002Od toga neka bude za svetinju pet stotina lakata u dužinu i pet stotina u širinu, četvrtasto od svuda, i pedeset lakata u naokolo za podgradja.

45:3b.EZE.045.003Po toj meri izmeri u dužinu dvadeset i pet hiljada i u širinu deset hiljada, i tu neka bude svetinja i svetinja nad svetinjama.

45:4b.EZE.045.004To neka bude svet deo od zemlje sveštenicima, koji služe u svetinji, koji pristupaju da služe Gospodu, i neka im bude mesto za kuće i sveto mesto za svetinju.

45:5b.EZE.045.005A dvadeset i pet hiljada lakata u dužinu i deset hiljada u širinu neka bude Levitima koji služe u domu u državu s dvadeset kleti.

45:6b.EZE.045.006I gradu podajte dostojanje pet hiljada lakata u širinu i dvadeset i pet hiljada u dužinu prema svetom delu; to neka je za sav dom Izrailjev.

45:7b.EZE.045.007A knezu neka bude s obe strane svetog dela i dostojanja gradskog pred svetim delom i pred gradskim dostojanjem, sa zapadne strane na zapad i s istočne strane na istok, a dužina da bude prema svakom od tih delova od zapadne medje do istočne medje.

45:8b.EZE.045.008Ta zemlja da mu je dostojanje u Izrailju, da više ne otimaju knezovi moji od naroda mog, nego ostalu zemlju da daju domu Izrailjevom po plemenima njihovim.

45:9b.EZE.045.009Ovako veli Gospod Gospod: Dosta je, knezovi Izrailjevi; prodjite se nasilja i otimanja, i tvorite sud i pravdu, i skinite teške poslove svoje s mog naroda, govori Gospod Gospod.

45:10b.EZE.045.010Merila da su vam prava, i efa prava, i vat prav.

45:11b.EZE.045.011Efa i vat da su jedne mere, da vat bere desetinu homora, i efa desetinu homora; mera da im je prema homoru.

45:12b.EZE.045.012I sikal da je dvadeset gera, a mina da vam je dvadeset sikala, dvadeset i pet sikala, i petnaest sikala.

45:13b.EZE.045.013Ovo je prinos što ćete prinositi: Šestina efe od homora pšenice, tako i od ječma dajte šestinu efe od homora.

45:14b.EZE.045.014A za ulje je uredba ova: vat je mera za ulje; desetina vata od jednog kora, koji je homor od deset vata, jer je deset vata homor.

45:15b.EZE.045.015A od sitne stoke jedno od dve stotine s dobrih pasišta sinova Izrailjevih za dar i za žrtvu paljenicu i za žrtvu zahvalnu, da se čini očišćenje za njih, govori Gospod Gospod.

45:16b.EZE.045.016Sav narod zemaljski da daje ovaj prinos knezu Izrailjevom.

45:17b.EZE.045.017A knez je dužan davati žrtve paljenice s darom i nalivom na praznike i na mladine i u subote, o svim svetkovinama doma Izrailjevog; on neka prinosi žrtvu za greh s darom i žrtvu paljenicu i zahvalnu da čini očišćenje za dom Izrailjev.

45:18b.EZE.045.018Ovako veli Gospod Gospod: Prvog dana prvog meseca uzmi junca zdravog, i očisti svetinju njim.

45:19b.EZE.045.019I neka sveštenik uzme krvi od te žrtve za greh, i pomaže njom dovratnike na domu i četiri ugla od pojasa na oltaru i dovratnike od vrata na unutrašnjem tremu.

45:20b.EZE.045.020Tako učini i sedmog dana istog meseca za svakog koji zgreši iz neznanja i za prostog; tako ćete očistiti dom.

45:21b.EZE.045.021Prvog meseca četrnaestog dana da vam je pasha, praznik sedam dana, hlebovi presni da se jedu.

45:22b.EZE.045.022I taj dan neka prinese knez za se i za sav narod zemaljski junca na žrtvu za greh.

