Proverbs (Serbian)

1

1:1b.PRO.001.001Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,

1:2b.PRO.001.002Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,

1:3b.PRO.001.003Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

1:4b.PRO.001.004Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.

1:5b.PRO.001.005Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,

1:6b.PRO.001.006Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

1:7b.PRO.001.007Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

1:8b.PRO.001.008Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

1:9b.PRO.001.009Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.

1:10b.PRO.001.010Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

1:11b.PRO.001.011Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;

1:12b.PRO.001.012Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;

1:13b.PRO.001.013Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;

1:14b.PRO.001.014Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;

1:15b.PRO.001.015Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.

1:16b.PRO.001.016Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.

1:17b.PRO.001.017Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;

1:18b.PRO.001.018A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.

1:19b.PRO.001.019Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

1:20b.PRO.001.020Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;

1:21b.PRO.001.021U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;

1:22b.PRO.001.022Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

1:23b.PRO.001.023Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.

1:24b.PRO.001.024Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

1:25b.PRO.001.025Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;

1:26b.PRO.001.026Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dodje čega se bojite;

1:27b.PRO.001.027Kad kao pustoš dodje čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dodje, kad navali na vas nevolja i muka.

1:28b.PRO.001.028Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.

1:29b.PRO.001.029Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;

1:30b.PRO.001.030Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.

1:31b.PRO.001.031Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.

1:32b.PRO.001.032Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.

1:33b.PRO.001.033Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.

2

2:1b.PRO.002.001Sine moj, ako primiš reči moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe,

2:2b.PRO.002.002Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,

2:3b.PRO.002.003Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,

2:4b.PRO.002.004Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;

2:5b.PRO.002.005Tada ćeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naći ćeš.

2:6b.PRO.002.006Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.

2:7b.PRO.002.007Čuva pravima šta doista jeste, štit je onima koji hode u bezazlenosti,

2:8b.PRO.002.008Da bi se držali staza pravih, a On čuva put svetaca svojih.

2:9b.PRO.002.009Tada ćeš razumeti pravdu i sud i šta je pravo, i svaki dobri put.

2:10b.PRO.002.010Kad dodje mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,

2:11b.PRO.002.011Pomnjivost će paziti na te, razum će te čuvati,

2:12b.PRO.002.012Izbavljajući te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,

2:13b.PRO.002.013Koji ostavljaju prave pute da idu putevima mračnim,

2:14b.PRO.002.014Koji se raduju zlo čineći, i igraju u zlim opačinama;

2:15b.PRO.002.015Kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;

2:16b.PRO.002.016Izbavljajući te od žene tudje, od tudjinke, koja laska svojim rečima,

2:17b.PRO.002.017Koja ostavlja vodju mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog.

2:18b.PRO.002.018Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene.

2:19b.PRO.002.019Ko god udje k njoj ne vraća se, niti izlazi na put životni.

2:20b.PRO.002.020Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravedničkih.

2:21b.PRO.002.021Jer će pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni će ostati na njoj.

2:22b.PRO.002.022A bezbožni će se istrebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.

3

3:1b.PRO.003.001Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrane srce tvoje.

3:2b.PRO.003.002Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir.

3:3b.PRO.003.003Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog.

3:4b.PRO.003.004Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima.

3:5b.PRO.003.005Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.

3:6b.PRO.003.006Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.

3:7b.PRO.003.007Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla.

3:8b.PRO.003.008To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim.

3:9b.PRO.003.009Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;

3:10b.PRO.003.010I biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih.

3:11b.PRO.003.011Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo.

3:12b.PRO.003.012Jer koga ljubi Gospod onog kara, i kao otac sina koji mu je mio.

3:13b.PRO.003.013Blago čoveku koji nadje mudrost, i čoveku koji dobije razum.

3:14b.PRO.003.014Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata.

3:15b.PRO.003.015Skuplja je od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom.

3:16b.PRO.003.016Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava.

3:17b.PRO.003.017Putevi su njeni mili putevi i sve staze njene mirne.

3:18b.PRO.003.018Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži srećan je.

3:19b.PRO.003.019Gospod je mudrošću osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom.

3:20b.PRO.003.020Njegovom mudrošću razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom.

3:21b.PRO.003.021Sine moj, da ti to ne odlazi iz očiju; čuvaj pravu mudrost i razboritost;

3:22b.PRO.003.022I biće život duši tvojoj i nakit grlu tvom.

3:23b.PRO.003.023Tada ćeš ići bez brige putem svojim, i noga tvoja neće se spotaći.

3:24b.PRO.003.024Kad ležeš, nećeš se plašiti, i kad počivaš, sladak će ti biti san.

3:25b.PRO.003.025Nećeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kad dodje.

3:26b.PRO.003.026Jer će ti Gospod biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati.

3:27b.PRO.003.027Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti.

3:28b.PRO.003.028Ne govori bližnjemu svom: Idi, i dodji drugi put, i sutra ću ti dati, kad imaš.

3:29b.PRO.003.029Ne kuj zlo bližnjemu svom koji živi s tobom bez brige.

3:30b.PRO.003.030Ne svadjaj se ni s kim bez uzroka, ako ti nije učinio zlo.

3:31b.PRO.003.031Nemoj zavideti nasilniku, ni izabrati koji put njegov.

3:32b.PRO.003.032Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna njegova.

3:33b.PRO.003.033Prokletstvo je Gospodnje u kući bezbožnikovoj, a stan pravednički blagosilja.

3:34b.PRO.003.034Jer podsmevačima On se podsmeva, a krotkima daje milost.

3:35b.PRO.003.035Mudri će naslediti slavu, a bezumnike će odneti sramota.

4

4:1b.PRO.004.001Slušajte, deco, nastavu očevu, i pazite da biste poznali mudrost.

4:2b.PRO.004.002Jer vam dobru nauku dajem, ne ostavljajte zakon moj.

4:3b.PRO.004.003Kad bejah sin u oca svog mlad, i jedinac u matere svoje,

4:4b.PRO.004.004On me učaše i govoraše mi: Neka primi srce tvoje reči moje, drži zapovesti moje i bićeš živ.

4:5b.PRO.004.005Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.

4:6b.PRO.004.006Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te.

4:7b.PRO.004.007Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum.

4:8b.PRO.004.008Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš.

4:9b.PRO.004.009Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti.

4:10b.PRO.004.010Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu.

4:11b.PRO.004.011Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim.

4:12b.PRO.004.012Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.

4:13b.PRO.004.013Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život.

4:14b.PRO.004.014Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.

4:15b.PRO.004.015Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.

4:16b.PRO.004.016Jer ne spavaju ako ne učine zla, i ne dolazi im san ako koga ne obore.

4:17b.PRO.004.017Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja.

4:18b.PRO.004.018A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.

4:19b.PRO.004.019A put je bezbožnički kao mrak, ne znaju na šta će se spotaknuti.

4:20b.PRO.004.020Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj.

4:21b.PRO.004.021Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svog.

4:22b.PRO.004.022Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovom.

4:23b.PRO.004.023Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.

4:24b.PRO.004.024Ukloni od usta svojih opačinu i od usana svojih nevaljalstvo udalji.

4:25b.PRO.004.025Oči tvoje neka gledaju upravo i vedje tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.

4:26b.PRO.004.026Meri stazu nogama svojim, i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.

4:27b.PRO.004.027Ne svrći ni nadesno ni nalevo, odvraćaj nogu svoju oda zla.

5

5:1b.PRO.005.001Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,

5:2b.PRO.005.002Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.

5:3b.PRO.005.003Jer s usana tudje žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;

5:4b.PRO.005.004Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar.

5:5b.PRO.005.005Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.

5:6b.PRO.005.006Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.

5:7b.PRO.005.007Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reči usta mojih.

5:8b.PRO.005.008Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuće njene,

5:9b.PRO.005.009Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,

5:10b.PRO.005.010Da se ne bi tudjinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tudjoj kući,

5:11b.PRO.005.011I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,

5:12b.PRO.005.012I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!

5:13b.PRO.005.013I ne poslušah glas učitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!

5:14b.PRO.005.014Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.

5:15b.PRO.005.015Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.

5:16b.PRO.005.016Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.

