Adam, Sit, Enos,

Kajinan, Maleleilo, Jared,

Enoh, Matusal, Lameh,

Noje, Sim, Ham i Jafet.

Sinovi Jafetovi: Gomer i Magog i Madaj i Javan i Tovel i Mosoh i Tiras.

A sinovi Gomerovi: Ashenas i Rafat i Togarma.

A sinovi Javanovi: Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim,

A sinovi Hamovi: Hus i Misraim, Fut i Hanan.

A sinovi Husovi: Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava i Dedan.

I Hus rodi Nevroda. On prvi bi silan na zemlji.

A Misraim rodi Ludeje i Anameje i Leaveje i Naftuheje,

I Patroseje i Hasluheje, od kojih izidjoše Filisteji i Kaftoreji.

A Hanan rodi Sidona prvenca svog, i Heta,

I Jevuseje i Amoreje i Gergeseje,

I Jeveje i Arukeje i Aseneje,

I Arvadeje i Samareje i Amateje.

Sinovi Simovi: Elam i Asur i Arfaksad i Lud i Aram i Uz i Ul i Geter i Meseh.

A Arfaksad rodi Salu, a Sala rodi Evera.

A Everu se rodiše dva sina; jednom beše ime Falek, jer se u njegovo vreme razdeli zemlja; a ime bratu njegovom Jektan.

A Jektan rodi Almodada i Salefa i Asarmota i Jaraha,

I Adorama i Uzala i Diklu,

I Evala i Avimaila i Savu,

I Ofira i Evilu i Jovava: ti svi behu sinovi Jektanovi.

Sim, Arfaksad, Sala,

Ever, Falet, Ragav,

Seruh, Nahor, Tara,

Avram, to je Avraam.

Sinovi Avramovi: Isak i Ismailo.

Ovo je pleme njihovo: prvenac Ismailov Navajot, pa Kidar i Avdeilo i Mivsam.

Misma i Duma, Masa, Adad i Tema,

Jetur, Nafis i Kedma; to su sinovi Ismailovi.

A sinovi Heture, inoče Avramove: ona rodi Zemrana i Joksana i Madana i Madijana i Jesvoka i Suja. A sinovi Joksanovi: Sava i Dedan.

A sinovi Madijanovi: Gefa i Efer i Enoh i Avida i Eldaga. Ti svi behu sinovi Heturini.

Tako Avram rodi Isaka; a sinovi Isakovi behu Isav i Izrailj.

Sinovi Isavovi: Elifas, Raguilo i Jeus i Jeglom i Korej.

Sinovi Elifasovi: Teman i Omar, Sofar i Gotom, Kenez i Tamna i Amalik.

Sinovi Raguilovi: Nahat, Zara i Soma i Moza.

A sinovi Sirovi: Lotan i Soval i Sevegon i Ana i Dison i Eser i Disan.

A sinovi Lotanovi: Horije i Emam; a sestra Lotanova Tamna.

Sinovi Sovalovi: Elan i Manahat i Eval, Sefija i Onam. A sinovi Sevegonovi: Aije i Ana.

Sinovi Anini: Dison, i sinovi Disonovi Amram i Asvan i Itran i Haran.

Sinovi Eserovi: Valan i Zavan i Jakan. Sinovi Disanovi: Uz i Aran.

A ovo su carevi koji carovaše u zemlji edomskoj pre nego se zacari car nad sinovima Izrailjevim: Valak sin Veorov, a gradu mu beše ime Denava.

A kad umre Valak, zacari se na njegovo mesto Jovav, sin Zarin od Vosore.

A kad umre Jovav, zacari se na njegovo mesto Asom od zemlje temanovske.

A kad umre Asom, zacari se na njegovo mesto Adad sin Varadov, koji iseče Madijane u polju moavskom; a gradu mu beše ime Getem.

A kad umre Adad, zacari se na njegovo mesto Samada iz Masekasa.

A kad umre Samada, zacari se na njegovo mesto Saul iz Rovota na reci.

A kad umre Saul, zacari se na njegovo mesto Valenon, sin Ahovorov.

A kad umre Valenon, zacari se na njegovo mesto Adad; a grad mu se zvaše Fogor, a ženi mu beše ime Meteveila kći Matraide, kćeri Mezovove.

A kad umre Adad, nastaše knezovi u edomskoj: knez Tamna, knez Alva, knez Jetet,

Knez Olivema, knez Ila, knez Finon,

Knez Kenez, knez Teman, knez Mivsar,

Knez Magedilo, knez Iram. To behu knezovi edomski.

Ovo su sinovi Izrailjevi: Ruvim, Simeun, Levije i Juda, Isahar i Zavulon,

Dan, Josif i Venijamin, Neftalim, Gad i Asir.

Sinovi Judini: Ir i Avnan i Sila; ta mu tri rodi kći Suvina Hananejka; ali Ir prvenac Judin beše nevaljao pred Gospodom, te ga ubi.

A Tamara, snaha njegova rodi mu Faresa i Zaru. Svega pet beše sinova Judinih.

Sinovi Faresovi: Esron i Amul.

A sinovi Zarini: Zimrije i Etan i Eman i Halkol i Dara; svega pet.

I sinovi Harmijini: Ahan, koji smuti Izrailja ogrešivši se o stvari proklete.

A sinovi Etanovi: Azarija.

A sinovi Esronovi, što mu se rodiše: Jerameilo i Aram i Halev.

A Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Nasona, kneza sinova Judinih;

A Nason rodi Salmona; a Salmon rodi Voza;

A Voz rodi Ovida; a Ovid rodi Jeseja;

A Jesej rodi prvenca svog Elijava, i Avinadava drugog i Samu trećeg,

Natanaila četvrtog, Radaja petog,

Osema šestog, Davida sedmog,

I sestre mu Seruju i Avigeju. A sinovi Serujini behu Avisaj i Joav i Asailo, trojica.

A Avigeja rodi Amasu; a otac Amasin beše Jeter Ismailjac.

A Halev sin Esronov rodi s Azuvom ženom svojom i s Jeriotom sinove, i sinovi mu behu Jeser i Sovav i Ardon.

A kad umre Azuva, Halev se oženi Efratom, koja mu rodi Ora;

A Or rodi Uriju, a Urija rodi Veseleila.

Potom otide Esron ka kćeri Mahira oca Galadovog, i oženi se njom kad mu beše šezdeset godina, i ona mu rodi Seguva.

A Seguv rodi Jaira, koji imaše dvadeset i tri grada u zemlji galadskoj.

Jer uze Gesurejima i Sircima sela Jairova i Kenat sa selima njegovim, šezdeset gradova. To sve uzeše sinovi Mahira, oca Galadovog.

I kad umre Esron u Halev-Efrati, žena Esronova Avija rodi mu Ashora oca Tekujanima.

A sinovi Jerameila prvenca Esronovog behu: prvenac Aram, pa Vuna i Orem i Osem i Ahija.

Imaše i drugu ženu Jerameilo, po imenu Ataru, ona je mati Onamova.

A sinovi Arama prvenca Jerameilovog behu: Mas i Jamin i Eker.

I sinovi Onamovi behu: Samaj i Jadaj; a sinovi Samajevi: Nadav i Avisur.

I ime ženi Avisurovoj beše Avihaila, koja mu rodi Avana i Moloida.

A sinovi Nadavovi: Seled i Apaim; ali Seled umre bez dece.

A sinovi Apailovi: Jesej; a sinovi Jesejevi: Sisan, i kći Sisanova Alaja.

A sinovi Jadaja brata Samajevog: Jeter i Jonatan; ali Jeter umre bez dece.

A sinovi Jonatanovi: Falet i Zaza. Ti behu sinovi Jerameilovi.

A Sisan ne imaše sinove nego kćeri; i imaše Sisan slugu Misirca po imenu Jaraju.

Zato Sisan dade kćer svoju Jaraji, sluzi svom za ženu; a ona mu rodi Ataja.

A Ataj rodi Natana; a Natan rodi Zavada;

A Zavad rodi Eflata; a Eflat rodi Ovida;

A Ovid rodi Juja; a Juj rodi Azariju;

A Azarija rodi Helisa; a Helis rodi Eleasu;

A Eleasa rodi Sisamaja; a Sisamaj rodi Saluma;

A Salum rodi Jekamiju; a Jekamija rodi Elisama.

A sinovi Haleva brata Jerameilovog behu: Misa prvenac njegov, otac Zifejima; pa sinovi Marise oca Hevronovog.

A sinovi Hevronovi: Korej i Tafuja i Rekem i Sema.

A Sema rodi Rama oca Jorkoamovog; a Rekem rodi Samaja.

A sin Samajev beše Maon, a taj Maon bi otac Vet-Suru.

I Gefa inoča Halevova rodi Harana i Mosu i Gazesa.

A sinovi Jadajevi: Rigem i Jotam i Gisan i Felet i Gefa i Sagaf.

Maha inoča Halevova rodi Severa i Tirhanu.

Rodi i Sagafa oca Madmancima i Sevu oca Mahvincima i Gavajanima; a kći Halevova beše Ahsa.

Ovo behu sinovi Haleva sina Ora prvenca Efratinog; Soval otac Kirijat-Jarimu,

Salma otac Vitlejemu, Aref otac Vet-Gaderu.

A imaše sinove Soval otac Kirijat-Jarimu: Aroja i Asi-Amenuhota.

A porodice Kirijat-jarimske behu: Jetrani i Fućani i Sumaćani i Misrajani. Od njih izidjoše Saraćani i Estaoljani.

Sinovi Salmini: Vitlejemci i Netofaćani, Ataroćani od doma Joavovog, i Zorani, polovina Manahaćana,

I porodice pisarske u Javisu, Tiraćani, Simeaćani, Suhaćani; to su Keneji, koji se narodiše od Emata, oca doma Rihavovog.

A ovo su sinovi Davidovi koji mu se rodiše u Hevronu: prvenac Amnon od Ahinoame Jezraeljanke, drugi Danilo od Avigeje Karmilke,

Treći Avesalom, sin Mahe kćeri Talmaja cara gesurskog, četvrti Adonija, sin Agitin,

Peti Sefatija od Avitale, šesti Itram od Egle, žene njegove.

Šesti mu se rodi u Hevronu, gde carova sedam godina i šest meseci, a trideset i tri carova u Jerusalimu.

A ovi mu se rodiše u Jerusalimu: Samaja i Sovav i Natan i Solomun, četiri, od Vitsaveje kćeri Amilove.

I Jevar i Elisama i Elifalet,

I Noga i Nefeg i Jafija,

I Elisama i Elijada i Elifelet, devet,

Sve sinovi Davidovi osim sinova inoča njegovih i osim Tamare, sestre njegove.

A sin Solomunov beše Rovoam, a njegov sin Avija, a njegov sin Asa, a njegov sin Josafat,

A njegov sin Joram, a njegov sin Ohozija, a njegov sin Joas.

A njegov sin Amasija, a njegov sin Azarija, a njegov sin Jotam,

A njegov sin Ahaz, a njegov sin Jezekija, a njegov sin Manasija,

A njegov sin Amon, a njegov sin Josija.

A sinovi Josijini: prvenac Joanan, drugi Joakim, treći Sedekija, četvrti Salum.

A sinovi Joakimovi: Jehonija sin mu, i njegov sin Sedekija.

A sinovi Jehonije sužnja: Salatilo sin mu.

A njegovi sinovi Malhiram i Fedaja i Senasar, Jekamija, Osama i Nedavija.

A sinovi Fedajini: Zorovavelj i Simej; a sinovi Zorovaveljevi: Mesulam i Ananija i sestra im Selometa.

A sinovi Mesulamovi: Asuva i Oilo i Varahija i Asadija i Jusavesed, pet.

A sinovi Ananijini: Felatija i Jesaja, sinovi Refajini, sinovi Arnanovi, sinovi Ovadijini, sinovi Sehanijini.

A sinovi Sehanijini: Semaja, i sinovi Semajini: Hatuš i Igeal i Varija i Nearija i Safat, šest.

A sinovi Nearijini: Elioinaj i Jezekija i Azrikam, tri.

A sinovi Elionajevi: Odaja i Elijasiv i Felaja i Akuv i Joanan i Dalaja i Anan, sedam.

Sinovi Judini behu: Fares, Esron i Harmija i Or i Soval.

A Reaja sin Sovalov rodi Jata, a Jat rodi Ahumaja i Lada. To su porodice saratske.

A ovo su od oca Itama: Jezrael i Jesma i Jedvas, a sestri njihovoj beše ime Aselelfonija.

