Lamentations (Serbian)

1

1:1b.LAM.001.001Kako sedi sam, posta kao udovica, grad koji beše pun naroda! Velik medju narodima, glava medju zemljama potpade pod danak!

1:2b.LAM.001.002Jednako plače noću, i suze su mu na obrazima, nema nikoga od svih koji ga ljubljahu da ga poteši; svi ga prijatelji njegovi izneveriše, postaše mu neprijatelji.

1:3b.LAM.001.003Iseli se Juda od muke i ljutog ropstva; sedi medju narodima, ne nalazi mir; svi koji ga goniše stigoše ga u tesnacu.

1:4b.LAM.001.004Putevi sionski tuže, jer niko ne ide na praznik; sva su vrata njegova pusta, sveštenici njegovi uzdišu, devojke su njegove žalosne, i sam je jadan.

1:5b.LAM.001.005Protivnici njegovi postaše glava, neprijateljima je njegovim dobro; jer ga Gospod ucveli za mnoštvo bezakonja njegovog; deca njegova idu u ropstvo pred neprijateljem.

1:6b.LAM.001.006I otide od kćeri sionske sva slava njena; knezovi su njeni kao jeleni koji ne nalaze paše; idu nemoćni pred onim koji ih goni.

1:7b.LAM.001.007Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom svih milina što je imao od starine, kad pada narod njegov od ruke neprijateljeve, a nikoga nema da mu pomogne; neprijatelji gledaju ga i smeju se prestanku njegovom.

1:8b.LAM.001.008Teško sagreši Jerusalim, zato posta kao nečista žena; svi koji su ga poštovali preziru ga, jer videše golotinju njegovu; a on uzdiše, i okreće se natrag.

1:9b.LAM.001.009Nečistota mu beše na skutovima; nije mislio na kraj svoj; pao je za čudo, a nema nikoga da ga poteši. Pogledaj, Gospode, muku moju, jer se neprijatelj poneo.

1:10b.LAM.001.010Neprijatelj poseže rukom na sve drage stvari njegove, i on gleda kako narodi ulaze u svetinju njegovu, za koje si zapovedio da ne dolaze na sabor Tvoj.

1:11b.LAM.001.011Sav narod njegov uzdiše tražeći hleba, daju dragocene stvari svoje za jelo da okrepe dušu. Pogledaj, Gospode, i vidi kako sam poništen.

1:12b.LAM.001.012Zar vam nije stalo, svi koji prolazite ovuda? Pogledajte i vidite, ima li bola kakav je moj, koji je meni dopao, kojim me ucveli Gospod u dan žestokog gneva svog.

1:13b.LAM.001.013S visine pusti oganj u kosti moje, koji ih osvoji; razape mrežu nogama mojim, obori me nauznako, pustoši me, te po vas dan tužim.

1:14b.LAM.001.014Svezan je rukom njegovom jaram od greha mojih, usukani su i dodjoše mi na vrat; obori silu moju; predade me Gospod u ruke, iz kojih se ne mogu podignuti.

1:15b.LAM.001.015Polazi Gospod sve junake moje usred mene, sazva na me sabor da potre mladiće moje; kao groždje u kaci izgazi Gospod devojku, kćer Judinu.

1:16b.LAM.001.016Zato ja plačem, oči moje, oči moje liju suze, jer je daleko od mene utešitelj, koji bi ukrepio dušu moju; sinovi moji propadoše, jer nadvlada neprijatelj.

1:17b.LAM.001.017Sion širi ruke svoje, nema nikoga da ga teši; Gospod zapovedi za Jakova, te ga opkoliše neprijatelji; Jerusalim posta medju njima kao nečista žena.

1:18b.LAM.001.018Pravedan je Gospod, jer se suprotih zapovesti Njegovoj; čujte, svi narodi, i vidite bol moj; devojke moje i mladići moji otidoše u ropstvo.

1:19b.LAM.001.019Zvah prijatelje svoje, oni me prevariše; sveštenici moji i starešine moje pomreše u gradu tražeći hrane da okrepe dušu svoju.

1:20b.LAM.001.020Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevrće u meni, jer se mnogo suprotih; napolju učini me sirotim mač, a kod kuće sama smrt.

1:21b.LAM.001.021Čuju gde uzdišem, ali nema nikoga da me poteši; svi neprijatelji moji čuše za nesreću moju i raduju se što si to učinio; dovešćeš dan koji si oglasio, te će oni biti kao ja.

