Reč Nemije, sina Ahalijinog; meseca Hisleva godine dvadesete kad bejah u Susanu gradu,

Dodje Ananije, jedan od braće moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak što beše ostao od ropstva i za Jerusalim.

A oni mi rekoše: Ostatak što osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena.

A kad čuh te reči sedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,

I rekoh: Oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš zavet i milost onima koji Te ljube i drže Tvoje zapovesti.

Neka bude uho Tvoje prignuto i oči Tvoje otvorene da čuješ molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noć za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgrešismo.

Skrivismo Ti i ne držasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog.

Ali se opomeni reči koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreći: Vi ćete zgrešiti i ja ću vas rasejati medju narode;

Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabraću vas odande i odvešću vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje.

A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom.

Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas sreću sluzi svom i učini da nadje milost pred ovim čovekom. A ja bejah peharnik carev.

A meseca Nisana godine dvadesete Artakserksa cara beše vino pred njim, i ja uzevši vino dadoh ga caru. A pre ne bejah neveseo pred njim.

I reče mi car: Što si lica neveselog, kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu. A ja se uplaših vrlo.

I rekoh caru: Da je živ car do veka! Kako ne bih bio lica neveselog, kad je grad gde su grobovi mojih otaca opusteo i vrata mu ognjem spaljena?

A car mi reče: Šta hoćeš? Tada se pomolih Bogu nebeskom,

I rekoh caru: Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj, pošlji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim.

A car mi reče, a žena njegova sedjaše do njega: Koliko ti vremena treba na put, i kad ćeš se vratiti? I bi ugodno caru, i pusti me kad mu kazah vreme.

Potom rekoh caru: Ako je ugodno caru, da mi se da knjiga na knezove preko reke da me prate dokle ne dodjem u Judeju,

I knjiga na Asafa, čuvara šume careve da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom Božji i za zid gradski i za kuću u koju ću ući. I dade mi car, jer dobra ruka Boga mog beše nada mnom.

I tako dodjoh sa knezovima preko reke, i dadoh im knjige careve. A car posla sa mnom vojvode i konjike.

A kad to ču Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac, bi im vrlo mrsko što dodje čovek da se postara za dobro sinovima Izrailjevim.

Potom dodjoh u Jerusalim, i bih onde tri dana.

Pa ustah noću s nekoliko ljudi, a nikom ne kazah šta mi je Bog moj dao u srce da učinim u Jerusalimu; i ne imah kljuseta sa sobom osim onog na kome jahah.

I izidjoh noću na vrata od doline, na izvor zmajevski, i na vrata gnojna, i razgledah zidove jerusalimske kako behu razvaljeni i kako mu vrata behu ognjem popaljena.

Otuda prodjoh na izvorska vrata i na carsko jezero, a onde ne beše mesta da kljuse poda mnom predje.

Zato jahah uz potok po noći i razgledah zid, pa se vratih na vrata od doline, i tako dodjoh natrag.

Ali poglavari ne znahu kuda sam išao ni šta sam radio, jer dotada ne bejah ništa rekao ni Judejcima ni sveštenicima ni knezovima ni poglavarima ni drugima koji upravljahu poslom.

Zato im rekoh: Vidite u kakvom smo zlu, Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem; dajte da zidamo zidove jerusalimske, da više ne budemo rug.

I kazah im kako je dobra ruka Boga mog nada mnom i reči careve koje mi je rekao. Tada rekoše: Ustanimo i zidajmo. I ukrepiše im se ruke na dobro.

A kad to ču Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac i Gisem Arapin, podsmevaše nam se i rugaše nam se govoreći: Šta to radite? Da se nećete odmetnuti caru?

A ja im odgovorih i rekoh: Bog nebeski daće nam sreću, a mi, sluge Njegove ustasmo i zidamo; ali vi nemate dela ni prava ni spomena u Jerusalimu.

I usta Elijasiv, poglavar sveštenički i braća njegova sveštenici i zidaše vrata ovčija, i osvetiše ih i metnuše im krila, i osvetiše ih do kule Meje, do kule Ananilove.

A do njega zidaše Jerihonjani, a do njih zida Zahur, sin Imrijev;

A vrata riblja zidaše sinovi Asenajini, oni ih pobrvnaše i metnuše krila i brave i prevornice.

A do njih popravlja Merimot, sin Urije sina Akosovog; a do njih popravlja Mesulam, sin Varahije sina Mesizaveilovog; a do njih popravlja Sadok, sin Vanin.

A do njih popravljaše Tekujani, ali poglavice njihove ne saviše vrat svoj na službu Gospodu svom.

A stara vrata popravlja Jodaj, sin Fasejin i Mesulam, sin Vesodijin, oni ih pobrvnaše i metnuše krila i brave i prevornice.

A do njih popravljaše Melatija Gavaonjanin i Jadon Meronjanin, ljudi iz Gavaona i iz Mispe do stolice kneza s ove strane reke.

Do njih popravlja Uzilo, sin Arahijin, zlatar; a do njega popravlja Ananija, sin apotekarski. I ostaviše Jerusalim do širokog zida.

A do njih popravlja Refaja, sin Orov poglavar nad polovinom kraja jerusalimskog.

A do njih popravlja Jedaja, sin Arumafov prema svojoj kući, a do njega popravlja Hatus, sin Asavnijin.

Toliko popravlja Malahija sin Harimov i Asuv sin Fat-Moavov i kulu kod peći.

A do njega popravlja Salum, sin Loisov, poglavar nad polovinom kraja jerusalimskog sa kćerima svojim.

Vrata dolinska popravlja Anun sa stanovnicima zanojskim; oni ih sagradiše i metnuše krila i brave i prevornice, i hiljadu lakata zida do gnojnih vrata.

A gnojna vrata popravlja Malhija, sin Rihavov poglavar nad krajem vet-keremskim, on ih sagradi i metnu krila i brave i prevornice.

A vrata izvorska popravlja Salum, sin Hol-ozin, poglavar nad krajem u Mispi, on ih sagradi i pokri i metnu im krila i brave i prevornice; i zid kod banje siloamske od vrta carevog do basamaka koji silaze iz grada Davidovog.

