2 Kings (Serbian)

1

1:1b.2KI.001.001A po smrti Ahavovoj odmetnuše se Moavci od Izrailja.

1:2b.2KI.001.002A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbole se; pa posla poslanike i reče im: Idite, pitajte Velzevula boga akaronskog hoću li ozdraviti od ove bolesti.

1:3b.2KI.001.003Ali andjeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: Ustani, izadji na susret poslanicima cara samarijskog i reci im: Eda li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula boga u Akaronu?

1:4b.2KI.001.004A zato ovako veli Gospod: Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umreti. Potom otide Ilija.

1:5b.2KI.001.005A sluge se vratiše k Ohoziji, i on im reče: Što ste se vratili?

1:6b.2KI.001.006A oni mu rekoše: Srete nas jedan čovek, i reče nam: Idite, vratite se k caru koji vas je poslao, i recite mu: Ovako veli Gospod: Eda li nema Boga u Izrailju, te šalješ da pitaš Velzevula boga u Akaronu? Zato nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.

1:7b.2KI.001.007A on im reče: Kakav beše na oči taj čovek koji vas srete i to vam reče?

1:8b.2KI.001.008A oni mu odgovoriše: Beše sav kosmat i opasan kožnim pojasom. A on reče: To je Ilija Tesvićanin.

1:9b.2KI.001.009Tada posla k njemu pedesetnika s njegovom pedesetoricom; i on otide k njemu; i gle, on sedjaše navrh gore: i pedesetnik mu reče: Čoveče Božji, car je zapovedio, sidji.

1:10b.2KI.001.010A Ilija odgovarajući reče pedesetniku: Ako sam čovek Božji, neka sidje oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I sidje oganj s neba i proždre njega i njegovu pedesetoricu.

1:11b.2KI.001.011Opet posla k njemu drugog pedesetnika s njegovom pedesetoricom, koji progovori i reče mu: Čoveče Božji, car je tako zapovedio, sidji brže.

1:12b.2KI.001.012A Ilija odgovori i reče im: Ako sam čovek Božji, neka sidje oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I sidje oganj Božji s neba i proždre njega i njegovu pedesetoricu.

1:13b.2KI.001.013Tada opet posla trećeg pedesetnika s njegovom pedesetoricom. A ovaj treći pedesetnik kad dodje, kleče na kolena svoja pred Ilijom, i moleći ga reče mu: Čoveče Božji, da ti je draga duša moja i duša ove pedesetorice, sluga tvojih.

1:14b.2KI.001.014Eto, sišao je oganj s neba i proždrao prva dva pedesetnika s njihovom pedesetoricom; ali sada da ti je draga duša moja.

1:15b.2KI.001.015A andjeo Gospodnji reče Iliji: Idi s njim, i ne boj ga se. I usta Ilija i otide s njim k caru.

1:16b.2KI.001.016I reče mu: Ovako veli Gospod: zato što si slao poslanike da pitaju Velzevula boga u Akaronu kao da nema Boga u Izrailju da bi Ga pitao, nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.

1:17b.2KI.001.017I umre po reči Gospodnjoj, koju reče Ilija, a na njegovo se mesto zacari Joram, druge godine carovanja Jorama sina Josafatovog nad Judom, jer on nema sina.

1:18b.2KI.001.018A ostala dela Ohozijina što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?

2

2:1b.2KI.002.001A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, podjoše Ilija i Jelisije iz Galgala.

2:2b.2KI.002.002I reče Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. I dodjoše u Vetilj.

2:3b.2KI.002.003Tada dodjoše k Jelisiju sinovi proročki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da će danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reče: Znam, ćutite.

2:4b.2KI.002.004Opet mu reče Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. Tako dodjoše u Jerihon.

2:5b.2KI.002.005A sinovi proročki koji behu u Jerihonu pristupiše k Jelisiju, i rekoše mu: Znaš li da će danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on reče: Znam, ćutite.

2:6b.2KI.002.006Opet mu reče Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, neću te ostaviti. Tako otidoše obojica.

2:7b.2KI.002.007I pedeset ljudi izmedju sinova proročkih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana.

2:8b.2KI.002.008I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te predjoše obojica suvim.

2:9b.2KI.002.009A kad predjoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene.

2:10b.2KI.002.010A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti.

2:11b.2KI.002.011I kad idjahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.

2:12b.2KI.002.012A Jelisije videći to vikaše: Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.

2:13b.2KI.002.013I podiže plašt Ilijin, koji beše spao s njega, i vrativši se stade na bregu jordanskom.

2:14b.2KI.002.014I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i predje Jelisije.

2:15b.2KI.002.015A kad s druge strane videše sinovi proročki, koji behu u Jerihonu, rekoše: Počinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoše ga i pokloniše mu se do zemlje.

2:16b.2KI.002.016I rekoše mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traže tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on reče: Ne šaljite.

2:17b.2KI.002.017Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te reče: Pošaljite. I poslaše pedeset ljudi koji ga tražiše tri dana, ali ne nadjoše.

2:18b.2KI.002.018I vratiše se k njemu, a on beše u Jerihonu, pa im reče: Nisam li vam govorio da ne idete?

2:19b.2KI.002.019Tada gradjani rekoše Jelisiju: Gle, dobro je živeti u ovom gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.

2:20b.2KI.002.020A on im reče: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoše mu.

2:21b.2KI.002.021A on izadje na izvor i baci u nj so, govoreći: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti.

2:22b.2KI.002.022I voda posta zdrava do današnjeg dana po reči Jelisijevoj, koju izreče.

2:23b.2KI.002.023Potom otide odande u Vetilj; i kad idjaše putem, izidjoše mala deca iz grada i rugahu mu se govoreći mu: Hodi, ćelo! Hodi, ćelo!

2:24b.2KI.002.024A Jelisije obazre se i videći ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izadjoše dve medvedice iz šume, i rastrgoše četrdeset i dvoje dece.

2:25b.2KI.002.025Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.

3

3:1b.2KI.003.001A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina.

3:2b.2KI.003.002I činjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše načinio otac njegov.

3:3b.2KI.003.003Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.

3:4b.2KI.003.004A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom.

3:5b.2KI.003.005Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog.

3:6b.2KI.003.006A car Joram izadje u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja.

3:7b.2KI.003.007I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruči mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoćeš li ići sa mnom na vojsku na Moavce? A on reče: Hoću, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji.

3:8b.2KI.003.008Iza toga reče: A kojim ćemo putem ići? A on reče: Preko pustinje edomske.

3:9b.2KI.003.009I tako izadje car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja idjaše za njima.

3:10b.2KI.003.010I reče car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.

3:11b.2KI.003.011A Josafat reče: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan izmedju sluga cara Izrailjevog odgovori i reče: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke.

3:12b.2KI.003.012Tada reče Josafatu: U njega je reč Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski.

3:13b.2KI.003.013A Jelisije reče caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev reče mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.

3:14b.2KI.003.014A Jelisije reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao.

3:15b.2KI.003.015Nego sada dovedite mi gudača. I kad gudač gudjaše, dodje ruka Gospodnja nada nj;

3:16b.2KI.003.016I reče: Ovako veli Gospod: Načinite po ovoj dolini mnogo jama.

3:17b.2KI.003.017Jer ovako veli Gospod: Nećete osetiti vetra niti ćete videti dažda, ali će se dolina ova napuniti vode, te ćete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.

3:18b.2KI.003.018Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce će vam predati u ruke.

3:19b.2KI.003.019I raskopaćete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseći ćete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potrćete kamenjem.

3:20b.2KI.003.020A ujutru kad se prinosi dar, gle, dodje voda od edomske, i napuni se zemlja vode.

3:21b.2KI.003.021A svi Moavci čuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se počinjahu pasati i starije i stadoše na medji.

3:22b.2KI.003.022A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.

3:23b.2KI.003.023I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci!

3:24b.2KI.003.024A kad dodjoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni udjoše u zemlju moavsku bijući ih.

3:25b.2KI.003.025I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajući svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga praćari stadoše ga biti.

3:26b.2KI.003.026A car moavski kad vide da će ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu mačem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše.

3:27b.2KI.003.027Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.

4

4:1b.2KI.004.001A jedna izmedju žena sinova proročkih povika k Jelisiju govoreći: Sluga tvoj, muž moj, umre, i ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda: pa sada dodje rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.

4:2b.2KI.004.002A Jelisije joj reče: Šta ću ti? Kaži mi šta imaš u kući? A ona reče: Sluškinja tvoja nema u kući ništa do sudić ulja.

4:3b.2KI.004.003A on joj reče: Idi, išti u naruč praznih sudova u svih suseda svojih, nemoj malo da išteš.

4:4b.2KI.004.004Pa otidi, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim, pa onda nalivaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kaži neka uklone.

4:5b.2KI.004.005I ona otide od njega, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim; oni joj dodavahu a ona nalivaše.

4:6b.2KI.004.006A kad se sudovi napuniše, ona reče sinu svom: Daj još jedan sud. A on joj reče: Nema više. Tada stade ulje.

4:7b.2KI.004.007Potom ona otide i kaza čoveku Božijem; a on joj reče: Idi, prodaj ulje, i oduži se; a šta preteče, onim se hrani sa svojim sinovima.

4:8b.2KI.004.008Posle toga jednom idjaše Jelisije kroz Sunam, a onde beše bogata žena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolažaše, navraćaše se k njoj da jede hleba.

4:9b.2KI.004.009I ona reče mužu svom: Gle, vidim da je svet čovek Božji ovaj što sve prolazi ovuda.

4:10b.2KI.004.010Da načinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svećnjak, pa kad dodje k nama, neka se tu skloni.

4:11b.2KI.004.011Potom on dodje jednom onamo, i ušavši u klet počinu onde.

4:12b.2KI.004.012I reče momku svom Gijeziju: Zovi Sunamku. On je dozva; i ona stade pred njim.

4:13b.2KI.004.013I on reče Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se za nas svakojako; šta hoćeš da ti učinim? Imaš li šta da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živim sred svog naroda.

4:14b.2KI.004.014A on reče: Šta bih joj dakle učinio? A Gijezije reče: Eto nema sina, a muž joj je star.

4:15b.2KI.004.015A on reče: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.

4:16b.2KI.004.016A on reče: Do godine u ovo doba grlićeš sina. A ona reče: Nemoj gospodaru moj, čoveče Božji, nemoj varati sluškinje svoje.

4:17b.2KI.004.017I zatrudne žena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao što joj reče Jelisije.

4:18b.2KI.004.018I dete odraste. I jednom izadje k ocu svom k žeteocima;

4:19b.2KI.004.019I reče ocu svom: Jaoh glava, jaoh glava! A on reče momku: Nosi ga materi.

4:20b.2KI.004.020I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leža na krilu njenom do podne, pa umre.

4:21b.2KI.004.021Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju čoveka Božjeg, i zatvorivši ga izadje.

4:22b.2KI.004.022Potom viknu muža svog i reče mu: Pošlji mi jednog momka i jednu magaricu da otrčim do čoveka Božjeg i da se vratim.

4:23b.2KI.004.023A on reče: Zašto danas hoćeš da ideš k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona reče: Ne brini se.

4:24b.2KI.004.024I ona osamarivši magaricu reče momku svom: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kažem.

4:25b.2KI.004.025Tako pošavši dodje čoveku Božjem na goru karmilsku. A kad je čovek Božji ugleda gde ide k njemu, reče Gijeziju sluzi svom: Evo Sunamke.

4:26b.2KI.004.026Trči sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muž tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona reče: Zdravo smo.

