Reè Gospodnja koja dodje Miheju Moreseæaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.

Èujte, svi narodi, slušaj, zemljo i šta je na njoj, i Gospod Bog da vam je svedok, Gospod iz svete crkve svoje.

Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog, i siæi æe, i hodiæe po visinama zemaljskim.

I gore æe se rastopiti pred Njim, i doline æe se rasesti, kao vosak od ognja i kao voda što teèe niz strmen.

Sve je to za zloèinstvo Jakovljevo i za grehe doma Izrailjevog. Koje je zloèinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Koje su visine Judine? Nije li Jerusalim?

Zato æu uèiniti od Samarije gomilu u polju da se sade vinogradi, i pobacaæu kamenje njeno u dolinu i otkriæu joj temelje.

I svi rezani likovi njeni razbiæe se, i svi æe se darovi njeni sažeæi ognjem, i sve æu idole njene potrti, jer od plate kurvarske nakupi, i opet æe biti plata kurvarska.

Zato æu plakati i ridati; hodiæu svuèen i go, plakaæu kao zmajevi i tužiæu kao sove.

Jer joj se rane ne mogu isceliti, dodjoše do Jude, dopreše do vrata mog naroda, do Jerusalima.

Ne javljajte u Gatu, ne plaèite; u Vit-Afri valjaj se po prahu.

Izadji, stanovnice safirska, s golom sramotom; stanovnica sananska neæe izaæi; žalost vet-ezilska neæe vam dati stanka.

Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom. Jer sidje zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.

Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska, koja si poèetak grehu kæeri sionskoj, jer se u tebi nadjoše zloèinstva Izrailjeva.

Zato pošalji darove Moresetu gatskom; domovi ahsivski prevariæe careve Izrailjeve.

Još æu ti dovesti naslednika, stanovnice mariska; doæi æe do Odolama, slave Izrailjeve.

Naèini se æelava i ostriži se za milom decom svojom; raširi æelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo.

Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

Žele njive, i otimaju ih; žele kuæe, i uzimaju; èine silu èoveku i kuæi njegovoj, èoveku i nasledstvu njegovom.

Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog neæete izvuæi vratove svoje, niti æete hoditi ponosito, jer æe biti zlo vreme.

U ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se žalosno govoreæi: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

Zato neæeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neæe odstupiti sramota.

O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reèi nisu dobre onome koji hodi pravo?

A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeæi se, koji se vraæaju iz boja.

Žene naroda mog izgonite iz milih kuæa njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

Ustanite i idite, jer ovo nije poèivalište; što se oskvrni, pogubiæe vas pogiblju velikom.

Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreæi: Prorokovaæu ti za vino i za silovito piæe, taj æe biti prorok ovom narodu.

Doista æu te sabrati svog, Jakove, doista æu skupiti ostatak Izrailjev; postaviæu ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biæe vreva od ljudstva.

Pred njima æe iæi koji razbija; oni æe razbiti i proæi kroz vrata, i izaæi æe; i car æe njihov iæi pred njima, i Gospod æe biti pred njima.

Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;

I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.

Tada æe vikati ka Gospodu, ali ih neæe uslišiti, nego æe sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.

Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i vièu: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.

Zato æe vam utvara biti noæ i proricanje vaše tama; i sunce æe zaæi tim prorocima i dan æe im se smraèiti.

Tada æe se postideti videoci, i vraèari æe se posramiti, i svi æe zastrti usne svoje, jer neæe biti odgovora Božjeg.

Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zloèinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.

Èujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvræete;

Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.

Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uèe za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreæi: Nije li Gospod usred nas? Neæe doæi zlo na nas.

Zato æe se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim æe postati gomila, i gora od doma visoka šuma.

I iæi æe mnogi narodi govoreæi: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i uèiæe nas svojim putevima i hodiæemo Njegovim stazama; jer æe iz Siona izaæi zakon i reè Gospodnja iz Jerusalima.

I sudiæe medju mnogim narodima, i pokaraæe jake narode nadaleko, i oni æe raskovati maèeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neæe dizati maèa narod na narod, niti æe se više uèiti ratu.

Nego æe sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neæe biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.

Jer æe svi narodi hoditi svaki u ime boga svog; a mi æemo hoditi u ime Gospoda Boga svog uvek i doveka.

U to vreme, govori Gospod, sabraæu hrome, i skupiæu odagnane i kojima zlo uèinih.

I uèiniæu od hromih ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod æe carovati nad njima na gori Sionu odsada i doveka.

I ti, kulo stadu, steno kæeri sionskoj, tebi æe doæi, doæi æe prva vlast, carstvo kæeri jerusalimske.