Za njim popravlja Nemija, sin Azvukov poglavar nad polovinom kraja vet-surskog do prema grobovima Davidovim i do jezera načinjenog i do kuće junačke.

Za njim popravljaše leviti, Reum sin Vanijev, a do njega popravlja Asavija poglavar nad polovinom kraja keilskog sa svojim krajem.

Za njim popravljaše braća njihova, Vavaj sin Inadadov poglavar nad polovinom kraja keilskog.

A do njega popravlja Eser, sin Isusov poglavar od Mispe toliko prema mestu kuda se ide ka riznicama na uglu.

Za njim razgorivši se Varuh, sin Zavajev, popravlja toliko od ugla do vrata od kuće Elijasiva, poglavara svešteničkog.

Za njim popravlja Merimot, sin Urije sina Akosovog, toliko od vrata kuće Elijasivove do kraja kuće Elijasivove.

A za njim popravljaše sveštenici koji življahu u ravnici.

Za njim popravlja Venijamin i Asuv prema svojim kućama; a za njim popravlja Azarija, sin Masije sina Ananijinog uz svoju kuću.

Za njim popravlja Vinuj, sin Inadadov toliko od kuće Azarijine do savitka i do ugla.

Falal, sin Uzajev popravlja prema savitku i prema kuli koja se izdiže iz gornjeg doma carevog kod trema tamničkoga; za njim Fedaja, sin Farosov.

I Netineji koji življahu u Ofilu, do prema vratima vodenim na istok i kuli visokoj;

Za njim popravljaše Tekujani toliko prema velikoj kuli visokoj do zida ofilskog.

Od vrata konjskih popravljaše sveštenici svaki prema svojoj kući;

Za njima popravlja Sadok, sin Imirov prema svojoj kući; a za njim popravlja Semaja, sin Sehanijin, čuvar vrata istočnih;

Za njim popravlja Ananija, sin Selemijin i Anon, šesti sin Salafov, toliko; za njima popravlja Mesulam sin Varahijin prema svojoj kleti;

Za njim popravlja Malhija, sin zlatarev do kuće netinejske i trgovačke prema vratima mifkadskim do uzbrdice na uglu;

A izmedju uzbrdice na uglu i ovčijih vrata popravljaše zlatari i trgovci.

A kad ču Sanavalat da zidamo zid, razgnevi se i rasrdi se vrlo, i rugaše se Jevrejima,

I govoraše pred braćom svojom i vojnicima samarijskim: Šta rade ti nemoćni Judejci? Hoćemo li ih ostaviti? Hoće li prinositi žrtve? Hoće li sada svršiti? Eda li će u život povratiti iz praha kamenje spaljeno?

A Tovija Amonac koji beše uza nj reče: Neka zidaju; da lisica dodje provaliće kameni zid njihov.

Čuj, Bože naš, kako nas preziru; obrati rug njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabež u zemlji gde bi robovali.

I ne pokrivaj bezakonja njihova, i greh njihov da se ne izbriše pred Tobom, jer Te dražiše za one koji zidaju.

I tako zidasmo zid, i sav se zid sastavi do polovine, i narod imaše volju da radi.

A kad ču Sanavalat i Tovija i Arapi i Amonci i Azoćani da se popravlja zid jerusalimski i da se počelo zatvarati šta je provaljeno, razgneviše se vrlo;

I složiše se svi zajedno da dodju i da udare na Jerusalim i da smetu.

A mi se molismo Bogu svom i postavljasmo stražu prema njima dan i noć od straha njihovog.

A Judejci rekoše: Klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne možemo zidati zida.

A naši neprijatelji rekoše: Da ne doznadu i ne opaze dokle ne dodjemo usred njih, pa ćemo ih pobiti i prekinuti posao.

Ali dodjoše Judejci koji kod njih življahu i kazaše nam deset puta: Čuvajte sva mesta kuda se ide k nama.

Tada namestih narod u nizinama iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama sa mačevima i kopljima i lukovima.

I razgledavši ustah i rekoh starešinama i glavarima i ostalom narodu: Ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikog i strašnog, i bijte se za braću svoju, za sinove svoje i kćeri svoje, za žene svoje i kuće svoje.

A kad čuše neprijatelji naši da smo doznali, razbi Gospod njihovu nameru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao.

I od tada polovina mojih momaka poslovaše, a druga polovina držaše koplja i štitove i lukove i oklope, i knezovi stajahu iza svega doma Judinog.

I koji zidahu i koji nošahu teret i koji tovarahu svaki jednom rukom radjaše, a u drugoj držaše koplje.

A koji zidahu, svaki imahu mač pripisan uz bedricu i tako zidahu. A trubač stajaše kod mene.

Jer rekoh starešinama i glavarima i ostalom narodu: Posao je velik i dug i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugog.

Gde čujete trubu da trubi, onamo trčite k nama; Bog naš vojevaće za nas.

Tako radjasmo posao, i polovina ih držaše koplja od zora pa dokle zvezde ne izidju.

U to vreme još rekoh narodu: Svaki sa momkom svojim neka noćuje u Jerusalimu da bi nam noću stražili, a danju radili.

A ja i moja braća i momci moji i stražari što idu za mnom nećemo svlačiti sa sebe haljina; u svakog da je mač i voda.

I stade velika vika ljudi i žena na braću njihovu Judejce.

Jer neki govorahu: Nas i sinova naših i kćeri naših ima mnogo; da dobavimo žita da jedemo i ostanemo živi.

Drugi opet govorahu: Da založimo polja svoja i vinograde i kuće da dobijemo žita u ovoj gladi.

Još drugi govorahu, da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski.

A telo je naše kao telo braće naše, sinovi naši kao njihovi sinovi i eto treba da damo sinove svoje i kćeri svoje u roblje, i neke kćeri naše već su robinje, a mi ne možemo ništa, jer polja naša i vinograde naše drže drugi.

Zato se rasrdih vrlo kad čuh viku njihovu i te reči.

I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: Vi mećete bremena svaki na brata svog. I sazvah veliki zbor njih radi.