4:27b.2KI.004.027A kad dodje k čoveku Božjem na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otera; ali čovek Božji reče: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.

4:28b.2KI.004.028A ona reče: Jesam li iskala sina od gospodara svog? Nisam li kazala: Nemoj me varati?

4:29b.2KI.004.029A on reče Gijeziju: Opaši se i uzmi štap moj u ruku, pa idi; ako sretneš koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj štap na lice detetu.

4:30b.2KI.004.030A mati detinja reče: Tako da je živ Gospod i tako da je živa duša tvoja, neću te se ostaviti. Tada on usta i podje za njom.

4:31b.2KI.004.031A Gijezije otide napred i metnu štap na lice detetu, ali ne bi glasa ni osećaja. Tada se vrati preda nj, i javi mu govoreći: Ne probudi se dete.

4:32b.2KI.004.032I Jelisije udje u kuću, i gle, dete mrtvo leži na njegovoj postelji.

4:33b.2KI.004.033I ušavši zatvori se s detetom, i pomoli se Gospodu.

4:34b.2KI.004.034Potom stade na postelju i leže na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se zagreja telo detetu.

4:35b.2KI.004.035Potom usta, i predje po kući jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruži se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oči svoje.

4:36b.2KI.004.036Tada dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dodje k njemu. I on joj reče: Uzmi sina svog.

4:37b.2KI.004.037I ona ušavši pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevši sina svog otide.

4:38b.2KI.004.038Potom vrati se Jelisije u Galgal. A beše glad u onoj zemlji, i sinovi proročki sedjahu pred njim; a on reče momku svom: Pristavi veliki lonac i skuvaj zelja sinovima proročkim.

4:39b.2KI.004.039A jedan otide u polje da nabere zelja, i nadje divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plašt, i došavši saseče ih u lonac gde beše zelje, jer ih ne poznavahu.

4:40b.2KI.004.040I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onog zelja, povikaše govoreći: Smrt je u loncu, čoveče Božji! I ne mogahu jesti.

4:41b.2KI.004.041A on reče: Donesite brašna. I sasu brašno u lonac, i reče: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi više nikakvog zla u loncu.

4:42b.2KI.004.042A dodje neko iz Val-Salise, i donese čoveku Božjem hleba od prvina, dvadeset hlebova ječmenih, i novih zrna u klasu. A on reče: Postavi narodu, neka jedu.

4:43b.2KI.004.043A sluga mu reče: Kako ću to postaviti pred sto ljudi? Opet reče: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Ješće, i preteći će.

4:44b.2KI.004.044A on im postavi, te jedoše; i preteče po reči Gospodnjoj.

5

5:1b.2KI.005.001I beše Neman vojvoda cara sirskog čovek velik u gospodara svog i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.

5:2b.2KI.005.002A iz Sirije izadje četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.

5:3b.2KI.005.003I ona reče svojoj gospodji: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.

5:4b.2KI.005.004Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreći: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.

5:5b.2KI.005.005A car sirski reče mu: Hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaće haljine.

5:6b.2KI.005.006I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dodje ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.

5:7b.2KI.005.007A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.

5:8b.2KI.005.008A kad ču Jelisije, čovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dodje k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.

5:9b.2KI.005.009I tako dodje Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.

5:10b.2KI.005.010A Jelisije posla k njemu i poruči: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje, i očistićeš se.

5:11b.2KI.005.011Tada se rasrdi Neman i podje govoreći: Gle! Ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu.

5:12b.2KI.005.012Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan.

5:13b.2KI.005.013Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: Oče, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš se očistiti?

5:14b.2KI.005.014I tako sidje, i zaroni u Jordan sedam puta po rečima čoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i očisti se.

5:15b.2KI.005.015Tada se vrati k čoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.

5:16b.2KI.005.016Ali on reče: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.

5:17b.2KI.005.017Tada reče Neman: Kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.

5:18b.2KI.005.018A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj udje u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.

5:19b.2KI.005.019A on mu reče: Idi s mirom. I on otide od njega, i predje jedno potrkalište.

5:20b.2KI.005.020Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega.

5:21b.2KI.005.021I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: Je li dobro?

5:22b.2KI.005.022A on reče: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dodjoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine.

5:23b.2KI.005.023A Neman reče: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.

5:24b.2KI.005.024A on kad dodje na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše.

5:25b.2KI.005.025Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reče: Otkle Gijezije? A on reče: Nije išao sluga tvoj nikuda.

5:26b.2KI.005.026Ali mu on reče: Zar srce moje nije išlo onamo kad se čovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?

5:27b.2KI.005.027Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.

6

6:1b.2KI.006.001A sinovi proročki rekoše Jelisiju: Gle, mesto gde sedimo pred tobom tesno nam je.

6:2b.2KI.006.002Nego hajde da otidemo na Jordan, pa da uzmemo onde svaki po brvno i načinimo onde mesto gde ćemo boraviti. A on reče: Idite.

6:3b.2KI.006.003A jedan reče: Budi voljan, podji i ti sa slugama svojim. A on reče: Hoću.

6:4b.2KI.006.004I tako podje s njima. I došavši na Jordan sekoše drva.

6:5b.2KI.006.005A kad jedan od njih sečaše drvo, pade mu sekira u vodu; a on povika govoreći: Avaj gospodaru, još je u naruč uzeta.

6:6b.2KI.006.006A čovek Božji reče mu: Gde je pala? A kad mu pokaza mesto, on odseče drvo i baci ga onamo, i učini te sekira ispliva.

6:7b.2KI.006.007A on reče: Uzmi je. I čovek pruži ruku, te je uze.

6:8b.2KI.006.008A kad car sirski vojevaše na Izrailja, većaše sa slugama svojim, i reče: Tu i tu neka stane vojska moja.

6:9b.2KI.006.009A čovek Božji posla k caru Izrailjevom i poruči: Čuvaj se da ne ideš onuda, jer su onde Sirci u zasedi.

6:10b.2KI.006.010I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje reče čovek Božji i opomenu ga, te se čuvaše. I to ne bi jedanput ni dvaputa.

6:11b.2KI.006.011I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavši sluge svoje reče im: Hoćete li mi kazati ko od naših dokazuje caru Izrailjevom?

6:12b.2KI.006.012A jedan od sluga njegovih reče mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reči koje govoriš u ložnici svojoj.

6:13b.2KI.006.013Tada reče: Idite, vidite gde je, da pošaljem da ga uhvate. I javiše mu govoreći: Eno ga u Dotanu.

6:14b.2KI.006.014I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni došavši noću opkoliše grad.

6:15b.2KI.006.015A ujutru, sluga čoveka Božijeg ustavši izadje, a to vojska oko grada i konji i kola. I reče mu sluga: Jaoh gospodaru, šta ćemo sad?

6:16b.2KI.006.016A on mu reče: Ne boj se, jer je više naših nego njihovih.

6:17b.2KI.006.017I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori oči momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija.

6:18b.2KI.006.018A kad podjoše Sirci k njemu, pomoli se Jelisije Gospodu i reče: Oslepi ovaj narod. I oslepi ih po reči Jelisijevoj.

6:19b.2KI.006.019Tada im reče Jelisije: Nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odvešću vas čoveku kog tražite. I odvede ih u Samariju.

6:20b.2KI.006.020A kad dodjoše u Samariju, reče Jelisije: Gospode, otvori im oči da vide. I Gospod im otvori oči, i videše, a to behu usred Samarije.

6:21b.2KI.006.021A car Izrailjev reče Jelisiju kad ih ugleda: Hoću li biti, hoću li biti, oče moj?

6:22b.2KI.006.022A on reče: Nemoj biti; eda li ćeš one pobiti koje zarobiš mačem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode neka jedu i piju, pa onda neka idu gospodaru svom.

6:23b.2KI.006.023I ugotovi im gozbu veliku; te jedoše i piše; pa ih otpusti, a oni otidoše gospodaru svom; i otada ne dolaziše čete sirske u zemlju Izrailjevu.

6:24b.2KI.006.024A posle toga Ven-Adad, car sirski skupi svu vojsku svoju, i izadje i opkoli Samariju.

6:25b.2KI.006.025I nasta velika glad u Samariji, jer gle, beše opkoljena toliko da glava magareća beše za osamdeset sikala srebra, a četvrt kava golubinjeg kala za pet sikala srebra.

6:26b.2KI.006.026I kad car idjaše po zidovima, jedna žena povika k njemu govoreći: Pomagaj, care gospodaru!

6:27b.2KI.006.027A on reče: Gospod ti ne pomaže, kako ću ti ja pomoći? S gumna li, ili iz kace?

6:28b.2KI.006.028Još joj reče car: Šta ti je? A ona reče: Ova žena reče mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.

6:29b.2KI.006.029I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog sina.

6:30b.2KI.006.030A kad car ču reči ženine, razdre haljine svoje; i kad idjaše po zidu, vide narod gde kostret beše ozdo na telu njegovom.

6:31b.2KI.006.031Tada reče car: Tako da mi učini Bog i tako da doda ako glava Jelisija sina Safatovog ostane danas na njemu.

6:32b.2KI.006.032A Jelisije sedjaše u svojoj kući, i starešine sedjahu kod njega. I posla car jednog od onih što stajahu pred njim; a dok još ne dodje poslani k njemu, on reče starešinama: Vidite li gde onaj krvnički sin posla da mi odseče glavu? Gledajte kad dodje poslani, zaključajte vrata, i odbijte ga od vrata; eto, i bahat nogu gospodara njegovog za njim.

6:33b.2KI.006.033I dok još govoraše s njima, gle, poslani dodje k njemu, i reče; gle, ovo je zlo od Gospoda; čemu ću se još nadati od Gospoda?

7

7:1b.2KI.007.001Tada reče Jelisije: Čujte reč Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra će u ovo doba biti mera belog brašna za sikal a dve mere ječma za sikal na vratima samarijskim.

7:2b.2KI.007.002A vojvoda na kog se ruku car naslanjaše, odgovori čoveku Božijem i reče: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reče: Eto, ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.

7:3b.2KI.007.003A behu na vratima četiri čoveka gubava, i rekoše jedan drugom: Što sedimo ovde da umremo?

7:4b.2KI.007.004Da kažemo: Da udjemo u grad, glad je u gradu, te ćemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet ćemo umreti; nego hajde da uskočimo u logor sirski: ako nas ostave u životu, ostaćemo u životu, ako li nas pogube, poginućemo.

7:5b.2KI.007.005I tako, ustavši u sumrak podjoše u logor sirski, i dodjoše do kraja logora sirskog, i gle, ne beše nikoga.

7:6b.2KI.007.006Jer Gospod učini te se u logoru sirskom ču lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.

7:7b.2KI.007.007Te se podigoše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše radi duša svojih.

7:8b.2KI.007.008Pa kad dodjoše gubavci na kraj logora, udjoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i udjoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.

7:9b.2KI.007.009Tada rekoše medju sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi ćutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.

7:10b.2KI.007.010I tako došavši dozvaše vratara gradskog i kazaše mu govoreći: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa čovečijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.

7:11b.2KI.007.011A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.

7:12b.2KI.007.012A car ustavši po noći reče slugama svojim: Kazaću vam sada šta su nam učinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoše iz logora da se sakriju u polju govoreći: Kad izidju iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.

7:13b.2KI.007.013A jedan od sluga njegovih odgovori i reče: Da uzmemo pet ostalih konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja izrailjskih; da pošaljemo da vidimo.

7:14b.2KI.007.014I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreći: Idite i vidite.

7:15b.2KI.007.015I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.

7:16b.2KI.007.016Tada izadje narod i razgrabi logor sirski; i beše mera belog brašna za sikal, i dve mere ječma za sikal, po reči Gospodnjoj.