45:23b.EZE.045.023A za sedam dana praznika neka prinosi na žrtvu paljenicu Gospodu po sedam junaca i sedam ovnova zdravih na dan, za onih sedam dana, i na žrtvu za greh jarca na dan.

45:24b.EZE.045.024I za dar po efu na junca i efu na ovna neka prinosi, i in ulja na svaku efu.

45:25b.EZE.045.025Sedmog meseca petnaestog dana na praznik neka prinosi isto tako za sedam dana i žrtvu za greh i žrtvu paljenicu i dar i ulje.

46

46:1b.EZE.046.001Ovako veli Gospod Gospod: Vrata unutrašnjeg trema, koja gledaju na istok, neka su zatvorena u šest dana težatnih, a u subotu neka se otvaraju, i na dan mladine neka se otvaraju.

46:2b.EZE.046.002I knez neka dodje kroz trem od vrata spoljašnjih, i neka stane kod dovratnika, a sveštenici neka prinesu njegovu žrtvu paljenicu i žrtvu zahvalnu, i on poklonivši se na pragu neka otide, a vrata da se ne zatvaraju do večera.

46:3b.EZE.046.003I narod zemaljski neka se poklanja Gospodu na istim vratima u subote i na mladine.

46:4b.EZE.046.004A žrtva paljenica, što će prinositi knez Gospodu subotom, biće šest jaganjaca zdravih i ovan zdrav;

46:5b.EZE.046.005A dar efa na ovna, a na jaganjce dar koliko mu ruka može, i in ulja na efu;

46:6b.EZE.046.006A o mladini da bude junac zdrav, i šest jaganjaca i ovan, sve zdravo;

46:7b.EZE.046.007I dar da prinese efu na junca i efu na ovna, a na jaganjce koliko mu može ruka, i ulja in na efu.

46:8b.EZE.046.008A knez kad ide, neka ide kroz trem od vrata, i istim putem neka odlazi.

46:9b.EZE.046.009A kad narod zemaljski dohodi pred Gospoda o praznicima, ko udje na severna vrata da se pokloni, neka izlazi na južna vrata; a ko udje na južna vrata, neka izlazi na severna vrata; neka se ne vraća na vrata na koja udje, nego neka izlazi na ona koja su na suprot.

46:10b.EZE.046.010A knez s njima neka ulazi kad oni ulaze, i neka izlazi kad oni izlaze.

46:11b.EZE.046.011I o praznicima i o svetkovinama dar neka je efa na junca, i efa na ovna, a na jaganjce koliko mu ruka dade, a ulja in na efu.

46:12b.EZE.046.012A kad knez prinosi dragovoljnu žrtvu, paljenicu ili zahvalnu, od svoje volje Gospodu, tada neka mu se otvore vrata koja gledaju na istok, i neka prinese žrtvu svoju paljenicu i zahvalnu, kako čini subotom; po tom neka izidje, i vrata neka se zatvore kad izidje.

46:13b.EZE.046.013I prinosi svaki dan Gospodu na žrtvu paljenicu jagnje od godine zdravo; svako jutro prinosi ga.

46:14b.EZE.046.014I dodaj na nj dar svako jutro šestinu efe i ulja trećinu ina, da se pokropi belo brašno; to je vazdašnji dar Gospodu uredbom večnom.

46:15b.EZE.046.015I tako neka prinose jagnje i dar i ulje svako jutro, žrtvu paljenicu svagdašnju.

46:16b.EZE.046.016Ovako veli Gospod Gospod: Ako knez da dar kome sinu svom od svog nasledstva, neka bude sinovima njegovim, njihovo je dostojanje.

46:17b.EZE.046.017Ako li da dar od svog nasledstva kome sluzi svom, neka mu bude do godine oprosne, a onda neka se vrati knezu, jer je njegovo nasledstvo, sinovima njegovim neka bude.