I rekoh im: Mi otkupismo koliko mogasmo braću svoju Judejce što behu prodani narodima; a vi li ćete prodavati braću svoju ili ćete se prodavati nama? A oni umukoše i ne nadjoše šta bi odgovorili.

I rekoh: Nije dobro šta radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga našeg da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji naši?

I ja i braća moja i momci moji davali smo im novaca i žita; ali oprostimo im taj dug.

Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuće i što im na stotinu uzimaste od novca i žita i vina i ulja.

A oni odgovoriše: Vratićemo i nećemo iskati od njih; učinićemo kako veliš. Tada sazvah sveštenike, i zakleh ih da će tako učiniti.

I istresoh nedra svoja i rekoh: Ovako da istrese Bog svakog iz kuće njegove i iz truda njegovog ko god ne ispuni ove reči, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor reče: Amin. I hvališe Gospoda, i učini narod po toj reči.

I otkad mi car zapovedi da im budem upravitelj u zemlji Judinoj, od godine dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ja i braća moja ne jedosmo hrane upraviteljske.

A predjašnji upravitelji koji behu pre mene behu teški narodu uzimajući od njega hleb i vino osim četrdeset sikala srebra, i sluge njihove zapovedahu po narodu. Ali ja tako ne činih bojeći se Boga.

Nego i oko gradjenja zida radih, i ne kupismo njive; i svi momci moji behu skupa onde na poslu.

I Judejaca i poglavara sto i pedeset ljudi i koji dolažahu k nama iz okolnih naroda behu za mojim stolom.

I gotovljaše se svaki dan po jedno goveče, šest ovaca, izbranih, i ptice gotovljahu mi se, i svakih deset dana davaše se svakojakog vina izobila. I opet ne iskah hrane upraviteljske; jer služba beše teška narodu.

Pomeni me Bože moj na dobro za sve što sam činio ovom narodu.

A kad ču Sanavalat i Tovija i Gisem Arapin i ostali naši neprijatelji da sam sazidao zid i da nije ostalo u njemu ništa provaljeno, a do tada još ne bejah namestio krila na vrata,

Posla Sanavalat i Gisem k meni i poruči: Hodi da se sastanemo u kome selu u polju ononskom. A oni mišljahu zlo po me.

I poslah k njima glasnike i poručih: U poslu sam velikom, zato ne mogu doći. Jer bi stao posao kad bih ga ostavio da dodjem k vama.

I slaše tako k meni četiri puta; i ja im onako odgovorih.

Tada Sanavalat posla k meni tako peti put slugu svog s knjigom otvorenom u ruci.

A u njoj pisaše: Čuje se po narodima i Gasmuj kaže da se ti i Judejci mislite odmetnuti, zato zidaš zid, i hoćeš da im budeš car, kako se govori,

I da si postavio proroke da razglašuju za tebe u Jerusalimu i govore, car je u Judeji. A to će doći do cara. Nego hodi da se dogovorimo.

Tada poslah k njemu i poručih: Nije tako kako ti kažeš; nego si sam izmislio.

Jer oni svi hteše nas uplašiti govoreći: Klonuće ruke njihove od posla i neće se svršiti. Zato, Bože, ukrepi ruke moje.

Još otidoh u kuću Simaji, sinu Dalaje sina Metaveilovog, koji se beše zatvorio, i reče mi: Da otidemo zajedno u dom Božji usred crkve i da zaključamo vrata crkvi, jer će doći da te ubiju, doći će noću da te ubiju.

A ja rekoh: Zar će čovek kakav sam ja bežati? Ili ko bi ovakav kakav sam ja ušao u crkvu da ostane u životu? Neću ići.

I razumeh da ga nije Bog poslao, nego to proroštvo kaza za me, jer ga Tovija i Sanavalat potkupiše.

Zato beše potkupljen da me uplaši da onako učinim i zgrešim da bih se osramotio da me mogu ružiti.

Pomeni, Bože moj, Toviju i Sanavalata po ovim delima njihovim, i Noadiju proročicu i druge proroke koji me hteše uplašiti.

I tako dovrši se zid dvadeset petog dana meseca Elula za pedeset i dva dana.

I kad čuše svi neprijatelji naši i videše svi narodi koji behu oko nas, uplašiše se vrlo, jer poznaše da je Bog naš učinio to delo.

I u one dane mnogi glavari judejski slahu knjige Toviji, i od Tovije njima dolažahu knjige.

Jer mnogi Judejci behu mu se zakleli; jer beše zet Sehaniji, sinu Arahovom, i Joanan sin njegov beše oženjen kćerju Meulama, sina Varahijinog.

I govorahu preda mnom dobro o njemu, i reči moje dokazivahu mu; i Tovija slaše knjige da me uplaši.

A kad se sazida zid i namestih vrata, i postavljeni biše vratari i pevači i Leviti,

Zapovedih Ananiju, bratu svom i Nananiji zapovedniku grada jerusalimskog, jer beše veran čovek i bojaše se Boga više nego mnogi,

I rekoh im: Da se ne otvaraju vrata jerusalimska dokle sunce ne ogreje, i kad oni što stoje onde zatvore vrata, ogledajte, i da se postave stražari izmedju stanovnika jerusalimskih, svaki na svoju stražu i svaki prema svojoj kući.

A grad beše širok i velik, ali naroda beše malo u njemu i kuće ne behu pogradjene.