5:17b.PRO.005.017Imaj ih sam za se, a ne tudjin s tobom.

5:18b.PRO.005.018Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;

5:19b.PRO.005.019Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.

5:20b.PRO.005.020A zašto bi, sine, posrtao za tudjinkom i golio nedra tudjoj,

5:21b.PRO.005.021Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji, i meri sve staze njegove?

5:22b.PRO.005.022Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se;

5:23b.PRO.005.023Umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.

6

6:1b.PRO.006.001Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tudjincu,

6:2b.PRO.006.002Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih.

6:3b.PRO.006.003Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.

6:4b.PRO.006.004Ne daj sna očima svojim, ni vedjama svojim drema.

6:5b.PRO.006.005Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru.

6:6b.PRO.006.006Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj.

6:7b.PRO.006.007Nema vodju ni upravitelja ni gospodara;

6:8b.PRO.006.008I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.

6:9b.PRO.006.009Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog?

6:10b.PRO.006.010Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,

6:11b.PRO.006.011U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek.

6:12b.PRO.006.012Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;

6:13b.PRO.006.013Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;

6:14b.PRO.006.014Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svadju.

6:15b.PRO.006.015Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka.

6:16b.PRO.006.016Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:

6:17b.PRO.006.017Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,

6:18b.PRO.006.018Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo,

6:19b.PRO.006.019Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svadju medju braćom.

6:20b.PRO.006.020Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

6:21b.PRO.006.021Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.

6:22b.PRO.006.022Kuda god podješ, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te;

6:23b.PRO.006.023Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava;

6:24b.PRO.006.024Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tudja.

6:25b.PRO.006.025Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati vedjama svojim.

6:26b.PRO.006.026Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.

6:27b.PRO.006.027Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?

6:28b.PRO.006.028Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?

6:29b.PRO.006.029Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.

6:30b.PRO.006.030Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan;

6:31b.PRO.006.031Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.

6:32b.PRO.006.032Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini;

6:33b.PRO.006.033Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.

6:34b.PRO.006.034Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;

6:35b.PRO.006.035Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.

7

7:1b.PRO.007.001Sine, čuvaj reči moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.

7:2b.PRO.007.002Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ, i nauku moju kao zenicu očiju svojih.

7:3b.PRO.007.003Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploči srca svog.

7:4b.PRO.007.004Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,

7:5b.PRO.007.005Da bi te čuvala od žene tudje, od tudjinke, koja laska rečima.

7:6b.PRO.007.006Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,

7:7b.PRO.007.007I videh medju ludima, opazih medju decom bezumnog mladića,

7:8b.PRO.007.008Koji idjaše ulicom pokraj ugla njenog, i koračaše putem ka kući njenoj,

7:9b.PRO.007.009U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;

7:10b.PRO.007.010A gle, srete ga žena u odelu kurvinskom i lukavog srca,

7:11b.PRO.007.011Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuće,

7:12b.PRO.007.012Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebaše.

7:13b.PRO.007.013I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reče mu:

7:14b.PRO.007.014Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavete svoje;

7:15b.PRO.007.015Zato ti izidjoh na susret da te tražim, i nadjoh te.

7:16b.PRO.007.016Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim i prostirkama misirskim.

7:17b.PRO.007.017Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.

7:18b.PRO.007.018Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.

7:19b.PRO.007.019Jer mi muž nije kod kuće, otišao je na put daleki,

7:20b.PRO.007.020Uzeo je sa sobom tobolac novčani, vratiće se kući u odredjeni dan.

7:21b.PRO.007.021Navrati ga mnogim rečima, glatkim usnama odvuče ga.

7:22b.PRO.007.022Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,

7:23b.PRO.007.023Dokle mu strela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajući da joj je o život.

7:24b.PRO.007.024Zato dakle, deco, poslušajte me, i pazite na reči usta mojih.

7:25b.PRO.007.025Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.

7:26b.PRO.007.026Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.

7:27b.PRO.007.027Kuća je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.

8

8:1b.PRO.008.001Ne viče li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj?

8:2b.PRO.008.002Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,

8:3b.PRO.008.003Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, viče:

8:4b.PRO.008.004Vas vičem, o ljudi, i glas svoj obraćam k sinovima ljudskim.

8:5b.PRO.008.005Naučite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.

8:6b.PRO.008.006Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvarajući se kazivaće šta je pravo.

8:7b.PRO.008.007Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost.

8:8b.PRO.008.008Prave su sve reči usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopačeno.

8:9b.PRO.008.009Sve su obične razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.

8:10b.PRO.008.010Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.

8:11b.PRO.008.011Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednačiti s njom.

8:12b.PRO.008.012Ja mudrost boravim s razboritošću, i razumno znanje nalazim.

8:13b.PRO.008.013Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka.

8:14b.PRO.008.014Moj je savet i šta god jeste; ja sam razum i moja je sila.

8:15b.PRO.008.015Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu.

8:16b.PRO.008.016Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.

8:17b.PRO.008.017Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me.

8:18b.PRO.008.018U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda.

8:19b.PRO.008.019Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.

8:20b.PRO.008.020Putem pravednim hodim, posred staza pravice,

8:21b.PRO.008.021Da onima koji me ljube dam ono što jeste, i riznice njihove da napunim.

8:22b.PRO.008.022Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena.

8:23b.PRO.008.023Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje.

8:24b.PRO.008.024Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom.

8:25b.PRO.008.025Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila;

8:26b.PRO.008.026Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;

8:27b.PRO.008.027Kad je uredjivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.

8:28b.PRO.008.028Kad je utvrdjivao oblake gore i krepio izvore bezdanu;

8:29b.PRO.008.029Kad je postavljao moru medju i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji;

8:30b.PRO.008.030Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda;

8:31b.PRO.008.031Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.

8:32b.PRO.008.032Tako, dakle, sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže puteva mojih.

8:33b.PRO.008.033Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.

8:34b.PRO.008.034Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih.

8:35b.PRO.008.035Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.

8:36b.PRO.008.036A ko o mene greši, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.

9

9:1b.PRO.009.001Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;

9:2b.PRO.009.002Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.

9:3b.PRO.009.003Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:

9:4b.PRO.009.004Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:

9:5b.PRO.009.005Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.

9:6b.PRO.009.006Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.

9:7b.PRO.009.007Ko uči podsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.

9:8b.PRO.009.008Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.

9:9b.PRO.009.009Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednog, i znaće više.

9:10b.PRO.009.010Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.

9:11b.PRO.009.011Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.

9:12b.PRO.009.012Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.

9:13b.PRO.009.013Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;

9:14b.PRO.009.014I sedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,

9:15b.PRO.009.015Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:

9:16b.PRO.009.016Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:

9:17b.PRO.009.017Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.

9:18b.PRO.009.018A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.

10

10:1b.PRO.010.001Mudar je sin radost ocu svom, a lud je sin žalost materi svojoj.

10:2b.PRO.010.002Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti.

10:3b.PRO.010.003Ne da Gospod da gladuje duša pravednikova, a imanje bezbožničko razmeće.

10:4b.PRO.010.004Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava.

10:5b.PRO.010.005Ko zbira u leto, sin je razuman; ko spava o žetvi, sin je sramotan.

10:6b.PRO.010.006Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje.

10:7b.PRO.010.007Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko trune.

10:8b.PRO.010.008Ko je mudra srca, prima zapovesti; a ko je ludih usana, pašće.

10:9b.PRO.010.009Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putevima svojim, poznaće se.

10:10b.PRO.010.010Ko namiguje okom, daje muku; i ko je ludih usana, pašće.

10:11b.PRO.010.011Usta su pravednikova izvor životu, a usta bezbožnička pokriva nasilje.

10:12b.PRO.010.012Mrzost zameće svadje, a ljubav prikriva sve prestupe.

10:13b.PRO.010.013Na usnama razumnog nalazi se mudrost, a za ledja je bezumnog batina.

10:14b.PRO.010.014Mudri sklanjaju znanje, a usta ludoga blizu su pogibli.

10:15b.PRO.010.015Bogatstvo je bogatima tvrd grad, siromaštvo je siromasima pogibao.

10:16b.PRO.010.016Rad je pravednikov na život, dobitak bezbožnikov na greh.