I Fanuilo beše otac Gedoru, i Eser otac Husin. To behu sinovi Ora prvenca Efrate, oca Vitlejemcima.

A Ashor otac Tekujanima imaše dve žene, Elu i Naru.

I Nara mu rodi Ahuzama i Efera i Temana i Ahastara. To su sinovi Narini.

A sinovi Elini: Sered, Jesoar i Etnan.

A Kos rodi Anuva i Sovivu i porodice Aharila sina Arumovog.

A Javis beše slavniji od svoje braće, i mati mu nade ime Javis govoreći: Rodih ga s bolom.

I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio medje moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli.

A Heluv, brat Sujin rodi Mehira. On bi otac Estonov.

A Eston rodi Vet-Rafu i Feseju i Tehinu, oca gradu Našu. To su ljudi Rihavovi.

A sinovi Kenezovi behu Gotonilo i Seraja. A sinovi Gotonilovi: Atat.

A Meonotaj rodi Ofru; a Seraja rodi Joava, oca onih što žive u dolini drvodeljskoj, jer behu drvodelje.

A sinovi Haleva sina Jefonijinog behu Ir, Ila i Nam. A sin Ilin beše Kenez.

A sinovi Jeleleilovi: Zif i Zifa, Tirija i Asareilo.

A sinovi Ezrini: Jeter i Mered i Efer i Jalon; a žena Meredova rodi Marijama i Samaja i Jesvu, oca Estemoji.

A žena njegova Judija rodi Jereda oca Gedoru, i Evera oca Sohotu, i Jekutila oca Zanoji. A to behu sinovi Vitije, kćeri Faraonove, kojom se oženi Mered.

A sinovi žene Odijine, sestre Nama oca Keili behu Garmija i Estemoja Mahaćanin.

A sinovi Simonovi: Amion i Rina i Ven-Anan i Tilon. A sinovi Jesejevi: Zohet i Ven-Zohet.

A sinovi Sile, sina Judinog: Ir otac Lihu, i Lada otac Marisi, i porodice doma platnarskog, doma Asvejinog.

I Jokim i Hasivljani, i Joas i Saraf, koji vladahu u moavskoj, i Jasuvi-Lehem. Ali to su stare stvari.

To behu lončari i življahu u sadovima i zabranima, i behu onde kod cara za njegove poslove.

Sinovi Simeunovi: Nemuilo i Jamin, Jariv, Zera, Saul;

A njegov sin Salum, a njegov sin Mivsam, a njegov sin Misma.

A sinovi Mismini: Amuilo sin mu, i njegov sin Zahur, i njegov sin Simej.

A Simej imaše šesnaest sinova i šest kćeri; a braća njegova nemahu mnogo sinova, i sve porodice njihove ne beše tako mnogo kao sinova Judinih.

A življahu u Virsaveji i Moladi i Asar-Sualu,

I u Vali i u Asemu i u Toladu,

I u Vetuilu i u Ormi i u Siklagu,

I u Vet-Marhavotu i u Asar-Susimu i u Vet-Vireju i u Saraimu. To behu gradovi njihovi do cara Davida.

A sela njihova behu Itam i Ajin, Rimon i Tohen i Asan, pet gradova,

I sva sela njihova što behu oko tih gradova do Vala. To behu stanovi njihovi po rodu njihovom.

A Mesovav i Jamlih i Josa sin Amasijin,

I Joilo i Juj, sin Josivije sina Seraje sina Asilovog,

I Elioinaj i Jakova i Jesohaja i Asaja i Adilo i Jesimilo i Venaja,

I Zisa, sin Sifija sina Alona sina Jedaje sina Simrija sina Semajinog;

Ti imenovani behu knezovi u porodicama svojim, i domovi otaca njihovih umnožiše se veoma.

I zato otidoše u Gedor do istočne strane doline da traže pašu stoci svojoj.

I nadjoše pašu obilatu i dobru i zemlju prostranu i mirnu i rodnu, jer pre onde življahu koji behu od Hama.

Ti, dakle, zapisani po imenu došavši za Jezekije cara Judinog razbiše šatore njihove i stanovnike koji se nadjoše onde, i pobiše ih kao proklete da ne osta nijedan do danas, i naseliše se mesto njih, jer onde beše paše za stoku njihovu.

A izmedju njih, sinova Simeunovih, izidje na goru Sir pet stotina ljudi, a poglavice im behu Felatija i Nearija i Refaja i Ozilo, sinovi Jesejevi.

I pobiše ostatak što behu utekli izmedju Amalika, i naseliše se onde do današnjeg dana.

A sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog, jer on beše prvenac, ali kad oskrvni postelju oca svog, dano bi njegovo prvenaštvo sinovima Josifa sina Izrailjevog, ali ne tako da se broji prvenac,

Jer Juda bi najsilniji medju braćom svojom i od njega je vodj, ali prvenaštvo dobi Josif;

Sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog behu: Anoh i Faluj, Esron i Harmija,

Sinovi Joilovi: Semaja sin mu, a njegov sin Gog, a njegov sin Simej,

A njegov sin Miha, a njegov sin Reaja, a njegov sin Val,

A njegov sin Veira, kog odvede Teglat-Felasar car asirski; on beše knez plemena Ruvimovog.

A braći njegovoj po porodicama njihovim kad se izbrojaše po kolenima svojim, beše knez Jeilo i Zaharija,

A Vela sin Azaza sina Seme sina Joilovog; on življaše u Aroiru i do Nevona i Valmeona.

Potom življaše k istoku dori do pustinje od reke Efrata, jer im se stoka umnoži u zemlji galadskoj.

I za vremena Saulovog vojevaše na Agarene, koji izgiboše od ruke njihove; i tako se naseliše u šatorima njihovim po svemu istočnom kraju zemlje galadske.

A sinovi Gadovi življahu prema njima u zemlji vasanskoj do Salhe.

Joilo im beše poglavar, a Safan drugi, pa Janaj i Safat u Vasanu.

A braća njihova po domovima otačkim behu: Mihailo i Mesulam i Seva i Joraj i Jahan i Zije i Ever, sedmorica.

Ti behu sinovi Avihaila sina Urija sina Jaroje sina Galada sina Mihaila sina Jesisaja sina Jadona sina Vuzovog.

Ahije sin Avdila sina Gunijevog beše poglavar u domu otaca njihovih.

I življahu u Galadu, u Vasanu i selima njegovim i u svim podgradjima saronskim do medja njegovih.

Svi ovi biše izbrojani za vremena Jotama, cara Judinog i za vreme Jerovoama, cara Izrailjevog.

Sinova Ruvimovih i Gadovih i polovine plemena Manasijinog, hrabrih ljudi, što nošahu štit i mač, i zatezahu luk, i veštih boju, beše četrdeset i četiri hiljade i sedam stotina i šezdeset, koji idjahu na vojsku;

I vojevaše na Agarene, na Jetureje i Nafiseje i Nodaveje,

I dodje im pomoć suprot njih, i Agareni im biše dani u ruke i sve što imahu; jer zavapiše Bogu u boju, i usliši ih, jer se pouzdaše u Nj.

I zapleniše stoku njihovu, pedeset hiljada kamila i dvesta i pedeset hiljada ovaca i dve hiljade magaraca i sto hiljada duša ljudskih.

A ranjenih mnogo pade; jer taj boj bi od Boga; i nastavaše na mestu njihovom do seobe svoje.

A sinovi polovine plemena Manasijinog življahu u toj zemlji od Vasana do Val-Ermona i Senira, do gore Ermona; behu se umnožili.

A ovo behu poglavari u domu otaca njihovih: Efer i Jesej i Elilo i Azrilo i Jeremija i Odavija i Jadilo, ljudi hrabri i na glasu poglavari u domu otaca svojih.

Ali kad zgrešiše Bogu otaca svojih i činiše preljubu za bogovima naroda one zemlje, koje Bog istrebi ispred njih,

Podiže Bog Izrailjev duh Fula, cara asirskog i duh Teglat-Felasara, cara asirskog, i preseliše pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovinu plemena Manasijinog, i odvedoše ih u Alu i u Avor i u Aru, i na reku Gozan, gde ostaše do danas.

Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.

A sinovi Katovi: Amram, Isar i Hevron i Ozilo.

A sinovi Amramovi: Aron i Mojsije, i kći Marija. A sinovi Aronovi: Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.

Eleazar rodi Finesa; a Fines rodi Avisuju;

A Avisuja rodi Vukija; a Vukije rodi Oziju;

A Ozija rodi Zeraju; a Zeraja rodi Merajota;

A Merajot rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;

A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Ahimasa;

A Ahimas rodi Azariju; a Azarija rodi Joanana;

A Joanan rodi Azariju, koji bi sveštenik u domu što sazida Solomun u Jerusalimu;

A Azarija rodi Amariju; a Amarija rodi Ahitova;

A Ahitov rodi Sadoka; a Sadok rodi Saluma;

A Salum rodi Helkiju; a Helkija rodi Azariju;

A Azarija rodi Seraju; a Seraja rodi Josedeka.

A Josedek otide kad Gospod preseli Judeje i Jerusalim rukom Navuhodonosorovom.

Sinovi Levijevi behu: Girson, Kat i Merarije.

A ovo su imena sinovima Girsonovim: Lovenije i Simej.

A sinovi Katovi behu: Amram i Isar i Hevron i Ozilo.

Sinovi Merarijevi: Molija i Musija. I ovo su porodice levitske po ocima svojim:

Girsonova: Levenije sin mu, a njegov sin Jat, a njegov sin Zima,

A njegov sin Joah, a njegov sin Ido, a njegov sin Zera, a njegov sin Jetraj.

Sinovi Katovi: Aminadav sin mu, a njegov sin Korej, a njegov sin Asir.

A njegov sin Elkana, a njegov sin Evijasaf, a njegov sin Asir,

A njegov sin Tahat, a njegov sin Urilo, a njegov sin Ozija, a njegov sin Saul.

A sinovi Elkanini: Amasaj i Ahimot,

Elkana; sinovi Elkanini: Sufija sin mu, a njegov sin Mahat;

A njegov sin Elijav, a njegov sin Joram, a njegov sin Elkana.

A sinovi Samuilovi: Vasnija prvenac, pa Avija.

Sinovi Merarijevi: Molija, a njegov sin Lovenije, a njegov sin Simej, a njegov sin Uza,

A njegov sin Simaja, a njegov sin Agija, a njegov sin Asaja.

A ovo su koje postavi David da pevaju u domu Gospodnjem, kad se namesti kovčeg,

Koji služahu pred šatorom od sastanka pevajući, dok ne sazida Solomun dom Gospodnji u Jerusalimu, i stajahu po redu svom u službi svojoj;

Ovi su što stajahu i sinovi njihovi: od sinova Katovih Eman, pevač, sin Joila sina Samuila,

Sina Elkane, sina Jeroama, sina Elila, sina Toje,

Sina Sufa, sina Elkane, sina Mata, sina Amasaja,

Sina Elkane, sina Joila, sina Azarije, sina Sofonije,

Sina Tahate, sina Asira, sina Aviasafa, sina Koreja,

Sina Isara, sina Kata, sina Levija, sina Izrailjevog.

I brat mu Asaf, koji mu stajaše s desne strane; a Asaf beše sin Varahije, sina Simeje,

Sina Mihaila, sina Vasije, sina Malhije,

Sina Etnija, sina Zera, sina Adaje,

Sina Etana, sina Zime, sina Simeja,

Sina Jata, sina Girsona, sina Levijevog.

A sinovi Merarijevi, braća njihova, stajahu s leve strane Etan sin Kisije, sina Avdija, sina Maluha,

Sina Asavije, sina Amasije, sina Helkije,

Sina Amsije, sina Vanije, sina Samira,

Sina Molije, sina Musije, sina Merarije, sina Levijevog.

A braća njihova, ostali Leviti, biše odredjeni na svu službu u šatoru doma Božjeg.

A Aron i sinovi njegovi paljahu na oltaru za žrtve paljenice i na oltaru kadionom, vršeći sve poslove u svetinji nad svetinjama, i čineći očišćenje za Izrailja po svemu kako je zapovedio Mojsije, sluga Božji.

A ovo su sinovi Aronovi: Eleazar sin mu, a njegov sin Fines, a njegov sin Avisuja,

A njegov sin Vukije, a njegov sin Ozije, a njegov sin Zeraja,

A njegov sin Merajot, a njegov sin Amarija, a njegov sin Ahitov,

A njegov sin Sadok, a njegov sin Ahimas.