46:18b.EZE.046.018I knez da ne uzima narodu ništa od nasledstva terajući ih s njihovog nasledstva; od svog dostojanja neka daje sinovima svojim nasledstvo da se ne razgoni moj narod, niko sa svog nasledstva.

46:19b.EZE.046.019Po tom me odvede kroz ulaz koji je pokraj vrata u svete kleti svešteničke koje gledaju na sever, i gle, onde beše neko mesto u dnu prema zapadu.

46:20b.EZE.046.020I reče mi: Ovo je mesto gde će sveštenici variti prinos za krivicu i za greh, gde će peći dar da ne iznose u spoljašnji trem i narod posvećuju.

46:21b.EZE.046.021Tada me izvede u spoljašnji trem, i provede me u četiri ugla od trema, i gle, u svakom uglu od trema beše trem.

46:22b.EZE.046.022U četiri ugla od trema behu tremovi s dimnjacima, u dužinu od četrdeset lakata a u širinu od trideset lakata, sva četiri na uglovima behu jedne mere.

46:23b.EZE.046.023U njima četirima beše zid unaokolo, a pod tim zidom behu ognjišta svuda unaokolo.

46:24b.EZE.046.024I reče mi: Ovo su kuhinje, gde će žrtve narodne kuvati koji služe domu.

47

47:1b.EZE.047.001Potom odvede me opet k vratima od doma, i gle, voda izlažaše ispod praga od doma k istoku, jer lice domu beše prema istoku; i voda tečaše dole s desne strane doma, s južne strane oltara.

47:2b.EZE.047.002Potom me izvede vratima severnim, i provede me okolo spoljašnjim putem k spoljašnjim vratima, putem koji gleda na istok, i gle, voda tečaše s desne strane.

47:3b.EZE.047.003I kad čovek izidje na istok s merom u ruci, izmeri hiljadu lakata, i prevede me preko vode, i voda beše do gležanja.

47:4b.EZE.047.004Potom opet izmeri hiljadu lakata, i prevede me preko vode, a voda beše do kolena; opet izmeri hiljadu lakata, i prevede me, a voda beše do pojasa.

47:5b.EZE.047.005I opet izmeri hiljadu lakata, i posta reka, koje ne mogoh preći, jer voda ustade da trebaše plivati, posta reka koja se ne može pregaziti.

47:6b.EZE.047.006Tada mi reče: Vide li, sine čovečji? I odvede me i povrati me na breg reci.

47:7b.EZE.047.007A kad se vratih, gle, po bregu reci vrlo mnogo drva otud i odovud.

47:8b.EZE.047.008I reče mi: Ova voda teče u Galileju prvu, i spušta se u polje, i uteče u more, i kad dodje u more, njegova će voda postati zdrava.

47:9b.EZE.047.009I sve životinje što se miču kuda god dodju ove reke, biće žive i biće veliko mnoštvo riba, jer kad dodje ova voda onamo, druga će postati zdrava, i sve će biti živo gde ova reka dodje.

47:10b.EZE.047.010I ribari će stajati kraj njega od Engada do En-eglaima i razapinjati mreže; i biće riba svakojakih vrlo mnogo kao u velikom moru.

47:11b.EZE.047.011A bare njegove i glibovi neće biti zdravi, nego će ostati slani.

47:12b.EZE.047.012A kraj reke po bregu otud i odovud rašće drveta svakojaka rodna, kojima lišće neće opadati niti će roda na njima nestajati; svakog će meseca radjati nov rod, jer joj voda teče iz svetinje; zato će rod njihov biti za jelo i lišće njihovo za lek.

47:13b.EZE.047.013Ovako veli Gospod Gospod: Ovo su medje u kojima ćete naslediti zemlju po dvanaest plemena Izrailjevih: Josifu dva dela.

47:14b.EZE.047.014Nasledićete je kako jedan tako drugi, za koju podigoh ruku svoju da ću je dati ocima vašim; i pripašće vam ta zemlja u nasledstvo.