10:17b.PRO.010.017Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta.

10:18b.PRO.010.018Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je.

10:19b.PRO.010.019U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je.

10:20b.PRO.010.020Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožničko ne vredi ništa.

10:21b.PRO.010.021Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja.

10:22b.PRO.010.022Blagoslov Gospodnji obogaćava a bez muke.

10:23b.PRO.010.023Bezumniku je šala činiti zlo, a razuman čovek drži se mudrosti.

10:24b.PRO.010.024Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a šta pravednici žele Bog će im dati.

10:25b.PRO.010.025Kao što prolazi oluja, tako bezbožnika nestaje; a pravednik je na večitom temelju.

10:26b.PRO.010.026Kakav je ocat zubima i dim očima, takav je lenjivac onima koji ga šalju.

10:27b.PRO.010.027Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godine prekraćuju.

10:28b.PRO.010.028Čekanje pravednih radost je, a nadanje bezbožnih propada.

10:29b.PRO.010.029Put je Gospodnji krepost bezazlenom, a strah onima koji čine bezakonje.

10:30b.PRO.010.030Pravednik se neće nikada pokolebati, a bezbožnici neće nastavati na zemlji.

10:31b.PRO.010.031Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se.

10:32b.PRO.010.032Usne pravednikove znaju šta je milo, a bezbožnička su usta opačina.

11

11:1b.PRO.011.001Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna Mu je.

11:2b.PRO.011.002Kad dodje oholost, dodje i sramota; a u smernih je mudrost

11:3b.PRO.011.003Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova.

11:4b.PRO.011.004Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti.

11:5b.PRO.011.005Pravda bezazlenoga upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti.

11:6b.PRO.011.006Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.

11:7b.PRO.011.007Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.

11:8b.PRO.011.008Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto.

11:9b.PRO.011.009Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem.

11:10b.PRO.011.010Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje.

11:11b.PRO.011.011Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se.

11:12b.PRO.011.012Bezumnik se ruga bližnjemu svom, a razuman čovek ćuti.

11:13b.PRO.011.013Opadač tumarajući izdaje tajnu; a ko je verna srca, taji stvar.

11:14b.PRO.011.014Gde nema saveta, propada narod, a pomoć je u mnoštvu savetnika.

11:15b.PRO.011.015Zlo prolazi ko se jamči za tudjina; a ko mrzi na jamstvo, bez brige je.

11:16b.PRO.011.016Žena mila dobija čast, a silni dobijaju bogatstvo.

11:17b.PRO.011.017Milostiv čovek čini dobro duši svojoj, a nemilostiv udi svom telu.

11:18b.PRO.011.018Bezbožni radi posao prevaran; a ko seje pravdu, pouzdana mu je plata.

11:19b.PRO.011.019Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.

11:20b.PRO.011.020Mrski su Gospodu koji su opakog srca; a mili su Mu koji su bezazleni na svom putu.

11:21b.PRO.011.021Zao čovek neće ostati bez kara ako i druge uzme u pomoć; a seme pravednih izbaviće se.

11:22b.PRO.011.022Žena lepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.

11:23b.PRO.011.023Želja je pravednih samo dobro, a očekivanje bezbožnih gnev.

11:24b.PRO.011.024Jedan prosipa, i sve više ima; a drugi tvrduje suviše, i sve je siromašniji.

11:25b.PRO.011.025Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen.

11:26b.PRO.011.026Ko ne da žita, proklinje ga narod, a ko prodaje, blagoslov mu je nad glavom.

11:27b.PRO.011.027Ko traži dobro, dobija ljubav; a ko traži zlo, zadesiće ga.

11:28b.PRO.011.028Ko se uzda u bogatstvo svoje, propašće; a pravednici će se kao grana zeleneti.

11:29b.PRO.011.029Ko zatire kuću svoju, naslediće vetar; i bezumnik će služiti mudrom.

11:30b.PRO.011.030Plod je pravednikov drvo životno, i mudri obučava duše.

11:31b.PRO.011.031Gle, pravedniku se na zemlji plaća, a kamoli bezbožniku i grešniku?

12

12:1b.PRO.012.001Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.

12:2b.PRO.012.002Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osudjuje.

12:3b.PRO.012.003Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.

12:4b.PRO.012.004Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.

12:5b.PRO.012.005Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.

12:6b.PRO.012.006Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.

12:7b.PRO.012.007Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.

12:8b.PRO.012.008Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.

12:9b.PRO.012.009Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.

12:10b.PRO.012.010Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.

12:11b.PRO.012.011Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.

12:12b.PRO.012.012Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.

12:13b.PRO.012.013Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.

12:14b.PRO.012.014Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.

12:15b.PRO.012.015Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.

12:16b.PRO.012.016Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.

12:17b.PRO.012.017Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.

12:18b.PRO.012.018Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.

12:19b.PRO.012.019Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.

12:20b.PRO.012.020Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.

12:21b.PRO.012.021Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.

12:22b.PRO.012.022Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.

12:23b.PRO.012.023Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.

12:24b.PRO.012.024Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.

12:25b.PRO.012.025Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.

12:26b.PRO.012.026Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.

12:27b.PRO.012.027Lenjivac neće peći lov svoj, a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.

12:28b.PRO.012.028Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.

13

13:1b.PRO.013.001Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.

13:2b.PRO.013.002Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

13:3b.PRO.013.003Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

13:4b.PRO.013.004Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.

13:5b.PRO.013.005Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

13:6b.PRO.013.006Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

13:7b.PRO.013.007Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

13:8b.PRO.013.008Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

13:9b.PRO.013.009Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.

13:10b.PRO.013.010Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

13:11b.PRO.013.011Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

13:12b.PRO.013.012Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

13:13b.PRO.013.013Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

13:14b.PRO.013.014Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.

13:15b.PRO.013.015Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.

13:16b.PRO.013.016Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

13:17b.PRO.013.017Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

13:18b.PRO.013.018Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.

13:19b.PRO.013.019Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

13:20b.PRO.013.020Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

13:21b.PRO.013.021Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.

13:22b.PRO.013.022Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

13:23b.PRO.013.023Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

13:24b.PRO.013.024Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

13:25b.PRO.013.025Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.

14

14:1b.PRO.014.001Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.

14:2b.PRO.014.002Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

14:3b.PRO.014.003U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.

14:4b.PRO.014.004Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.

14:5b.PRO.014.005Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.

14:6b.PRO.014.006Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.

14:7b.PRO.014.007Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.

14:8b.PRO.014.008Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.

14:9b.PRO.014.009Bezumnima je šala greh, a medju pravednima je dobra volja.

14:10b.PRO.014.010Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.

14:11b.PRO.014.011Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.

14:12b.PRO.014.012Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

14:13b.PRO.014.013I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.

14:14b.PRO.014.014Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.

14:15b.PRO.014.015Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.

14:16b.PRO.014.016Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.

14:17b.PRO.014.017Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.

14:18b.PRO.014.018Ludi nasledjuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.

14:19b.PRO.014.019Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.

14:20b.PRO.014.020Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.

14:21b.PRO.014.021Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

14:22b.PRO.014.022Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.

14:23b.PRO.014.023U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.

14:24b.PRO.014.024Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

14:25b.PRO.014.025Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.

14:26b.PRO.014.026U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.

14:27b.PRO.014.027Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

14:28b.PRO.014.028U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

14:29b.PRO.014.029Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.

14:30b.PRO.014.030Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

14:31b.PRO.014.031Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

14:32b.PRO.014.032Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.

14:33b.PRO.014.033Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.

14:34b.PRO.014.034Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.

14:35b.PRO.014.035Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.

15

15:1b.PRO.015.001Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju.

15:2b.PRO.015.002Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.

15:3b.PRO.015.003Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre.

15:4b.PRO.015.004Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.

15:5b.PRO.015.005Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.

15:6b.PRO.015.006U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap.

15:7b.PRO.015.007Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako.

15:8b.PRO.015.008Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.

15:9b.PRO.015.009Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.

15:10b.PRO.015.010Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće.

15:11b.PRO.015.011Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih.

15:12b.PRO.015.012Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.

15:13b.PRO.015.013Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.

15:14b.PRO.015.014Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi nasladjuju se bezumljem.

15:15b.PRO.015.015Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.