I Bog moj dade mi u srce, te sabrah glavare i starešine i narod da se izbroje po plemenima. I nadjoh knjigu, u kojoj beše prepis onih koji se vratiše prvi put; i nadjoh u njoj zapisano:

Ovo su ljudi iz ovog kraja što se vratiše iz ropstva izmedju onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor, car vavilonski, pa se vratiše u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad,

Koji dodjoše sa Zorovaveljem, Isusom, Nemijom, Azarijom, Ramijom, Namanijem, Mardohejem, Vilsanom, Misperetom, Vigvajem, Neumom, Vanom; na broj beše ljudi naroda Izrailjevog:

Sinova Farosovih dve hiljade i sto i sedamdeset i dva;

Sinova Sefatijinih trista i sedamdeset i dva;

Sinova Arahovih šest stotina i pedeset i dva;

Sinova Fat-Moavovih, od sinova Isusovih i Joavovih dve hiljade i osam stotina i osamnaest;

Sinova Elamovih hiljada i dvesta i pedeset i četiri;

Sinova Zatujevih osam stotina i četrdeset i pet;

Sinova Zahajevih sedam stotina i šezdeset;

Sinova Vinujevih šest stotina i četrdeset i osam;

Sinova Vivajevih šest stotina i dvadeset i osam;

Sinova Azgadovih dve hiljade i tri stotine i dvadeset i dva;

Sinova Adonikamovih šest stotina i šezdeset i sedam;

Sinova Vigvajevih dve hiljade i šezdeset i sedam;

Sinova Adinovih šest stotina i pedeset i pet;

Sinova Atirovih od Jezekije devedeset i osam;

Sinova Asumovih trista i dvadeset i osam;

Sinova Visajevih trista i dvadeset i četiri;

Sinova Arifovih sto i dvanaest;

Sinova gavaonskih devedeset i pet;

Ljudi iz Vitlejema i Netofata sto i osamdeset i osam;

Ljudi iz Anatota sto i dvadeset i osam;

Ljudi iz Vet-Asmaveta četrdeset i dva;

Ljudi iz Kirijat-Jarima, Hefire i Virota sedam stotina i četrdeset i tri;

Ljudi iz Rame i Gavaje šest stotina i dvadeset i jedan;

Ljudi iz Mihmasa sto i dvadeset i dva;

Ljudi iz Vetilja i Gaje sto i dvadeset i tri;

Ljudi iz drugog Nevona pedeset i dva;

Sinova Elama drugog, hiljada i dvesta i pedeset;

Sinova Harimovih trista i dvadeset;

Sinova jerihonskih trista i četrdeset i pet;

Sinova lodskih, adidskih i ononskih sedam stotina i dvadeset i jedan;

Sinova senajskih tri hiljade i devet stotina i trideset;

Sveštenika: sinova Jedajinih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri;

Sinova Imirovih hiljada i pedeset i dva;

Sinova Pashorovih hiljada i dvesta i četrdeset i sedam;

Sinova Harimovih hiljada i sedamnaest;

Levita, sinova Isusovih i Kadmilovih izmedju sinova Odavijinih sedamdeset i četiri;

Pevača: sinova Asafovih sto i četrdeset i osam;

Vratara: sinova Salumovih, sinova Atirovih, sinova Talmanovih, sinova Akuvovih, sinova Atitinih, sinova Sovajevih sto i trideset i osam;

Netineja: sinova Sišinih, sinova Asufinih, sinova Tavotovih,

Sinova Kirosovih, sinova Sijajinih, sinova Fadanovih,

Sinova Levaninih, sinova Agavinih, sinova Salmajevih,

Sinova Ananovih, sinova Gidilovih, sinova Garovih,

Sinova Reajinih, sinova Resinovih, sinova Nekodinih,

Sinova Gazamovih, sinova Uzinih, sinova Fasejinih,

Sinova Visajevih, sinova Meunimovih, sinova Nafusesimovih,

Sinova Vakvukovih, sinova Akufinih, sinova Arurovih,

Sinova Vaslitovih, sinova Meidinih, sinova Arsinih,

Sinova Varkosovih, sinova Sisarinih, sinova Taminih,

Sinova Nesijinih, sinova Atifinih;

Sinova sluga Solomunovih: sinova Sotajevih, sinova Soferetovih, sinova Feridinih,

Sinova Jalinih, sinova Darkonovih, sinova Gidilovih,

Sinova Sefatijinih, sinova Atilovih, sinova Fohereta od Sevojima, sinova Amonovih,

Svega Netineja i sinova sluga Solomunovih, trista i devedeset i dva.

I ovi dodjoše iz Tel-Meleha i Tel-Arise, Heruv, Adon i Imir, ali ne mogaše pokazati otački dom svoj i seme svoje, eda li su od Izrailja,

I sinovi Delajini, sinovi Tovijini, sinovi Nekodini, njih šest stotina i četrdeset i dva,

I od sveštenika: sinovi Avajini, sinovi Akosovi, sinovi Varzelaja, koji se oženi izmedju kćeri Varzelaja Galadjanina, te se prozva njihovim imenom.

Oni tražiše po knjigama da bi pokazali rod svoj, ali se ne nadje, zato biše odlučeni od sveštenstva.

I zapreti im Tirsata da ne jedu od svetinje nad svetinjama dokle ne nastane sveštenik s Urimom i Tumimom.

Svega zbora skupa beše četrdeset i dve hiljade i tri stotine i šezdeset,

Osim sluga njihovih i sluškinja njihovih, kojih beše sedam hiljada i tri stotine i trideset i sedam; i medju njima beše pevača i pevačica dvesta i četrdeset i pet;

Imahu sedam stotina i trideset i šest konja, dve stotine i četrdeset i pet masaka,

Četri stotine i trideset i pet kamila, šest hiljada i sedam stotina i dvadeset magaraca.

Tada neki izmedju glavara doma otačkih priložiše na posao. Tirsata dade u riznicu hiljadu drama zlata, pedeset čaša, šest stotina i trideset haljina svešteničkih.

A glavari domova otačkih dadoše u riznicu za posao dvadeset hiljada drama zlata, i srebra dve hiljade i dvesta mina.

A što dade ostali narod beše dvadeset hiljada drama zlata, i dve hiljade mina srebra, i šezdeset i sedam haljina svešteničkih.

I tako sa naseliše sveštenici i leviti vratari i pevači i ljudi iz naroda i Netineji i sav Izrailj u svojim gradovima; i kad dodje sedmi mesec, sinovi Izrailjevi behu u svojim gradovima.

Tada se skupi sav narod jednodušno na ulicu koja je pred vratima vodenim, i rekoše Jezdri književniku da donese knjigu zakona Mojsijevog koji dade Gospod Izrailju.

I donese Jezdra sveštenik zakon pred zbor, u kome behu ljudi i žene i svi koji mogahu razumeti, prvog dana sedmog meseca.