1:22b.LAM.001.022Neka izadje preda te sva zloća njihova, i učini kao što si učinio meni za sve grehe moje; jer je mnogo uzdaha mojih i srce je moje žalosno.

2

2:1b.LAM.002.001Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom kćer sionsku! Svrže s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnožja nogu svojih u dan gneva svog!

2:2b.LAM.002.002Gospod potre nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove kćeri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove.

2:3b.LAM.002.003Odbi u žestokom gnevu sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji proždire sve oko sebe.

2:4b.LAM.002.004Nateže luk svoj kao neprijatelj, podiže desnicu svoju kao protivnik, i pobi sve što beše drago očima; na šator kćeri sionske prosu kao oganj gnev svoj.

2:5b.LAM.002.005Gospod posta kao neprijatelj; potre Izrailja, potre sve dvore njegove, raskopa sve gradove njegove, i umnoži kćeri Judinoj žalost i jad.

2:6b.LAM.002.006Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gneva svog odbaci cara i sveštenika.

2:7b.LAM.002.007Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora sionskih; stade ih vika u domu Gospodnjem kao na praznik.

2:8b.LAM.002.008Gospod naumi da raskopa zid kćeri sionske, rasteže uže, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogoše skupa.

2:9b.LAM.002.009Utonuše u zemlju vrata njena, polomi i potre prevornice njene; car njen i knezovi njeni medju narodima su; zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda.

2:10b.LAM.002.010Starešine kćeri sionske sede na zemlji i ćute, posule su prahom glavu i pripasale kostret; oborile su k zemlji glave svoje devojke jerusalimske.

2:11b.LAM.002.011Iščileše mi oči od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kćeri naroda mog, jer deca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.

2:12b.LAM.002.012Govore materama svojim: Gde je žito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskim, i ispuštaju dušu svoju u naručju matera svojih.

2:13b.LAM.002.013Koga ću ti uzeti za svedoka? S čim ću te izjednačiti, kćeri jerusalimska? Kakvu ću ti priliku naći, da te utešim, devojko, kćeri sionska? Jer je nesreća tvoja velika kao more, ko će te isceliti?

2:14b.LAM.002.014Proroci tvoji prorokovaše ti laž i bezumlje, i ne otkrivaše bezakonja tvog da bi odvratili ropstvo tvoje; nego ti kazivaše utvare lažne i koje će te prognati.

2:15b.LAM.002.015Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvižde i mašu glavom za kćerju jerusalimskom: To li je grad, za koji govorahu da je prava lepota, radost svoj zemlji?

2:16b.LAM.002.016Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvižde i škrguću zubima govoreći: Proždresmo; ovo je doista dan koji čekasmo; dočekasmo, videsmo.

2:17b.LAM.002.017Učini Gospod šta naumi, ispuni reč svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim.

2:18b.LAM.002.018Viče srce njihovo ka Gospodu: Zide kćeri sionske, prolivaj potokom suze dan i noć, ne daj sebi mira, i zenica oka tvog da ne staje.

2:19b.LAM.002.019Ustani, viči obnoć, u početku straže, prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podiži k Njemu ruke svoje za dušu dece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica.

2:20b.LAM.002.020Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako učinio. Eda li žene jedu porod svoj, decu koju nose u naručju? Eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i prorok?

2:21b.LAM.002.021Leže na zemlji po ulicama deca i starci, devojke moje i mladići moji padoše od mača, pobio si ih u dan gneva svog i poklao ne žaleći.

2:22b.LAM.002.022Sazvao si kao na praznik strahote moje od svuda, i u dan gneva Gospodnjeg niko ne uteče niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.

3

3:1b.LAM.003.001Ja sam čovek koji videh muku od pruta gneva Njegovog.

3:2b.LAM.003.002Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo.

3:3b.LAM.003.003Samo se na me obraća, obraća ruku svoju po vas dan.

3:4b.LAM.003.004Učini, te mi ostare telo i koža, potre kosti moje.

3:5b.LAM.003.005Zazida me, i optoči me žučju i mukom.

3:6b.LAM.003.006Posadi me u tamu kao umrle odavna.

3:7b.LAM.003.007Ogradi me da ne izadjem, i metnu na me teške okove.

3:8b.LAM.003.008Kad vičem i vapim, odbija molitvu moju.

3:9b.LAM.003.009Zagradi puteve moje tesanim kamenom, i prevrati staze moje.

3:10b.LAM.003.010Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji.