A ovo su im stanovi po gradovima njihovim u medjama njihovim: sinovima Aronovim od porodice Katove dopade žrebom,

I dadoše im Hevron u zemlji Judinoj, i podgradja njegova oko njega;

A polje gradsko i sela njegova dadoše Halevu sinu Jefonijinom;

Dadoše dakle sinovima Aronovim gradove Judine: Hevron utočište, i Livnu i podgradja njena i Jatir i Estemoju i podgradja njena,

I Ilon i podgradja njegova Devir i podgradja njegova,

I Asan i podgradja njegova, i Vet-Semes i podgradja njegova;

A od plemena Venijaminovog: Gavaju i podgradja njena, i Alemet i podgradja njegova i Anatot i podgradja njegova; svega gradova njihovih trinaest po porodicama njihovim.

I ostalim sinovima Katovim od porodice tog plemena daše žrebom od polovine plemena, od polovine Manasijine deset gradova.

A sinovima Girsonovim po porodicama njihovim trinaest gradova od plemena Isaharovog i od plemena Asirovog i od plemena Neftalimovog i od plemena Manasijinog u Vasanu.

Sinovima Merarijevim po porodicama njihovim daše žrebom od plemena Ruvimovog i od plemena Gadovog i od plemena Zavulonovog dvanaest gradova.

Tako daše sinovi Izrailjevi Levitima te gradove i podgradja njihova.

I dade žrebom od plemena sinova Judinih i od plemena sina Simeunovih i od plemena sinova Venijaminovih te gradove, koje imenovaše poimence.

I onima koji behu od roda sinova Katovih a gradovi njihovi i medje njihove behu u plemenu Jefremovom,

Njima daše grad za utočište Sihem i podgradja njegova u gori Jefremovoj, i Gezer i podgradja njegova,

I Jokneam i podgradja njegova, i Vet-Oron i podgradja njegova,

I Ejalon i podgradja njegova, i Gat-Rimon i podgradja njegova,

I od polovine plemena Manasijinog Anir i podgradja njegova, i Vileam, i podgradja njegova, porodicama sinova Katovih ostalim.

A sinovima Girsonovim daše od porodice polovine plemena Manasijinog Golan u Vasanu i podgradja njegova, i Asarot i podgradja njegova;

A od plemena Isaharovog Kedes i podgradja njegova, Davrat i podgradja njegova,

I Ramot i podgradja njegova, i Anim i podgradja njegova;

A od plemena Asirovog Masal i podgradja njegova, i Avdon i podgradja njegova,

I Hukok i podgradja njegova, i Reov i podgradja njegova;

A od plemena Neftalimovog Kedes u Galileji i podgradja njegova, i Amon i podgradja njegova, i Kirijatajim i podgradja njegova.

Sinovima Merarijevim ostalim daše od plemena Zavulonovog Rimon i podgradja njegova, Tavor i podgradja njegova;

A preko Jordana prema Jerihonu na istočnu stranu Jordana, od plemena Ruvimovog Vosor u pustinji i podgradja njegova, i Jasu i podgradja njena,

I Kedimot i podgradja njegova, i Mifat i podgradja njegova;

I od plemena Gadovog Ramot u Galileji i podgradja njegova, i Mahanaim i podgradja njegova,

I Esevon i podgradja njegova, i Jezir i podgradja njegova.

A sinovi Isaharovi behu: Tolam i Fuja i Jasuf i Simron, četvorica.

A sinovi Tolini: Ozije i Refaja i Jerilo i Jamaj i Jefsam i Samuilo, poglavari otačkih domova svojih od Tole, hrabri ljudi u porodicama svojim; beše ih za vremena Davidovog na broj dvadeset i dve hiljade i šest stotina.

A sinovi Ozijevi: Izraja, i sinovi Izrajini: Mihailo i Ovadija i Joilo i Jesija, skupa pet poglavara.

I s njima u porodicama njihovim po domovima otaca njihovih beše vojnika trideset i šest hiljada, jer imahu mnogo žena i sinova.

I braće njihove po svim domovima Isaharovim, hrabrih ljudi, beše osamdeset i sedam hiljada, svega izbrojanih.

Sinovi Venijaminovi: Vela i Veher i Jediailo, trojica.

A sinovi Velini: Esvon i Ozije i Ozilo i Jerimot i Irije, pet poglavara doma otačkih, hrabri ljudi; na broj ih beše dvadeset i dve hiljade i trideset i četiri.

A sinovi Veherovi: Zemira i Joas i Elijezer i Elioinaj i Amrije i Jerimot i Avijam i Anatot i Alamet, svi sinovi Veherovi.

I izbrojanih po porodicama svojim, po poglavarima otačkog doma svog, beše ih dvadeset hiljada i dvesta hrabrih ljudi.

A sinovi Jediailovi: Valan, i sinovi Valanovi: Jeus i Venijamin i Ehud i Hanana i Zitan i Tarsis i Ahisar.

Svih ovih sinova Jediailovih po poglavarima porodica otačkih, hrabrih ljudi, beše sedamdeset hiljada i dvesta, koji idjahu na vojsku.

I Sufeji i Upeji behu sinovi Irovi, i Useji sinovi Ahirovi.

Sinovi Neftalimovi: Jasilo i Gunije i Jeser i Salum, sinovi Valini.

Sinovi Manasijini: Azrilo, kog mu žena rodi; inoča njegova Sirka rodi Mahira, oca Galadovog;

A Mahir se oženi kod Upeja i Sufeja, a ime sestri njihovoj beše Maha; a ime drugom beše Salpad; a Salpad imaše kćeri.

A Maha, žena Mahirova rodi sina, kome nade ime Fares, a bratu mu nade ime Seres, a njegovi sinovi behu Ulam i Rakem.

I sinovi Ulamovi: Vedan. To su sinovi Galada sina Mahira sina Manasijinog.

A sestra njegova Amoleketa rodi Isuda i Avijezera i Malu.

A sinovi Semidini behu Ahijan i Sihem i Lihija i Anijam.

A sinovi Jefremovi: Sutala, a njegov sin Veder, a njegov sin Tehat, a njegov sin Elead, a njegov sin Tahat,

A njegov sin Zavad, a njegov sin Sutalo i Eser i Elead. A njih ubiše ljudi iz Gata, rodjeni u zemlji, jer sidjoše da im uzmu stoku.

Zato tužaše Jefrem otac njihov dugo vreme, i dodjoše braća njegova da ga teše.

Potom leže sa ženom svojom, a ona zatrudne i rodi sina, i on mu nade ime Verija, jer nesreća zadesi dom njihov.

I kći mu beše Sera, koja sazida Vet-Oron donji i gornji i Uzen-Seru.

I sin mu beše Refa i Resef, a njegov sin beše Tela, a njegov sin Tahan,

A njegov sin Ladan, a njegov sin Amijud, a njegov sin Elisama,

A njegov sin Non, a njegov sin Isus.

A dostojanje njihovo i naselje beše Vetilj i sela njegova, i s istoka Naran, a sa zapada Gezer i sela njegova, i Sihem i sela njegova do Gaze i sela njenih.

I pokraj sinova Manasijinih Vet-San i sela njegova, Tanah i sela njegova, Megidon i sela njegova, Dor i sela njegova; tu nastavahu sinovi Josifa, sina Izrailjevog.

Sinovi Asirovi behu Jemna i Jesva i Jesvaj i Verija, i Sera, sestra njegova.

I sinovi Verijini: Ever i Malhilo; ovaj je otac Virzavitov.

A Ever rodi Jaklita i Somira i Hotama i Siju, sestru njihovu.

A sinovi Jaflitovi behu: Fasah i Vital i Asvat; to behu sinovi Jaflitovi.

A sinovi Somirovi: Ahije i Roga, Jehuva i Aram.

A sinovi Elema, brata njegovog: Sofa i Jemna i Selis i Amal.

Sinovi Sofini: Suja i Arnefer i Sogal i Verije i Jemra,

I Vosor i Od i Sama i Silisa i Itran i Veira.

A sinovi Jeterovi: Jefonija i Fispa i Aratak.

I sinovi Ulini: Arah i Anilo i Risija.

Svi ovi behu sinovi Asirovi, poglavari domova otačkih, izabrani, hrabri ljudi, poglavari medju knezovima. Beše ih za vojsku na broj dvadeset i šest hiljada ljudi.

A Venijamin rodi Velu prvenca svog, Asvila drugog, i Aru trećeg,

Noja četvrtog, i Rafu petog.

A sinovi Velini behu: Adar i Gira i Avijud,

I Avisija i Naman i Ahoja,

I Gira i Sefuvan i Uram.

A ovi behu sinovi Ehudovi, behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Gavaji, te ih preseliše u Manahat:

Naman i Ahija i Gira, on ih preseli; i rodi Uzu i Ahijuda.

A Sarajim, pošto ih posla, rodi sinove u zemlji moavskoj s Usimom i Varom ženama svojim.

Rodi s Odesom, ženom svojom Jovava i Siviju i Misu i Malhama,

I Jeusa i Sahiju i Mirmu; ti behu sinovi njegovi, poglavari domova otačkih.

A s Usimom rodi Avitova i Elfala.

I sinovi Elfalovi behu: Ever i Misam i Samed; on sazida Onan i Lod i sela njegova;

I Verija i Sema, koji behu poglavari domova otačkih onima koji življahu u Ejalonu; on ispiraše stanovnike gatske;

A Ahio, Sasak i Jeremot,

I Zevadija i Arad i Ader,

I Mihailo i Jespa i Joha behu sinovi Verijini;

A Zavadija i Mesulam i Ezekije i Ever,

I Ismeraj i Jezlija i Jovav behu sinovi Elfalovi;

A Jakim i Zihrije i Zivdije,

I Elinaj i Ziltaj i Elilo,

I Adaja i Veraja i Simrat behu sinovi Semini;

A Jesvan i Ever i Elilo,

I Avdon i Zihrije i Anan,

I Ananija i Elam i Antonija,

I Jefedija i Fanuilo behu sinovi Sasakovi;

A Samseraj i Searija i Gotolija,

I Jeresija i Ilija i Zihrije behu sinovi Jeroamovi.

To behu poglavari domova otačkih po porodicama svojim, i nastavahu u Jerusalimu.

A u Gavaonu nastavaše otac Gavaonu; a ženi mu beše ime Maha.

A sin prvenac njegov beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nadav,

I Gedor i Ahijo i Zaher,

I Miklot, koji rodi Simeju. I oni življahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.

A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.

A sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu;

A Mišini sinovi behu: Fiton i Maleh i Tareja i Ahaz.

A Ahaz rodi Joadu; a Joada rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija. A Zimrije rodi Mosu;

A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Rafa, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.

A Asilo imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija, i Ovadija i Anan. Ti svi behu sinovi Asilovi.

A sinovi Iseka brata njegovog: Ulam prvenac mu, Jeus drugi, i Elifelet treći.

I behu sinovi Ulamovi junaci, koji natezahu luk, i imahu mnogo sinova i unuka, sto i pedeset. Svi ti behu od sinova Venijaminovih.

I tako sav Izrailj bi izbrojan, i eto zapisani su u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim; i biše preseljeni u Vavilon za bezakonje svoje.

A koji pre nastavahu na dostojanju svom po gradovima svojim, Izrailjci, sveštenici, Leviti i Netineji,

Nastavahu u Jerusalimu i od sinova Judinih i sinova Venijaminovih i od sinova Jefremovih i Manasijinih:

Gutaj sin Amijuda sina Amrija, sina Imrija, sina Venija, od sinova Faresa sina Judinog;

I od sinova Silonovih: Asaja prvenac i sinovi njegovi;

A od sinova Zerinih Jeuilo i braće njegove šest stotina i devedeset;

A od sinova Venijaminovih Saluj sin Mesulama sina Oduje, sina Asenujinog,

I Jevnija sin Jeroamov, i Ila sin Ozija sina Mahrijevog, i Mesulam sin Sefatije sina Raguila, sina Ivnijinog;

I braće njihove po porodicama svojim devet stotina pedeset i šest; svi behu ljudi poglavari od porodica po domovima otaca svojih.