I čita je na ulici koja je pred vratima vodenim od jutra do podne pred ljudima i ženama i onim koji mogahu razumeti, i uši svemu narodu behu obraćene ka knjizi zakonskoj.

A Jezdra književnik stajaše na mestu povisoku, koje behu načinili od drveta za to; i do njega stajaše Matatija i Sema i Anaja i Urija i Helkija i Masija s desne strane, a s leve Fedaja i Misailo i Malahija i Asum i Asvadana, Zaharija i Mesulam.

I otvori Jezdra knjigu na vidiku svem narodu, jer beše više svega naroda, i kad je otvori, usta sav narod.

I Jezdra blagoslovi Gospoda Boga velikog, a sav narod odgovori: Amin, amin, podignuvši ruke svoje, pa se saviše i pokloniše se Gospodu licem do zemlje.

A Isus i Vanije i Servevija, Jamin, Akuv, Savetaj, Odija, Masija, Kelita, Azarija, Jozavad, Anan, Felaja i drugi Leviti poučavahu narod zakonu, i narod stajaše na mestu.

I čitahu knjigu, zakon Božji, razgovetno i razlagahu smisao, te se razumevaše šta se čitaše.

Potom Nemija, koji je Tirsata, i sveštenik Jezdra književnik i Leviti koji naučavahu narod, rekoše svemu narodu: Ovaj je dan svet Gospodu Bogu vašem; ne tužite ni plačite. Jer plakaše sav narod slušajući šta govori zakon.

I reče im: Idite i jedite pretilo i pijte slatko i šaljite delove onima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu našem. Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja vaša sila.

I Leviti utišaše narod govoreći: Ćutite, jer je ovaj dan svet, i ne budite žalosni.

I otide sav narod da jede i pije i da šalje delove, i veseliše se veoma što razumeše reči koje im se kazaše.

A sutradan skupiše se glavari domova otačkih iz svega naroda, sveštenici i Leviti, k Jezdri književniku da uče šta zakon govori.

I nadjoše napisano u zakonu da je Gospod zapovedio preko Mojsija da sinovi Izrailjevi borave u senicama na praznik sedmog meseca.

I objaviše i proglasiše po svim gradovima svojim i u Jerusalimu govoreći: Idite u goru, i donesite granje maslinovo i granje od divlje masline i granje mirtovo i palmovo i granje od šumnatih drveta, da načinite senice, kako je napisano.

I narod izidje i donese i načini senice svaki na svom krovu i u svom tremu i u tremovima doma Božjeg i na ulici kod vrata vodenih i na ulici kod vrata Jefremovih.

I tako načini senice sav zbor, što se beše vratio iz ropstva, i boravljahu pod senicama. A od vremena Isusa, sina Navinog, do tog dana ne činiše tako sinovi Izrailjevi. I bi veselje veoma veliko.

I čitaše se knjiga zakona Božjeg svaki dan, od prvog dana do poslednjeg; i praznovaše praznik sedam dana, a osmi dan bi sabor, kako je uredjeno.

Potom dvadeset četvrtog dana tog meseca skupiše se sinovi Izrailjevi posteći i u kostreti i posuvši se zemljom.

I odvoji se seme Izrailjevo od svih tudjinaca, i stadoše te ispovedahu grehe svoje i bezakonja otaca svojih.

I stajahu na svom mestu, te im se čitaše zakon Gospoda Boga njihovog četvrt dana, a drugi četvrt ispovedahu se i poklanjahu se Gospodu Bogu svom.

A Isus i Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanije i Hananije popevši se na mesto podignuto za Levite vapijahu glasom velikim ka Gospodu Bogu svom.

I rekoše Leviti Isus i Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja: Ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svog od veka do veka: i da se blagosilja ime Tvoje slavno i uzvišeno svrh svakog blagoslova i hvale.

Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja.

Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura haldejskog i nadeo mu ime Avraam;

I našao si srce njegovo verno pred sobom, i učinio si s njim zavet da ćeš dati zemlju hanansku, hetejsku, amorejsku, ferezejsku i jevusejsku i gergesejsku, da ćeš dati semenu njegovom, i ispunio si reči svoje jer si pravedan.

Jer si pogledao na muku otaca naših u Misiru, i viku njihovu video si na moru crvenom;

I učinio si znake i čudesa na Faraonu i na svim slugama njegovim i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao što se vidi danas.

I more si razdvojio pred njima, te predjoše posred mora suvim, i bacio si u dubine one koji ih gonjahu kao kamen u vodu.

I u stupu od oblaka vodio si ih danju, a noću u stupu ognjenom svetleći im putem kojim će ići.

I sišao si na goru sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovesti dobre.

I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija, sluge svog.

I hleb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u žedji njihovoj, i rekao si im da idu i naslede zemlju za koju si podigao ruku svoju da ćeš im je dati.

Ali oni i oci naši uzobestiše se i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovesti Tvoje.

Ne hteše slušati, i ne opominjaše se čudesa Tvojih koja si im činio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi vodje da se vrate u ropstvo svoje. Ali Ti, Bože, koji opraštaš koji si žalostiv i milostiv, koji dugo trpiš i velike si milosti, nisi ih ostavio.

I onda kad načiniše sebi tele liveno i rekoše: Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i huliše veoma,

Ni onda ih radi velike milosti svoje nisi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije odstupao od njih danju vodeći ih putem, niti stup ognjeni noću svetleći im putem kojim će ići.

I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u žedji njihovoj.

I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše.

I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer naslediše zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog;

I umnožio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da će ući u nju i naslediti je.

I udjoše sinovi njihovi i naslediše zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da čine od njih šta im je volja.

I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuće pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti.

Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za ledja i proroke Tvoje pobiše, koji im svedočahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma.

Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih mučaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih.

Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraćaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta.

I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ će biti kroz njih; i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše.

I trpeo si ih mnogo godina opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim.

Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv.

Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji čuvaš zavet i milost, nemoj da je malo pred Tobom što nas snadje sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod Tvoj od vremena careva asirskih do danas.

Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si Ti pravo učinio, a mi smo bezbožno radili.