15:16b.PRO.015.016Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.

15:17b.PRO.015.017Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.

15:18b.PRO.015.018Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svadju.

15:19b.PRO.015.019Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.

15:20b.PRO.015.020Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju.

15:21b.PRO.015.021Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo.

15:22b.PRO.015.022Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.

15:23b.PRO.015.023Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra!

15:24b.PRO.015.024Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo.

15:25b.PRO.015.025Gospod raskopava kuću ponositima, a medju udovici utvrdjuje.

15:26b.PRO.015.026Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.

15:27b.PRO.015.027Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti.

15:28b.PRO.015.028Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo.

15:29b.PRO.015.029Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje.

15:30b.PRO.015.030Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti.

15:31b.PRO.015.031Uho koje sluša karanje životno nastavaće medju mudrima.

15:32b.PRO.015.032Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.

15:33b.PRO.015.033Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.

16

16:1b.PRO.016.001Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti.

16:2b.PRO.016.002Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove.

16:3b.PRO.016.003Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje.

16:4b.PRO.016.004Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan.

16:5b.PRO.016.005Mrzak je Gospodu ko je god ponositog srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć.

16:6b.PRO.016.006Milošću i istinom očišća se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla.

16:7b.PRO.016.007Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove.

16:8b.PRO.016.008Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepravdom.

16:9b.PRO.016.009Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove.

16:10b.PRO.016.010Proroštvo je na usnama carevim, u sudu neće pogrešiti usta njegova.

16:11b.PRO.016.011Merila i potezi pravi od Gospoda su, i sve kamenje u tobocu njegovo je delo.

16:12b.PRO.016.012Gadno je carevima činiti nepravdu, jer se pravdom utvrdjuje presto.

16:13b.PRO.016.013Mile su carevima usne pravedne, i oni ljube onog koji govori pravo.

16:14b.PRO.016.014Gnev je carev glasnik, ali mudar čovek ublažiće ga.

16:15b.PRO.016.015U veselu je licu carevom život, i ljubav je njegova kao oblak s poznim daždem.

16:16b.PRO.016.016Koliko je bolje teći mudrost nego zlato! I teći razum koliko je lepše nego srebro!

16:17b.PRO.016.017Put je pravednih uklanjanje oda zla; čuva dušu svoju ko pazi na put svoj.

16:18b.PRO.016.018Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast.

16:19b.PRO.016.019Bolje je biti poniznog duha s krotkima nego deliti plen s oholima.

16:20b.PRO.016.020Ko pazi na reč, nalazi dobro, i ko se uzda u Gospoda, blago njemu.

16:21b.PRO.016.021Ko je mudrog srca, zove se razuman, a slast na usnama umnožava nauku.

16:22b.PRO.016.022Izvor je životu razum onima koji ga imaju, a nauka bezumnih bezumlje je.

16:23b.PRO.016.023Srce mudroga razumno upravlja ustima njegovim, i dodaje nauku usnama njegovim.

16:24b.PRO.016.024Ljubazne su reči saće meda, slast duši i zdravlje kostima.

16:25b.PRO.016.025Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

16:26b.PRO.016.026Ko se trudi sebi se trudi, jer ga nagone usta njegova.

16:27b.PRO.016.027Čovek nevaljao kopa zlo, i na usnama mu je kao oganj koji pali.

16:28b.PRO.016.028Opak čovek zameće svadju, i opadač rastavlja glavne prijatelje.

16:29b.PRO.016.029Nasilnik mami druga svog i zavodi ga na put koji nije dobar;

16:30b.PRO.016.030Namiguje očima, kad misli naopako; kad miče usnama, čini zlo.

16:31b.PRO.016.031Seda je kosa slavna kruna, nalazi se na putu pravednom.

16:32b.PRO.016.032Bolji je spor na gnev nego junak, i gospodar od svog srca bolji je nego onaj koji uzme grad.

16:33b.PRO.016.033Ždreb se baca u krilo, ali je od Gospoda sve što izlazi.

17

17:1b.PRO.017.001Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa svadjom.

17:2b.PRO.017.002Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će deliti nasledstvo.

17:3b.PRO.017.003Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.

17:4b.PRO.017.004Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.

17:5b.PRO.017.005Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.

17:6b.PRO.017.006Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.

17:7b.PRO.017.007Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.

17:8b.PRO.017.008Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.

17:9b.PRO.017.009Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.

17:10b.PRO.017.010Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.

17:11b.PRO.017.011Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.

17:12b.PRO.017.012Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego bezumnik u svom bezumlju.

17:13b.PRO.017.013Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.

17:14b.PRO.017.014Ko počne svadju, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prodji se raspre.

17:15b.PRO.017.015Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.

17:16b.PRO.017.016Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?

17:17b.PRO.017.017U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.

17:18b.PRO.017.018Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.

17:19b.PRO.017.019Ko miluje svadju, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.

17:20b.PRO.017.020Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.

17:21b.PRO.017.021Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.

17:22b.PRO.017.022Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.

17:23b.PRO.017.023Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.

17:24b.PRO.017.024Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.

17:25b.PRO.017.025Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.

17:26b.PRO.017.026Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.

17:27b.PRO.017.027Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.

17:28b.PRO.017.028I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.

18

18:1b.PRO.018.001Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.

18:2b.PRO.018.002Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.

18:3b.PRO.018.003Kad dodje bezbožnik, dodje i rug, i prekor sa sramotom.

18:4b.PRO.018.004Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.

18:5b.PRO.018.005Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.

18:6b.PRO.018.006Usne bezumnikove pristaju u svadju, i usta njegova dozivaju boj.

18:7b.PRO.018.007Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.

18:8b.PRO.018.008Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

18:9b.PRO.018.009I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.

18:10b.PRO.018.010Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.

18:11b.PRO.018.011Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.

18:12b.PRO.018.012Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.

18:13b.PRO.018.013Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.

18:14b.PRO.018.014Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?

18:15b.PRO.018.015Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.

18:16b.PRO.018.016Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.

18:17b.PRO.018.017Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dodje bližnji njegov, ispituje se.

18:18b.PRO.018.018Raspre prekida žreb, i izmedju silnih rasudjuje.

18:19b.PRO.018.019Uvredjen je brat kao tvrd grad, i svadja je kao prevornica na dvoru.

18:20b.PRO.018.020Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.

18:21b.PRO.018.021Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.

18:22b.PRO.018.022Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.

18:23b.PRO.018.023Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.

18:24b.PRO.018.024Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.

19

19:1b.PRO.019.001Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.

19:2b.PRO.019.002Kad je duša bez znanja, nije dobro; i ko je brzih nogu, spotiče se.

19:3b.PRO.019.003Ludost čovečija prevraća put njegov, a srce se njegovo gnevi na Gospoda.

19:4b.PRO.019.004Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromaha ostavlja prijatelj njegov.

19:5b.PRO.019.005Lažan svedok neće ostati bez kara, i ko govori laž, neće pobeći.

19:6b.PRO.019.006Mnogi ugadjaju knezu, i svak je prijatelj čoveku podatljivom.

19:7b.PRO.019.007Na siromaha mrze sva braća njegova, još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega; viče za njima, ali ih nema.

19:8b.PRO.019.008Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju; i ko pazi na mudrost, naći će dobro.

19:9b.PRO.019.009Svedok lažan neće ostati bez kara, i ko govori laž, poginuće.

19:10b.PRO.019.010Ne dolikuju bezumnom miline, ni sluzi da vlada knezovima.

19:11b.PRO.019.011Razum zadržava čoveka od gneva, i čast mu je mimoići krivicu.

19:12b.PRO.019.012Careva je srdnja kao rika mladog lava, i ljubav je njegova kao rosa travi.

19:13b.PRO.019.013Bezuman je sin muka ocu svom, i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.

19:14b.PRO.019.014Kuća i imanje nasledjuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.

19:15b.PRO.019.015Lenost navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovaće.

19:16b.PRO.019.016Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuće.

19:17b.PRO.019.017Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo.

19:18b.PRO.019.018Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.

19:19b.PRO.019.019Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle većma pokaraj.

19:20b.PRO.019.020Slušaj savet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.