A od sveštenika: Jedaja i Jojariv i Jahin,

I Azarija sin Helkije sina Mesulama, sina Sadoka sina Merajota, sina Ahitovovog, starešina u domu Gospodnjem,

I Adaja sin Jeroama sina Pashora, sina Malhijinog, i Masaj sin Adila sina Jazire, sina Mesulama, sina Mesilemita, sina Imirovog;

I braće njihove, poglavara otačkih domova svojih, hiljada i sedam stotina i šezdeset ljudi vrednijih na poslu u službi u domu Gospodnjem.

A od Levita Semija sin Asuva, sina Azrikama, sina Asavijinog, izmedju sinova Merarijevih;

I Vakvakar i Eres i Galal i Matanija, sin Mihe sina Zahrija, sina Asafovog;

I Ovadija sin Semeje sina Galala, sina Jedutunovog, i Varahija sin Ase sina Elkaninog, koji stanovaše u selima netofatskim.

I vratari: Salum i Akuv i Talmon i Ahiman, i braća njihova; a Salum beše poglavar.

On do sada beše na vratima carskim k istoku; to behu vratari po četama sinova Levijevih.

A Salum sin Koreja sina Evijasafa, sina Korejevog, i braća njegova od doma oca njegovog, sinovi Korejevi, u poslu službenom čuvahu pragove kod šatora, kao što oci njihovi u logoru Gospodnjem čuvahu ulazak;

A nad njima beše starešina Fines, sin Eleazarov, i Gospod beše s njim.

Zaharija sin Meselemijin beše vratar šatora od sastanka.

Svih ovih izabranih za vratare na pragovima beše dvesta i dvanaest; biše popisani po selima svojim; David i Samuilo videlac postaviše ih radi vernosti njihove,

Da oni i sinovi njihovi čuvaju stražu na vratima doma Gospodnjeg, doma od šatora.

Na četiri strane behu vratari: na istoku, na zapadu, na jugu i na severu.

I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.

Jer u službi behu svagda četiri prva vratara, Levita, i behu postavljeni nad kletima i nad riznicama doma Božjeg.

I oko doma Božijeg noćivahu, jer na njima beše straža i dužni behu otvoriti svako jutro.

I neki od njih behu nad posudjem službenim, jer ga na broj unošahu i na broj iznošahu.

A neki od njih behu postavljeni nad drugim stvarima i nad svim stvarima posvećenim, nad brašnom i vinom i uljem i kadom i mirisima.

A neki sinovi sveštenički gotovljahu mast od tih mirisa.

A Matatija izmedju Levita, prvenac Salumov od porodice Korejeve, beše nad stvarima koje se peku u tavi.

A izmedju sinova Katovih, braće njihove, behu neki nad hlebom postavljenim, gotoveći ga svake subote.

Izmedju njih behu i pevači poglavari domova otačkih medju Levitima, koji stanovahu po kletima bez drugog posla, jer dan i noć behu u svom poslu.

To su poglavari domova otačkih medju Levitima, po porodicama svojim, poglavari, i življahu u Jerusalimu.

A u Gavaonu stanovaše Jehilo, otac Gavaonu; a ime ženi njegovoj beše Maha;

A sin mu prvenac beše Avdon, pa Sur i Kis i Val i Nir i Nadav,

I Gedor, i Ahajo i Zaharija i Milkot;

A Miklot rodi Simeana; i oni nastavahu prema braći svojoj u Jerusalimu s braćom svojom.

A Nir rodi Kisa; a Kis rodi Saula; a Saul rodi Jonatana i Malhisuja i Avinadava i Esvala.

I sin Jonatanov beše Merival; a Merival rodi Mihu.

A sinovi Mišini behu: Fiton i Meleh i Tareja.

A Ahaz rodi Jaru; a Jara rodi Alemeta i Azmaveta i Zimrija; a Zimrija rodi Mosu;

A Mosa rodi Vineju; a njegov sin beše Refaja, a njegov sin Eleasa, a njegov sin Asilo.

Asilo pak imaše šest sinova, kojima su imena: Azrikam, Voheruj i Ismailo i Searija i Ovadija i Anan. To su sinovi Asilovi.

A Filisteji se pobiše s Izrailjem, i pobegoše Izrailjci ispred Filisteja, i padahu mrtvi na gori Gelvuji.

I stigoše Filisteji Saula i sinove njegove, i pogubiše Filisteji Jonatana i Avinadava i Malhisuja, sinove Saulove.

I boj posta žešći oko Saula, i nadjoše ga strelci, i on se uplaši od strelaca.

I reče Saul momku koji mu nošaše oružje: Izvadi mač svoj, i probodi me da ne dodju ti neobrezani i narugaju mi se. Ali ne hte momak koji mu nošaše oružje, jer ga beše vrlo strah. Tada Saul uze mač i baci se na nj.

A kad momak koji mu nošaše oružje vide gde umre Saul, baci se i on na svoj mač, i umre.

Tako pogibe Saul; i tri sina njegovog i sva čeljad njegova pogiboše zajedno.

A kad svi Izrailjci koji behu u dolini videše gde pobegoše Izrailjci i gde pogibe Saul i sinovi njegovi, ostaviše gradove svoje i pobegoše te dodjoše Filisteji i ostaše u njima.

A sutradan dodjoše Filisteji da svlače mrtve, i nadjoše Saula i sinove njegove gde leže na gori Gelvuji.

I svukavši ga uzeše glavu njegovu i oružje njegovo, i poslaše u zemlju filistejsku na sve strane da se objavi kod lažnih bogova njihovih i po narodu.

I ostaviše oružje njegovo u kući bogova svojih, a glavu mu obesiše u kući Dagonovoj.

A kad čuše svi u Javisu galadskom sve što učiniše Filisteji od Saula,

Podigoše se svi junaci i uzeše telo Saulovo i telesa sinova njegovih, i donesoše ih u Javis, i pogreboše kosti njihove pod hrastom u Javisu, i postiše sedam dana.

I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski,

A ne pita Gospoda; zato ga ubi, i prenese carstvo na Davida, sina Jesejevog.

I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.

I pre, dok Saul beše car ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod Bog tvoj rekao ti je: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja; i ti ćeš biti vodj narodu mom Izrailju.

Tako dodjoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i učini s njima David veru u Hevronu pred Gospodom, i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem kao što beše rekao Gospod preko Samuila.

Potom otide David sa svim Izrailjem na Jerusalim, a to je Jevus, jer onde behu Jevuseji, koji življahu u onoj zemlji.

I rekoše Jevušani Davidu: Nećeš ući ovamo. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.

Jer David reče: Ko prvi nadbije Jevuseje, biće knez i vojvoda. I Joav, sin Serujin izidje prvi, i posta knez.

Posle sedjaše David u tom gradu, zato ga prozvaše grad Davidov.

I sazida grad unaokolo, od Milona unaokolo; a Joav opravi ostatak grada.

I David jednako napredovaše i siljaše se, jer Gospod nad vojskama beše s njim.

A ovo su poglavice medju junacima Davidovim, koji junački radiše uza nj za carstvo njegovo sa svim Izrailjem da bude car nad Izrailjem po reči Gospodnjoj;

I ovo je broj junaka Davidovih: Jasoveam sin Ahmonijev, prvi izmedju trideset; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih u jedanput.

A za njim Eleazar, sin Dodov Ahošanin, on beše jedan od tri junaka.

On beše s Davidom u Fas-Damimu, kad se Filisteji skupiše na boj; i onde beše njiva puna ječma, i narod pobeže od Filisteja,

A oni stadoše usred njive, i odbraniše je pobivši Filisteje; i Gospod dade izbavljenje veliko.

I ta tri prva izmedju trideset sidjoše ka steni k Davidu u pećinu Odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru u dolini rafajskoj.

A David beše onda u gradu, a straža filistejska beše tada u Vitlejemu.

I David zažele i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata?

Tada ta trojica prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog koji je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; a David ne hte piti, nego je izli Gospodu.

I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj? Jer je donesoše ne mareći za život svoj. I ne hte je piti. To učiniše ta tri junaka.

I Avisaj brat Joavov beše prvi izmedju trojice. I on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se medju trojicom;

Medju trojicom beše slavniji od druge dvojice i beše im poglavica; ali one trojice ne stiže.

Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka iz Kaseila, koji učini velika dela, on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg.

On ubi i nekog Misirca visokog pet lakata. Imaše Misirac u ruci koplje kao vratilo, a on izidje na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem.

To učini Venaja, sin Jodajev, i bi slavan medju ova tri junaka.

Beše najslavniji izmedju tridesetorice, ali one trojice ne stiže. I David ga postavi nad pratiocima svojim.

Junaci izmedju vojnika behu: Asailo, brat Joavov, Elhanan, sin Dodov iz Vitlejema,

Samot Arorarin, Helis Felonjanin,

Ira sin Ikisov iz Tekuje, Avijezer iz Anatota,

Sivehaj iz Husata, Ilaj iz Ahoha,

Maraj iz Netofata, Heled sin Vanin iz Netofata,

Itaj, sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih, Venaja iz Faratona,

Uraj od potoka gaskih, Avilo iz Arvata,

Azmavet iz Varuma, Elijava iz Salvona,

Sinovi Asima Gizonjanina, Jonatan sin Sagijin Araranin,

Ahijam sin Saharov Araranin, Elifar sin Urov,

Efer iz Mehirata, Ahija iz Felona,

Esro Karmilac, Narav sin Esvajev,

Joilo brat Natanov, Mivar sin Agirijev,

Selek Amonac, Naraj Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu, sinu Serujinom,

Ira Jetranin, Gariv Jetranin,

Urija Hetejin, Zavad sin Alajev,

Adina, sin Sizin od sinova Ruvimovih, poglavar sinova Ruvimovih, i trideset s njim,

Anan sin Masin, i Josafat iz Mitne,

Ozija iz Asetrota, Sama i Jehilo sinovi Hotana Aroiranina,

Jediailo sin Simrijev i Joha brat mu iz Tise,

Elilo Mavljanin, i Jerivaj i Josavija sinovi Elnamovi, i Jetema Moavac,

Elilo i Ovid i Jasilo iz Mesovaje.

A ovo su koji dodjoše Davidu u Siklag dok se još krijaše od Saula sina Kisovog, i behu medju junacima pomažući u ratu,

Naoružani lukom, iz desne ruke i iz leve gadjahu kamenjem i iz luka strelama, izmedju braće Saulove, od plemena Venijaminovog:

Poglavar Ahijezer i Joas, sinovi Semaje iz Gavaje, Jezilo i Felet sinovi Azmavetovi, i Veraha i Juj iz Anatota,

I Ismaja Gavaonjanin, junak medju tridesetoricom i nad tridesetoricom, i Jeremija i Jazilo i Joanan i Jozavad od Gedirota,

Eluzaj i Jerimot i Valija i Semarija i Sefatija od Arufa,

Elkana i Jesija i Azareilo i Joezer i Jasoveam Korijani,

I Joila i Zevadija sinovi Jeroamovi iz Gedora.

I od plemena Gadovog prebegoše Davidu u grad u pustinju hrabri junaci, vešti boju, naoružani štitom i kopljem, kojima lice beše kao lice lavovsko i behu brzi kao srne po gorama:

Eser prvi, Ovadija drugi, Elijav treći,

Mismana četvrti, Jeremija peti,

Ataj šesti, Elilo sedmi,

Joanan osmi, Elzaval deveti,

Jeremija deseti, Mohvanaj jedanaesti.

To behu izmedju sinova Gadovih poglavari u vojsci, najmanji nad stotinom, a najveći nad hiljadom.

Oni predjoše preko Jordana prvog meseca kad se razli preko svih bregova svojih, i oteraše sve iz dolina na istok i na zapad.

A dodjoše i od sinova Venijaminovih i Judinih k Davidu u grad.

I izidje im David na susret, i govoreći reče im: Ako mira radi idete k meni, da mi pomognete, srce će se moje združiti s vama; ako li ste došli da me izdate neprijateljima mojim, nepravde nema na meni, neka vidi Gospod otaca naših i neka sudi.

Tada duh dodje na Amasaja poglavara medju vojvodama, te reče: Tvoji smo, Davide, i s tobom ćemo biti, sine Jesejev; mir, mir tebi i pomagačima tvojim jer ti pomaže Bog tvoj. Tako ih primi David, i postavi ih medju poglavare nad četama.

I od sinova Manasijinih neki prebegoše Davidu kad idjoše s Filistejima na Saula u boj, ali im ne pomogoše; jer knezovi filistejski dogovorivši se vratiše ga govoreći: Na pogibao našu prebegnuće gospodaru svom Saulu.