I carevi naši, knezovi naši i oci naši ne izvršavaše zakon Tvoj niti mariše za zapovesti Tvoje i svedočanstva Tvoja, kojima si im svedočio.

Jer u carstvu svom i u velikom dobru Tvom koje si im činio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne služiše Tebi niti se povratiše od zlih dela svojih.

Evo, mi smo danas robovi; i još u zemlji, koju si dao ocima našim da jedu rod njen i dobra njena, evo mi smo robovi u njoj.

I ona rod svoj obilati radja carevima koje si postavio nad nama za grehe naše, i koji gospodare nad našim telima i nad stokom našom po svojoj volji, te smo u velikoj teskobi.

A radi svega toga činimo tvrd zavet i pišemo, a knezovi naši, Leviti naši, sveštenici naši pečate.

A koji zapečatiše behu ovi: Nemija Tirsata, sin Ahalijin, i Sedekija,

Seraj, Azarija, Jeremija,

Pashor, Amarija, Malhija,

Hatus, Sevanija, Maluh,

Harim, Merimot, Ovadija,

Danilo, Gineton, Varuh,

Mesulam, Vija, Mijamin,

Mazija, Vilgaj, Semaja; to behu sveštenici;

A Leviti: Isus sin Azanijin Vinuj izmedju sinova Inadadovih, Kadmilo,

I braća njihova: Sevanija, Odija, Kelita, Felaja, Anana,

Miha, Reov, Asavija,

Zahur, Serevija, Sevnija,

Odija, Vanije, Veninuj;

Glavari narodni: Faros, Fat-Moav, Elam, Zatuj, Vanije,

Vunije, Azgad, Vivaj,

Adonija, Vigvaj, Adin,

Atir, Jezekija, Azur,

Odija, Asum, Visaj,

Arif, Anatot, Navaj,

Magfija, Mesulam, Ezir,

Mesizaveilo, Sadok, Jadva,

Felatija, Anan, Anaja,

Osija, Ananija, Asuv,

Lois, Fileja, Sovik,

Reum, Asavana, Maija,

Ahija, Anana, Ganan,

Maluh, Harim, Vana.

I ostali narod, sveštenici, Leviti, vratari, pevači, netineji i svi koji se odvojiše od naroda zemaljskih k zakonu Božjem, žene njihove, sinovi njihovi i kćeri njihove, svi koji znahu i razumevahu,

Pristaše s braćom svojom, glavarima svojim, i dodjoše te se zakleše i kletvom zavezaše da hodimo po zakonu Božijem, koji je dat preko Mojsija, sluge Božijeg, i da držimo i izvršujemo sve zapovesti Gospoda Boga svog i zakone Njegove i uredbe Njegove.

I da ne dajemo kćeri svojih narodima zemaljskim, niti kćeri njihovih da uzimamo za sinove svoje.

I od naroda zemaljskih koji donesu trg ili kakvu god hranu u subotu na prodaju, da ne uzimamo u subotu ni u drugi sveti dan, i da ostavljamo sedme godine da počiva zemlja i opraštamo svaki dug.

I postavismo sebi uredbu da dajemo svake godine trećinu sikla na službu u dom Boga svog:

Na hlebove postavljene, na dar svagdašnji i žrtvu paljenicu svagdašnju za subote, za mladine i za praznike, i na svetinju i na žrtve za greh da se očišća Izrailj, i na svako delo u domu Boga našeg.

I bacasmo žreb za sveštenike i Levite i narod radi nošenja drva da se donosi u dom Boga našeg po domovima otaca naših na vreme od godine do godine, da gori na oltaru Gospoda Boga našeg, kako piše u zakonu;

I da donosimo prvine od zemlje svoje i prvine od svakog roda od svakog drveta od godine do godine u dom Gospodnji;

I prvence od sinova svojih i stoke svoje, kako piše u zakonu, i prvence od goveda svojih i od ovaca svojih da donosimo u dom Boga svog sveštenicima koji služe u domu Boga našeg;

I prvine testa svog i prinose svoje i rod od svih drveta, vino i ulje da donosimo sveštenicima u kleti doma Boga svog, i Levitima desetak od zemlje svoje, i Leviti da uzimaju desetak po svim mestima gde uradimo;

I da bude sveštenik, sin Aronov s Levitima kad Leviti uzimaju desetak, i da Leviti donose desetak od desetka u dom Boga našeg, u kleti, u spreme njegove.

Jer u te kleti dužni su sinovi Izrailjevi i Leviti donositi prinos od žita, od vina i ulja, gde su sveti sudovi, i sveštenici koji služe, i vratari i pevači, da ne ostavljamo dom Boga svog.

I naseliše se knezovi narodni u Jerusalimu, a ostali narod meta žreb da uzmu jednog od deset da sedi u jerusalimu svetom gradu, i ostalih devet delova po drugim gradovima.

I blagoslovi narod sve ljude koji sami od svoje volje pristaše da sede u Jerusalimu.

Ovo su glavari zemaljski koji se naseliše u Jerusalimu, a po ostalim gradovima judejskim nastaniše se svaki na svom nasledstvu po gradovima svojim Izrailjci sveštenici i Leviti, Netineji i sinovi sluga Solomunovih:

U Jerusalimu, dakle, naseliše se neki od sinova Judinih i Venijaminovih: od sinova Judinih: Ataja sin Ozije, sina Zaharije, sina Amarije, sina Sefatije, sina Maleleilovog, od sinova Faresovih;

I Masija, sin Varuha sina Holoze sina Azaje, sina Adaje, sina Jojariva sina Zahrije, sina Silonijevog;

Svega sinova Faresovih što se naseliše u Jerusalimu, četiri stotine i šezdeset i osam hrabrih ljudi;

A izmedju sinova Venijaminovih: Saluj sin Mesulama, sina Joada, sina Fedaje, sina Kolaje, sina Masija, sina Itila, sina Isaijinog,

I za njim Gava, Salaj devet stotina i dvadeset i osam;

A Joilo, sin Zahrijev beše nad njima, a Juda sin Senujin beše drugi nad gradom;