19:21b.PRO.019.021Mnogo ima misli u srcu čovečijem, ali šta Gospod naumi ono će ostati.

19:22b.PRO.019.022Želja čoveku treba da je da čini milost, a bolji je siromah nego laža.

19:23b.PRO.019.023Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.

19:24b.PRO.019.024Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je.

19:25b.PRO.019.025Udri podsmevača da ludi omudra, i razumnog nakaraj da razume nauku.

19:26b.PRO.019.026Sin sramotan i prekoran upropašćuje oca i odgoni mater.

19:27b.PRO.019.027Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.

19:28b.PRO.019.028Nevaljao svedok podsmeva se pravdi, i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.

19:29b.PRO.019.029Gotovi su podsmevačima sudovi i bezumnicima boj na ledja.

20

20:1b.PRO.020.001Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.

20:2b.PRO.020.002Strah je carev kao rika mladog lava; ko ga draži, greši svojoj duši.

20:3b.PRO.020.003Slava je čoveku da se okani svadje; a ko je god bezuman, upleće se.

20:4b.PRO.020.004Radi zime lenivac ne ore; prosi o žetvi, i ništa ne dobija.

20:5b.PRO.020.005Savet je u srcu čovečijem duboka voda, ali čovek razuman crpe ga.

20:6b.PRO.020.006Najviše ljudi hvali se svojom dobrotom; ali ko će naći čoveka istinitog?

20:7b.PRO.020.007Pravednik jednako hodi u bezazlenosti svojoj; blago sinovima njegovim posle njega!

20:8b.PRO.020.008Car sedeći na prestolu sudskom rasipa očima svojim svako zlo.

20:9b.PRO.020.009Ko može reći: Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svog?

20:10b.PRO.020.010Dvojak poteg i dvojaka mera, oboje je mrsko Gospodu.

20:11b.PRO.020.011Po delima svojim poznaje se i dete hoće li biti čisto i hoće li biti pravo delo njegovo.

20:12b.PRO.020.012Uho koje čuje, i oko koje vidi, oboje je Gospod načinio.

20:13b.PRO.020.013Ne ljubi sna, da ne osiromašiš; otvaraj oči svoje, i bićeš sit hleba.

20:14b.PRO.020.014Ne valja, ne valja, govori ko kupuje, a kad otide onda se hvali.

20:15b.PRO.020.015Ima zlata i mnogo bisera, ali su mudre usne najdragoceniji nakit.

20:16b.PRO.020.016Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tudjina, uzmi zalog od njega za tudjinku.

20:17b.PRO.020.017Sladak je čoveku hleb od prevare, ali mu se posle napune usta peska.

20:18b.PRO.020.018Misli se utvrdjuju savetom; zato razumno ratuj.

20:19b.PRO.020.019Ko otkriva tajnu, postupa neverno; zato se ne mešaj s onim koji razvaljuje usta.

20:20b.PRO.020.020Ko psuje oca svog ili mater svoju, njegov će se žižak ugasiti u crnom mraku.

20:21b.PRO.020.021Nasledstvo koje se iz početka brzo dobija, ne biva na posletku blagosloveno.

20:22b.PRO.020.022Ne govori: Vratiću zlo. Čekaj Gospoda, i sačuvaće te.

20:23b.PRO.020.023Mrzak je Gospodu dvojak poteg, merila lažna nisu dobra.

20:24b.PRO.020.024Od Gospoda su koraci čovečji, a čovek kako će razumeti put njegov?

20:25b.PRO.020.025Zamka je čoveku da proždre svetinju, i posle zaveta opet da traži.

20:26b.PRO.020.026Mudar car rasipa bezbožnike i pušta na njih kolo.

20:27b.PRO.020.027Videlo je Gospodnje duša čovečija, istražuje sve što je u srcu.

20:28b.PRO.020.028Milost i istina čuvaju cara, i milošću podupire svoj presto.

20:29b.PRO.020.029Slava je mladićima sila njihova, a starcima čast seda kosa.

20:30b.PRO.020.030Modrice od boja i udarci koji prodiru do srca jesu lek zlome.

21

21:1b.PRO.021.001Srce je carevo u ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoće, savija ga.

21:2b.PRO.021.002Svaki se put čoveku čini prav, ali Gospod ispituje srca.

21:3b.PRO.021.003Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.

21:4b.PRO.021.004Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je.

21:5b.PRO.021.005Misli vrednog čoveka donose obilje, a svakog nagla siromaštvo.

21:6b.PRO.021.006Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi medju one koji traže smrt.

21:7b.PRO.021.007Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo.

21:8b.PRO.021.008Čiji je put kriv, on je tudj; a ko je čist, njegovo je delo pravo.

21:9b.PRO.021.009Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.

21:10b.PRO.021.010Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega.

21:11b.PRO.021.011Kad podsmevač biva karan, ludi mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje.

21:12b.PRO.021.012Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo.

21:13b.PRO.021.013Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogog, vikaće i sam, ali neće biti uslišen.

21:14b.PRO.021.014Dar u tajnosti utišava gnev i poklon u nedrima žestoku srdnju.

21:15b.PRO.021.015Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.

21:16b.PRO.021.016Čovek koji zadje s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih.

21:17b.PRO.021.017Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti.

21:18b.PRO.021.018Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.

21:19b.PRO.021.019Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnevljivom.

21:20b.PRO.021.020Dragoceno je blago i ulje u stanu mudroga, a čovek bezuman proždire ga.

21:21b.PRO.021.021Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.

21:22b.PRO.021.022U grad jakih ulazi mudri, i obara silu u koju se uzdaju.

21:23b.PRO.021.023Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja.

21:24b.PRO.021.024Ponositom i obesnom ime je podsmevač, koji sve radi besno i oholo.

21:25b.PRO.021.025Lenjivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade;

21:26b.PRO.021.026Svaki dan želi; a pravednik daje i ne štedi.

21:27b.PRO.021.027Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinose u grehu?

21:28b.PRO.021.028Lažni svedok poginuće, a čovek koji sluša govoriće svagda.

21:29b.PRO.021.029Bezbožnik je bezobrazan, a pravednik udešava svoje pute.

21:30b.PRO.021.030Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu.

21:31b.PRO.021.031Konj se oprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje.

22

22:1b.PRO.022.001Bolje je ime nego veliko bogatstvo, i milost je bolja nego srebro i zlato.

22:2b.PRO.022.002Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio.

22:3b.PRO.022.003Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.

22:4b.PRO.022.004Smernosti i strahu Gospodnjem plata je bogatstvo i slava i život.

22:5b.PRO.022.005Trnje i zamke su na putu opakoga; ko čuva dušu svoju, biće daleko od toga.

22:6b.PRO.022.006Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.

22:7b.PRO.022.007Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onome koji daje.

22:8b.PRO.022.008Ko seje bezakonje žeće muku, i prut gneva njegovog nestaće.

22:9b.PRO.022.009Blago oko biće blagosloveno, jer daje hleba svog ubogom.

22:10b.PRO.022.010Oteraj podsmevača, i otići će raspra i prestaće svadja i sramota.

22:11b.PRO.022.011Ko ljubi čisto srce, i čije su usne ljubazne, njemu je car prijatelj.

22:12b.PRO.022.012Oči Gospodnje čuvaju znanje, a poslove bezakonikove obara.

22:13b.PRO.022.013Lenivac govori: Lav je napolju; nasred ulice poginuo bih.

22:14b.PRO.022.014Usta su tudjih žena jama duboka; na koga se gnevi Gospod onamo će pasti.

22:15b.PRO.022.015Bezumlje je privezano detetu na srce; prut kojim se kara ukloniće ga od njega.

22:16b.PRO.022.016Ko čini krivo siromahu da umnoži svoje, i ko daje bogatome, zacelo će osiromašiti.

22:17b.PRO.022.017Prigni uho svoje i slušaj reči mudrih ljudi, i srce svoje privij k nauci mojoj.

22:18b.PRO.022.018Jer će ti biti milina ako ih složiš u srce svoje, ako sve budu poredjane na usnama tvojim.