3:11b.LAM.003.011Pomete puteve moje, i razdre me, i uništi me.

3:12b.LAM.003.012Nateže luk svoj, i metnu me streli za belegu.

3:13b.LAM.003.013Ustreli me u bubrege strelama iz tula svog.

3:14b.LAM.003.014Postah podsmeh svemu narodu svom i pesma njihova po vas dan.

3:15b.LAM.003.015Nasiti me gorčinom, opoji me pelenom.

3:16b.LAM.003.016Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo.

3:17b.LAM.003.017Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro.

3:18b.LAM.003.018I rekoh: Propade sila moja i nadanje moje od Gospoda.

3:19b.LAM.003.019Opomeni se muke moje i jada mog, pelena i žuči.

3:20b.LAM.003.020Duša se moja opominje bez prestanka, i poništila se u meni.

3:21b.LAM.003.021Ali ovo napominjem srcu svom, te se nadam:

3:22b.LAM.003.022Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrdja Njegovog nije nestalo.

3:23b.LAM.003.023Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja.

3:24b.LAM.003.024Gospod je deo moj, govori duša moja; zato ću se u Njega uzdati.

3:25b.LAM.003.025Dobar je Gospod onima koji ga čekaju, duši, koja ga traži.

3:26b.LAM.003.026Dobro je mirno čekati spasenje Gospodnje.

3:27b.LAM.003.027Dobro je čoveku nositi jaram za mladosti svoje.

3:28b.LAM.003.028Sam će sedeti i ćutati, jer Bog metnu breme na nj.

3:29b.LAM.003.029Metnuće usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja.

3:30b.LAM.003.030Podmetnuće obraz svoj onome koji ga bije, biće sit sramote.

3:31b.LAM.003.031Jer Gospod ne odbacuje za svagda.

3:32b.LAM.003.032Jer ako i ucveli, opet će se i smilovati radi mnoštva milosti svoje.

3:33b.LAM.003.033Jer ne muči iz srca svog ni cveli sinove čovečje.

3:34b.LAM.003.034Kad gaze nogama sve sužnje na zemlji,

3:35b.LAM.003.035Kad izvrću pravicu čoveku pred Višnjim,

3:36b.LAM.003.036Kad čine krivo čoveku u parnici njegovoj, ne vidi li Gospod?

3:37b.LAM.003.037Ko je rekao što i zbilo se, a Gospod da nije zapovedio?

3:38b.LAM.003.038Ne dolaze li i zla i dobra iz usta Višnjeg?

3:39b.LAM.003.039Zašto se tuži čovek živ, čovek na kar za grehe svoje?

3:40b.LAM.003.040Pretražimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se ka Gospodu.

3:41b.LAM.003.041Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima.

3:42b.LAM.003.042Zgrešismo i nepokorni bismo; Ti ne praštaš.

3:43b.LAM.003.043Obastro si se gnevom, i goniš nas, ubijaš i ne žališ.

3:44b.LAM.003.044Obastro si si se oblakom da ne prodre molitva.

3:45b.LAM.003.045Načinio si od nas smetlište i odmet usred tih naroda.

3:46b.LAM.003.046Razvaljuju usta svoja na nas svi neprijatelji naši.

3:47b.LAM.003.047Strah i jama zadesi nas, pustošenje i zatiranje.

3:48b.LAM.003.048Potoci teku iz očiju mojih radi pogibli kćeri naroda mog.

3:49b.LAM.003.049Oči moje liju suze bez prestanka, jer nema odmora,

3:50b.LAM.003.050Dokle Gospod ne pogleda i ne vidi s neba.

3:51b.LAM.003.051Oko moje muči mi dušu radi svih kćeri grada mog.

3:52b.LAM.003.052Teraju me jednako kao pticu neprijatelji moji nizašta.

3:53b.LAM.003.053Svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na me.

3:54b.LAM.003.054Dodje mi voda svrh glave; rekoh: Pogiboh!

3:55b.LAM.003.055Prizivah ime Tvoje, Gospode, iz jame najdublje.

3:56b.LAM.003.056Ti ču glas moj; ne zatiskuj uha svog od uzdisanja mog, od vike moje.

3:57b.LAM.003.057Pristupao si kad Te prizivah, i govorio si: Ne boj se.

3:58b.LAM.003.058Raspravljao si, Gospode, parbu duše moje, i izbavljao si život moj.

3:59b.LAM.003.059Vidiš, Gospode, nepravdu koja mi se čini; raspravi parbu moju.

