Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji Ga vaskrse iz mrtvih,

I sva braća koja su sa mnom, crkvama galatskim:

Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista,

Koji dade sebe za grehe naše da izbavi nas od sadašnjeg sveta zlog, po volji Boga i Oca našeg,

Kome slava va vek veka. Amin.

Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevandjelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,

Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevandjelje Hristovo.

Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!

Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!

Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugadjam? Jer kad bih ja još ljudima ugadjao, onda ne bih bio sluga Hristov.

Ali vam dajem na znanje, braćo, da ono jevandjelje koje sam ja javio, nije po čoveku.

Jer ga ja ne primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista.

Jer ste čuli moje življenje nekad u Jevrejstvu, da sam odviše gonio crkvu Božiju i raskopavao je.

I napredovah u Jevrejstvu većma od mnogih vrsnika svojih u rodu svom, i odviše revnovah za otačke svoje običaje.

A kad bi ugodno Bogu, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom.

Da javi Sina svog u meni, da Ga jevandjeljem objavim medju ljudima neznabošcima; odmah ne pitah telo i krv,

Niti izidjoh u Jerusalim k starijim apostolima od sebe nego otidoh u arapsku, i opet se vratih u Damask.

A posle toga na tri godine izidjoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana.

Ali drugog od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg.

A šta vam pišem evo Bog vidi da ne lažem.

A potom dodjoh u zemlje sirske i kilikijske.

A bejah licem nepoznat Hristovim crkvama judejskim;

Nego samo behu čuli da onaj koji nas nekad goni sad propoveda veru koju nekad raskopavaše.

I slavljahu Boga za mene.

A potom na četrnaest godina opet izidjoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita.

Ali izidjoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevandjelje koje propovedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trčim ili ne bih trčao.

Ali ni Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi nateran da se obreže.

I za lažnu braću koja dodjoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe;

Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevandjelja ostane medju nama.

A za one koji se brojahu da su nešto, kakvi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše;

Nego nasuprot doznavši da je meni povereno jevandjelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima

(Jer Onaj koji pomaže Petru u apostolstvu medju obrezanima Onaj pomaže i meni medju neznabošcima,)

I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima;

Samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako činiti.

A kad dodje Petar u Antiohiju, u oči njemu protiv stadoh; jer beše zazoran.

Jer pre dok ne dodjoše neki od Jakova, jedjaše s neznabošcima, a kad dodjoše, ustručavaše se i odvajaše bojeći se onih koji su iz obrezanja.

I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvoličenje.

A kad ja videh da ne idu pravo k istini jevandjelja, rekoh Petru pred svima: Kad ti koji si Jevrejin neznabožački a ne jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive jevrejski?

Mi koji smo rodjeni Jevreji, a ne grešnici iz neznabožaca,

Pa doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati.

Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, nadjosmo i sami grešnici, dakle je Hristos grehu sluga? Bože sačuvaj!

Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik.

Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh.

A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.

Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.

O nerazumni Galati! Ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini? Vi, kojima pred očima beše napisan Isus Hristos, a sad se medju vama razape.

Ovo jedno hoću od vas da doznam, ili Duha primiste kroz dela zakona ili kroz čuvenje vere?

Tako li ste nerazumni? Počevši Duhom, sad telom svršujete?

Tako li uzalud postradaste? Kad bi bilo samo uzalud!

Koji vam dakle daje Duha i čini čudesa medju vama, čini li delima zakona ili čuvenjem vere?

Kao što Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu.

Poznajte dakle da su oni sinovi Avraamovi koji su od vere.

A pismo videvši unapred da Bog verom neznabošce pravda, napred objavi Avraamu: U tebi će se blagosloviti svi neznabošci.

Tako koji su od vere, blagosloviće se s vernim Avraamom.

Jer koji su god od dela zakona pod kletvom su, jer je pisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakonskoj da čini.

A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere živeće.

A zakon nije od vere; nego čovek koji to tvori živeće u tome.

Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva, jer je pisano: Proklet svaki koji visi na drvetu:

Da medju neznabošcima bude blagoslov Avramov u Hristu Isusu, da obećanje Duha primimo kroz veru.

Braćo, po čoveku govorim, niko čovečiji potvrdjen zavet ne odbacuje niti mu šta domeće.

A Avraamu i semenu njegovom rečena biše obećanja. A ne veli: i semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno: i semenu tvom, koje je Hristos.

Ovo pak velim: zavet, koji je od Boga potvrdjen za Hrista, ne odbacuje zakon, koji je postao posle četiri stotine i trideset godina, da ukine obećanje.

Jer ako je nasledstvo od zakona, onda već nije od obećanja, a Avraamu obećanjem darova Bog.

Šta će dakle zakon? Radi greha dodade se dokle dodje seme koje mu se obeća, i postavili su ga andjeli rukom posrednika.

Ali posrednik nije jednog; a Bog je jedan.

Eda li je dakle zakon protivan obećanjima Božjim? Bože sačuvaj! Jer da je dan zakon koji može oživeti, zaista bi od zakona bila pravda.

Ali pismo zatvori sve pod greh, da se obećanje dade kroz veru Isusa Hrista onima koji veruju.