7:17b.2KI.007.017I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reči čoveka Božijeg, koju reče kad car k njemu dodje.

7:18b.2KI.007.018Jer kad čovek Božji reče caru: Dve mere ječma za sikal i mera belog brašna za sikal biće sutra u ovo doba na vratima samarijskim,

7:19b.2KI.007.019A onaj vojvoda odgovori čoveku Božijem govoreći: Da Gospod načini okna na nebu, bi li moglo biti šta kažeš? A Jelisije reče: Ti ćeš videti svojim očima, ali ga nećeš jesti.

7:20b.2KI.007.020I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.

8

8:1b.2KI.008.001I govori Jelisije ženi kojoj sina povrati u život, i reče: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde možeš; jer je Gospod dozvao glad koja će doći i biti na zemlji sedam godina.

8:2b.2KI.008.002A žena usta, i učini kako reče čovek Božji, jer otide s domom svojim i osta u zemlji filistejskoj sedam godina.

8:3b.2KI.008.003A kad prodje sedam godina, vrati se žena iz zemlje filistejske, i otide da moli cara za kuću svoju i za njivu svoju.

8:4b.2KI.008.004A car govoraše s Gijezijem, momkom čoveka Božijeg, i reče: Pripovedi mi sva velika dela koja je učinio Jelisije.

8:5b.2KI.008.005A kad on pripovedaše caru kako je mrtvog oživeo, gle, žena, kojoj je sina oživeo, stade moliti cara za kuću svoju i za njivu svoju. A Gijezije reče: Gospodaru moj, care, ovo je ona žena i ovo je sin njen, kog je Jelisije oživeo.

8:6b.2KI.008.006Tada car zapita ženu, i ona mu pripovedi. I car joj dade jednog dvoranina i reče mu: Vrati joj sve što je njeno i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju sve do sada.

8:7b.2KI.008.007Posle toga dodje Jelisije u Damask, a car sirski Ven-Adad beše bolestan, i javiše mu govoreći: Došao je čovek Božji ovamo.

8:8b.2KI.008.008A car reče Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret čoveku Božijem, i preko njega pitaj Gospoda hoću li ozdraviti od ove bolesti.

8:9b.2KI.008.009Tada otide Azailo na susret njemu ponesavši dar, svakojakih dobrih stvari iz Damaska natovarenih na četrdeset kamila; i došavši stade pred njim i reče: Sin tvoj Ven-Adad car sirski posla me k tebi govoreći: Hoću li ozdraviti od ove bolesti?

8:10b.2KI.008.010A Jelisije mu reče: Idi, reci mu: Ozdravićeš; ali mi je Gospod pokazao da će umreti.

8:11b.2KI.008.011I uprvši oči u nj gledaše dugo i zaplaka se čovek Božji.

8:12b.2KI.008.012A Azailo mu reče: Što plače gospodar moj? A on reče: Jer znam kakvo ćeš zlo učiniti sinovima Izrailjevim, gradove ćeš njihove paliti ognjem, i mladiće ćeš njihove seći mačem, i decu ćeš njihovu razbijati i trudne žene njihove rastrzati.

8:13b.2KI.008.013A Azailo reče: A šta je sluga tvoj, pas, da učini tako veliku stvar? A Jelisije mu reče: Pokazao mi je Gospod da ćeš ti biti car u Siriji.

8:14b.2KI.008.014Tada otišavši od Jelisija dodje ka gospodaru svom; a on mu reče: Šta ti reče Jelisije? A on odgovori: Reče mi da ćeš ozdraviti.

8:15b.2KI.008.015Ali sutradan uze Azailo pokrivač i zamočivši ga u vodu prostre mu po licu, te umre. A na njegovo mesto zacari se Azailo.

8:16b.2KI.008.016Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat beše car Judin, poče carovati Joram, sin Josafatov car Judin.

8:17b.2KI.008.017Imaše trideset i dve godine kad poče carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.

8:18b.2KI.008.018I hodjaše putem careva Izrailjevih, kao što je činio dom Ahavov; jer kći Ahavova beše mu žena, te on činjaše što je zlo pred Gospodom.

8:19b.2KI.008.019Ali Gospod ne hte zatrti Jude radi Davida sluge svog, kao što mu beše rekao da će mu dati videlo izmedju sinova njegovih doveka.

8:20b.2KI.008.020Za njegovog vremena odvrže se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom.

8:21b.2KI.008.021Zato otide Joram u Sir i sva kola njegova s njim; i usta noću i udari na Edomce, koji ga behu opkolili, i na zapovednike od kola, i pobeže narod u svoje šatore.

8:22b.2KI.008.022Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom, do današnjeg dana. U isto vreme odmetnu se i Livna.

8:23b.2KI.008.023A ostala dela Joramova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

8:24b.2KI.008.024I Joram počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.

8:25b.2KI.008.025Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poče carovati Ohozija sin Joramov, car Judin.

8:26b.2KI.008.026Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrija cara Izrailjevog.

8:27b.2KI.008.027On hodjaše putem doma Ahavovog, i činjaše što je zlo pred Gospodom, kao dom Ahavov, jer beše zet domu Ahavovom.

8:28b.2KI.008.028Zato podje s Joramom, sinom Ahavovim, na vojsku na Azaila cara sirskog u Ramot galadski; ali Sirci razbiše Jorama.

8:29b.2KI.008.029I vrati se car Joram da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci u Rami, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim; a Ohozija, sin Joramov car Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavovog u Jezraelu, jer beše bolestan.

9

9:1b.2KI.009.001A Jelisije prorok dozva jednog izmedju sinova proročkih, i reče mu: Opaši se i uzmi ovu uljanicu, pa idi u Ramot galadski.

9:2b.2KI.009.002I kad dodješ onamo, videćeš onde Juja, sina Josafata sina Nimsijinog, i ušavši izvedi ga izmedju braće njegove i odvedi ga u najtajniju klet.

9:3b.2KI.009.003I uzmi uljanicu i izlij mu na glavu, i reci: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem. Zatim otvori vrata i beži, i ne zabavljaj se.

9:4b.2KI.009.004I otide mladić, momak prorokov, u Ramot galadski.

9:5b.2KI.009.005I kad udje, gle, sedjahu vojvode; a on reče: Vojvodo, imam nešto da ti kažem. A Juj mu reče: Kome izmedju svih nas? A on reče: Tebi, vojvodo.

9:6b.2KI.009.006Tada usta, i udje u kuću, a on mu izli na glavu ulje, i reče mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim, Izrailjem.

9:7b.2KI.009.007I pobij dom Ahava gospodara svog, jer hoću da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine.

9:8b.2KI.009.008I tako će izginuti sav dom Ahavov, i istrebiću Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaćenog i ostavljenog u Izrailju.

9:9b.2KI.009.009I učiniću s domom Ahavovim kao s domom Jerovoama sina Navatovog i kao s domom Vase sina Ahijinog.

9:10b.2KI.009.010I Jezavelju će izjesti psi u polju jezraelskom i neće biti nikoga da je pogrebe. Potom otvori vrata i pobeže.

9:11b.2KI.009.011A Juj izadje k slugama gospodara svog, i zapitaše ga: Je li dobro? Što je došao taj bezumnik k tebi? A on im reče: Znate čoveka i besedu njegovu.

9:12b.2KI.009.012A oni rekoše: Nije istina; kaži nam. A on im reče: Tako i tako reče mi govoreći: Ovako veli Gospod: Pomazah te za cara nad Izrailjem.

9:13b.2KI.009.013Tada brže uzeše svak svoju haljinu, i metnuše poda nj na najvišem basamaku, i zatrubiše u trubu i rekoše: Juj posta car.

9:14b.2KI.009.014Tako se pobuni Juj, sin Josafata sina Nimsijinog, na Jorama; a Joram čuvaše Ramot galadski sa svim Izrailjem od Azaila, cara sirskog.

9:15b.2KI.009.015A beše se vratio car Joram da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim. I reče Juj: Ako vam je volja, neka niko ne izlazi iz grada da otide i javi u Jezrael.

9:16b.2KI.009.016I Juj sede na kola i otide u Jezrael, jer Joram ležaše onde; i Ohozija, car Judin beše došao da vidi Jorama.

9:17b.2KI.009.017A stražar koji stajaše na kuli u Jezraelu, kad ugleda ljudstvo Jujevo gde ide, reče: Neko ljudstvo vidim. Tada reče Joram: Uzmi konjika i pošlji ga pred njih, i neka zapita: Je li mir?

9:18b.2KI.009.018I otide konjik preda nj, i reče: Ovako veli car: Je li mir? A Juj reče: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom. A stražar javi govoreći: Glasnik dodje do njih, ali se ne vraća.

9:19b.2KI.009.019I posla drugog konjika, koji kad dodje k njima reče: Ovako veli car: Je li mir? A Juj reče: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom.

9:20b.2KI.009.020Opet javi stražar govoreći: Dodje do njih, ali se ne vraća; a hod kao da je hod Jujev, jer ide pomamno.

9:21b.2KI.009.021Tada reče Joram: Preži. I upregoše u kola njegova. Tako izadje Joram car Izrailjev i Ohozija car Judin, svaki na svojim kolima, i otidoše na susret Juju, i sretoše ga na njivi Navuteja Jezraeljanina.

9:22b.2KI.009.022I kad Joram ugleda Juja, reče mu: Je li mir, Juju? A on odgovori: Kakav mir? Dok je tolikog kurvanja Jezavelje, matere tvoje i čaranja njenih.

9:23b.2KI.009.023Tada Joram okrete se i pobeže govoreći Ohoziji: Izdaja, Ohozija!

9:24b.2KI.009.024Ali Juj zgrabi luk svoj i ustreli Jorama medju pleća da mu strela prodje kroz srce, te pade u kolima svojim.

9:25b.2KI.009.025Tada reče Juj Vadekaru, vojvodi svom: Uzmi ga, i baci ga na njivu Navuteja Jezraeljanina; jer opomeni se kad ja i ti zajedno jahasmo za Ahavom ocem njegovim, kako Gospod izreče za nj ovo zlo:

9:26b.2KI.009.026Zaista, krv Navutejevu i krv sinova njegovih videh sinoć, reče Gospod, i platiću ti na ovoj njivi, reče Gospod. Zato uzmi ga sad i baci na tu njivu po reči Gospodnjoj.

9:27b.2KI.009.027A Ohozija, car Judin videvši to pobeže k domu u vrtu; ali ga potera Juj, i reče: Ubijte i toga na njegovim kolima. I raniše ga na brdu Guru, koje je kod Ivleama. I uteče u Megidon, i onde umre.

9:28b.2KI.009.028I sluge ga njegove metnuše na kola i odvezoše u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom kod otaca njegovih u gradu Davidovom.

9:29b.2KI.009.029A jedanaeste godine carovanja Jorama, sina Ahavovog poče carovati Ohozija nad Judom.

9:30b.2KI.009.030Iza toga Juj dodje u Jezrael. A Jezavelja kad ču, namaza lice svoje i nakiti glavu svoju, pa gledaše s prozora.

9:31b.2KI.009.031I kad Juj ulažaše na vrata, reče ona: Je li mir, Zimrije, krvniče gospodara svog?

9:32b.2KI.009.032A on pogleda na prozor i reče: Ko je sa mnom? Ko? Tada pogledaše u nj dva tri dvoranina.

9:33b.2KI.009.033A on im reče: Bacite je dole. I baciše je, i pršte krv njena po zidu i po konjima, i pogazi je.