3:60b.LAM.003.060Vidiš svu osvetu njihovu, sve što mi misle.

3:61b.LAM.003.061Čuješ rug njihov, Gospode, sve što mi misle,

3:62b.LAM.003.062Šta govore oni koji ustaju na me i šta namišljaju protiv mene po vas dan.

3:63b.LAM.003.063Vidi, kad sedaju i kad ustaju, ja sam im pesma.

3:64b.LAM.003.064Plati im, Gospode, po delima ruku njihovih.

3:65b.LAM.003.065Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje.

3:66b.LAM.003.066Goni ih gnevom, i istrebi ih ispod nebesa Gospodnjih.

4

4:1b.LAM.004.001Kako potamne zlato, promeni se čisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.

4:2b.LAM.004.002Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najčistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku lončarevih!

4:3b.LAM.004.003I zveri ističu sise svoje i doje mlad svoju, a kći naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.

4:4b.LAM.004.004Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od žedji; deca ištu hleba, a nema nikoga da im lomi.

4:5b.LAM.004.005Koji jedjahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastoše u skerletu, valjaju se po bunjištu.

4:6b.LAM.004.006I kar koji dopade kćeri naroda mog veći je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u času i ruke se ne zabaviše oko njega.

4:7b.LAM.004.007Nazireji njeni behu čistiji od snega, belji od mleka; telo im beše crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.

4:8b.LAM.004.008A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koža im se prilepila za kosti, osušila se kao drvo.

4:9b.LAM.004.009Bolje bi onima koji su pobijeni mačem nego onima koji mru od gladi, koji izdišu ubijeni od nestašice roda zemaljskog.

4:10b.LAM.004.010Svojim rukama žene žalostive kuvaše decu svoju, ona im biše hrana u pogibli kćeri naroda mog.

4:11b.LAM.004.011Navrši Gospod gnev svoj, izli žestoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu proždre temelje.

4:12b.LAM.004.012Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata jerusalimska.

4:13b.LAM.004.013Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja sveštenika njegovih, koji prolivahu krv pravedničku usred njega.

4:14b.LAM.004.014Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne dotiču haljinama svojim.

4:15b.LAM.004.015Odstupite, nečisti, viču im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se ničega. I odlaze i skitaju se; i medju narodima se govori: Neće se više staniti.

4:16b.LAM.004.016Gnev Gospodnji raseja ih, neće više pogledati na njih; ne poštuju sveštenika, nisu žalostivi na starce.

4:17b.LAM.004.017Već nam oči iščileše izgledajući pomoć zaludnu; čekasmo narod koji ne može izbaviti.

4:18b.LAM.004.018Vrebaju nam korake, da ne možemo hoditi po ulicama svojim, približi se kraj naš, navršiše se dani naši, dodje kraj naš.

4:19b.LAM.004.019Koji nas goniše, behu lakši od orlova nebeskih, po gorama nas goniše, u pustinji nam zasedaše.

4:20b.LAM.004.020Disanje nozdrva naših, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da ćemo živeti pod senom njegovim medju narodima, uhvati se u jame njihove.

4:21b.LAM.004.021Raduj se i veseli se, kćeri edomska, koja živiš u zemlji Uzu! Doći će do tebe čaša, opićeš se, i otkrićeš se.

4:22b.LAM.004.022Svrši se kar za bezakonje tvoje, kćeri sionska; neće te više voditi u ropstvo; pohodiće tvoje bezakonje, kćeri edomska, otkriće grehe tvoje.

5

5:1b.LAM.005.001Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

5:2b.LAM.005.002Nasledstvo naše privali se tudjincima, domovi naši inostrancima.

5:3b.LAM.005.003Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.

5:4b.LAM.005.004Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.

5:5b.LAM.005.005Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.

5:6b.LAM.005.006Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.

5:7b.LAM.005.007Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.

5:8b.LAM.005.008Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

5:9b.LAM.005.009Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.

5:10b.LAM.005.010Koža nam pocrne kao peć od ljute gladi.

5:11b.LAM.005.011Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.

5:12b.LAM.005.012Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.

5:13b.LAM.005.013Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.

5:14b.LAM.005.014Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.

5:15b.LAM.005.015Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.

5:16b.LAM.005.016Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!

5:17b.LAM.005.017Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,

5:18b.LAM.005.018Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.

5:19b.LAM.005.019Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.

5:20b.LAM.005.020Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?

5:21b.LAM.005.021Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.

5:22b.LAM.005.022Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?