Kad se vraćaše u Siklag, prebegoše k njemu iz plemena Manasijinog: Adna i Jozavad i Jediailo i Mihailo i Jozavad i Eliuj i Saltaj, hiljadnici u plemenu Manasijinom.

I oni pomagahu Davidu protiv četa, jer hrabri junaci behu svi, te postaše vojvode u njegovoj vojsci.

Jer svaki dan dolažahu k Davidu u pomoć, dokle posta velika vojska kao vojska Božija.

A ovo je broj ljudi naoružanih za vojsku koji dodjoše k Davidu u Hevron da prenesu carstvo Saulovo na nj po reči Gospodnjoj:

Sinova Judinih koji nošahu štit i koplje šest hiljada i osam stotina naoružanih za vojsku;

Sinova Simeunovih hrabrih vojnika sedam hiljada i sto;

Sinova Levijevih četiri hiljade i šest stotina;

I Jodaj poglavar izmedju sinova Aronovih i s njim tri hiljade i sedam stotina;

I Sadok mladić, hrabar junak, i od doma oca njegovog dvadeset i dva kneza;

I sinova Venijaminovih, braće Saulove, tri hiljade; jer ih se mnogi još držahu doma Saulovog;

I sinova Jefremovih dvadeset hiljada i osam stotina hrabrih junaka, ljudi na glasu u porodicama otaca svojih;

A od polovine plemena Manasijinog osamnaest hiljada, koji biše imenovani poimence da dodju da postave Davida carem;

I sinova Isaharovih, koji dobro razumevahu vremena da bi znali šta će činiti Izrailj, knezova njihovih dvesta, i sva braća njihova slušahu ih;

Sinova Zavulonovih, koji idjahu na vojsku i naoružani behu za boj svakojakim oružjem, pedeset hiljada, koji se postavljahu u vrste pouzdanog srca;

A od plemena Neftalimovog hiljadu poglavara i s njima trideset i sedam hiljada sa štitovima i kopljima;

A od plemena Danovog dvadeset i osam hiljada i šest stotina naoružanih za boj;

A od plemena Asirovog četrdeset hiljada vojnika veštih postaviti se za boj;

A onih ispreko Jordana od plemena Ruvimovog i Gadovog i od polovine plemena Manasijinog, sto i dvadeset hiljada sa svakojakim oružjem ubojitim.

Svi ovi vojnici u vojničkom redu dodjoše celog srca u Hevron da postave Davida carem nad svim Izrailjem. A i ostali svi Izrailjci behu složni da carem postave Davida.

I behu onde s Davidom tri dana jedući i pijući, jer im braća behu pripravila.

A i oni koji behu blizu njih, dori do Isahara i Zavulona i Neftalima, donošahu hleba na magarcima i na kamilama i na mazgama i na volovima, jela, brašna, smokava i suvog groždja i vina i ulja, volova, ovaca izobila; jer beše radost u Izrailju.

I David učini veće s hiljadnicima i sa stotinicima i sa svim vojvodama,

I reče David svemu zboru Izrailjevom: Ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našeg, da pošaljemo na sve strane k braći svojoj ostaloj po svim krajevima Izrailjevim, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgradjima njihovim da se skupe k nama,

Pa da donesemo k sebi kovčeg Boga svog, jer Ga ne tražismo za vremena Saulovog.

A sav zbor reče da se tako učini, jer to bi po volji svemu narodu.

I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora misirskog dori do Emata, da donesu kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima.

I otide David sa svim Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovčeg Boga Gospoda, koji sedi na heruvimima, čije se ime priziva.

I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima.

A David i sav narod Izrailjem igrahu pred Bogom iz sve snage pevajući i udarajući u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeći u trube.

A kad dodjoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu.

I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom.

I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas.

I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reče: Kako ću doneti k sebi kovčeg Božji?

I ne prenese David kovčeg k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuću Ovid-Edoma Getejina.

I osta kovčeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kući njegovoj tri meseci. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.

A Hiram, car tirski posla poslanike k Davidu i drva kedrovih i zidara i drvodelja da mu sagrade kuću.

I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem i da se carstvo njegovo podiže visoko radi naroda Njegovog Izrailja.

I David uze još žena u Jerusalimu i izrodi još sinova i kćeri.

I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Sanuja i Sovav, Natan i Solomun,

I Jevar i Elisuja i Elfalet,

I Noga i Nefeg i Jafija

I Elisama i Velijada i Elifalet.

A Filisteji čuvši da je David pomazan za cara nad svim Izrailjem, izidjoše svi Filisteji da traže Davida; a David čuvši to izidje pred njih.

I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj.

Tada David upita Gospoda govoreći: Hoću li izaći na Filisteje? I hoćeš li ih dati u moje ruke? A Gospod mu reče: Izadji, i daću ih u tvoje ruke.

Tada otidoše u Val-Ferasim, i pobi ih onde David, i reče David: Prodre Bog neprijatelje moje mojom rukom, kao što voda prodire. Otuda se prozva mesto Val-Ferasim.

I ostaviše onde bogove svoje; a David zapovedi, te ih spališe ognjem.

A Filisteji opet po drugi put raširiše se po onom dolu.

I David opet upita Boga, a Bog mu reče: Ne idi za njima, nego se vrati od njih, pa udari na njih prema dudovima.

I kad čuješ da zašušti po vrhovima od dudova, tada izidji u boj; jer će poći Bog pred tobom da pobije vojsku filistejsku.

I učini David kako mu zapovedi Bog i pobi vojsku filistejsku od Gavaona do Gezera.

I razglasi se ime Davidovo po svim zemljama; i Gospod zadade strah od njega svim narodima.

I načini sebi David kuće u gradu Davidovom, i spremi mesto za kovčeg Božji, i razape mu šator.

Tada reče David: Ne valja da nosi kovčeg Božji niko osim Leviti, jer je njih izabrao Gospod da nose kovčeg Božji i da mu služe do veka.

I skupi David sve sinove Izrailjeve u Jerusalim da prenesu kovčeg Gospodnji na mesto njegovo, koje beše spremio.

Skupi David i sinove Aronove i Levite,

Od sinova Katovih: Urila poglavara i braće njegove sto i dvadeset;

Od sinova Merarijevih: Asaju poglavara i braće njegove dvesta i dvadeset;

Od sinova Girsonovih: Joila poglavara i braće njegove sto i trideset;

Od sinova Elisafanovih: Semaju poglavara i braće njegove dvesta;

Od sinova Hevronovih: Elila poglavara i braće njegove osamdeset;

Od sinova Ozilovih: Aminadava poglavara i braće njegove sto i dvanaest.

Tada dozva David Sadoka i Avijatara sveštenike, i Levite i Urila i Asaju i Joila i Samaju i Elila i Aminadava,

I reče im: Vi ste poglavari porodica otačkih medju Levitima osveštajte sebe i braću svoju da donesete kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog na mesto koje sam mu spremio.

Jer što pre ne učiniste to, Gospod Bog naš prodre nas, jer Ga ne tražismo kako treba.

I osveštaše se sveštenici i Leviti da prenesu kovčeg Gospoda Boga Izrailjevog.

I nosiše sinovi levitski kovčeg Božiji kao što je zapovedio Mojsije po reči Gospodnjoj na ramenima svojim i polugama.

I reče David poglavarima levitskim da postave izmedju braće svoje pevače sa spravama muzičkim, sa psaltirima i guslama i kimvalima, da pevaju u glas veselo.

I postaviše Leviti Emana, sina Joilovog, i od braće njegove Asafa sina Varahijinog, i od sinova Merarijevih, braće njihove, Etana sina Kisajinog;

I s njima braću njihovu drugog reda: Zahariju i Vena i Jazila i Semiramota i Jehila i Unija i Elijava i Venaju i Masiju i Matatiju i Elifela i Mikmeju i Ovid-Edoma i Jeila, vratare.

I pevači Eman i Asaf i Etan udarahu u kimvale bronzane;

A Zaharija i Ozilo i Semiramot i Jehilo i Unije i Elijav i Masija i Venaja u psaltire visoko,

A Matatija i Elifel i Mikmeja, i Ovid-Edom, i Jeilo i Azazija u gusle nisko.

A Henanija poglavar medju Levitima koji nošahu kovčeg uredjivaše kako će se nositi, jer beše vešt.

A Varahija i Elkana behu vratari kod kovčega.

A Sevanija i Josafat i Natanailo i Amasaj i Zaharija i Venaja i Elijezer, sveštenici, trubljahu u trube pred kovčegom Božjim; a Ovid-Edom i Jehija behu vratari kod kovčega.

I tako David i starešine Izrailjeve i hiljadnici idjahu prateći kovčeg Zaveta Gospodnjeg iz kuće Ovid-Edomove s veseljem.

I kad Bog pomože Levitima koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg prinesoše sedam volova i sedam ovnova.

I David beše ogrnut plaštem od tankog platna, tako i svi Leviti koji nošahu kovčeg i pevači, Henanija koji upravljaše nosiocima medju pevačima. I David imaše na sebi oplećak lanen.

I tako sav narod Izrailjev praćaše kovčeg zaveta Gospodnjeg klikujući i trubeći u trube i u rogove i udarajući u kimvale i u psaltire i u gusle.

A kad kovčeg zaveta Gospodnjeg ulažaše u grad Davidov, Mihala kći Saulova gledajući s prozora vide cara Davida gde skače i igra, i podrugnu mu se u srcu svom.

I kad donesoše kovčeg Božji, namestiše ga usred šatora, koji mu razape David; i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Bogom.

Potom prinesavši David žrtve paljenice i žrtve zahvalne, blagoslovi narod u ime Gospodnje.

I razdade svim Izrailjcima, i ljudima i ženama, svakom po jedan hleb i komad mesa i vrč vina.

Potom postavi pred kovčegom Gospodnjim sluge medju Levitima da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog:

Asafa poglavara, a drugog za njim Zahariju, i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava i Venaju i Ovid-Edoma; i Jeilo udaraše u psaltire i gusle, a Asaf u kimvale,

A Venaja i Jazilo sveštenici behu jednako s trubama pred kovčegom zaveta Gospodnjeg.

U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braća njegova:

Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

Pevajte mu, slavite Ga, kazujte sva čudesa Njegova.

Hvalite se svetim imenom Njegovim; neka se veseli srce onih koji traže Gospoda.

Tražite Gospoda i silu Njegovu; tražite lice Njegovo bez prestanka.

Pamtite čudesa Njegova, koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

Seme Izrailjevo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

Pamtite uvek zavet Njegov, reč koju je dao na hiljadu kolena.

Šta je zavetovao Avramu i za šta se kleo Isaku,

To je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet večni,

Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

Tada vas beše malo na broj, beše vas malo, i bejaste došljaci.

Idjahu od naroda do naroda, i iz jednog carstva k drugom plemenu.

Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

Ne dirajte u pomazanike moje i prorocima mojim ne činite zla.

Pevaj Gospodu, sva zemljo! Javljajte od dana na dan spasenje Njegovo.

Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova.

Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti veoma; strašniji je od svih bogova.

Jer su svi Bogovi u naroda ništa; a Gospod je nebesa stvorio.

Slava je i veličanstvo pred Njim, sila i radost u stanu Njegovom.

Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast.

Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom, nosite dare i idite preda Nj, poklonite se Gospodu i svetoj krasoti.

Strepi pred Njim, sva zemljo; zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti.

Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod caruje.

Neka pljeska more i šta je u njemu; neka skače polje i sve što je na njemu.

Tada neka se raduju drveta šumska pred Gospodom, jer ide da sudi zemlji.

Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

I recite: Spasi nas, Bože spasenja našeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom.

Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Tada sav narod reče: Amin; i hvališe Gospoda.

I ostavi onde pred kovčegom zaveta Gospodnjeg Asafa i braću njegovu da služe pred kovčegom bez prestanka kao što treba od dana na dan,

I Ovid-Edoma i braću njegovu, šezdeset i osam, Ovid-Edoma sina Jedutunovog i Osu, da budu vratari;

A Sadoka sveštenika i braću njegovu sveštenike pred šatorom Gospodnjim na visini u Gavaonu,

Da prinose žrtve paljenice Gospodu na oltaru za žrtve paljenice bez prestanka jutrom i večerom, i da čine sve što je napisano u zakonu Gospodnjem što je zapovedio Izrailju,

I s njima Emana i Jedutuna i druge izabrane, koji biše poimence imenovani da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova,

S njima Emana i Jedutuna, da trube u trube i udaraju u kimvale i u druge sprave muzičke Bogu; a sinove Jedutunove da budu vratari.