22:19b.PRO.022.019Da bi ti uzdanje bilo u Gospoda, kazujem ti ovo danas, a ti tako čini.

22:20b.PRO.022.020Nisam li ti napisao znamenite stvari za savete i znanje,

22:21b.PRO.022.021Da bih ti pokazao tvrdju istinitih reči da bi mogao istinitim rečima odgovarati onima koji pošalju k tebi?

22:22b.PRO.022.022Ne otimaj siromahu zato što je siromah, i ne zatiri nevoljnoga na vratima.

22:23b.PRO.022.023Jer će Gospod braniti njihovu stvar, i oteće dušu onima koji njima otimaju.

22:24b.PRO.022.024Ne druži se s čovekom gnevljivim i ne idi sa žestokim,

22:25b.PRO.022.025Da se ne bi navikao na puteve njegove i metnuo zamke na dušu svoju.

22:26b.PRO.022.026Ne budi od onih koji ruku daju, koji se jamče za dugove.

22:27b.PRO.022.027Ako nemaš čim platiti, zašto da se odnese postelja ispod tebe?

22:28b.PRO.022.028Ne pomiči stare medje, koju su postavili oci tvoji.

22:29b.PRO.022.029Jesi li video čoveka ustaoca na poslu? Takvi će pred carevima stajati, a neće stajati pred prostacima.

23

23:1b.PRO.023.001Kad sedneš da jedeš s gospodinom, pazi dobro šta je pred tobom.

23:2b.PRO.023.002Inače bi saterao sebi nož u grlo, ako bi bio lakom.

23:3b.PRO.023.003Ne želi preslačke njegove, jer su lažna hrana.

23:4b.PRO.023.004Ne muči se da se obogatiš, i prodji se svoje mudrosti.

23:5b.PRO.023.005Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? Jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo.

23:6b.PRO.023.006Ne jedi hleba u zavidljivca, i ne želi preslačaka njegovih.

23:7b.PRO.023.007Jer kako on tebe ceni u duši svojoj tako ti jelo njegovo. Govoriće ti: Jedi i pij; ali srce njegovo nije s tobom.

23:8b.PRO.023.008Zalogaj što pojedeš izbljuvaćeš, i izgubićeš ljubazne reči svoje.

23:9b.PRO.023.009Pred bezumnim ne govori, jer neće mariti za mudrost besede tvoje.

23:10b.PRO.023.010Ne pomiči stare medje, i ne stupaj na njivu siročadi.

23:11b.PRO.023.011Jer je jak osvetnik njihov; braniće stvar njihovu od tebe.

23:12b.PRO.023.012Obrati k nauci srce svoje i uši svoje k rečima mudrim.

23:13b.PRO.023.013Ne uskraćuj kar detetu; kad ga biješ prutom, neće umreti.

23:14b.PRO.023.014Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.

23:15b.PRO.023.015Sine moj, ako bude mudro srce tvoje, veseliće se srce moje u meni;

23:16b.PRO.023.016I igraće bubrezi moji kad usne tvoje stanu govoriti što je pravo.

23:17b.PRO.023.017Srce tvoje neka ne zavidi grešnicima, nego budi u strahu Gospodnjem uvek.

23:18b.PRO.023.018Jer ima plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.

23:19b.PRO.023.019Slušaj, sine moj, i budi mudar i upravi putem srce svoje.

23:20b.PRO.023.020Ne budi medju pijanicama ni medju izjelicama.

23:21b.PRO.023.021Jer pijanica i izjelica osiromašiće, i spavač hodiće u ritama.

23:22b.PRO.023.022Slušaj oca svog koji te je rodio, i ne preziri matere svoje kad ostari.

23:23b.PRO.023.023Kupuj istinu i ne prodaji je; kupuj mudrost, znanje i razum.

23:24b.PRO.023.024Veoma se raduje otac pravednikov, i roditelj mudroga veseli se s njega.

23:25b.PRO.023.025Neka se, dakle, veseli otac tvoj i mati tvoja, i neka se raduje roditeljka tvoja.

23:26b.PRO.023.026Sine moj, daj mi srce svoje, i oči tvoje neka paze na moje pute.

23:27b.PRO.023.027Jer je kurva duboka jama, a tesan studenac tudja žena.

23:28b.PRO.023.028Ona i zaseda kao lupež i umnožava zločince medju ljudima.

23:29b.PRO.023.029Kome: Jaoh? Kome: Kuku? Kome svadja? Kome vika? Kome rane nizašta? Kome crven u očima?

23:30b.PRO.023.030Koji sede kod vina, koji idu te traže rastvoreno vino.

23:31b.PRO.023.031Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice svoje i upravo iskače.

23:32b.PRO.023.032Na posledak će kao zmija ujesti i kao aspida upeći.

23:33b.PRO.023.033Oči će tvoje gledati na tudje žene, i srce će tvoje govoriti opačine.

23:34b.PRO.023.034I bićeš kao onaj koji leži usred mora i kao onaj koji spava povrh jedra.

23:35b.PRO.023.035Reći ćeš: Izbiše me, ali me ne zabole; tukoše me, ali ne osetih; kad se probudim, ići ću opet da tražim to.

24

24:1b.PRO.024.001Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.

24:2b.PRO.024.002Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.

24:3b.PRO.024.003Mudrošću se zida kuća i razumom utvrdjuje se.

24:4b.PRO.024.004I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.

24:5b.PRO.024.005Mudar je čovek jak, i razuman je čovek silan snagom.

24:6b.PRO.024.006Jer mudrim savetom ratovaćeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.

24:7b.PRO.024.007Visoke su bezumnome mudrosti; neće otvoriti usta svojih na vratima.

24:8b.PRO.024.008Ko misli zlo činiti zvaće se zlikovac.

24:9b.PRO.024.009Misao bezumnikova greh je, i podsmevač je gad ljudski.

24:10b.PRO.024.010Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.

24:11b.PRO.024.011Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.

24:12b.PRO.024.012Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?

24:13b.PRO.024.013Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saće, jer je slatko grlu tvom.

24:14b.PRO.024.014Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nadješ; i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.

24:15b.PRO.024.015Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu počivanje.

24:16b.PRO.024.016Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.

24:17b.PRO.024.017Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.

24:18b.PRO.024.018Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.

24:19b.PRO.024.019Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.

24:20b.PRO.024.020Jer nema plate nevaljalcu, žižak će se bezbožnicima ugasiti.

24:21b.PRO.024.021Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.

24:22b.PRO.024.022Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?

24:23b.PRO.024.023I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.

24:24b.PRO.024.024Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.

24:25b.PRO.024.025A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih.

24:26b.PRO.024.026Ko govori reči istinite, u usta ljubi.

24:27b.PRO.024.027Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj.

24:28b.PRO.024.028Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.

24:29b.PRO.024.029Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom.

24:30b.PRO.024.030Idjah mimo njive čoveka lenjog i mimo vinograda čoveka bezumnog;

24:31b.PRO.024.031I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj, i ograda im kamena razvaljena.

24:32b.PRO.024.032I videvši uzeh na um, i gledah i poučih se.

24:33b.PRO.024.033Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da počineš,

24:34b.PRO.024.034U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan čovek.

25

25:1b.PRO.025.001I ovo su priče Solomunove koje sabraše ljudi Jezekije cara Judinog.

25:2b.PRO.025.002Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.

25:3b.PRO.025.003Visina nebu i dubina zemlji i srce carevima ne može se dosegnuti.

25:4b.PRO.025.004Uzmi od srebra trosku, i izaći će livcu zaklad.

25:5b.PRO.025.005Uzmi bezbožnika ispred cara, i utvrdiće se pravdom presto njegov.

25:6b.PRO.025.006Ne veličaj se pred carem i ne staj na mesto gde stoje vlastelji.

25:7b.PRO.025.007Jer je bolje da ti se kaže: Hodi gore, nego da te ponize pred knezom da vidiš svojim očima.

25:8b.PRO.025.008Ne idi odmah da se preš, gledaj šta bi činio naposletku ako bi te osramotio bližnji tvoj.