47:15b.EZE.047.015Ovo je dakle medja zemlje: na severnoj strani od velikog mora na Etlon kako se ide u Sedad,

47:16b.EZE.047.016Emat, Virota, Sivrajim, koji je izmedju medje damaštanske i medje ematske, Asaratihon, koji je na medji avranskoj.

47:17b.EZE.047.017Tako će biti medje od mora Asarenan, medja damaštanska i severna strana na sever, i medja ematska; to je severna strana.

47:18b.EZE.047.018A istočnu stranu izmerite od Avrana i od Damaska i od Galada i od zemlje Izrailjeve na Jordanu, od te medje do mora istočnog. I to je istočna strana.

47:19b.EZE.047.019A južna strana prema jugu od Tamara do vode Merive u Kadisu, duž potoka do velikog mora. I to je južna strana prema jugu.

47:20b.EZE.047.020A zapadna će strana biti veliko more, od te medje do prema ulasku u Emat; to je zapadna strana.

47:21b.EZE.047.021I razdelite tu zemlju medju se po plemenima Izrailjevim.

47:22b.EZE.047.022A razdelite je u nasledstvo medju se i medju inostrance koji se bave medju vama, koji bi izrodili sinove medju vama, i oni neka su vam kao domorodac medju sinovima Izrailjevim, s vama neka dobiju nasledstvo medju plemenima Izrailjevim.

47:23b.EZE.047.023I u kome se plemenu inostranac bavi, u onom mu podajte nasledstvo, govori Gospod Gospod.

48

48:1b.EZE.048.001A ovo su imena plemenima. Od kraja prema severu, uz put etlonski kako se ide u Emat i Asarenan, na medju damaštansku na sever pokraj Emata, od istočne strane do zapadne, Danovo, jedno.

48:2b.EZE.048.002A uz medju Danovu, od istočne strane do zapadne, Asirovo, jedno.

48:3b.EZE.048.003A uz medju Asirovu, od istočne strane do zapadne, Neftalimovo, jedno.

48:4b.EZE.048.004A uz medju Neftalimovu, od istočne strane do zapadne, Manasijino, jedno.

48:5b.EZE.048.005A uz medju Manasijinu, od istočne strane do zapadne, Jefremovo, jedno.

48:6b.EZE.048.006A uz medju Jefremovu, od istočne strane do zapadne, Ruvimovo, jedno.

48:7b.EZE.048.007A uz medju Ruvimovu, od istočne strane do zapadne, Judino, jedno.

48:8b.EZE.048.008A uz medju Judinu, od istočne strane do zapadne, neka bude prinos što ćete prineti, dvadeset i pet hiljada lakata u širinu, a u dužinu kao koji drugi deo, od istočne strane do zapadne, i svetinja da bude usred njega.

48:9b.EZE.048.009Prinos koji ćete prineti Gospodu, neka bude od dvadeset i pet hiljada lakata u dužinu i od deset hiljada u širinu.

48:10b.EZE.048.010I taj će sveti prinos biti sveštenicima, sa severa dvadeset i pet hiljada lakata u dužinu, a sa zapada deset hiljada u širinu, i s istoka deset hiljada u širinu, a s juga dvadeset i pet hiljada u dužinu; i svetinja Gospodnja da bude usred njega.

48:11b.EZE.048.011To će biti sveštenicima posvećenim izmedju sinova Sadokovih koji držaše šta sam naredio da se drži i ne zadjoše kao drugi Leviti, kad zadjoše sinovi Izrailjevi.

48:12b.EZE.048.012Njihov će biti sveti prinos od zemlje, svetinja nad svetinjama, uz medje levitske.

48:13b.EZE.048.013A Leviti da imaju uz medje svešteničke dvadeset i pet hiljada lakata u dužinu, i deset hiljada u širinu; sva dužina da bude dvadeset i pet hiljada, a širina deset hiljada.