Potom se razidje sav narod, svak svojoj kući, a David se vrati da blagoslovi dom svoj.

A kad David sedjaše kod kuće svoje, reče David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kući od kedrovog drveta, a kovčeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.

A Natan reče Davidu: Šta ti je god u srcu, čini, jer je Bog s tobom.

Ali onu noć dodje reč Božja Natanu govoreći:

Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi nećeš sazidati kuće da u njoj nastavam.

Kad nisam nastavao u kući otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona,

Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reč rekao kome izmedju sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne načinite kuću od kedra?

Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vodj narodu mom Izrailju.

I bejah s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji.

I odrediću mesto narodu svom Izrailju, i posadiću ga, te će nastavati u svom mestu, i neće se više pretresati; niti će im više dosadjivati nepravednici kao pre,

I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da će ti Gospod sazidati kuću.

I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će biti izmedju sinova tvojih, i utvrdiću carstvo njegovo.

Oni će mi sazidati dom, i utvrdiću presto njegov doveka.

Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin; a milosti svoje neću ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe.

Nego ću ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto će njegov stajati doveka.

Po svim ovim rečima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.

Tada dodje car David i stade pred Gospodom, i reče: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde?

I to ti se čini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom čovečijim, Gospode Bože.

Šta će još David da Ti govori o časti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog?

Gospode, sluge svog radi i po srcu svom činiš svu ovu veliku stvar, obznanjujući sve ove velike stvari.

Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto čusmo svojim ušima.

Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da steče sebi ime velikim i strašnim delima izgoneći narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira

Jer si učinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.

I tako, Gospode, reč koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i učini kako si rekao.

Neka bude tvrda, da se veliča ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.

Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da ćeš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.

Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.

Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka.

A posle toga pobi David Filisteje i pokori ih, i uze Gat i sela njegova iz ruku filistejskih.

Pobi i Moavce, i postaše Moavci sluge Davidove i plaćaše mu danak.

Razbi David i Adad-Ezera cara sovskog u Ematu izašav da raširi vlast svoju do reke Efrata.

I uze mu David hiljadu kola i sedam hiljada konjika i dvadeset hiljada pešaka, i podreza David žile svim konjima kolskim, samo ostavi za sto kola.

A behu došli Sirci iz Damaska u pomoć Adad-Ezeru caru sovskom, i David pobi dvanaest i dve hiljade Siraca.

I namesti David vojsku u Siriji što je pod Damaskom, i Sirci postaše sluge Davidove plaćajući mu danak. I Gospod čuvaše Davida kuda god idjaše.

I David uze zlatne štitove koje imahu sluge Adad-Ezerove, i donese ih u Jerusalim.

I iz Tivata i iz Huna gradova Adad-Ezerovih odnese David silnu bronzu, od koje Solomun načini more bronzano i stupove i posudje bronzano.

A kad ću Toja car ematski da je David pobio svu vojsku Adad-Ezera, cara sovskog,

Posla Adorama, sina svog k caru Davidu da ga pozdravi i da mu čestita što je vojevao na Adad-Ezera i ubio ga, jer Toja imaše rat sa Adad-Ezerom i svakojakih zaklada zlatnih i srebrnih i bronzanih.

Pa i to car David posveti sa srebrom i zlatom što beše uzeo od svih naroda, od Edomaca i od Moavaca i od sinova Amonovih i od Filisteja i od Amalika.

I Avisaj sin Serujin pobi osamnaest hiljada Idumejaca u slanoj dolini.

I namesti vojsku po Idumeji, i svi Idumejci postaše sluge Davidove. I Gospod čuvaše Davida kuda god idjaše.

Tako carova David nad svim Izrailjem sudeći i dajući pravdu svemu narodu svom.

I Joav, sin Serujin beše nad vojskom, a Josafat sin Ahiludov pametar,

A Sadok sin Ahitovov i Avimeleh sin Avijatarov sveštenici, a Susa pisar,

A Venaja, sin Jodajev beše nad Heretejima i Feletejima, a sinovi Davidovi prvi do cara.

A posle toga umre Nas, car sinova Amonovih, i zacari se sin njegov na njegovo mesto.

I reče David: Da učinim milost Anunu sinu Nasovom, jer je otac njegov načinio meni milost. I posla David poslanike da ga poteše za ocem. I dodjoše sluge Davidove u zemlju sinova Amonovih k Anunu da ga poteše.

A knezovi sinova Amonovih rekoše Anunu, gospodaru svom: Misliš da je David zato poslao ljude da te poteše što je rad učiniti čast ocu tvom? A nisu zato došle sluge njegove k tebi da promotre i uhode i obore zemlju?

Tada Anun uhvati sluge Davidove, i obrija ih i odseče im haljine po pole do zadnjice, i opravi ih natrag.

A kad neki otidoše, te javiše Davidu za te ljude, on posla pred njih, jer ljudi behu grdno osramoćeni, i poruči im car: Sedite u Jerihonu dok vam naraste brada, pa onda dodjite natrag.

A kad videše sinovi Amonovi gde se omraziše s Davidom, onda Anun i sinovi Amonovi poslaše hiljadu talanata srebra da najme kola i konjika iz Mesopotamije i iz Sirije Mahe i iz Sove.

I najmiše trideset i dve hiljade kola i cara od Mahe s narodom njegovim, koji dodjoše i stadoše u logor prema Medevi. A i sinovi Amonovi skupiše se iz gradova svojih i dodjoše na boj.

A David kad to ču, posla Joava sa svom hrabrom vojskom.

I izidjoše sinovi Amonovi i uvrstaše se pred vratima gradskim; a carevi koji dodjoše behu za se u polju.

I Joav videći nameštenu vojsku prema sebi spred i sastrag, uze odabrane iz sve vojske izrailjske, i namesti ih prema Sircima.

A ostali narod predade Avisaju, bratu svom; i namestiše ih prema sinovima Amonovim.

I reče: Ako Sirci budu jači od mene, dodji mi u pomoć; ako li sinovi Amonovi budu jači od tebe, ja ću tebi doći u pomoć.

Budi junak i držimo se junački za svoj narod i za gradove Boga svog; a Gospod neka učini šta mu je drago.

Tada Joav i narod koji beše s njim primakoše se da udare na Sirce; ali oni pobegoše ispred njih.

A sinovi Amonovi kad videše gde pobegoše Sirci, pobegoše i oni ispred Avisaja brata njegovog i udjoše u svoj grad. Potom se Joav vrati u Jerusalim.

Ali Sirci kad videše da ih nadbiše Izrailjci, poslaše poslanike te dovedoše Sirce ispreko reke; a Sofak vojvoda Adad-Ezerov idjaše pred njima.

Kad to javiše Davidu, on skupi sve Izrailjce, i predje preko Jordana, i dodje k njima i namesti vojsku prema njima; a kad namesti David vojsku prema njima, pobiše se s njim.

Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i četrdeset hiljada pešaka, i Sofaka vojvodu pogubi.

I kad videše sluge Adad-Ezerove da ih razbi Izrailj, učiniše mir s Davidom i služahu mu; i ne hteše više Sirci pomagati sinovima Amonovim.

A kad prodje godina, u vreme kad carevi idu na vojsku, Joav izvede vojsku, pa potiraše zemlju sinova Amonovih, i došavši opkoli Ravu; a David beše ostao u Jerusalimu. I Joav osvoji Ravu i raskopa je.

I David uze caru njihovom s glave krunu, i nadje da poteže talanat zlata, i drago kamenje beše u njoj; i metnuše je na glavu Davidu, i odneše iz grada plen vrlo velik.

A narod što beše u njemu izvede i iseče ih pilama i gvozdenim branama i sekirama. I tako učini David svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.

A posle toga nasta rat u Gezeru u Filistejima; tada Sivehaj Husaćanin ubi Sifaja koji beše roda divovskog, i biše pokoreni.

Nasta opet rat s Filistejima, u kome Elhanan, sin Jairov ubi Lamiju, brata Golijata Getejina, kome kopljača beše kao vratilo.

I opet nasta rat u Gatu, gde beše jedan čovek vrlo visok, koji imaše po sedam prsta, skupa dvadeset i četiri; i on beše roda divovskog.

I ružaše Izrailja, te ga ubi Jonatan sin Samaje brata Davidovog.

Ti behu sinovi istog diva iz Gata, i pogiboše od ruke Davidove i od ruke sluga njegovih.

Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.

I reče David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.

Ali Joav reče: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?

Ali reč careva nadjača Joava. I tako otide Joav i obidje svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.

I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.

A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.

A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.

I David reče Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.

A Gospod reče Gadu videocu Davidovom govoreći:

Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti učinim.

I dodje Gad k Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj:

Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mač neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mač Gospodnji i pomor da bude u zemlji i andjeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta ću odgovoriti onom koji me je poslao.

A David reče Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.

I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.

I posla Gospod andjela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reče andjelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A andjeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,

A David podiže oči svoje i vide andjela Gospodnjeg gde stoji izmedju zemlje i neba, a u ruci mu go mač, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine ničice, obučeni u kostret.

I reče David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo učinio; a te ovce šta su učinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.

Tada andjeo Gospodnji reče Gadu da kaže Davidu da izidje gore i načini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.

I izidje David po reči Gadovoj, koju mu reče u ime Gospodnje.

A Ornan okrenuvši se ugleda andjela, i sakri se sa četiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.

U tom dodje David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida izidje iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.

Tada reče David Ornanu: Daj mi to gumno da načinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.

A Ornan reče Davidu: Uzmi i neka čini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.

A car David reče Ornanu: Ne, nego ću kupiti za novce šta vredi, jer neću da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.

I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.

I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.

I zapovedi Gospod andjelu, te vrati mač svoj u korice.

U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.

A šator Gospodnji, koji načini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.

I David ne može ići k njemu da traži Boga, jer se uplaši od mača andjela Gospodnjeg.

I reče David: Ovo je kuća Gospoda Boga i ovo je oltar za žrtvu paljenicu Izrailju.

I zapovedi David da se skupe inostranci koji behu u zemlji Izrailjevoj, i odredi kamenare da tešu kamen da se gradi dom Božji.

I gvoždja mnogo za kline na krila vratima i na sastavke pripravi David, i bronze mnogo bez mere,

I drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.

Jer David govoraše: Solomun je sin moj dete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svim zemljama; zato ću mu pripraviti šta treba. I pripravi David mnoštvo pre smrti svoje.

Potom dozva sina svog Solomuna i zapovedi mu da sazida dom Gospodu Bogu Izrailjevom.

I reče David Solomunu: Sine! Bio sam naumio da sazidam dom imenu Gospoda Boga svog.

Ali mi dodje reč Gospodnja govoreći: Mnogo si krvi prolio i velike si ratove vodio; nećeš ti sazidati dom imenu mom, jer si mnogo krvi prolio na zemlju preda mnom.

Evo, rodiće ti se sin, on će biti miran čovek i smiriću ga od svih neprijatelja njegovih unaokolo; zato će mu biti ime Solomun; i mir i pokoj daću Izrailju za njegovog vremena.

On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.

Zato, sine, Gospod će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda Boga svog kao što je govorio za te.

Samo da ti da Gospod razum i mudrost kad te postavi nad Izrailjem da držiš zakon Gospoda Boga svog.

Tada ćeš biti srećan, ako uzdržiš i ustvoriš uredbe i zakone koje je zapovedio Gospod preko Mojsija Izrailju. Budi slobodan i hrabar, ne boj se i ne plaši se.

I evo u nevolji svojoj pripravio sam za dom Gospodnji, sto hiljada talanata zlata i hiljadu hiljada talanata srebra; a bronze i gvoždja bez mere, jer ga ima mnogo, takodje i drva i kamenja pripravio sam; a ti dodaj još.

A imaš i poslenika mnogo, kamenara i zidara i drvodelja, i svakojakih ljudi veštih svakom poslu.

Ima zlata, srebra, i bronze i gvoždja bez mere; nastani dakle i radi, i Gospod će biti s tobom.

Potom zapovedi David svim knezovima Izrailjevim da pomažu Solomunu, sinu njegovom:

Nije li s vama Gospod Bog vaš, koji vam je dao mir od svuda? Jer je dao u ruke moje stanovnike ove zemlje, i zemlja je pokorena Gospodu i narodu Njegovom.

Sada, dakle, upravite srce svoje i dušu svoju da tražite Gospoda Boga svog; nastanite i zidajte svetinju Gospodu Bogu da unesete kovčeg zaveta Gospodnjeg i sveto posudje Božije u dom koji će se sazidati imenu Gospodnjem.