25:9b.PRO.025.009Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tudje tajne ne otkrivaj,

25:10b.PRO.025.010Da te ne bi psovao ko čuje, i sramota tvoja da ne bi ostala na tebi.

25:11b.PRO.025.011Zlatne jabuke u srebrnim sudima jesu zgodne reči.

25:12b.PRO.025.012Zlatna je grivna i nakit od najboljeg zlata mudri karač onome koji sluša.

25:13b.PRO.025.013Veran je poslanik kao studen snežna o žetvi onima koji ga pošalju, i rashladjuje dušu svojim gospodarima.

25:14b.PRO.025.014Ko se hvali darom lažnim, on je kao oblaci i vetar bez dažda.

25:15b.PRO.025.015Strpljenjem se ublažava knez, i mek jezik lomi kosti.

25:16b.PRO.025.016Kad nadješ med, jedi koliko ti je dosta, da ne bi najedavši ga se izbljuvao ga.

25:17b.PRO.025.017Retko neka ti noga stupa u kuću bližnjeg tvog, da ne bi nasitivši se tebe omrzao na te.

25:18b.PRO.025.018Ko god govori lažno svedočanstvo na bližnjeg svog, on je kao malj i mač i oštra strela.

25:19b.PRO.025.019Uzdanje je u nevernika u nevolji zub slomljen i noga uganuta.

25:20b.PRO.025.020Ko peva pesme žalosnom srcu, on je kao onaj koji svlači haljinu na zimi, i kao ocat na salitru.

25:21b.PRO.025.021Ako je gladan nenavidnik tvoj, nahrani ga hleba, i ako je žedan napoj ga vode.

25:22b.PRO.025.022Jer ćeš živo ugljevlje zgrnuti na glavu njegovu, i Gospod će ti platiti.

25:23b.PRO.025.023Severni vetar nosi dažd, a potajni jezik lice srdito.

25:24b.PRO.025.024Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.

25:25b.PRO.025.025Dobar je glas iz daleke zemlje kao studena voda žednoj duši.

25:26b.PRO.025.026Pravednik koji pada pred bezbožnikom jeste kao izvor nogama zamućen i kao studenac pokvaren.

25:27b.PRO.025.027Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno.

25:28b.PRO.025.028Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova.

26

26:1b.PRO.026.001Kao sneg u leto i dažd o žetvi, tako ne dolikuje bezumnome čast.

26:2b.PRO.026.002Kao vrabac kad prhne i lasta kad odleti, tako kletva nezaslužena neće doći.

26:3b.PRO.026.003Bič konju, uzda magarcu, a batina bezumnicima na ledja.

26:4b.PRO.026.004Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budeš i ti kao on.

26:5b.PRO.026.005Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar.

26:6b.PRO.026.006Ko šalje bezumnika da mu šta svrši, on odseca sebi noge i pije nepravdu.

26:7b.PRO.026.007Kako hromi hramlje nogama svojim, takva je beseda u ustima bezumnih.

26:8b.PRO.026.008Kao da baca dragi kamen u gomilu kamenja, tako radi ko čini čast bezumnome.

26:9b.PRO.026.009Kao trn kad dodje u ruku pijanome, takva je beseda u ustima bezumnih.

26:10b.PRO.026.010Mnogo muke zadaje svima ko plaća bezumniku i ko plaća prestupnicima.

26:11b.PRO.026.011Kao što se pas povraća na svoju bljuvotinu, tako bezumnik ponavlja svoje bezumlje.

26:12b.PRO.026.012Jesi li video čoveka koji misli da je mudar? Više ima nadanja od bezumnoga nego od njega.

26:13b.PRO.026.013Lenjivac govori: Ljuti je lav na putu, lav je na ulicama.

26:14b.PRO.026.014Kao što se vrata obrću na čepovima svojim, tako lenivac na postelji svojoj.

26:15b.PRO.026.015Lenivac krije ruku svoju u nedra, teško mu je prineti je k ustima.

26:16b.PRO.026.016Lenivac misli da je mudriji od sedmorice koji odgovaraju razumno.

26:17b.PRO.026.017Psa za uši hvata ko se prolazeći žesti za tudju raspru.

26:18b.PRO.026.018Kakav je bezumnik koji baca iskre i strele smrtne,

26:19b.PRO.026.019Takav je svaki koji prevari bližnjeg svog pa onda veli: Šalio sam se.

26:20b.PRO.026.020Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra.

26:21b.PRO.026.021Ugalj je za žeravicu, drva za oganj, a čovek svadljivac da raspaljuje svadju.

26:22b.PRO.026.022Reči su opadačeve kao reči izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

26:23b.PRO.026.023Kao srebrna pena kojom se obloži crep, takve su usne neprijateljske i zlo srce.

26:24b.PRO.026.024Nenavidnik se pretvara ustima svojim, a u srcu slaže prevaru.

26:25b.PRO.026.025Kad govori umiljatim glasom, ne veruj mu, jer mu je u srcu sedam gadova.

26:26b.PRO.026.026Mržnja se pokriva lukavstvom, ali se zloća njena otkriva na zboru.

26:27b.PRO.026.027Ko jamu kopa, u nju će pasti; i ko kamen valja, na njega će se prevaliti.

26:28b.PRO.026.028Jezik lažan mrzi na one koje satire, i usta koja laskaju grade pogibao.

27

27:1b.PRO.027.001Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.

27:2b.PRO.027.002Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tudjin, a ne tvoje usne.

27:3b.PRO.027.003Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.

27:4b.PRO.027.004Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?

27:5b.PRO.027.005Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.

27:6b.PRO.027.006Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.

27:7b.PRO.027.007Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.

27:8b.PRO.027.008Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.

27:9b.PRO.027.009Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.

27:10b.PRO.027.010Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.

27:11b.PRO.027.011Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži.

27:12b.PRO.027.012Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.

27:13b.PRO.027.013Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tudjina, i uzmi zalog od njega za tudjinku.

27:14b.PRO.027.014Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu.

27:15b.PRO.027.015Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su;

27:16b.PRO.027.016Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.

27:17b.PRO.027.017Gvoždje se gvoždjem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog.

27:18b.PRO.027.018Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan.

27:19b.PRO.027.019Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.

27:20b.PRO.027.020Grob i propast nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site.

27:21b.PRO.027.021Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se.

27:22b.PRO.027.022Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.

27:23b.PRO.027.023Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja.

27:24b.PRO.027.024Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena.

27:25b.PRO.027.025Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama.

27:26b.PRO.027.026Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu.

27:27b.PRO.027.027I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.

28

28:1b.PRO.028.001Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.

28:2b.PRO.028.002Kad se u zemlji zla čine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nadje čovek razuman i vešt, ostaje dugo.

28:3b.PRO.028.003Čovek siromah koji čini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.

28:4b.PRO.028.004Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.

28:5b.PRO.028.005Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.

28:6b.PRO.028.006Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.

28:7b.PRO.028.007Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.

28:8b.PRO.028.008Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji će razdavati siromasima.

28:9b.PRO.028.009Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska.

28:10b.PRO.028.010Ko zavodi prave na zao put, pašće u jamu svoju, a bezazleni naslediće dobro.

28:11b.PRO.028.011Bogat čovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.

28:12b.PRO.028.012Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se čovek.

28:13b.PRO.028.013Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.

28:14b.PRO.028.014Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.

28:15b.PRO.028.015Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji riče i medved gladan.

28:16b.PRO.028.016Knez bez razuma čini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeće dugo.

28:17b.PRO.028.017Čovek koji čini nasilje krvi ljudskoj, bežaće do groba, a niko ga neće zadržati.

28:18b.PRO.028.018Ko hodi u bezazlenosti, spašće se; a ko je opak na putevima, pašće u jedan mah.

28:19b.PRO.028.019Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiće se sirotinje.

28:20b.PRO.028.020Čovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice.

28:21b.PRO.028.021Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo.

28:22b.PRO.028.022Nagli da se obogati čovek zavidljiv, a ne zna da će mu doći siromaštvo.

28:23b.PRO.028.023Ko ukorava čoveka naći će posle veću milost nego koji laska jezikom.

28:24b.PRO.028.024Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.