9:34b.2KI.009.034Potom ušavši jede i pi, pa reče: Vidite onu prokletnicu i pogrebite je, jer je carska kći.

9:35b.2KI.009.035I otidoše da je pogrebu, i ne nadjoše od nje ništa do lobanju i stopala i šake.

9:36b.2KI.009.036I dodjoše natrag i javiše, a on reče: To je reč Gospodnja, koju je rekao preko sluge svog Ilije Tesvićanina govoreći: U polju jezraelskom izješće psi telo Jezaveljino.

9:37b.2KI.009.037Neka bude telo Jezaveljino kao gnoj na njivi u polju jezraelskom da se ne može kazati: Ovo je Jezavelja.

10

10:1b.2KI.010.001A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, starešinama i hraniteljima Ahavovim, i reče:

10:2b.2KI.010.002Kako ova knjiga dodje k vama, u kojih su sinovi gospodara vašeg i kola i konji i grad tvrdi i oružje,

10:3b.2KI.010.003Gledajte koji je najbolji i najveštiji izmedju sinova gospodara vašeg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog.

10:4b.2KI.010.004Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: Eto, dva cara ne odoleše mu, a kako ćemo mu mi odoleti?

10:5b.2KI.010.005I koji beše nad domom, i koji beše nad gradom, i starešine i hranitelji poslaše k Juju govoreći: Mi smo sluge tvoje, činićemo sve što nam kažeš; nećemo nikoga postavljati carem; čini šta ti je volja.

10:6b.2KI.010.006I on im napisa drugu knjigu govoreći: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dodjite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih gradjana, koji ih hranjahu.

10:7b.2KI.010.007I kad im dodje ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael.

10:8b.2KI.010.008I dodje glasnik, koji mu javi govoreći: Donesoše glave sinova carevih. A on reče: Složite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.

10:9b.2KI.010.009A ujutru izašav stade i reče svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove?

10:10b.2KI.010.010Vidite sada da nije izostala nijedna reč Gospodnja koju reče Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod učinio što je govorio preko sluge svog Ilije.

10:11b.2KI.010.011Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan.

10:12b.2KI.010.012Potom se podiže i podje da ide u Samariju; i kad beše kod kolibe pastirske na putu,

10:13b.2KI.010.013Nadje Juj braću Ohozije cara Judinog, i reče: Ko ste? Oni rekoše: Mi smo braća Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove caričine.

10:14b.2KI.010.014Tada reče: Pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih četrdeset, i ne ostavi nijednog od njih.

10:15b.2KI.010.015Potom otišavši odande nadje Jonadava, sina Rihavovog, koji ga srete. A on ga pozdravi i reče mu: Je li srce tvoje pravo kao što je moje srce prema tvom? A Jonadav odgovori: Jeste. Ako jeste, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola.

10:16b.2KI.010.016I reče: Hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezoše ga na njegovim kolima.

10:17b.2KI.010.017I kad dodje u Samariju, pobi sve što beše ostalo od doma Ahavovog u Samariji dokle ga ne istrebi po reči koju Gospod reče Iliji.

10:18b.2KI.010.018Potom sabra Juj sav narod i reče mu: Ahav je malo služio Valu, Juj će mu služiti više.

10:19b.2KI.010.019Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku žrtvu hoću da prinesem Valu; ko ne dodje, poginuće. A Juj činjaše tako iz prevare hoteći pobiti sluge Valove.

10:20b.2KI.010.020I reče Juj: Svetkujte svetkovinu Valu. I oglasiše je.

10:21b.2KI.010.021I posla Juj po svemu Izrailju, te dodjoše sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne dodje; i udjoše u kuću Valovu, i napuni se kuća Valova od kraja do kraja.

10:22b.2KI.010.022Tada reče onome koji beše nad riznicom: Iznesi haljine svim slugama Valovim. I iznese im haljine.

10:23b.2KI.010.023Zatim udje Juj s Jonadavom, sinom Rihavovim u kuću Valovu, i reče slugama Valovim: Promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego samo sluge Valove.

10:24b.2KI.010.024I tako udjoše da prinesu prinose i žrtve paljenice, a Juj namesti napolju osamdeset ljudi, i reče: Ako uteče koji od ovih ljudi koje vam dajem u ruke, duša će vaša biti za dušu njegovu.

10:25b.2KI.010.025A kad se svrši žrtva paljenica, zapovedi Juj vojnicima i vojvodama: Udjite, pobijte ih, da ne izadje nijedan. I tako ih pobiše oštrim mačem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gde beše kuća Valova.

10:26b.2KI.010.026I izbaciše likove iz kuće Valove, i spališe ih.

10:27b.2KI.010.027I izlomiše lik Valov i raskopaše kuću Valovu, i od nje načiniše prohode do današnjeg dana.

10:28b.2KI.010.028Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja.

10:29b.2KI.010.029Ali ne odstupi Juj od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navade na greh Izrailja, od zlatnih telaca, koji behu u Vetilju i u Danu.

10:30b.2KI.010.030A Gospod reče Juju: Što si dobro svršio što je pravo preda mnom, i što si učinio domu Ahavovom sve što mi je bilo u srcu, zato će sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevom do četvrtog koljena.

10:31b.2KI.010.031Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjevog svim srcem svojim, ne odstupi od grehova Jerovoamovih, kojima navede na greh Izrailja.

10:32b.2KI.010.032U to vreme poče Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svim medjama Izrailjevim.

10:33b.2KI.010.033Od Jordana k istoku sunčanom, svu zemlju galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan.

10:34b.2KI.010.034A ostala dela Jujeva i sve što je činio, i sva junaštva njegova, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?

10:35b.2KI.010.035I počinu Juj kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Joahaz sin njegov.

10:36b.2KI.010.036A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.

11

11:1b.2KI.011.001A Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj pogibe sin usta i pobi sav rod carski.

11:2b.2KI.011.002Ali Josaveja, kći cara Jorama sestra Ohozijina, uze Joasa sina Ohozijinog, i ukrade ga izmedju sinova carevih, koje ubijahu, i s dojkinjom njegovom sakri ga od Gotolije u ložnicu, te ne pogibe.

11:3b.2KI.011.003I bi sakriven s njom u domu Gospodnjem šest godina, a Gotolija carovaše u zemlji.

11:4b.2KI.011.004A sedme godine posla Jodaj i dozva stotinike i vojvode i vojnike, i uvede ih k sebi u dom Gospodnji, i uhvati veru s njima, i zakle ih u domu Gospodnjem, i pokaza im sina carevog.

11:5b.2KI.011.005I zapovedi im govoreći: Ovo učinite: vas trećina, koji dolazite u subotu, neka čuvaju stražu u dvoru carskom.

11:6b.2KI.011.006A trećina neka bude na vratima surskim, a trećina na vratima koja su iza vojnika; i čuvajte dom od sile.

11:7b.2KI.011.007A dva dela vas svih koji odlaze u subotu neka čuvaju stražu u domu Gospodnjem oko cara.

11:8b.2KI.011.008I opkolite cara svaki sa svojim oružjem u ruci, i ko bi navalio medju vrste neka se pogubi, i budite s carem kad stane izlaziti i ulaziti.

11:9b.2KI.011.009I stotinici učiniše sve kako zapovedi Jodaj sveštenik; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u subotu s onima koji odlažahu u subotu, i dodjoše k svešteniku Jodaju.

11:10b.2KI.011.010I sveštenik dade stotinicima koplja i štitove cara Davida, što behu u domu Gospodnjem.

11:11b.2KI.011.011I vojnici stadoše svaki sa svojim oružjem u ruci od desne strane doma do leve strane doma prema oltaru i prema domu oko cara.

11:12b.2KI.011.012Tada izvede sina carevog, i metnu mu venac na glavu, i dade mu svedočanstvo, i postaviše ga carem, i pomazaše ga, i pljeskajući rukama govorahu: Da živi car!

11:13b.2KI.011.013A kad Gotolija ču viku naroda, koji se stecaše, dodje k narodu u dom Gospodnji;

11:14b.2KI.011.014I pogleda, i gle, car stajaše kod stupa po običaju, i knezovi i trube oko cara, i sav narod iz zemlje radovaše se, i trube trubljahu. Tada Gotolija razdre haljine svoje i povika: Buna! Buna!

11:15b.2KI.011.015A sveštenik Jodaj zapovedi stotinicima koji behu nad vojskom, i reče im: Izvedite je iz vrsta napolje, i ko podje za njom pogubite ga mačem; jer reče sveštenik: Da ne pogine u domu Gospodnjem.

11:16b.2KI.011.016I načiniše joj mesto; i kad dodje na put kojim se ide u dom carski konjskim vratima, onde je ubiše.

11:17b.2KI.011.017Tada Jodaj učini zavet izmedju Gospoda i cara i naroda da će biti narod Gospodnji, takodje i izmedju cara i naroda.

11:18b.2KI.011.018Potom sav narod zemaljski otide u dom Valov, i raskopaše dom i oltar, i izlomiše likove njegove sasvim; a Matana sveštenika Valovog ubiše pred oltarima. A sveštenik opet uredi službu u domu Gospodnjem.

11:19b.2KI.011.019I uze stotinike i vojvode i vojnike i sav narod zemaljski, i izvedoše cara iz doma Gospodnjeg, i udjoše u dom carski putem na vrata vojnička. I sede na carski presto.

11:20b.2KI.011.020I radovaše se sav narod zemaljski, i grad se umiri pošto Gotoliju ubiše mačem kod carskog doma.

11:21b.2KI.011.021Joasu beše sedam godina kad se zacari.

12

12:1b.2KI.012.001Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje.

12:2b.2KI.012.002I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj.

12:3b.2KI.012.003Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.

12:4b.2KI.012.004I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji.

12:5b.2KI.012.005Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gde se god nadje da treba opraviti.

12:6b.2KI.012.006Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu.

12:7b.2KI.012.007Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu.

12:8b.2KI.012.008I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) što je trošno u domu.

12:9b.2KI.012.009Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji.

12:10b.2KI.012.010A kad vidjahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem.

12:11b.2KI.012.011Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji,

12:12b.2KI.012.012I zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom.

12:13b.2KI.012.013Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne gradjahu čaša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih;

12:14b.2KI.012.014Nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji.

12:15b.2KI.012.015I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno radjahu.

12:16b.2KI.012.016Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.

12:17b.2KI.012.017Tada izadje Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim.

12:18b.2KI.012.018A Joas, car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nadje u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima.

12:19b.2KI.012.019A ostala dela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

12:20b.2KI.012.020A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu.

12:21b.2KI.012.021Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.

13

13:1b.2KI.013.001Godine dvadeset treće carovanja Joasa sina Ohozijinog nad Judom zacari se Joahaz, sin Jujev nad Izrailjem u Samariji, i carova sedamnaest godina.

13:2b.2KI.013.002I činjaše što je zlo pred Gospodom, jer hodjaše za gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja i ne odstupi od njih.

13:3b.2KI.013.003Zato se razgnevi Gospod na Izrailja i dade ih u ruke Azailu, caru sirskom i u ruke Ven-Adadu sinu Azailovom za sve ono vreme.

13:4b.2KI.013.004Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga usliši, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muči car sirski.

13:5b.2KI.013.005I dade Gospod Izrailju izbavitelja, te se oprostiše ruke sirske, i življahu sinovi Izrailjevi u šatorima svojim kao pre.

13:6b.2KI.013.006Ali ne odstupiše od grehova doma Jerovoamovog kojima na greh navede Izrailja, nego hodiše u njima, i sam lug još stajaše u Samariji.