Od sveštenika: Jedaja sin Jojavov, Jahin,

Seraja sin Helkije, sina Mesulama, sina Sadoka, sina Merajota, sina Ahitovovog, starešina u domu Božjem,

A braće njihove što služahu u domu osam stotina i dvadeset i dva; i Adaja, sin Jeroama, sina Felalije, sina Amsija, sina Zaharije, sina Pashora, sina Malhijinog,

I braće njegove glavara u domovima otačkim dvesta i četrdeset i dva; i Amasaj, sin Azreila, sina Azaja; sina Mesilemota, sina Imirovog,

I braće njihove hrabrih ljudi sto i dvadeset i osam, a nad njima beše Zavdilo, sin Gedolimov;

I od Levita: Semaja sina Asuva sina Azrikama, sina Asavije, sina Vunijevog;

I Savetaj, i Jozavad behu nad poslom spoljašnjim za dom Božji izmedju glavara levitskih,

A Matanija, sin Mihe sina Zavdija sina Asafovog beše poglavar koji počinjaše hvalu u molitvi, i Vakvukija drugi izmedju braće svoje, i Avda sin Salije sina Galala sina Jedutunovog;

Svega Levita u svetom gradu beše dve stotine i osamdeset i četiri;

A od vratara: Akuv, Talmon, i braća njihova što čuvahu stražu na vratima, sto i sedamdeset i dva;

A ostatak naroda Izrailjevog, sveštenika i Levita beše po svim gradovima Judinim, svak na svom nasledstvu;

A Netineji naseliše se u Ofildu, i Siha i Gispa behu nad Netinejima.

A nad Levitima u jerusalimu beše Ozija, sin Vanija, sina Asavije, sina Matanije, sina Mišinog. Izmedju sinova Asafovih, pevači behu u službi za dom Božji.

Jer beše careva zapovest za njih i beše odredjena plata pevačima za svaki dan.

I Petaja, sin Mesizaveilov od sinova Zare sina Judinog beše mesto cara za svaki posao s narodom.

A po selima i poljima njihovim neko od sinova Judinih nastani se u Kirijat-Arvi i zaseocima njenim, i u Divonu i zaseocima njegovim, i u Jekavseilu i selima njegovim,

I u Jesuji i Moladi i Vet-Feletu,

I u Asar-Sualu i Virsaveji i zaseocima njenim,

I u Siklagu i u Mekoni i zaseocima njenim,

I u En-Rimonu i u Sareji i u Jarmotu,

U Zanoji, u Odolamu i selima njihovim, u Lahisu s poljem njegovim, u Azici i zaseocima njenim. I tako se naseliše od Virsaveje do doline Emona.

A sinovi Venijaminovi naseliše se od Gavaje u Mihamasu i Aji i Vetilju i zaseocima njegovim,

U Anatotu, u Novu, Ananiji,

U Asoru, u Rami, u Gitajimu,

U Adidu, u Sevojimu, u Nevalatu,

U Lodu, u Ononu, i u dolini drvodeljskoj.

A Leviti podeliše se medju Judom i Venijaminom.

A ovo su sveštenici i Leviti koji dodjoše sa Zorovaveljem sinom Salatilovim i Isusom: Seraja, Jeremije, Jezdra,

Amarija, Maluh, Hatus,

Sehanija, Reum, Lerimot,

Ido, Gineto, Avija,

Mijamin, Madija, Vilga,

Semaja, Jojariv, Jedaja,

Saluj, Amok, Helkija, Jedaja. To behu glavari izmedju sveštenika i braće svoje za vremena Isusovog.

A leviti: Isus, Vinuj, Kadmilo, Serevija, Juda i Matanija, koji s braćom svojom biše nad pevanjem.

A Vakvukija i Unije, braća njihova, behu prema njima u redovima svojim.

A Isus rodi Joakima, a Joakim rodi Elijasiva, a Elijasiv rodi Jojadu;

A Jojada rodi Jonatana, a Jonatan rodi Jadvu.

A za vremena Joakimovog behu sveštenici, glavari domova otačkih: od doma Serajinog Meraja, od Jeremijinog Ananija,

Od Jezdrinog Mesulam, od Amarijinog Joanana,

Oda Melihujevog Jonatan, od Sevanijinog Josif,

Od Harimovog Adana, od Merajotovog Elkaj,

Od Idovog Azaharija, od Ginetovog Mesulama,

Od Avijinog Zihrije, od Minijaminovog i Moadijinog Filtaj,

Od Vilžinog Samuja, od Semajinog Jonatan,

Od Jojarivovog Matenaj, od Jedajinog Ozije,

Od Salajevog Kalaj, od Amokovog Ever,

Od Helkijinog Asavija, od Jedajinog Natanailo.

A Leviti, glavari domova otačkih, za vreme Elijasiva, Jojade, Joanana i Jadve biše popisani sa sveštenicima do carovanja Darija, cara persijskog;

Sinovi Levijevi, glavari domova otačkih, biše popisani u knjizi dnevnika do vremena Joanana, sina Elijasivovog:

I glavari levitski behu: Asavija, Erevija i Isus sin Kadmilov i braća njihova prema njima da hvale i slave Boga po zapovesti Davida, čoveka Božjeg, red prema redu;

Matanija i Vakvukija, Ovadija, Mesulam, Talmon, Akuv, behu vratari koji čuvahu stražu kod riznica na vratima.

Ti behu za vremena Joakima sina Isusa sina Josedekovog i za vremena Nemije kneza, i sveštenika Jezdre književnika.

A kad se osvećivaše zid jerusalimski, tražiše Levite po svim mestima njihovim da ih dovedu u Jerusalim da se svrši posvećenje s veseljem, hvalom i pesmama uz kimvale, psaltire i gusle.

I skupiše se sinovi pevački i iz ravnica oko Jerusalima i iz sela netofatskih,

I iz Vet-Gilala i iz polja gevskih i azmavetskih, jer pevači behu naselili sela oko Jerusalima.

I očistiše se sveštenici i Leviti, i očistiše narod i vrata i zid.

Iza toga zapovedih knezovima judejskim da izadju na zid, i postavih dva velika zbora pevačka, i jedan od njih idjaše nadesno s gornje strane zida k vratima gnojnim.