28:25b.PRO.028.025Oholi zameće svadju; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaće.

28:26b.PRO.028.026Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.

28:27b.PRO.028.027Ko daje siromahu, neće mu nedostajati; a ko odvraća oči svoje, biće mu mnogo kletava.

28:28b.PRO.028.028Kad se podižu bezbožnici, sakriva se čovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.

29

29:1b.PRO.029.001Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.

29:2b.PRO.029.002Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.

29:3b.PRO.029.003Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.

29:4b.PRO.029.004Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.

29:5b.PRO.029.005Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.

29:6b.PRO.029.006U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.

29:7b.PRO.029.007Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.

29:8b.PRO.029.008Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.

29:9b.PRO.029.009Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.

29:10b.PRO.029.010Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.

29:11b.PRO.029.011Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.

29:12b.PRO.029.012Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.

29:13b.PRO.029.013Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.

29:14b.PRO.029.014Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.

29:15b.PRO.029.015Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.

29:16b.PRO.029.016Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.

29:17b.PRO.029.017Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.

29:18b.PRO.029.018Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!

29:19b.PRO.029.019Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.

29:20b.PRO.029.020Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.

29:21b.PRO.029.021Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.

29:22b.PRO.029.022Gnevljiv čovek zameće svadju, i ko je naprasit, mnogo greši.

29:23b.PRO.029.023Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.

29:24b.PRO.029.024Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.

29:25b.PRO.029.025Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.

29:26b.PRO.029.026Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.

29:27b.PRO.029.027Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.

30

30:1b.PRO.030.001Reči Agura sina Jakejevog; sabrane reči tog čoveka Itilu, Itilu i Ukalu.

30:2b.PRO.030.002Ja sam ludji od svakog, i razuma čovečijeg nema u mene.

30:3b.PRO.030.003Niti sam učio mudrost niti znam svete stvari.

30:4b.PRO.030.004Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?

30:5b.PRO.030.005Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj.

30:6b.PRO.030.006Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nadješ se laža.

30:7b.PRO.030.007Za dvoje molim Te; nemoj me se oglušiti dok sam živ:

30:8b.PRO.030.008Taštinu i reč lažnu udalji od mene; siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hlebom po obroku mom,

30:9b.PRO.030.009Da ne bih najedavši se odrekao se Tebe i rekao: Ko je Gospod? Ili osiromašivši da ne bih krao i uzalud uzimao ime Boga svog.

30:10b.PRO.030.010Ne opadaj sluge gospodaru njegovom, da te ne bi kleo i ti bio kriv.

30:11b.PRO.030.011Ima rod koji psuje oca svog i ne blagosilja matere svoje.

30:12b.PRO.030.012Ima rod koji misli da je čist, a od svog kala nije opran.

30:13b.PRO.030.013Ima rod koji drži visoko oči svoje, i vedje mu se dižu uvis.

30:14b.PRO.030.014Ima rod kome su zubi mačevi i kutnjaci noževi, da proždire siromahe sa zemlje i uboge izmedju ljudi.

30:15b.PRO.030.015Pijavica ima dve kćeri, koje govore: Daj, daj. Ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: Dosta:

30:16b.PRO.030.016Grob, materica jalova, zemlja koja ne biva sita vode, i oganj, koji ne govori: Dosta.

30:17b.PRO.030.017Oko koje se ruga ocu i neće da sluša matere, kljuvaće ga gavrani s potoka i jesti orlići.

30:18b.PRO.030.018Troje mi je čudesno, i četvrtog ne razumem:

30:19b.PRO.030.019Put orlov u nebo, put zmijin po steni, put ladjin posred mora, i put čovečiji k devojci.

30:20b.PRO.030.020Takav je put kurvin: jede, i ubriše usta, pa veli: Nisam učinila zla.

30:21b.PRO.030.021Od troga se potresa zemlja, i četvrtog ne može podneti:

30:22b.PRO.030.022Od sluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba.

30:23b.PRO.030.023Od puštenice, kad se uda, od sluškinje kad nasledi gospodju svoju.

30:24b.PRO.030.024Četvoro ima maleno na zemlji, ali mudrije od mudraca:

30:25b.PRO.030.025Mravi, koji su slab narod, ali opet pripravljaju u leto sebi hranu;

30:26b.PRO.030.026Pitomi zečevi, koji su nejak narod, ali opet u kamenu grade sebi kuću;

30:27b.PRO.030.027Skakavci, koji nemaju cara, ali opet idu svi jatom;

30:28b.PRO.030.028Pauk, koji rukama radi i u carskim je dvorima.

30:29b.PRO.030.029Troje lepo korača, i četvrto lepo hodi:

30:30b.PRO.030.030Lav, najjači izmedju zverova, koji ne uzmiče ni pred kim,

30:31b.PRO.030.031Konj opasan po bedrima ili jarac, i car na koga niko ne ustaje.

30:32b.PRO.030.032Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio, metni ruku na usta.

30:33b.PRO.030.033Kad se razbija mleko, izlazi maslo; i ko jako nos utire, izgoni krv; tako ko draži na gnev, zameće svadju.

31

31:1b.PRO.031.001Reči cara Lemuila; sabrane reči, kojima ga je učila mati njegova.

31:2b.PRO.031.002Šta, sine moj, šta, sine utrobe moje, i šta, sine zaveta mojih?

31:3b.PRO.031.003Ne daj krepost svoju ženama, ni puteve svoje onima što satiru careve.

31:4b.PRO.031.004Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće,

31:5b.PRO.031.005Da ne bi pijući zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kome nevoljniku.

31:6b.PRO.031.006Podajte silovito piće onome koji hoće da propadne, i vino onima koji su tužnog srca;

31:7b.PRO.031.007Neka se napije i zaboravi svoje siromaštvo, i da se više ne seća svoje muke.

31:8b.PRO.031.008Otvaraj usta svoja za nemoga, za stvar svih namenjenih smrti.

31:9b.PRO.031.009Otvaraj usta svoja, sudi pravo, daj pravicu nevoljnome i ubogome.

31:10b.PRO.031.010Ko će naći vrsnu ženu? Jer vredi više nego biser.

31:11b.PRO.031.011Oslanja se na nju srce muža njenog, i dobitka neće nedostajati.

31:12b.PRO.031.012Čini mu dobro, a ne zlo, svega veka svog.

31:13b.PRO.031.013Traži vune i lana, i radi po volji rukama svojim.

31:14b.PRO.031.014Ona je kao ladja trgovačka, iz daleka donosi hranu svoju.

31:15b.PRO.031.015Ustaje dok je još noć, daje hranu čeljadi svojoj i posao devojkama svojim.

31:16b.PRO.031.016Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd.

31:17b.PRO.031.017Opasuje snagom bedra svoja i krepi mišice svoje.

31:18b.PRO.031.018Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se noću žižak.

31:19b.PRO.031.019Rukama svojim maša se preslice, i prstima svojim drži vreteno.

31:20b.PRO.031.020Ruku svoju otvara siromahu, i pruža ruke ubogome.

31:21b.PRO.031.021Ne boji se snega za svoju čeljad, jer sva čeljad njena ima po dvoje haljine.

31:22b.PRO.031.022Pokrivače sama sebi gradi, tako platno i skerlet odelo joj je

31:23b.PRO.031.023Zna se muž njen na vratima kad sedi sa starešinama zemaljskim.

31:24b.PRO.031.024Košulje gradi i prodaje, i pojase daje trgovcu.

31:25b.PRO.031.025Odelo joj je krepost i lepota, i osmeva se na vreme koje ide.

31:26b.PRO.031.026Usta svoja otvara mudro i na jeziku joj je nauka blaga.

31:27b.PRO.031.027Pazi na vladanje čeljadi svoje, i hleba u lenjosti ne jede.

31:28b.PRO.031.028Sinovi njeni podižu se i blagosiljaju je; muž njen takodje hvali je;

31:29b.PRO.031.029Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih nadvišuješ sve.

31:30b.PRO.031.030Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.

31:31b.PRO.031.031Podajte joj od ploda ruku njenih, i neka je hvale na vratima dela njena.