13:7b.2KI.013.007A ne osta Joahazu naroda više od pedeset konjika i deset kola i deset hiljada pešaka; nego ih pobi car sirski i satre ih, te biše kao prah kad se vrše.

13:8b.2KI.013.008A ostala dela Joahazova i sve što je činio, i junaštva njegova, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

13:9b.2KI.013.009I počinu Joahaz kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na mesto njegovo zacari se Joas, sin njegov.

13:10b.2KI.013.010Godine trideset sedme carovanja Joasovog nad Judom zacari se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i carova šesnaest godina.

13:11b.2KI.013.011I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog, koji navede Izrailja na greh, nego u njima hodjaše.

13:12b.2KI.013.012A ostala dela Joasova, i sve što je činio, i junaštva njegova, kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

13:13b.2KI.013.013I počinu Joas kod otaca svojih, a Jerovoam sede na presto njegov; i pogreboše Joasa u Samariji kod careva Izrailjevih.

13:14b.2KI.013.014A Jelisije razbole se od bolesti, od koje i umre; i Joas, car Izrailjev dodje k njemu, i plačući pred njim govoraše: Oče moj, oče moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi!

13:15b.2KI.013.015A Jelisije mu reče: Uzmi luk i strele. I on uze luk i strele.

13:16b.2KI.013.016Tada reče caru Izrailjevom: Nategni luk rukom svojom. I nateže luk rukom svojom. A Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke.

13:17b.2KI.013.017I reče: Otvori prozor s istoka. I otvori, a Jelisije reče: Pusti strelu. I on pusti strelu, a Jelisije reče: Strela izbavljenja Gospodnjeg, strela izbavljenja od Siraca; jer ćeš pobiti Sirce u Afeku, i satrćeš ih.

13:18b.2KI.013.018Još reče: Uzmi strele. I uze, a on reče caru Izrailjevom: Udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade.

13:19b.2KI.013.019Tada se rasrdi na nj čovek Božji i reče: Da si udario pet puta ili šest puta, tada bi pobio Sirce sasvim; a sada ćeš ih samo tri puta razbiti.

13:20b.2KI.013.020Potom umre Jelisije, i pogreboše ga. A druge godine udariše čete moavske na zemlju.

13:21b.2KI.013.021I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje.

13:22b.2KI.013.022A Azailo car sirski mučaše Izrailja svega veka Joahazovog.

13:23b.2KI.013.023Ali se Gospodu sažali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zaveta radi svog s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i ne odvrže ih od sebe dosada.

13:24b.2KI.013.024I umre Azailo, car sirski, i na njegovo se mesto zacari Ven-Adad, sin njegov.

13:25b.2KI.013.025A Joas, sin Joahazov povrati iz ruke Ven-Adada, sina Azailovog, gradove koje beše Azailo uzeo ratom Joahazu ocu njegovom; tri puta ga razbi Joas, i povrati gradove Izrailjeve.

14

14:1b.2KI.014.001Druge godine carovanja Joasa, sina Joahazovog nad Izrailjem, zacari se Amasija, sin Joasov nad Judom.

14:2b.2KI.014.002Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Joadana, iz Jerusalima.

14:3b.2KI.014.003I činjaše što je pravo pred Gospodom, ali ne kao David otac njegov; sasvim činjaše onako kako je činio otac njegov Joas.

14:4b.2KI.014.004Jer visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.

14:5b.2KI.014.005A kad se utvrdi carstvo u ruci njegovoj, on pobi sluge svoje koje su ubile cara, oca njegovog.

14:6b.2KI.014.006Ali sinove tih krvnika ne pobi, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove niti sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine.

14:7b.2KI.014.007On pobi deset hiljada Edomaca u slanoj dolini, i uze Selu ratom, i prozva je Jokteil, koje osta do danas.

14:8b.2KI.014.008Tada posla Amasija poslanike k Joasu, sinu Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i reče: Dodji da se ogledamo.

14:9b.2KI.014.009A Joas, car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu; ali naidje zverje livansko, i izgazi trn.

14:10b.2KI.014.010Pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje; hvali se, i sedi kod kuće svoje; zašto bi se zaplitao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom?

14:11b.2KI.014.011Ali ne posluša Amasija; i podiže se Joas, car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom.

14:12b.2KI.014.012Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki k svom šatoru.

14:13b.2KI.014.013A Amasiju, cara Judinog, sina Joasa sina Ohozijinog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu; potom dodje u Jerusalim i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu četiri stotine lakata.

14:14b.2KI.014.014I uze sve zlato i srebro i sve posudje što se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama doma carevog, i taoce, pa se vrati u Samariju.

14:15b.2KI.014.015A ostala dela Joasova, što je učinio, i junaštva njegova, i kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

14:16b.2KI.014.016I počinu Joas kod otaca svojih, i bi pogreben u Samariji kod careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Jerovoam, sin njegov.

14:17b.2KI.014.017Amasija pak, sin Joasov car Judin, požive petnaest godina po smrti Joasa sina Joahazovog, cara Izrailjevog.

14:18b.2KI.014.018A ostala dela Amasijina nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?

14:19b.2KI.014.019I digoše bunu na nj u Jerusalimu, te pobeže u Lahis, a oni poslaše za njim u Lahis i ubiše ga onde.

14:20b.2KI.014.020A odande ga donesoše na konjima, i bi pogreben u Jerusalimu kod otaca svojih u gradu Davidovom.

14:21b.2KI.014.021Tada sav narod Judin uze Azariju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.

14:22b.2KI.014.022On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih.

14:23b.2KI.014.023Godine petnaeste carovanja Amasije sina Joasovog nad Judom, zacari se Jerovoam, sin Joasov nad Izrailjem u Samariji, i carova četrdeset i jednu godinu.

14:24b.2KI.014.024I činjaše što je zlo pred Gospodom i ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.

14:25b.2KI.014.025On povrati medje Izrailjeve od Emata do mora uz polje, po reči Gospoda Boga Izrailjevog, koju reče preko sluge svog Jone sina Amatijevog, proroka iz Getefera.

14:26b.2KI.014.026Jer Gospod vide da je u ljutoj nevolji Izrailj, i da nema ništa ni od uhvaćenog ni od ostavljenog, i da nema nikoga da pomogne Izrailju.

14:27b.2KI.014.027I ne beše rekao Gospod da zatre ime Izrailjevo pod nebom; zato ih izbavi preko Jerovoama, sina Joasovog.

14:28b.2KI.014.028A ostala dela Jerovoamova, i sve što je činio, i junaštva njegova, kako je vojevao i kako je povratio Damask i Emat od Jude Izrailju, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

14:29b.2KI.014.029Potom počinu Jerovoam kod otaca svojih, careva Izrailjevih, a na njegovo se mesto zacari Zaharija, sin njegov.

15

15:1b.2KI.015.001Godine dvadeset sedme carovanja Jerovoamovog nad Izrailjem zacari se Azarija, sin Amasijin nad Judom.

15:2b.2KI.015.002Beše mu šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija, iz Jerusalima.

15:3b.2KI.015.003On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kao što je činio Amasija, otac njegov.

15:4b.2KI.015.004Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.

15:5b.2KI.015.005A Gospod udari cara, te bi gubav do smrti svoje; i življaše u odvojenom domu; a Jotam, sin carev upravljaše dvorom i sudjaše narodu u zemlji.

15:6b.2KI.015.006A ostala dela Azarijina i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

15:7b.2KI.015.007I počinu Azarija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jotam, sin njegov.

15:8b.2KI.015.008Trideset osme godine carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Zaharija, sin Jerovoamov nad Izrailjem u Samariji, i carova šest meseci.

15:9b.2KI.015.009I činjaše što je zlo pred Gospodom kao što su činili oci njegovi; ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

15:10b.2KI.015.010I pobuni se na nj Salum, sin Javisov, i ubi ga pred narodom i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

15:11b.2KI.015.011A ostala dela Zaharijina, eno zapisana su u dnevniku careva Izrailjevih.

15:12b.2KI.015.012To je reč Gospodnja koju reče Juju govoreći: Sinovi tvoji do četvrtog kolena sedeće na prestolu Izrailjevom. I zbi se tako.

15:13b.2KI.015.013Salum, sin Javisov, zacari se trideset devete godine carovanja Ozijinog nad Judom, i carova mesec dana u Samariji.

15:14b.2KI.015.014Jer Menajim, sin Gadijev iz Terse podiže se i dodje u Samariju i ubi Saluma, sina Javisovog u Samariji, i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

15:15b.2KI.015.015A ostala dela Salumova i buna koju podiže, eto, to je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

15:16b.2KI.015.016Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u medjama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.

15:17b.2KI.015.017Godine trideset devete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Menajim, sin Gadijev nad Izrailjem, i carova deset godina u Samariji.

15:18b.2KI.015.018I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi svega veka svog od grehova Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.

15:19b.2KI.015.019Tada Ful, car asirski udari na zemlju, a Menajim dade Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi carstvo u svojoj ruci.

15:20b.2KI.015.020A te novce uze Menajim od Izrailja, od svih bogatih ljudi, da ih da caru asirskom, od svakog po pedeset sikala. Tako se vrati car asirski, i ne zabavi se onde u zemlji.

15:21b.2KI.015.021A ostala dela Menajimova i šta je god činio, nije li zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

15:22b.2KI.015.022I počinu Menajim kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Fakija, sin njegov.

15:23b.2KI.015.023Godine pedesete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Fakija, sin Menajimov nad Izrailjem u Samariji, i carova dve godine.

15:24b.2KI.015.024I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

15:25b.2KI.015.025I pobuni se na nj Fekaj sin Remalijin, vojvoda njegov, i ubi ga u Samariji u carskom dvoru, s Argovom i Arijem i s pedeset ljudi sinova Galadovih; i ubivši ga zacari se na njegovo mesto.

15:26b.2KI.015.026A ostala dela Fakijina i šta je god činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

15:27b.2KI.015.027Godine pedeset druge Azarije, cara Judinog, zacari se Fekaj sin Remalijin nad Izrailjem u Samariji, i carova dvadeset godina.

15:28b.2KI.015.028I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

15:29b.2KI.015.029U vreme Fekaja, cara Izrailjevog dodje Teglat-Felasar car asirski, i uze Ijon i Avel-Vetmahu i Janoh i Kedes i Asor i Galad i Galileju, svu zemlju Neftalimovu, i preseli narod odande u Asiriju.

15:30b.2KI.015.030Tada se pobuni Osija, sin Ilin na Fekaja, sina Remalijinog i ubi ga i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto dvadesete godine Jotama, sina Ozijinog.

15:31b.2KI.015.031A ostala dela Fekajeva i sve što je činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

15:32b.2KI.015.032Druge godine carovanja Fekaja sina Remalijinog nad Izrailjem zacari se Jotam, sin Ozijin nad Judom.

15:33b.2KI.015.033Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jerusa, kći Sadokova.

15:34b.2KI.015.034I činjaše što je pravo pred Gospodom, sasvim činjaše kako je činio Ozija, otac njegov.

15:35b.2KI.015.035Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama. On načini najviša vrata na domu Gospodnjem.

15:36b.2KI.015.036A ostala dela Jotamova i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

15:37b.2KI.015.037U to vreme poče Gospod puštati na Judu Resina, cara sirskog i Fekaja sina Remalijinog.

15:38b.2KI.015.038I Jotam počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svog; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.

16

16:1b.2KI.016.001Godine sedamnaeste Fekaja sina Remalijinog zacari se Ahaz sin Jotamov car Judin.

16:2b.2KI.016.002Dvadeset godina beše Ahazu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu, ali ne činjaše što je pravo pred Gospodom Bogom njegovim kao David otac njegov.