I tako David star i sit života postavi Solomuna, sina svog, carem nad Izrailjem.

I sabra sve knezove Izrailjeve i sveštenike i Levite.

I biše izbrojani Leviti od trideset godina i više, i beše ih na broj s glave na glavu trideset i osam hiljada ljudi.

Izmedju njih beše dvadeset četiri hiljade odredjenih na posao u domu Gospodnjem, a šest hiljada upravitelja i sudija;

A četiri hiljade vratara i četiri hiljade koji hvaljahu Gospoda uz orudja koja načini za hvalu.

I razdeli ih David u redove po sinovima Levijevim, Girsonu, Katu i Merariju.

Od Girsona behu: Ladan i Simej;

Sinovi Ladanovi: poglavar Jehilo i Zetam i Joila, trojica;

(Sinovi Simejevi: Selomit i Azilo i Haran, trojica.) To su poglavari otačkih porodica Ladanovih.

A sinovi Simejevi: Jat, Zina i Jeus i Verija, ta su četvorica sinovi Simejevi.

A Jat beše poglavar, a Ziza drugi; a Jeus i Verija nemahu mnogo dece, zato se brojahu u jedan dom otački.

Sinovi Katovi: Amram, Isar, Hevron i Ozilo, četvorica.

Sinovi Amramovi: Aron i Mojsije. Ali Aron bi odvojen da osvećuje svetinju nad svetinjama, on i sinovi njegovi doveka, da kade pred Gospodom, da mu služe i da blagosiljaju u ime Njegovo doveka.

A sinovi Mojsija, čoveka Božjeg, broje se u pleme Levijevo.

Sinovi Mojsijevi: Girson i Elijezer.

Sinovi Girsonovi: Sevuilo poglavar.

A sinovi Elijezerovi: Reavija poglavar. A nemaše Elijezer više sinova, nego se sinovi Reavijini umnožiše veoma.

Sinovi Isarovi: Selomit poglavar.

Sinovi Hevronovi: Jerija prvi, Amarija drugi, Jazilo treći, i Jekameam četvrti.

Sinovi Ozilovi: Miha prvi i Jesija drugi.

Sinovi Merarijevi: Malije i Musije. Sinovi Malijevi: Eleazar i Kis.

A Eleazar umre i ne imaše sinove nego samo kćeri, i njima se oženiše sinovi Kisovi, braća njihova.

Sinovi Musijevi: Malije i Eder i Jeremot, trojica.

To su sinovi Levijevi po otačkim domovima svojim, poglavari domova otačkih, koji biše izbrojani po broju imena s glave na glavu, koji radjahu posao za službu u domu Gospodnjem, od dvadeset godina i više.

Jer David reče: Mir dade Gospod Bog Izrailjev narodu svom, i nastavaće u Jerusalimu doveka.

I Leviti neće više nositi šatora i posudja njegova za službu njegovu.

Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojani sinovi Levijevi od dvadeset godina i više;

Jer odredjeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem u tremovima i u kletima, i da čiste sve svete stvari i da rade oko službe u domu Gospodnjem,

I oko hlebova postavljenih, i oko belog brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži, i oko svake mere,

I da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom,

I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu u subote, i na mladine i praznike, u broju po redu svom svagda pred Gospodom,

I da rade šta treba raditi u šatoru od sastanka i u svetinji, i za sinove Aronove, braću svoju, u službi u domu Gospodnjem.

A medju sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar.

Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar.

I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj.

I nadje se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.

I biše razdeljeni žrebom i jedan i drugi; jer poglavari u svetinji i poglavari pred Bogom behu i od sinova Eleazarovih i od sinova Itamarovih.

I popisa ih Semaja, sin Natanailov pisar od plemena Levijevog pred carem i knezovima i Sadokom sveštenikom i Ahimelehom sinom Avijatarovim i pred poglavarima porodica otačkih medju sveštenicima i Levitima, jedan dom otački uzevši za Eleazara, a jedan za Itamara.

I pade prvi žreb na Jojariva, drugi na Jedaju,

Treći na Harima, četvrti na Seorima,

Peti na Malhiju, šesti na Mejamina,

Sedmi na Akosa, osmi na Aviju,

Deveti na Isuja, deseti na Sehaniju,

Jedanaesti na Elijasiva, dvanaesti na Jakima,

Trinaesti na Ufu, četrnaesti na Jesevava,

Petnaesti na Vilgu, šesnaesti na Imira,

Sedamnaesti na Ezira, osamnaesti na Afisisa,

Devetnaesti na Petaju, dvadeseti na Jezekila,

Dvadeset prvi na Jahina, dvadeset drugi na Gamula,

Dvadeset treći na Delaju, dvadeset četvrti na Maziju.

To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.

A od ostalih sinova Levijevih beše od sinova Amramovih Suvailo; od sinova Suvailovih Jedaja,

Od Reavije, od sinova Reavijinih poglavar Jesija;

Od sinova Isarovih Selomit, od sinova Selomitovih Jat;

A od sinova Jerijinih Amarija drugi, Jazilo treći, Jekameam četvrti;

Od sinova Uzilovih Miha; od sinova Mišinih Samir;

Brat Mišin Jesija; od sinova Jesinijih Zaharija.

Sinovi Merarijevi: Malije i Musije; od sinova Jazijinih Veno.

Sinovi Merarijevi od Jazije: Veno i Soam i Zahur i Ivrije;

Od Malija Eleazar, koji nemaše sinova;

Od Kisa, od sinova Kisovih: Jerameilo;

I od sinova Musijevih Malije i Eder i Jerimot. To behu sinovi levitski po domovima otaca svojih.

I oni bacaše žreb prema braći svojoj, sinovima Aronovim, pred Davidom i Sadokom i Ahimelehom i poglavarima domova otačkih medju sveštenicima i Levitima, od domova otačkih svaki poglavar prema bratu svom mladjem.

I odvoji David s vojvodama za službu sinove Asafove i Emanove i Jedutunove, koji će prorokovati uz gusle i psaltire i kimvale; i biše izmedju njih izbrojani ljudi za posao u svojoj službi:

Od sinova Asafovih: Zahur i Josif i Netanija i Asarila, sinovi Asafovi, pod rukom Asafa, koji prorokovaše po naredbi carevoj;

Od Jedutuna: šest sinova Jedutunovih: Gedalija i Sorije i Jesaija, Asavija i Matatija i Simej pod rukom oca svog Jedutuna, koji prorokovaše uz gusle hvaleći i slaveći Gospoda;

Od Emana: sinovi Emanovi: Vukija, Matanija, Ozilo, Sevuilo i Jerimot, Ananija i Ananije, Elijata, Gidaltija i Romamti-Ezer, Josvekasa, Malotije, Otir i Maziot.

Ti svi behu sinovi Emana videoca carevog u rečima Božijim da se uzvišuje rog; jer Bog dade Emanu četrnaest sinova i tri kćeri.

Svi oni behu pod rukom oca svog pevajući u domu Gospodnjem uz kimvale i psaltire i gusle, za službu u domu Božijem, kako car naredjivaše Asafu i Jedutunu i Emanu.

I beše ih na broj s braćom njihovom obučenom pesmama Gospodnjim, dvesta i osamdeset i osam, samih veštaka.

I baciše žreb za službu svoju, mali kao veliki, učitelj kao učenik;

I pade prvi žreb za Asafa na Josifa, drugi na Gedaliju s braćom i sinovima njegovim, njih dvanaest;

Treći na Zahura, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Četvrti na Iserija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Peti na Netaniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Šesti na Vukiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Sedmi na Jesarilu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Osmi na Jesaiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Deveti na Mataniju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Deseti na Simeja, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Jedanaesti na Azareila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvanaesti na Asaviju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Trinaesti na Savuila, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Četrnaesti na Matatiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Petnaesti na Jeremota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Šesnaesti na Ananiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Sedamnaesti na Josvekasu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Osamnaesti na Ananija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Devetnaesti na Malotija, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvadeseti na Elijatu, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvadeset prvi na Otira, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvadeset drugi na Gidaltiju, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvadeset treći na Maziota, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

Dvadeset četvrti na Romamti-Ezera, sinove njegove i braću njegovu, njih dvanaest;

A redovi vratarski behu: od sinova Korejevih beše Meselemija sin Korejev izmedju sinova Asafovih;

A sinovi Meselemijini: Zaharija prvenac, Jedailo drugi, Zavadija treći, Jatnilo četvrti,

Elam peti, Joanan šesti, Elioinaj sedmi;

I Ovid-Edomovi sinovi: Semaja prvenac, Jozavad drugi, Joah treći i Sihar četvrti i Natanailo peti,

Amilo šesti, Isahar sedmi, Feultaj osmi; jer ga blagoslovi Bog.

I Semaji, sinu njegovom, rodiše se sinovi, koji starešovahu u domu oca svog, jer behu dobri junaci.

Sinovi Semajini: Gotnije i Rafailo i Ovid i Elzavad braća njegova, hrabri ljudi, Eliuj i Semahija.

Svi ovi behu od sinova Ovid-Edomovih, i oni i sinovi njihovi i braća njihova, svi hrabri ljudi, krepki za službu, beše ih šezdeset i dva od Ovid-Edoma.

A Meselemijinih sinova i braće, hrabrih ljudi, beše osamnaest.

A Osini sinovi, od sinova Merarijevih: Simrije poglavar, premda ne beše prvenac, ali ga otac postavi poglavarem;

Helkija drugi, Tevalija treći, Zaharija četvrti; svih sinova i braće Osine beše trinaest.

Od njih behu redovi vratarski po poglavarima da čuvaju stražu naizmence s braćom svojom služeći u domu Gospodnjem.

Jer metaše žreb za malog kao i za velikog po domovima svojih otaca, za svaka vrata.

I pade žreb na istok Selimiji; a Zahariji, sinu njegovom, mudrom savetniku, kad baciše žreb, pade mu žreb na sever;

A Ovid-Edomu na jug, a sinovima njegovim na riznicu;

Sufimu i Osi na zapad s vratima salehetskim na putu koji ide gore; straža beše prema straži:

S istoka šest Levita; sa severa četiri na dan; s juga na dan četiri; a kod riznice po dva;

Na Parvaru sa zapada četiri na putu, dva kod Parvara.

To su redovi vratarski medju sinovima Korejevim i sinovima Merarijevim.

I ovi još behu Leviti: Ahija nad blagom doma Božijeg, nad blagom od posvećenih stvari.

Od sinova Ladanovih izmedju sinova Girsonovih od Ladana, izmedju glavara domova otačkih od Ladana sina Girsonovog beše Jehilo,

Sinovi Jehilovi: Zetam i Joilo brat mu behu nad blagom doma Gospodnjeg;

Od sinova Amramovih, Isarovih, Hevronovih, Ozilovih,

Beše Sevuilo, sin Girsona sina Mojsijevog starešina nad blagom.

A braća njegova od Elijezera: Reavija sin mu, a njegov sin Jesaija, a njegov sin Joram, a njegov sin Zihrije, a njegov sin Selomit;

Ovaj Selomit i braća njegova behu nad svim blagom od posvećenih stvari, koje posveti car David i poglavari domova otačkih i hiljadnici i stotinici i vojvode;

Od ratova i od plena posvetiše da se opravi dom Gospodnji;

I šta god beše posvetio Samuilo videlac i Saul, sin Kisov i Avenir sin Nirov i Joav sin Serujin; ko god posvećivaše, davaše u ruke Selomitu i braći njegovoj.

Od sinova Isarovih: Henanija i sinovi njegovi behu nad spoljašnjim poslovima u Izrailju, upravitelji i sudije.

Od sinova Hevronovih Asavija i braća njegova, hiljadu i sedam stotina hrabrih ljudi, behu nad Izrailjem s ove strane Jordana na istoku za svaki posao Gospodnji i za službu carsku.

Izmedju sinova Hevronovih beše Jerija, poglavar sinovima Hevronovim po porodicama njihovim i domovima otačkim. Četrdesete godine carovanja Davidovog potražiše ih i nadjoše medju njima hrabrih junaka u Jaziru galadskom.

I braće njegove, hrabrih ljudi, beše dve hiljade i sedam stotine glavara u domovima otačkim; i postavi ih car David nad sinovima Ruvimovim i Gadovim i polovinom plemena Manasijinog za sve poslove Božije i carske.