A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se htela pokazati.

Tako nam zakon bi čuvar do Hrista, da se verom opravdamo.

A kad dodje vera, već nismo pod čuvarom.

Jer ste vi svi sinovi Božji verom Hrista Isusa;

Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.

Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškog roda ni ženskog; jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.

A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po obećanju naslednici.

Ali velim: dok je naslednik mlad ništa nije bolji od roba, ako i jeste gospodar od svega;

Nego je pod zapovednicima i čuvarima sve do roka očevog.

Tako i mi kad bejasmo mladi, bejasmo pod stihijama sveta zarobljeni;

A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,

Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo.

I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaša, koji viče: Ava Oče!

Tako već nisi rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista.

Ali tada ne znajući Boga, služiste onima koji po sebi nisu bogovi.

A sad poznavši Boga, i još poznati bivši od Boga, kako se vraćate opet na slabe i rdjave stihije, kojima opet iznova hoćete da služite?

Gledate na dane i mesece, i vremena i godine.

Bojim se za vas da se ne budem uzalud trudio oko vas.

Budite kao ja što sam; jer sam ja ko vi što ste. Braćo! Molim vas, ništa mi ne učiniste nažao.

A znate da vam u slabosti tela najpre propovedih jevandjelje;

I napasti moje, koja beše telu mom, ne prezreste, ni popljuvaste, nego me primiste kao andjela Božjeg, kao Hrista Isusa.

Kakvo beše onda vaše blaženstvo? Jer vam svedočim da biste, kad bi moguće bilo, izvadili oči svoje i dali meni.

Tim li vam postadoh neprijatelj, istinu vam govoreći?

Oni ne revnuju dobro za vas nego hoće da vas odvoje, da im revnujete.

A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas.

Dečice moja, koju opet s mukom radjam, dokle Hristovo obličje ne postane u vama;

Ali bih hteo sad da sam kod vas, i da izmenim glas svoj, jer ne mogu da se načudim za vas.

Kažite mi, vi koji hoćete pod zakonom da budete, ne slušate li zakon?

Jer je pisano da Avraam dva sina imade, jednog od robinje, a drugog od slobodne.

Ali koji beše od robinje, po telu se rodi; a koji od slobodne, po obećanju.

Koje znači drugo: jer su ovo dva zaveta: jedan dakle od gore sinajske, koja radja za robovanje, a to je Agar.

Jer Agar znači Sinaj gora u arapskoj, i poredi se sa sadašnjim Jerusalimom, i služi sa decom svojom.

A gornji Jerusalim slobodna je, koji je mati svima nama.

Jer je pisano: Razveseli se, nerotkinjo koja ne radjaš; poklikni i poviči, ti koja ne trpiš muke porodjaja; jer pusta ima mnogo više dece negoli ona koja ima muža.

A mi smo, braćo, po Isaku deca obećanja.

No kako onda onaj što se rodi po telu gonjaše duhovnog, tako i sad.

Ali šta govori pismo? Isteraj robinju i sina njenog; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.

Tako, braćo, nismo deca robinjina nego slobodne.

Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.

Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrežete Hristos vam ništa neće pomoći.

A opet svedočim svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.

Izgubiste Hrista, vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od blagodati.

Jer mi duhom čekamo od vere nadu pravde.

Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego vera, koja kroz ljubav radi.

Dobro trčaste; ko vam zabrani da se ne pokoravate istini?

To odvraćanje nije od Onog koji vas pozva.

Malo kvasca ukiseli sve testo.

Ja se za vas nadam u Gospodu da ništa drugo nećete misliti. A koji vas smeta poneće greh, makar ko bio.

A ja, braćo, ako još obrezanje propovedam, zašto me gone? Tako se ukide sablazan krstova.

O da bi odsečeni bili oni koji vas kvare!

Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom.

Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe.

Ali ako se medju sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite.

Velim pak: po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte.

Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne činite ono šta hoćete.

Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom.

A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,

Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svadje, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi,

Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.

A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,

Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.

Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo,

Da ne tražimo lažne slave razdražujući jedan drugog, i zavideći jedan drugom.

Braćo! Ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan.

Nosite bremena jedan drugog, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.

Jer ako ko misli da je šta, a nije ništa, umom vara sebe.

A svaki da ispita svoje delo, i tada će sam u sebi imati slavu, a ne u drugom.

Jer će svaki svoje breme nositi.

A koji se uči reči neka daje deo od svakog dobra onome koji ga uči.

Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.

Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti pogibao; a koji seje u duh, od duha će požnjeti život večni.

A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo.

Zato dakle dok imamo vremena da činimo dobro svakome, a osobiti onima koji su s nama u veri.

Vidite koliko vam napisah rukom svojom!

Koji hoće da se hvale po telu oni vas nagone da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov.

Jer ni oni sami koji se obrezuju ne drže zakon, nego hoće da se vi obrezujete da se vašim telom hvale.

A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osmi krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.

Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar.

I koliko ih god po ovom pravilu žive, na njima biće mir i milost, i na Izrailju Božijem.

Više da mi niko ne dosadjuje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim.

Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.