16:3b.2KI.016.003Jer hodjaše putem careva Izrailjevih, pa i sina svog pusti kroz oganj po gadnim delima naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.

16:4b.2KI.016.004I prinošaše žrtve i kadjaše na visinama i po humovima i pod svakim zelenim drvetom.

16:5b.2KI.016.005Tada dodje Resin, car sirski i Fekaj, sin Remalijin car Izrailjev, dodjoše da biju Jerusalim, i opkoliše Ahaza; ali ga ne mogoše osvojiti.

16:6b.2KI.016.006U to vreme Resin car sirski povrati Sircima Elat, i izagna Judeje iz Elata, i dodjoše Sirci u Elat i ostaše onde do danas.

16:7b.2KI.016.007Ali Ahaz posla poslanike k Teglat-Felasaru caru asirskom u poruči mu: Sluga sam tvoj, hodi i izbavi me iz ruku cara sirskog i iz ruku cara Izrailjevog, koji se podigoše na me.

16:8b.2KI.016.008I uze Ahaz zlato i srebro što se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama doma carskog, i posla na dar caru asirskom.

16:9b.2KI.016.009I posluša ga car asirski, i dodje na Damask i uze ga, i preseli narod odande u Kir, a Resina pogubi.

16:10b.2KI.016.010Tada car Ahaz otide na susret Teglat-Felasaru caru asirskom u Damask; i vide car Ahaz oltar koji beše u Damasku, pa posla svešteniku Uriji sliku od tog oltara i od sve naprave njegove.

16:11b.2KI.016.011I načini sveštenik Urija oltar sasvim kako posla car Ahaz iz Damaska, onako načini Urija sveštenik, dokle se vrati car Ahaz iz Damaska.

16:12b.2KI.016.012Pa kad se car vrati iz Damaska i vide oltar, pristupi k njemu i prinese žrtvu na njemu.

16:13b.2KI.016.013I zapali žrtvu svoju paljenicu i dar svoj, i izli naliv svoj, i pokropi oltar krvlju zahvalnih žrtava svojih.

16:14b.2KI.016.014A bronzani oltar što beše pred Gospodom prenese s prednje strane doma da ne stoji izmedju njegovog oltara i doma Gospodnjeg, i namesti ga pokraj svog oltara k severu.

16:15b.2KI.016.015I zapovedi car Ahaz Uriji svešteniku govoreći: Na velikom oltaru pali žrtvu paljenicu jutarnju i dar večernji i žrtvu paljenicu carevu s darom njenim i žrtvu paljenicu svega naroda zemaljskog s darovima njihovim i nalivima njihovim; i po njemu kropi svakom krvlju od žrtava paljenica i svakom krvlju od drugih žrtava. A za oltar bronzani promisliću.

16:16b.2KI.016.016I učini sveštenik Urija sve kako mu zapovedi car Ahaz.

16:17b.2KI.016.017I oplate s podnožja skide car Ahaz i uze s njih umivaonice, i more skide s volova bronzanih koji behu pod njim, i metnu ga na pod kameni.

16:18b.2KI.016.018I strehu subotnu, koju behu načinili u domu, i ulazak carski, koji beše spolja, ukloni takodje od doma Gospodnjeg, bojeći se cara asirskog.

16:19b.2KI.016.019A ostala dela Ahazova što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?

16:20b.2KI.016.020I počinu Ahaz kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jezekija, sin njegov.

17

17:1b.2KI.017.001Dvanaeste godine carovanja Ahazovog nad Judom zacari se u Samariji nad Izrailjem Osija, sin Ilin, i carova devet godina.

17:2b.2KI.017.002I činjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao carevi Izrailjevi koji biše pre njega.

17:3b.2KI.017.003Na njega dodje Salmanasar car asirski, i Osija mu posta sluga, te mu plaćaše danak.

17:4b.2KI.017.004Ali car asirski opazi da Osija hoće da se odmetne, jer Osija posla poslanike k Soju, caru misirskom i ne posla danak godišnji caru asirskom; zato ga opkoli car asirski i svezavši baci ga u tamnicu.

17:5b.2KI.017.005A car asirski prodje svu zemlju i dodje na Samariju, i bi je tri godine.

17:6b.2KI.017.006Devete godine Osijine uze car asirski Samariju i odvede Izrailja u Asiriju i naseli u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i u gradovima midskim.

17:7b.2KI.017.007A to bi što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu Bogu svom, koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojaše se drugih bogova,

17:8b.2KI.017.008I hodiše po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako činiše carevi Izrailjevi;

17:9b.2KI.017.009I tajno činiše sinovi Izrailjevi šta nije pravo pred Gospodom Bogom njihovim, i pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanih.

17:10b.2KI.017.010I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.

17:11b.2KI.017.011I kadjahu onuda po svim visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i činjahu zle stvari gneveći Gospoda.

17:12b.2KI.017.012I služahu gadnim bogovima, za koje im beše Gospod rekao: Ne činite to.

17:13b.2KI.017.013I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreći: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima.

17:14b.2KI.017.014Ali ne poslušaše; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovaše Gospodu Bogu svom.

17:15b.2KI.017.015I odbaciše uredbe Njegove i zavet Njegov, koji učini s ocima njihovim, i svedočanstva Njegova, kojima im svedočaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji behu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne čine kao oni.

17:16b.2KI.017.016I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svog, i načiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služaše Valu.

17:17b.2KI.017.017I provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj, i davaše se na vračanje i gatanje, i prodaše se da čine zlo pred Gospodom gneveći Ga.

17:18b.2KI.017.018Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino.

17:19b.2KI.017.019Pa ni Juda ne držaše zapovesti Gospoda Boga svog, nego hodjaše po uredbama koje načiniše Izrailjci.

17:20b.2KI.017.020Zato Gospod povrže sve seme Izrailjevo, i muči ih, i predade ih u ruke onima koji ih plene, dokle ih i odbaci od sebe.

17:21b.2KI.017.021Jer se otcepiše Izrailjci od doma Davidovog, i postaviše carem Jerovoama, sina Navatovog, a Jerovoam odbi Izrailjce od Gospoda i navede ih da greše grehom velikim.

17:22b.2KI.017.022I hodiše sinovi Izrailjevi u svim gresima Jerovoamovim koje je on činio, i ne odstupiše od njih;

17:23b.2KI.017.023Dokle Gospod ne odbaci Izrailja od sebe kao što je govorio preko svih sluga svojih proroka, i tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku do današnjeg dana.

17:24b.2KI.017.024Potom dovede car asirski ljude iz Vavilona i iz Hute i iz Ave i iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima samarijskim mesto Izrailjaca, i naslediše Samariju, i življahu po gradovima njenim.

17:25b.2KI.017.025A kad počeše živeti onde, ne bojahu se Gospoda, a Gospod posla na njih lavove, koji ih davljahu.

17:26b.2KI.017.026Zato rekoše caru asirskom govoreći: Ovi narodi koje si doveo i naselio u gradovima samarijskim ne znaju zakone Boga one zemlje; zato posla na njih lavove, koji ih eto more, jer ne znaju zakone Boga one zemlje.

17:27b.2KI.017.027Tada zapovedi car asirski i reče: Odvedite onamo jednog od sveštenika koje ste doveli odande, pa neka ide i sedi onde, neka ih uči zakonu Boga one zemlje.

17:28b.2KI.017.028I tako jedan od sveštenika, koje behu odveli iz Samarije, dodje i nastani se u Vetilju, i učaše ih kako će se bojati Gospoda.

17:29b.2KI.017.029Ali načiniše sebi svaki narod svoje bogove, i pometaše ih u kuće visina, koje behu načinili Samarjani, svaki narod u svojim gradovima u kojima življahu.

17:30b.2KI.017.030Jer Vavilonjani načiniše Sokot-Venotu, a Hućani načiniše Nergala, a Emaćani načiniše Asima;

17:31b.2KI.017.031I Avljani načiniše Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci spaljivahu sinove svoje ognjem Adramelehu i Anamelehu bogovima sefarvimskim.

17:32b.2KI.017.032Ali se bojahu Gospoda, i postaviše izmedju sebe sveštenike visinama, koji im služahu u domovima visina;

17:33b.2KI.017.033Bojahu se Gospoda, ali i svojim bogovima služahu po običaju onih naroda iz kojih ih preseliše.

17:34b.2KI.017.034I do današnjeg dana rade po starim običajima; ne boje se Gospoda, a ne rade ni po svojim uredbama i običajima, ni po zakonu i zapovesti što je zapovedio Gospod sinovima Jakova, kome nade ime Izrailj;

17:35b.2KI.017.035S kojima učini Gospod zavet i zapovedi im i reče: Ne bojte se drugih bogova niti im se klanjajte niti im služite niti im prinosite žrtava;

17:36b.2KI.017.036Nego Gospoda, koji vas je izveo iz zemlje misirske silom velikom i mišicom podignutom, Njega se bojte i Njemu se klanjajte i Njemu prinosite žrtve;

17:37b.2KI.017.037I uredbe i pravila i zakon i zapovesti što vam je napisao držite izvršujući ih uvek, i ne bojte se drugih bogova.

17:38b.2KI.017.038I ne zaboravljajte zavet koji je učinio s vama, i ne bojte se drugih bogova.

17:39b.2KI.017.039Nego Gospoda Boga svog bojte se, i On će vas izbaviti iz ruku svih neprijatelja vaših.

17:40b.2KI.017.040Ali ne poslušaše, nego radiše po starom svom običaju.

17:41b.2KI.017.041Tako ovi narodi bojahu se Gospoda i idolima svojim služahu; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih čine do današnjeg dana onako kako su činili oci njihovi.

18

18:1b.2KI.018.001A treće godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom.

18:2b.2KI.018.002Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kći Zaharijina.

18:3b.2KI.018.003I činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kao što je činio David, otac njegov.

18:4b.2KI.018.004On obori visine, i izlomi likove i iseče lugove, i razbi zmiju od bronze, koju beše načinio Mojsije, jer joj do tada kadjahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan.

18:5b.2KI.018.005Uzdaše se u Gospoda Boga Izrailjevog, i ne bi takvog izmedju svih careva Judinih posle njega ni pre njega.

18:6b.2KI.018.006Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od Njega, nego drža zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju.

18:7b.2KI.018.007I Gospod beše s njim; kuda god idjaše napredovaše; i odmetnu se od cara asirskog, te mu ne bi sluga.

18:8b.2KI.018.008On pobi Filisteje do Gaze i medje njene, od kule stražarske do grada ozidanog.

18:9b.2KI.018.009A četvrte godine carovanja Jezekijinog, a to je sedma godina carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem, podiže se Salmanasar car asirski na Samariju, i opkoli je.

18:10b.2KI.018.010I posle tri godine uze je; šeste godine carovanja Jezekijinog, a devete godine carovanja Osijinog nad Izrailjem, bi uzeta Samarija.

18:11b.2KI.018.011I odvede car asirski Izrailjce u Asiriju i naseli ih u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i po gradovima midskim.

18:12b.2KI.018.012Jer ne slušaše glas Gospoda Boga svog i prestupaše zavet Njegov, sve što im je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, ne slušaše niti tvoriše.

18:13b.2KI.018.013A četrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.

18:14b.2KI.018.014Tada Jezekija, car Judin posla u Lahis k caru asirskom i poruči mu: Zgrešio sam; vrati se od mene, šta god nametneš na me nosiću. A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.

18:15b.2KI.018.015I dade car Jezekija sve srebro što se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama carskog dvora.

18:16b.2KI.018.016U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje sam beše okovao, i dade caru asirskom.