A sinovi Izrailjevi po svom broju, glavari domova otačkih, hiljadnici i stotinici i upravitelji njihovi, služahu caru u svakom poslu u redovima, koji dolažahu i odlažahu od meseci do meseci, svakog meseca u godini; a u svakom redu beše ih dvadeset i četiri hiljade.

Nad prvim redom prvog meseca beše Jasoveam, sin Zavdilov, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Od sinova Faresovih beše poglavar nad svim starešinama u vojsci prvog meseca.

A nad redom drugog meseca beše Dodaj Ahošanin, i vojvoda u njegovom redu beše Miklot; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Treći vojvoda trećeg meseca beše Venaja, sin Jodaja sveštenika, poglavar; i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Ovaj Venaja beše junak medju tridesetoricom i nad tridesetoricom; i nad redom njegovim beše Amnizavad, sin mu.

Četvrti, četvrtog meseca Asailo brat Joavov, a za njim Zevadija sin mu; i u redu njegovom beše dvadeset i četiri hiljade.

Peti, petog meseca, poglavar Samut Jezrajanin, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Šesti, šestog meseca, Ira sin Ikisov Tekujanin, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Sedmi, sedmog meseca, Helis Felonjanin od sinova Jefremovih, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Osmi, osmog meseca, Sivehaj Husaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Deveti, devetog meseca, Avijezer Anatoćanin od sinova Venijaminovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Deseti, desetog meseca, Maraj Netofaćanin od sinova Zarinih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Jedanaesti, jedanaestog meseca, Venaja Faratonjanin od sinova Jefremovih, i u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

Dvanaesti, dvanaestog meseca, Heldaj Netofaćanin od Gotonila, a u njegovom redu beše dvadeset i četiri hiljade.

A nad plemenima Izrailjevim behu: nad plemenom Ruvimovim knez Elijezer sin Zihrijev; nad Simeunovim Sefatija sin Masin;

Nad Levijevim Asavija sin Kemuilov; nad Aronovim Sadok;

Nad Judinim Eliuj od braće Davidove; nad Isaharovim Amrije sin Mihailov;

Nad Zavulonovim Ismaja sin Ovadijin; nad Neftalimovim Jerimot sin Azrilov;

Nad sinovima Jefremovim Isus sin Azazijev; nad polovinom plemena Manasijinog Joilo sin Fedajin;

Nad drugom polovinom plemena Manasijinog u Galadu Ido sin Zaharijin; nad Venijaminovim Jasilo sin Avenirov;

Nad Danovim Azareilo sin Jeroamov. To behu knezovi plemena Izrailjevih.

A ne izbroja David onih koji imahu manje od dvadeset godina, jer Gospod beše rekao da će umnožiti sinove Izrailjeve kao zvezde nebeske.

Joav, sin Serujin poče brojati, ali ne dovrši; jer dodje gnev Božji za to na Izrailja; zato taj broj ne dodje u knjigu o caru Davidu.

Nad blagom carevim beše Azmavet, sin Adilov, a nad blagom po zemlji, po gradovima i po selima i po kulama Jonatan, sin Ozijin.

A nad ratarima, koji radjahu zemlju, beše Ezrije, sin Heluvov;

A nad vinogradarima Simej Ramaćanin; a nad rodom vinogradskim i nad pivnicama Zavdije Sifmejin;

A nad maslinama i smokvama po poljima Val-Anan Gederanin; a nad uljem Joas;

Nad govedima što pasahu u Saronu Sitraj Saronjanin, a nad govedima po dolinama Safat Adlajev;

Nad kamilama Ovil Ismailjac; nad magarcima Jedaja Meronoćanin;

A nad ovcama Jaziz Agarejin. Svi ovi behu nastojnici nad blagom cara Davida.

A Jonatan, stric Davidov beše savetnik, mudar čovek i književnik; on i Jehilo sin Ahmonijev behu sa sinovima carevim.

I Ahitofel beše savetnik carev, i Husaj Arhijanin prijatelj carev.

A posle Ahitofela beše Jodaj, sin Venajin i Avijatar, a vojvoda carev beše Joav.

I David sabra u Jerusalim sve poglavare Izrailjeve, poglavare plemenske i poglavare od redova koji služahu caru, i hiljadnike i stotinike, i koji behu nad svim blagom i stokom carevom, i sinove svoje i dvorane i junake i sve ljude hrabre,

I ustavši car David na noge reče: Čujte me, braćo moja i narode moj! Ja bih naumio da sazidam dom gde bi počivao kovčeg Gospodnji i da bude podnožje nogama Boga našeg, i pripravih šta treba za zidanje.

Ali mi Bog reče: Nećeš sazidati dom imenu mom, jer si ratnik i krv si prolivao.

Ali Gospod Bog Izrailjev izabra me iz svega doma oca mog da budem car nad Izrailjem doveka; jer Judu izabra za vodju, i iz doma Judinog dom oca mog; i izmedju sinova oca mog bi mu volja da mene postavi carem nad svim Izrailjem.

A tako izmedju svih sinova mojih (jer mnogo sinova dade mi Gospod) izabra Solomuna, sina mog da sedi na prestolu carstva Gospodnjeg nad Izrailjem.

I reče mi: Solomun, sin tvoj, sazidaće moj dom i tremove moje, jer njega izabrah sebi za sina, i ja ću mu biti otac.

I utvrdiću carstvo njegovo doveka, ako bude postojan da izvršuje zapovesti moje i zakone moje kao danas.

Sada dakle pred svim Izrailjem, zborom Gospodnjim, i da čuje Bog naš, kažem vam: Držite i tražite sve zapovesti Gospoda Boga svog, da biste držali ovu dobru zemlju i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim nakon sebe doveka.

A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svog, i služi mu celim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako Ga ustražiš, naći ćeš Ga; ako li Ga ostaviš, odbaciće te zasvagda.

Vidi sada da te je Gospod izabrao da sazidaš dom za svetinju; budi hrabar i radi.

Tada predade David Solomunu sinu svom sliku od trema i od kuća njegovih, i od riznica i od soba i od kleti unutrašnjih, i od mesta za zaklopac očišćenja,

I sliku od svega što beše smislio za tremove doma Gospodnjeg i za sve kleti unaokolo i za riznicu doma Božijeg i za riznicu od svetih stvari,

I za redove svešteničke i levitske i za svaki posao u službi u domu Gospodnjem i za sve posudje u domu Gospodnjem;

Zlato pod meru za sudove zlatne za svaku službu, i srebro za sve sudove srebrne pod meru, za sve sudove za svaku službu;

Pod meru za svećnjake zlatne i žiške zlatne, po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, i za svećnjake srebrne po težini svakog svećnjaka i žižaka njegovih, prema potrebi svakog svećnjaka;

I zlata pod meru za stolove na kojima će stajati hlebovi postavljeni, za svaki sto; i srebra za stolove srebrne;

I za viljuške i za kotliće i za zdele zlata čistog, i za zlatne čaše pod meru, za svaku čašu, i za srebrne čaše srebra pod meru za svaku;

I za oltar kadioni čistog zlata pod meru; i sliku od kola zlatnih heruvima, koji će raširivši krila zaklanjati kovčeg zaveta Gospodnjeg.

To mi je sve došlo pisano rukom Gospodnjom da bih znao sve kako šta treba uraditi.

I tako reče David Solomunu, sinu svom: Budi slobodan i hrabar, i radi, ne boj se i ne plaši se, jer će Gospod Bog, Bog moj, biti s tobom, neće te ostaviti niti će odstupiti od tebe, dokle ne svršiš sav posao za službu u domu Gospodnjem.

A evo redovi sveštenički i levitski za svaku službu u domu Božijem; i imaš uza se za svaki posao ljudi dragovoljnih i veštih svakom poslu, i poglavare i sav narod za svaku zapovest svoju.

Potom reče David svemu zboru: Jednog Solomuna, sina mog, izabrao je Gospod, mlado dete, a ovo je velik posao; jer neće biti čoveku taj dom nego Gospodu Bogu.

Ja koliko mogoh pripravih za dom Boga svog zlata za stvari zlatne, srebra za srebrne, bronze za bronzane, gvoždja za gvozdene, i drva za drvene, kamenja onihova, i kamenja za ukivanje, i kamenja za nakit i za vez, i svakojakog dragog kamenja, i kamena mramora izobila.

I još iz ljubavi k domu Boga svog, šta imam svog zlata i srebra, osim svega što sam pripravio za dom sveti, dajem i to na dom Boga svog:

Tri hiljade talanata zlata ofirskog, i sedam hiljada talanata čistog srebra, da se oblože zidovi domovima.

Zlato za zlatne stvari, a srebro za srebrne i za svako delo ruku umetničkih. A bi li jošte ko hteo dragovoljno šta danas priložiti Gospodu?

Tada dragovoljno priložiše knezovi domova otačkih i knezovi plemena Izrailjevih i hiljadnici i stotinici i knezovi nad poslovima carskim.

I dadoše za službu u domu Božijem zlata, pet hiljada talanata i deset hiljada zlatica, i srebra deset hiljada talanata, i bronze osamnaest hiljada talanata, i gvoždja sto hiljada talanata.

I kamenja u koga god beše svi dadoše u riznicu doma Gospodnjeg u ruke Jehila od sinova Girsonovih.

I radovaše se narod što dragovoljno prilagahu, jer prilagahu celim srcem Gospodu; i car se David radovaše veoma.

Potom David blagoslovi Gospoda pred svim zborom, i reče David: Blagosloven si Gospode Bože Izrailja, oca našeg od veka do veka.

Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;

Bogatstvo i slava od Tebe je, i Ti vladaš svim, i u Tvojoj je ruci moć i sila, i u Tvojoj je ruci uzvisiti i ukrepiti sve.

Sada dakle, Bože naš, hvalimo Te i slavimo ime Tvoje slavno.

Jer ko sam ja i šta je moj narod da bismo mogli ovoliko prineti Tebi dragovoljno? Jer je od Tebe sve, i iz Tvojih ruku primivši dasmo Ti.

Jer smo došljaci pred Tobom i gosti kao svi oci naši; dani su naši na zemlji kao sen i nema stajanja.

Gospode Bože naš, sve ovo blago što Ti pripravismo za gradjenje doma imenu Tvom svetom, iz Tvoje je ruke, i sve je Tvoje.

Ali znam, Bože moj, da Ti ispituješ srca i šta je pravo hoćeš; ja pravim srcem dragovoljno prinesoh sve ovo, i s radošću videh narod Tvoj koji je ovde kako Ti dragovoljno prinosi.

Gospode Bože Avrama, Isaka i Izrailja, otaca naših, sačuvaj doveka ovu volju i pomisao srdačnu naroda svog, i upravljaj srce njihovo k sebi.

I Solomunu, sinu mom podaj srce pravo da bi držao zapovesti Tvoje, svedočanstva Tvoja i uredbe Tvoje, i da bi otvorio sve i da bi sazidao dvor ovaj za koji sam pripravio.

Potom reče David svemu zboru: Blagoslovite sada Gospoda Boga svog. I sav zbor blagoslovi Gospoda Boga otaca svojih, i savivši se pokloniše se Gospodu i caru.

I prinesoše Gospodu žrtve, i prinesoše Gospodu žrtve paljenice sutradan: hiljadu volova, hiljadu ovnova, hiljadu jaganjaca s nalivima njihovim, i drugih žrtava mnogo za sav narod.

I jedoše i piše pred Gospodom onaj dan veseleći se veoma. I postaviše drugom Solomuna, sina Davidovog carem, i pomazaše ga Gospodu za vodju a Sadoka za sveštenika.

I tako sede Solomun na presto Gospodnji da caruje mesto Davida oca svog, i beše srećan, i slušaše ga sav Izrailj.

I svi knezovi i junaci i svi sinovi cara Davida dadoše ruke da će biti pokorni caru Solomunu.

I Gospod uzvisi veoma Solomuna pred svim Izrailjem i dade mu slavu carsku kakve nijedan car pre njega nije imao u Izrailju.

Tako David, sin Jesejev, carova nad svim Izrailjem.

A vremena za koje carova nad Izrailjem beše četrdeset godina: a u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.

I umre u dobroj starosti, sit života, bogatstva i slave; i zacari se Solomun, sin njegov, na njegovo mesto.

A dela cara Davida prva i poslednja eno su zapisana u knjizi Samuila videoca i u knjizi Natana proroka i u knjizi Gada videoca,

Sa svim carovanjem njegovim i silom njegovom i s vremenima koja prodjoše preko njega i Izrailja i svih carevina zemaljskih.