Zašto vièeš tako jako? Nema li cara u tebi? Eda li izgiboše tvoji savetnici, te te obuzeše bolovi kao porodilju?

Muèi se i vièi, kæeri sionska, kao porodilja, jer æeš izaæi iz grada i stanovaæeš u polju, i otiæi æeš u Vavilon; onde æeš se osloboditi, onde æe te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.

A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreæi: Da se oskvrni, i da se oèi naše nagledaju Siona.

Ali ne znaju misli Gospodnje, niti razumeju namere Njegove, jer ih je skupio kao snoplje na gumno.

Ustani i vrši, kæeri sionska, jer æu ti naèiniti rog gvozden, i kopita æu ti naèiniti bronzana, te æeš satrti mnoge narode, i posvetiæu Gospodu blago njihovo i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.

A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji medju hiljadama Judinim, iz tebe æe mi izaæi koji æe biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od poèetka, od veènih vremena.

Zato æe ih ostaviti dokle ne rodi ona koja æe roditi; tada æe se ostatak braæe Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim.

I stajaæe i pašæe ih silom Gospodnjom, velièanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni æe nastavati, jer æe On tada biti velik do krajeva zemlje.

I On æe biti mir; kad dodje Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada æemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.

I oni æe opasti zemlju asirsku maèem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On æe nas izbaviti od Asirca kad dodje u našu zemlju i kad stupi na medju našu.

I ostatak æe Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne èeka èoveka niti se uzda u sinove èoveèje.

I ostatak æe Jakovljev biti medju narodima, usred mnogih naroda, kao lav medju zverima šumskim, kao laviæ medju stadima ovaca, koji kad ide tlaèi i rastrže, i nema nikoga da izbavi.

Ruka æe ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim i svi æe se neprijatelji tvoji istrebiti.

I u ono æu vreme, govori Gospod, istrebiti konje isred tebe i potræu kola tvoja.

I zatræu gradove u tvojoj zemlji, i razvaliæu sva tvrda mesta tvoja;

I istrebiæu vraèanje iz ruku tvojih, i neæeš imati gatare;

I istrebiæu likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i neæeš se više klanjati delu ruku svojih;

I iskoreniæu gajeve tvoje isred tebe, i raskopaæu gradove tvoje,

I izvršiæu osvetu s gnevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.

Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi.

Narode moj, šta sam ti uèinio? I èim sam ti dosadio? Odgovori mi.

Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuæe ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju.

Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju.

Sa èim æu doæi pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoæu li doæi preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine?

Hoæe li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoæu li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje?

Pokazao ti je, èoveèe, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da èiniš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?

Glas Gospodnji vièe gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio.

Nije li jošte u kuæi bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna?

Hoæe li mi biti èist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje?

Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran.

Zato æu te i ja biti da oboliš, pustošiæu te za grehe tvoje.

Ti æeš jesti, ali se neæeš nasititi, i padanje tvoje biæe usred tebe; i sklanjaæeš, ali neæeš izbaviti, i što izbaviš predaæu maèu.

Ti æeš sejati, ali neæeš žeti; ti æeš cediti masline, ali se neæeš namazati uljem, i mast, ali neæeš piti vino.

Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosiæete sramotu naroda mog.

Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog medju ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.

Da èine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opaèinu duše svoje, i spleæu je.

Najbolji je izmedju njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohodjenje tvoje dodje, sada æe se smesti.

Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vodju; od one koja ti na krilu leži, èuvaj vrata usta svojih.

Jer sin grdi oca, kæi ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su èoveku domaæi njegovi.

Ali ja æu Gospoda pogledati, èekaæu Boga spasenja svog; uslišiæe me Bog moj.

Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaæu; ako sedim u mraku, Gospod æe mi biti videlo.

Podnosiæu gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešæe me na videlo, videæu pravdu Njegovu.

Neprijateljica æe moja videti, i sram æe je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oèi æe je moje videti; sada æe se ona pogaziti kao blato na ulicama.

U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to æe vreme otiæi zapovest nadaleko;

U to æe vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.

A zemlja æe biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.

Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.

Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaæu mu èudesa.

Narodi æe videti i postideæe se od sve sile svoje; metnuæe ruku na usta, uši æe im zaglušiti.

Lizaæe prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhæuæi izlaziæe iz rupa svojih; pritrèaæe uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe æe se bojati.

Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.

Opet æe se smilovati na nas; pogaziæe naša bezakonja; baciæeš u dubine morske sve grehe njihove.

Pokazaæeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.