18:17b.2KI.018.017Ali car asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigoše i dodjoše u Jerusalim; i podigavši se i došavši stadoše kod jaza gornjeg jezera, koji je pokraj puta u polju beljarevom.

18:18b.2KI.018.018I stadoše vikati cara. Tada dodje k njima Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar.

18:19b.2KI.018.019I reče im Ravsak: Kažite caru Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica, u koju se uzdaš?

18:20b.2KI.018.020Ti veliš, ali su prazne reči, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?

18:21b.2KI.018.021Gle, uzdaš se u Misir, u štap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, ući će mu u ruku i probošće je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.

18:22b.2KI.018.022Ako li mi kažete: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se u Jerusalimu.

18:23b.2KI.018.023Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i daću ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji će jahati na njima.

18:24b.2KI.018.024Kako ćeš dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.

18:25b.2KI.018.025Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.

18:26b.2KI.018.026Tada Elijakim, sin Helkijin i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.

18:27b.2KI.018.027A Ravsak im reče: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?

18:28b.2KI.018.028Tada stade Ravsak i povika glasno judejski, i reče govoreći: Čujte reč velikog cara, cara asirskog.

18:29b.2KI.018.029Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija; jer vas ne može izbaviti iz moje ruke.

18:30b.2KI.018.030Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreći: Gospod će nas izbaviti, i ovaj se grad neće dati u ruke caru asirskom.

18:31b.2KI.018.031Ne slušajte Jezekije; jer ovako kaže car asirski: Učinite mir sa mnom, i hodite k meni pa jedite svaki sa svog čokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca.

18:32b.2KI.018.032Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa ćete živeti i nećete izginuti. Ne slušajte Jezekije, jer vas vara govoreći: Gospod će nas izbaviti.

18:33b.2KI.018.033Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?

18:34b.2KI.018.034Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?

18:35b.2KI.018.035Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?

18:36b.2KI.018.036Ali narod ćutaše, i ne odgovoriše mu ni reči, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.

18:37b.2KI.018.037Tada Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoše k Jezekiji razdrvši haljine, i kazaše mu reči Ravsakove.

19

19:1b.2KI.019.001A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.

19:2b.2KI.019.002I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.

19:3b.2KI.019.003I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porodjaja, a nema snage da se rode.

19:4b.2KI.019.004Da ako je čuo Gospod Bog tvoj sve što reče Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vredja rečima, koje je čuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.

19:5b.2KI.019.005I dodjoše k Isaiji sluge cara Jezekije.

19:6b.2KI.019.006I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.

19:7b.2KI.019.007Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.

19:8b.2KI.019.008I tako, vrativši se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.

19:9b.2KI.019.009A on ču za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreći:

19:10b.2KI.019.010Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.

19:11b.2KI.019.011Eto čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?

19:12b.2KI.019.012Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?

19:13b.2KI.019.013Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?

19:14b.2KI.019.014A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.

19:15b.2KI.019.015I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,

19:16b.2KI.019.016Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.

19:17b.2KI.019.017Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;

19:18b.2KI.019.018I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečijih, drvo i kamen; zato ih potrše.

19:19b.2KI.019.019I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.

19:20b.2KI.019.020Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.

19:21b.2KI.019.021Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska.

19:22b.2KI.019.022Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.

19:23b.2KI.019.023Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izidjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i ući ću u krajnji stan njegov, u šumu njegova Karmila.

19:24b.2KI.019.024Ja sam kopao i pio vodu tudju, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.

19:25b.2KI.019.025Nisi li čuo da ja to odavna činim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.

19:26b.2KI.019.026Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.

19:27b.2KI.019.027Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam, i kako besniš na me.

19:28b.2KI.019.028Jer besniš na me, i tvoja obest dodje do mojih ušiju; zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.

19:29b.2KI.019.029A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.

19:30b.2KI.019.030Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.

19:31b.2KI.019.031Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.

19:32b.2KI.019.032Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad niti će baciti amo strele, neće se primaći ka njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.

19:33b.2KI.019.033Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.

19:34b.2KI.019.034Jer ću braniti taj grad, i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.

19:35b.2KI.019.035I istu noć andjeo Gospodnji izadje i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.

19:36b.2KI.019.036Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.

19:37b.2KI.019.037I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.

20

20:1b.2KI.020.001U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dodje k njemu prorok Isaija, sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.

20:2b.2KI.020.002A on se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu govoreći:

20:3b.2KI.020.003Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.

20:4b.2KI.020.004I Isaija još ne beše otišao do polovine dvora, a dodje mu reč Gospodnja govoreći:

20:5b.2KI.020.005Vrati se i reci Jezekiji, vodji naroda mog: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje; evo isceliću te, do tri dana ići ćeš u dom Gospodnji.

20:6b.2KI.020.006I dodaću ti veku petnaest godina, i izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad sebe radi i radi Davida, sluge svog.

20:7b.2KI.020.007Potom reče Isaija: Donesite grudu suvih smokava. I donesavši priviše mu na otok, i isceli se.

20:8b.2KI.020.008A Jezekija reče Isaiji: Šta će biti znak da će me Gospod isceliti i da ću do tri dana otići u dom Gospodnji?

20:9b.2KI.020.009A Isaija reče: Ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao: hoćeš li da otide sen deset koljenaca napred ili da se vrati deset koljenaca natrag?

20:10b.2KI.020.010A Jezekija reče: Lako je da sen otide napred deset koljenaca; nemoj, nego neka se vrati sen deset koljenaca natrag?

20:11b.2KI.020.011I Isaija prorok zavapi ka Gospodu, i vrati Gospod sen po koljencima po kojima beše otišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset koljenaca.

20:12b.2KI.020.012U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, car vavilonski posla knjigu s darom Jezekiji; jer beše čuo da je bolestan Jezekija.

20:13b.2KI.020.013I Jezekija saslušavši poslanike pokaza im sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kuću gde mu beše oružje, i šta se god nalažaše u riznicama njegovim, ne osta ništa da im ne pokaza Jezekija u kući svojoj i u svemu gospodstvu svom.

20:14b.2KI.020.014Tada dodje prorok Isaija k caru Jezekiji i reče mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? A Jezekija reče: Iz daleke zemlje došli su, iz Vavilona.

20:15b.2KI.020.015A on reče: Šta su videli u tvom dvoru? A Jezekija reče: Videli su sve što ima u mom dvoru; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.

20:16b.2KI.020.016Tada reče Isaija Jezekiji: Čuj reč Gospodnju.

20:17b.2KI.020.017Evo doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve što ima u kući tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas, neće ostati ništa, veli Gospod.

20:18b.2KI.020.018I sinove tvoje, koji će izaći od tebe, koje ćeš roditi, uzeće da budu dvorani u dvoru cara vavilonskog.

20:19b.2KI.020.019A Jezekija reče Isaiji: Dobra je reč Gospodnja, koju si rekao. Još reče: Je li? Za mog veka biće mir i vera?

20:20b.2KI.020.020A ostala dela Jezekijina i sva junaštva njegova, i kako je načinio jezero, i vodu doveo u grad, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

20:21b.2KI.020.021I počinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.

21

21:1b.2KI.021.001Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Efsiva.

21:2b.2KI.021.002I činjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih;

21:3b.2KI.021.003Jer opet načini visine, koje beše potro Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valu, i načini lug kao što beše načinio Ahav, car Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.

21:4b.2KI.021.004I načini oltare u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu ću namestiti ime svoje;

21:5b.2KI.021.005Načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.

21:6b.2KI.021.006I sina svog provede kroz oganj, i vračaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare; i činjaše vrlo mnogo što je zlo pred Gospodom, gneveći Ga.

21:7b.2KI.021.007I postavi rezan lik šumski koji načini u domu, za koji beše rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka;

21:8b.2KI.021.008I neću više dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.

21:9b.2KI.021.009Ali ne poslušaše, jer ih zavede Manasija, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.

21:10b.2KI.021.010A Gospod govoraše preko sluga svojih proroka govoreći:

21:11b.2KI.021.011Što učini Manasija, car Judin ta gadna dela čineći gore od svega što su činili Amoreji koji pre njega biše, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim;

21:12b.2KI.021.012Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da će svakome ko čuje zujati oba uha.

21:13b.2KI.021.013Jer ću zategnuti nad Jerusalimom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaću Jerusalim, kao što se briše zdela, i izbiše se pa se izvrne.

21:14b.2KI.021.014I ostaviću ostatak nasledstva svog, i daću ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabež svim neprijateljima svojim.

21:15b.2KI.021.015Jer činiše što je zlo preda mnom, i gneviše me od dana kad izidjoše oci njihovi iz Misira do danas.

21:16b.2KI.021.016Još i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da čini što je zlo pred Gospodom.

21:17b.2KI.021.017A ostala dela Manasijina i sve što je činio, i greh, kojim je grešio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

21:18b.2KI.021.018I počinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov.

21:19b.2KI.021.019Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta, kći Arusova, iz Joteve.

21:20b.2KI.021.020On činjaše što je zlo pred Gospodom, kao što je činio Manasija, otac njegov.

21:21b.2KI.021.021I hodjaše svim putem kojim je hodio otac njegov, i služaše gadnim bogovima, kojima je služio otac njegov, i klanjaše im se.

21:22b.2KI.021.022I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.

21:23b.2KI.021.023A sluge Amonove pobuniše se na nj, i ubiše cara u dvoru njegovom.

21:24b.2KI.021.024A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.

21:25b.2KI.021.025A ostala dela Amonova, što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?

21:26b.2KI.021.026I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.

22

22:1b.2KI.022.001Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jedida, kći Adajeva, iz Voskata.

22:2b.2KI.022.002On činjaše što je pravo pred Gospodom, i hodjaše svim putem Davida, oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.

22:3b.2KI.022.003A osamnaeste godine carovanja Josijinog posla car Safana, sina Azalije sina Mesulamovog, pisara, u dom Gospodnji, govoreći:

22:4b.2KI.022.004Idi ka Helkiji poglavaru svešteničkom, neka izbroji novce donesene u dom Gospodnji, što su nakupili od naroda vratari.

22:5b.2KI.022.005I neka ih da poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji, pa neka daju poslenicima koji rade oko doma Gospodnjeg da se opravi što je trošno u domu,

22:6b.2KI.022.006Drvodeljama i kamenarima i zidarima, i da se kupuje drvo i kamen tesani da se opravi dom.

22:7b.2KI.022.007Ali da im se ne traže računi od novaca koji im se dadu, jer će verno raditi.

22:8b.2KI.022.008Tada reče Helkija, poglavar sveštenički, Safanu pisaru: Nadjoh zakonik u domu Gospodnjem. I Helkija dade knjigu Safanu, i on je pročita.

22:9b.2KI.022.009A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreći: Pokupiše sluge tvoje novce što se nadjoše u domu, predaše ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji.

22:10b.2KI.022.010I kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru.

22:11b.2KI.022.011A kad car ču reči u zakoniku, razdre haljine svoje.

22:12b.2KI.022.012I zapovedi car Helkiji svešteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom, govoreći:

22:13b.2KI.022.013Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reči ove knjige što se nadje; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato što oci naši ne slušaše reči ove knjige da čine sve onako kako nam je napisano.

22:14b.2KI.022.014I tako otide Helkija sveštenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k proročici Oldi, ženi Saluma sina Tekuja sina Arasa rizničara; a ona stajaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoraše s njom.

22:15b.2KI.022.015A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:

22:16b.2KI.022.016Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je pročitao car Judin,

22:17b.2KI.022.017Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti.

22:18b.2KI.022.018A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kažite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo:

22:19b.2KI.022.019Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si čuo šta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da će biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.