48:14b.EZE.048.014A od toga ništa da ne prodaju ni promenjuju, ni da prenose prvina zemaljskih, jer je svetinja Gospodu.

48:15b.EZE.048.015A pet hiljada lakata što ostaje u širinu prema dvadeset i pet hiljada biće mesto posvećeno, za grad, za naselje, i za podgradja, i grad da bude usred njega.

48:16b.EZE.048.016A ovo da mu je mera: sa severne strane četiri hiljada i pet stotina lakata, i s južne strane četiri hiljada i pet stotina, i s istočne strane četiri hiljada i pet stotina, i sa zapadne strane četiri hiljada i pet stotina.

48:17b.EZE.048.017I podgradje će biti dvesta i pedeset lakata sa severa, i dvesta i pedeset s juga, i dvesta i pedeset s istoka, i dvesta i pedeset sa zapada.

48:18b.EZE.048.018A šta ostane u dužinu prema svetom prinosu, deset hiljada lakata na istok i deset hiljada na zapad, prema svetom prinosu, od toga dohodak neka bude hrana slugama gradskim.

48:19b.EZE.048.019A sluge koje će služiti gradu biće iz svih plemena Izrailjevih.

48:20b.EZE.048.020Sav ovaj prinos, dvadeset i pet hiljada lakata uz dvadeset i pet hiljada, četvrtast, prineće u prinos sveti za dostojanje gradu.

48:21b.EZE.048.021A šta ostane s obe strane svetom prinosu i dostojanju gradskom, prema dvadeset i pet hiljada lakata prinosa do medje istočne, i sa zapada prema dvadeset i pet hiljada lakata duž zapadne medje prema delovima, to da je kneževo; tako će sveti prinos i svetinja doma biti u sredi.

48:22b.EZE.048.022A od dostojanja levitskog i od dostojanja gradskog, usred onog što je kneževo, izmedju medje Judine i medje Venijaminove, da je kneževo.

48:23b.EZE.048.023A ostala plemena biće: od istočne strane do zapadne strane Venijaminovo, jedno;

48:24b.EZE.048.024A uz medju Venijaminovu, od istočne strane do zapadne, Simeunovo, jedno;

48:25b.EZE.048.025A uz medju Simeunovu, od istočne strane do zapadne, Isaharovo, jedno;

48:26b.EZE.048.026A uz medju Isaharovu, od istočne strane do zapadne, Zavulonovo, jedno;

48:27b.EZE.048.027A uz medju Zavulonovu, od istočne strane do zapadne, Gadovo, jedno;

48:28b.EZE.048.028A uz medju Gadovu s južne strane, na jug, medja je od Tamara do vode Merive u Kadisu, duž potoka do velikog mora.

48:29b.EZE.048.029To je zemlja koju ćete žrebom razdeliti plemenima Izrailjevim u nasledstvo, i to su im delovi, govori Gospod Gospod.

48:30b.EZE.048.030A ovo su krajevi gradu: sa severne strane četiri hiljada i pet stotina lakata da bude mera;

48:31b.EZE.048.031A vrata gradska da se nazovu imenima plemena Izrailjevih, troja vrata sa severa: jedna vrata Ruvimova, jedna vrata Judina, jedna vrata Levijeva;

48:32b.EZE.048.032I s istočne strane četiri hiljada i pet stotina lakata, i troja vrata: jedna vrata Josifova, jedna vrata Venijaminova, jedna vrata Danova;

48:33b.EZE.048.033I s južne strane četiri hiljada i pet stotina lakata da bude mera, i troja vrata: jedna vrata Simeunova, jedna vrata Isaharova, jedna vrata Zavulonova;

48:34b.EZE.048.034Sa zapadne strane četiri hiljada i pet stotina lakata, i troja vrata: jedna vrata Gadova, jedna vrata Asirova, jedna vrata Neftalimova.

48:35b.EZE.048.035Unaokolo će biti osamnaest hiljada lakata, a ime će gradu od tog dana biti: Gospod je tu.