A za njima idjaše Osija i polovina knezova Judinih,

I Azarija, Jezdra i Mesulam

Juda i Venijamin i Semaja i Jeremija,

I od sinova svešteničkih s trubama Zaharija sin Jonatana, sina Semaje, sina Matanije, sina Zahura, sina Asafovog,

I braća njegova Semaja i Azareilo, Milalaj, Gilalaj, Maj, Natanailo i Juda i Ananija sa spravama muzičkim Davida čoveka Božijeg, a Jezdra književnik pred njima;

Potom k vratima kod studenca, koja behu prema njima, idjahu uz basamake grada Davidovog kuda se ide na zid, iznad doma Davidovog pa do vrata vodenih k istoku.

A drugi zbor pevački idjaše prema onim, i ja za njim, i polovina naroda po zidu iznad kule pećke do širokog zida,

I iznad vrata Jefremovih k vratima starim i ka vratima ribljim i ka kuli Ananeilovoj i kuli Meji, pa do vrata ovčijih; i stadoše kod vrata tamničkih.

Potom stadoše oba zbora pevačka u domu Božijem, i ja i polovina glavara sa mnom,

I sveštenici Elijakim, Masija, Minijamin, Mihaja, Elioinaj, Zaharija, Ananija s trubama,

I Masija i Semaja i Eleazar i Ozije i Joanan i Malhija i Elam i Eser. I pevači pevahu glasno s Jezrajom, načelnikom svojim.

I prinesoše velike žrtve taj dan, i veseliše se; jer ih Bog razveseli veseljem velikim; i žene i deca veseliše se, i veselje jerusalimsko čujaše se daleko.

I postavljeni biše taj dan ljudi nad kletima u kojima se ostavljahu prinosi, prvine i desetak, da sabiraju u njih s njiva gradskih zakonite delove za sveštenike i za Levite, jer se i Juda radovaše sveštenicima i Levitima što stajahu na poslu,

I izvršavahu šta im je Bog njihov zapovedio da izvršuju i šta trebaše izvršavati za očišćenje, kao i pevači i vratari po zapovesti Davida i Solomuna, sina njegovog.

Jer od pre, za vremena Davidovog i Asafovog, biše postavljeni glavari pevački i pesme u hvalu i slavu Bogu.

I zato sav Izrailj za vremena Zorovavelja i za vremena Nemijinog davaše delove pevačima i vratarima, svakidašnji obrok, i Levitima što beše njima posvećeno, a Leviti sinovima Aronovim što njima beše posvećeno.

U to vreme čita se knjiga Mojsijeva narodu, i u njoj se nadje napisano da ne ulazi Amonac ni Moavac u sabor Božji do veka;

Jer ne sretoše sinove izrailjeve s hlebom i vodom, nego najmiše na njih Valama da ih prokune, ali Bog naš obrati onu kletvu u blagoslov.

A kad čuše taj zakon odlučiše od Izrailja sve tudjince.

A pre toga Elijasiv sveštenik, koji beše nad kletima doma Boga našeg, oprijatelji se s Tovijom,

I načini mu veliku klet, gde se pre ostavljahu dari i kad i sudovi i desetak od žita, vina i ulja, odredjeni Levitima i pevačima i vratarima, i prinosi za sveštenike.

A kad to sve bivaše, ne bejah u Jerusalimu, jer trideset druge godine Artakserksa, cara vavilonskog, vratih se k caru, i posle nekoliko godina izmolih se opet u cara.

I kad dodjoh u Jerusalim, videh zlo što učini Elijasiv radi Tovije načinivši mu klet u tremu doma Božjeg.

I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokućstvo Tovijino napolje iz kleti.

I zapovedih, te očistiše kleti; i unesoh u njih opet posudje doma Božjeg, dare i kad.

Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevači, koji radjahu posao.

I ukorih starešine i rekoh: Zašto je ostavljen dom Božji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto.

I svi Judejci donosiše desetke od žita i vina i ulja u spreme.

I postavih nastojnike nad spremama, Selmiju sveštenika i Sadoka književnika, i izmedju Levita Fedaju, i uz njih Anana, sina Zahura sina Matanijinog, jer se za verne držahu; i beše im posao deliti braći svojoj.

Pomeni me, Bože moj, zato, i nemoj izbrisati dobra mojih koja učinih domu Boga svog i službi njegovoj.

U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, groždje i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak.

I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.

Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite subotu?

Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izrailja skvrneći subotu.

I kad dodje sen na vrata jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.

I prenoćiše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.

I opomenuh ih i rekoh im: Zašto noćujete oko zida? Ako još jednom to učinite, uložiću na vas. Od tada ne dolaziše u subotu.

A Levitima zapovedih da se očiste i da dodju i čuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.

Još videh u to vreme Judejce koji se behu oženili Azoćankama, Amonkama i Moavkama.

I sinovi njihovi govorahu pola azotski, i ne umehu govoriti judejski nego jezikom i jednog i drugog naroda.

Zato ih karah i psovah, i neke izmedju njih bih i čupah, i zakleh ih Bogom da ne daju kćeri svoje sinovima njihovim niti da uzimaju kćeri njihove za sinove svoje ili za sebe.

Nije li tim zgrešio Solomun, car Izrailjev, ako i ne beše u mnogim narodima cara njemu ravnog i mio beše Bogu svom i Bog ga beše postavio carem nad svim Izrailjem? Pa opet ga navratiše na greh žene tudjinke.

A vama li ćemo dopustiti da činite to sve veliko zlo i grešite Bogu našem uzimajući žene tudjinke?

I od sinova Jojade, sina Elijasiva poglavara svešteničkog, jedan beše zet Sanavalatu Oronjaninu, kog oterah od sebe.

Pomeni ih, Bože moj, što oskrvniše sveštenstvo i zavet sveštenički i levitski.

I tako ih očistih od svih tudjinaca, i opet postavih redove svešteničke i levitske, svakog na posao njegov,

I da se donose drva za žrtve na rokove, i prvine. Pomeni me, Bože moj, na dobro.