22:20b.2KI.022.020Zato, evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš očima svojim videti zlo koje ću pustiti na to mesto. I kazaše to caru.

23

23:1b.2KI.023.001Tada posla car, te se skupiše k njemu sve starešine Judine i jerusalimske.

23:2b.2KI.023.002I otide car u dom Gospodnji i s njim svi ljudi iz zemlji Judine i svi Jerusalimljani i sveštenici i proroci i sav narod, malo i veliko, i pročita im sve reči knjige zavetne, koja se nadje u domu Gospodnjem.

23:3b.2KI.023.003I car stojeći kod stupa učini zavet pred Gospodom da će oni ići za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom, vršeći reči tog zaveta napisane u toj knjizi. I sav narod prista na zavet.

23:4b.2KI.023.004Tada zapovedi car Helkiji, poglavaru svešteničkom i sveštenicima drugog reda i onima koji čuvahu vrata, da iznesu iz crkve Gospodnje sve stvari koje behu načinjene Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj; i spali ih iza Jerusalima u polju kedronskom, i odnese pepeo od njih u Vetilj.

23:5b.2KI.023.005I svrže sveštenike idolske koje behu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinim i oko Jerusalima tako i one koji kadjahu Valu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj.

23:6b.2KI.023.006I iznese gaj iz doma Gospodnjeg iza Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu i satre u prah, i prosu prah na grobove sinova narodnih.

23:7b.2KI.023.007I pokvari kuće kurvarske koje behu u domu Gospodnjem, u kojima žene tkahu zastirače za gaj.

23:8b.2KI.023.008I dovedavši sve sveštenike iz gradova Judinih oskvrni visine gde kadjahu sveštenici od Geve do Virsaveje, i pokvari visine na vratima, i koja beše na ulasku na vratima Isusa zapovednika gradskog nalevo od vrata gradskih.

23:9b.2KI.023.009Ali sveštenici onih visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjem u Jerusalimu, nego jedjahu presne hlebove medju braćom svojom.

23:10b.2KI.023.010Oskvrni i Tofet, koji beše u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko više vodio sina svog ni kćeri svoje kroz oganj Molohu.

23:11b.2KI.023.011I ukloni konje koje behu postavili carevi Judini suncu od ulaska u dom Gospodnji do kuće Natan-Meleha dvoranina, koja beše u Farurimu; a kola sunčana sažeže ognjem.

23:12b.2KI.023.012I oltare na krovu sobe Ahazove, koje behu načinili carevi Judini, i oltare koje beše načinio Manasija u oba trema doma Gospodnjeg, pokvari car, i uzevši ih odande baci prah od njih u potok Kedron.

23:13b.2KI.023.013I visine prema Jerusalimu s desne strane na gori maslinskoj, koje beše načinio Solomun, car Izrailjev Astaroti gadu sidonskom i Hemosu gadu moavskom i Melhomu gadu sinova Amonovih, oskvrni car.

23:14b.2KI.023.014I izlomi likove i iseče gajeve, i mesta njihova napuni kostiju ljudskih.

23:15b.2KI.023.015I oltar, koji beše u Vetilju, visinu, koju beše načinio Jerovoam, sin Navatov, koji navede na greh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spalivši visinu satre je u prah, i spali gaj.

23:16b.2KI.023.016I obazrevši se Josija vide grobove koji behu onde na gori, i posla te izvadiše kosti iz grobova, i sažeže ih na oltaru i oskvrni ga, po reči Gospodnjoj, koju reče čovek Božji, koji napred kaza te stvari.

23:17b.2KI.023.017I reče: Kakav je ono spomenik što vidim? Rekoše mu gradjani: Ono je grob čoveka Božijeg koji dodje iz Jude i napred kaza to što si učinio na oltaru u Vetilju.

23:18b.2KI.023.018A on reče: Ostavite ga, niko da mu ne kreće kosti. Tako se sačuvaše kosti njegove s kostima onog proroka koji dodje iz Samarije.

23:19b.2KI.023.019I sve domove visina po gradovima samarijskim koje načiniše carevi Izrailjevi gneveći Gospoda, pokvari Josija; i učini s njima sve onako kako učini u Vetilju.

23:20b.2KI.023.020I pokla sve sveštenike visina, koji behu onuda, na oltarima, i sažeže kosti ljudske na njima; potom se vrati u Jerusalim.

23:21b.2KI.023.021Tada zapovedi car svemu narodu govoreći: Praznujte pashu Gospodu Bogu svom, kao što piše u knjizi zavetnoj.

23:22b.2KI.023.022Jer ne bi praznovana ovako pasha od vremena sudija koje sudiše Izrailju i za sve vreme careva Izrailjevih i careva Judinih.

23:23b.2KI.023.023Kao što bi osamnaeste godine cara Josije praznovana pasha Gospodu u Jerusalimu.

23:24b.2KI.023.024I one što se dogovaraju s duhovima i vračare, i likove i gadne bogove i sve gadove koji se vidjahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu istrebi Josija da izvrši reči zakona napisane u knjizi koju nadje Helkija sveštenik u domu Gospodnjem.

23:25b.2KI.023.025Ni pre njega ne beše takvog cara, koji bi se obratio ka Gospodu svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevom, niti posle njega nasta takav kao on.

23:26b.2KI.023.026Ali se Gospod ne povrati od žestine velikog gneva svog, kojom se beše raspalio gnev Njegov na Judu za sve draženje kojim Ga beše dražio Manasija.

23:27b.2KI.023.027I reče Gospod: i Judu ću odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrailja, i grad ću ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: Tu će biti ime moje.

23:28b.2KI.023.028A ostala dela Josijina i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

23:29b.2KI.023.029U njegovo vreme izadje Faraon Nehaon, car misirski na cara asirskog k reci Efratu, i car Josija izadje preda nj, a on kako ga vide ubi ga u Megidonu.

23:30b.2KI.023.030I mrtvog metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomazaše ga i zacariše ga na mesto oca njegovog.

23:31b.2KI.023.031Dvadeset i tri godine beše Joahazu kad poče carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

23:32b.2KI.023.032On činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako su činili oci njegovi.

23:33b.2KI.023.033I sveza ga Faraon Nehaon u Rivli, u zemlji ematskoj da više ne caruje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanat zlata.

23:34b.2KI.023.034A carem postavi Faraon Nehaon Elijakima, sina Josijinog na mesto Josije oca njegovog, i prede mu ime Joakim; a Joahaza uze i otide u Misir, a on umre onde.

23:35b.2KI.023.035A ono srebro i zlato dade Joakim Faraonu razrezavši na zemlju da bi dao novce po zapovesti Faraonovoj, od svakog uzimajući kako beše cenjen, srebro i zlato po narodu u zemlji, da da Faraonu Nehaonu.

23:36b.2KI.023.036Dvadeset i pet godina beše Joakimu kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Zevuda, kći Fedajeva, iz Rume.

23:37b.2KI.023.037A on činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako su činili oci njegovi.

24

24:1b.2KI.024.001Za njegovog vremena dodje Navuhodonosor car vavilonski; i Joakim mu bi sluga tri godine; potom odusta i odmetnu se od njega.

24:2b.2KI.024.002I Gospod posla na nj čete haldejske i čete sirske i čete moavske i čete sinova Amonovih; posla ih na Judu da ga potru, po reči Gospodnjoj koju govori preko sluga svojih proroka.

24:3b.2KI.024.003Po zapovesti Gospodnjoj zbi se to Judi da bi ga odbacio od sebe za grehe Manasijine po svemu što beše učinio;

24:4b.2KI.024.004I za krv pravu koju beše prolio napunivši Jerusalim krvi prave; zato Gospod ne hte oprostiti.

24:5b.2KI.024.005A ostala dela Joakimova i sve što je učinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

24:6b.2KI.024.006I počinu Joakim kod otaca svojih; a na njegovo se mesto zacari Joahin.

24:7b.2KI.024.007A car misirski ne izadje više iz zemlje svoje, jer car vavilonski uze od reke misirske do reke Efrata sve što beše cara misirskog.

24:8b.2KI.024.008Osamnaest godina beše Joahinu kad se zacari, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Neusta, kći Elnatanova, iz Jerusalima.

24:9b.2KI.024.009I on činjaše zlo pred Gospodom sasvim kako je činio otac njegov.

24:10b.2KI.024.010U to vreme dodjoše sluge Navuhodonosora, cara vavilonskog na Jerusalim, i grad bi opkoljen.

24:11b.2KI.024.011Dodje i Navuhodonosor, car vavilonski na grad kad ga sluge njegove opkoliše.

24:12b.2KI.024.012Tada Joahin, car Judin izadje k caru vavilonskom s materom svojom i sa slugama svojim i s knezovima svojim i s dvoranima svojim; a car ga vavilonski zarobi osme godine svog carovanja.

24:13b.2KI.024.013I odnese sve blago doma Gospodnjeg i blago doma carskog, i polupa sve sudove zlatne, koje beše načinio Solomun, car Izrailjev za crkvu Gospodnju, kao što beše rekao Gospod.

24:14b.2KI.024.014I preseli sav Jerusalim, sve knezove i sve junake, deset hiljada robova, i sve drvodelje i sve kovače, ne osta ništa osim siromašnog naroda po zemlji.

24:15b.2KI.024.015Odvede i Joahina u Vavilon i mater carevu i žene careve i dvorane njegove, i glavare zemaljske odvede u ropstvo iz Jerusalima u Vavilon.

24:16b.2KI.024.016I sve junake na broj sedam hiljada, i drvodelje i kovače, hiljadu, sve što behu za vojsku odvede car vavilonski u Vavilon u ropstvo.

24:17b.2KI.024.017I postavi carem car vavilonski na mesto Joahinovo Mataniju, strica njegovog, i prede mu ime Sedekija.

24:18b.2KI.024.018Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

24:19b.2KI.024.019On činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako je činio Joakim.

24:20b.2KI.024.020Jer od gneva Gospodnjeg zbi se to Jerusalimu i Judi, da ih odbaci od sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.

25

25:1b.2KI.025.001I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dodje Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.

25:2b.2KI.025.002I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.

25:3b.2KI.025.003I devetog dana meseca četvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.

25:4b.2KI.025.004Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše noću na vrata izmedju dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji.

25:5b.2KI.025.005Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.

25:6b.2KI.025.006I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše.

25:7b.2KI.025.007I sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.

25:8b.2KI.025.008A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dodje u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog.

25:9b.2KI.025.009I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.

25:10b.2KI.025.010I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim.

25:11b.2KI.025.011A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski.

25:12b.2KI.025.012Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.

25:13b.2KI.025.013I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.

25:14b.2KI.025.014I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše,

25:15b.2KI.025.015I klešta i kotliće, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski,

25:16b.2KI.025.016Dva stupa, jedno more i podnožja, što načini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova;

25:17b.2KI.025.017Osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.

25:18b.2KI.025.018Uze zapovednik stražarski i Seraju prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara.

25:19b.2KI.025.019A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadjoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadjoše u gradu.

25:20b.2KI.025.020Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.

25:21b.2KI.025.021A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.

25:22b.2KI.025.022A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog.

25:23b.2KI.025.023A kad čuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dodjoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.

25:24b.2KI.025.024I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i biće vam dobro.

25:25b.2KI.025.025Ali sedmog meseca dodje Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.

25:26b.2KI.025.026Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.

25:27b.2KI.025.027A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.

25:28b.2KI.025.028I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.

25:29b.2KI.025.029I promeni mu haljine tamničke, i on jedjaše svagda s njim svega veka svog.

25:30b.2KI.025.030I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.